Razbijanje grupe Veljka Belivuka osumnjičene za pet brutalnih ubistava, optužnica iz slučaja „Jovanjica“ koja je otkrila veze države i organizovanog kriminala, puštanje iz pritvora Predraga Koluvije, optuženog za uzgajanje više od tone i po marihuane dok u njegovu odbranu staje državni vrh, kao i optuženog narko-bosa Darka Šarića, samo su neki od događaja koji su obeležili prethodnu godinu. Među ključnima je i politički sukob predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra odbrane Nebojše Stefanovića, kao i hapšenje nekoliko visokorangiranih policajaca bliskih Stefanoviću. 

Suđenje za ubistvo Olivera Ivanovića počelo je iznova, a sud u Prištini ukinuo je poternicu za Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste osumnjičenim da je zajedno sa svojim kumom Zvonkom Veselinovićem bio vođa organizovane kriminalne grupe koja je počinila ovo ubistvo. Krajem godine njih dvojica dospeli su na sankcije američkog Trezora zbog sumnje na korupciju. 

Donete su i prvostepene presude u postupcima koji su privlačili pažnju javnosti: bivši direktor „Galenike“ u jednom slučaju je oslobođen, u drugom osuđen, zatvorske kazne dobili su optuženi u postupku „Agrobanka“ i za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bivši ministri Oliver Dulić i Predrag Bubalo oslobođeni su krivice, dok je presuda za paljenje kuće novinaru Milanu Jovanoviću ukinuta i suđenje će ponovo početi ove godine. 

Protekle godine procureli su i papiri iz nekoliko ofšor zona koji su dokazali da je ministar finansija Siniša Mali definitivno bio vlasnik 24 stana na bugarskom primorju, i otkrili da su kompanije na ofšoru imali i ministar Novica Tončev, kao i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića i jedan od najuticajnijih ljudi u državi. 

Prošlu godinu obeležili su i protesti protiv kompanije „Rio Tinto“ u Srbiji koji su ponovo razotkrili policijsku brutalnost i maltretiranje demonstranata.

Pišu: Jelena Radivojević, Milica Vojinović

Opomene zbog slučaja „spisak”

Krajem januara, šest meseci nakon što je javnost saznala da Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje račune nevladinih organizacija i medija, reagovao je FATF, međudržavno telo za sprečavanje pranja novca, rekavši da je takva provera bez osnova. Ranije su isti zaključak imali i eksperti Ujedinjenih nacija za ljudska prava – da Srbija zloupotrebljava zakone protiv terorizma da potkopava i ograničava rad nevladinog sektora. Šest meseci kasnije isto je zaključio i Komitet Saveta Evrope MONEYVAL – Uprava za sprečavanje pranja novca nema ovlašćenja da traži podatke od banaka ukoliko nema osnovane sumnje na pranje novca.

Policajka bliska kavačkom klanu osuđena na kaznu ispod zakonskog minimuma

Sredinom januara sudija Zoran Božović osudio je policajku blisku kavačkom klanu na kaznu dvostruko manju od zakonskog minimuma. Policajka Marija Nikolić, kuma bitnog člana crnogorskog kriminalnog klana Davorina Baltića, osuđena je na godinu dana kućnog zatvora jer je nakon što je Baltić ubijen u januaru 2018. godine iz njegovih kola iznela pištolj i bacila ga u kontejner. Sudija Božović je prilikom izricanja presude rekao da je imao u vidu olakšavajuće okolnosti, odnosno da je policajka bila u stanju smanjene uračunljivosti kada je pištol bacila u kontejner. On joj nije izrekao zabranu rada u policiji, jer tužilac to nije ni tražio. Presudu je kasnije ukinuo Apelacioni sud u Beogradu i zahtevao da se suđenje ponovi, ali je sudija Božović doneo istu odluku kao i prvi put, pa je sada presuda ponovo na preispitivanju u Apelacionom sudu. Tokom istrage i suđenja nije bilo više reči o vezama koje je policajka imala sa ovim klanom. 

Prisluškivanje predsednika

Krajem januara Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je pokrenulo postupak zbog navodnog neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. 

Policija je odlukom ministra policije Aleksandra Vulina formirala posebnu radnu grupu koja je saslušala veliki broj ljudi i prikupljala dokaze. U policiji su u martu saslušani Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka MUP-a, i Vladimir Rebić, direktor policije. 

U maju ove godine Vulin je rekao da su Vučić i članovi njegove porodice komunicirali sa 26 osoba koje je policija prisluškivala, ali da u razgovorima nema ništa kriminalno. On je naveo da je policija završila svoj posao i dokaze predala tužilaštvu. „Vrlo dobro znamo kome su nošeni izveštaji i ko je to naredio. Postoji ime čoveka koji je razvio sistem prisluškivanja Aleksandra Vučića. I mi to ime znamo“, rekao je Vulin za “Politiku”, ali ime nikada nije otkrio javnosti.

Tužilaštvo do danas nije podiglo optužnicu.

Smanjene kazne za prebijanje Peconija

Krajem januara Apelacioni sud u Beogradu smanjio je kaznu Željku Rutoviću zbog prebijanja biznismena Predraga Rankovića Peconija – i to gotovo napola. Umesto četiri godine i četiri meseca zatvora, na koliko je prvobitno bio osuđen, Rutoviću je kazna smanjena na dve godine i četiri meseca. Kazna je smanjena i njegovom telohranitelju Neđeljku Muminu. Ranković, koga su ova dvojica pretukla i ranila u restoranu hotela „Prag“ u martu 2017, nije želeo da se pridruži tužbi. Naveo je da se ne seća događaja i da je imao „prekid i blokadu“. Ključni dokaz na sudu bio je snimak sigurnosne kamere koja je zabeležila incident. 

Ova presuda je, međutim, nekoliko meseci kasnije stavljena van snage pošto je Rutović nakon četiri godine bekstva uhapšen. On je zatražio da mu se sudi ponovo jer je osuđen u odsustvu i sud je prihvatio ovaj zahtev. Ponovljeno suđenje je u toku.

Ubistvo navijača Partizana

Dvadesetčetvorogodišnji navijač Partizana Timotije Stojanović zvani Džimi ubijen je početkom godine u Starčevu. Ubrzo su uhapšena dvojica osumnjičenih, a ministar policije Aleksandar Vulin je rekao da nije reč o sukobu navijačkih grupa već kriminalni obračun onih „koji truju i ubijaju našu decu.“ Godinu dana kasnije, međutim, ostalo je nepoznato ko je pucao na Stojanovića.

Napadi na advokate

Tokom 2021. godine bilo je više napada na advokate, a prvi se dogodio već u januaru.

U Resavskoj ulici u Beogradu u januaru je upucan Stefan Šapurić dok je štitio advokata Marka Vujoševića kom je bio telohranitelj. Manje od mesec dana nakon napada uhapšena su dvojica muškaraca osumnjičeni da su u sačekuši pripremljenoj za advokata ranili njegovog telohranitelja.

Već sledećeg meseca usledio je još jedan napad na advokate u Beogradu – pucano je na Arsenija Stefanovića na Bežanijskoj kosi.

Krajem godine novosadskom advokatu Draganu Karadžiću zapaljen je automobil, a Advokatska komora Vojvodine zahteva ozbiljnu reakciju tužilaštva i policije. Slučaj nije rešen.

Bivšem direktoru „Galenike“ šest godina zatvora, ali i oslobađajuća presuda

Nenad Ognjenović, nekadašnji direktor državne fabrike lekova „Galenika“, osuđen je krajem januara na šest godina zatvora zbog malverzacija kojima je ovoj fabrici naneo štetu od oko 5,2 miliona evra. Osim njega, osuđen je i Dragoljub Vučićević, generalni direktor farmaceutske firme „Velefarm“, na tri godine zatvora. Ognjenović i Vučićević državi treba da isplate odštetu od gotovo 540 miliona dinara nakon što presuda postane pravosnažna. Osim toga, sudije su Ognjenoviću zabranile da u narednih pet godina bude na rukovodećim pozicijama u državnim firmama. 

Protiv Ognjenovića je vođen još jedan postupak zbog malverzacija u „Galenici“ i u njemu je oslobođen optužbi da je oštetio ovu kompaniju za 3,3 milijarde dinara, odnosno oko 29 miliona evra. U ovom slučaju, poznatom kao „Galenika 2“, oslobođeni su i ostali optuženi – Ognjenovićev saradnik Dragan Šebrek, kao i troje zaposlenih u „BG Farmu“, firmi koja je sarađivala sa državnim proizvođačem lekova. 

Nijedna od ovih presuda nije konačna i o njima odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Biznismenima povezanim sa Malim 10 miliona evra državne pomoći

Kompaniji „Milenijum resorts“ koja je u vlasništvu „Milenijum tima“, kompanije bliske ministru finansija Siniši Malom, država je u januaru dala nepovratnu pomoć od 10 miliona evra za izgradnju velnes centra u Vranjskoj Banji. KRIK je ranije otkrio da su vlasnici „Milenijum tima“ Ivan Bošnjak i Stojan Vujko bratu ministra Siniše Malog dali na korišćenje „audi“ i stan. Sa druge strane, ova kompanija je angažovana na najvećim državnim projektima, između ostalog i na izgradnji „Beograda na vodi“ – posla koji je Mali ispregovarao. Kompanija je sklapala milionske poslove sa Gradom Beogradom u periodu kada je Siniša Mali bio gradonačelnik.

„Jovanjica 2“ – optužnica o vezama organizovanog kriminala i države  

Krajem januara KRIK je otkrio detalje optužnice kojom su policajaci i agenti obaveštajnih službi optuženi da su štitili Predraga Koluviju, vlasnika kompanije „Jovanjica“ koji je optužen da je na imanju ove firme organizovao gajenja marihuane. Policajci i bezbednjaci optuženi su da su Koluviji dostavljali poverljive podatke iz policije, obezbedili mu falsifikovana dokumenta i lažnu policijsku značku, kao i policijsku registarsku tablicu. Čak su, piše u optužnici, fizički čuvali imanje, ali Koluviju savetovali kako da kada pakuje drogu ne ostavlja tragove.

Suđenje faktički još nije počelo pošto se konstantno odlaže. Razlozi za odlaganje bili su uglavnom nepojavljivanje optuženih ili njihovih advokata.

Drugo suđenje Koluviji, po optužbama za uzgajanje marihuane, je u toku.

Međunarodne organizacije negativno o stanju korupcije i medija u Srbiji

Organizacija Transparency International (TI) objavila je u januaru podatke koji pokazuju da je Srbija ostvarila najgori rezultat u poslednjih osam godina kada je reč o percepciji korupcije.

Sličan je zaključak i organizacije Fridom haus (Freedom House) u izveštaju iz marta u kome se navodi da slučajevi visoke korupcije koje su otkrili novinari, a koji nisu rešeni, kao i politički pritisci na pravosuđe i medije, i dalje predstavljaju veliki problem u Srbiji. Freedom haus podseća na sumnjive poslove ministara Nenada Popovića i Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom, o čemu je pisao KRIK. Fridom haus je Srbiju smestio u „hibridne režime“ koje karakteriše to što kombinuju odlike demokratskih i autokratskih režima.

U aprilu se na listi medijskih sloboda međunarodne organizacije Reporteri bez granica Srbija našla na 93. mestu od 180 zemalja i svrstana je u „problematična okruženja za medijske slobode”. U odnosu na 2013. godinu pala je za čak 30 mesta.

Hapšenje Veljka Belivuka

Početkom februara razbijena je organizovana kriminalna grupa „Principi” i uhapšeni su njen vođa Veljko Belivuk, njegov najbliži saradnik Marko Miljković i još 15 ljudi koje je policija označila kao njihove saradnike. Policija je opkolila i pretresla prostorije na stadionu Fudbalskog kluba Partizan gde je pronađeno oko 100 grama heroina, kokaina i marihuane, snajper sa prigušivačem i pištolj na kome je uklonjen serijski broj.

Iz policije je rečeno da je ova grupa odgovorna za seriju najmonstruoznijih zločina u poslednjih nekoliko godina. O hapšenju se oglasio i tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić koji je kazao da je akcija izvedena nakon višemesečnog rada tužilaštva, policije i Bezbednosno-informativne agencije (BIA). 

Istraga se nije bavila vezama koje je ova grupa imala u policiji i vrhu vlasti, o čemu su KRIK i drugi mediji godinama izveštavali. 

U avgustu je podignuta optužnica, a ključni dokazi tužilaštva su poruke i fotografije koje su Belivuk i njegovi saradnici razmenjivali putem enkriptovane aplikacije „skaj“, a u kojima je zabeleženo kako su mučili i ubijali žrtve. Osim toga, tužilaštvo uspelo je da obezbedi ključnog svedoka, jednog od članova grupe, koji je ispričao kako su žrtve namamljene u kuću u Ritopeku i tamo ubijane, kao i kako su se otarasili njihovih tela. Belivukova ekipa bila je deo kavačkog kriminalnog klana, a žrtve su uglavnom bile pripadnici suparničkih kriminalnih grupa. Sredinom oktobra, istraga protiv Belivuka proširena je na još jedno ubistvo, čime je broj navodnih žrtava porastao na šest. Za ovaj slučaj još nije podignuta optužnica. 

Nakon podizanja optužnice slučaj je dodeljen sudiji Zorani Trajković, koja, međutim, i dalje nije zakazala početak suđenja, dok iz suda navode da je Trajković zbog zdravstvenih razloga onemogućena da započne postupak. 

Istragu protiv Belivuka obeležio je i njegov iskaz koji je dao u tužilaštvu, a u kom je govorio o svom odnosu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem tvrdeći da se sretao s njim, kao i da mu je činio razne usluge. Belivuk je rekao da mu je Vučić navodno tražio da kontroliše da se na Partizanovim tribinama ne skandira protiv predsednika, da zastrašuje one koji su organizovali proteste protiv vlasti, obezbedi mir na Paradi ponosa.

Hapšenje vođe „grupe Amerika”

Mileta Miljanić, vođa „grupe Amerika“ i jedan od najmoćnijih članova balkanskog podzemlja, uhapšen je u februaru u Njujorku zbog posedovanja oružja. On je od tada u pritvoru i pod istragom za više kriminalnih radnji, između ostalog, za reketiranje i novčane prevare, ali i zbog veza sa čuvenom mafijaškom porodicom Gambino. Miljanić je bio blizak i Džejmsu Kahilu, moćnom šefu unije sindikata i saradniku guvernera Njujorka koji je optužen za primanje mita. U spisima njujorškog tužioca citirano je ranije KRIK-ovo istraživanje o ovom klanu. 

Protekla godina nije bila dobra ni za Miljanićevu desnu ruku i drugog čoveka „grupe Amerika”, Zorana Jakšića. Dan pre nego što je Miljanić uhapšen, Jakšić je Peruu osuđen na 25 godina zatvora zbog šverca kokaina. Jakšić je jedan od ključnih ljudi u peruanskom podzemlje preko kog su lokalni proizvođači kokaina stizali do Evrope.

Uhapšena predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu

Predsednica Prekršajnog suda u Kraljevu Marija Bažalac uhapšena je sredinom februara zbog sumnje da je primila mito, a osim nje uhapšene su još četiri osobe koje su navodno posredovale u tome. 

Bažalac je uzimala mito i zauzvrat, kako se sumnja, protivzakonito donosila odluke koje su pogodovale okrivljenima u postupcima koje je vodila.

„Otvoreni Luksemburg”: Nikola Petrović i Stanko Subotić

Početkom februara širom sveta objavljeni su novinarski tekstovi iz međunarodnog istraživanja „Otvoreni Luksemburg“ („Open Lux“), koje je nastalo pošto je francuski „Mond“ došao do miliona dokumenata o krajnjem vlasništvu kompanija registrovanih u ovoj zemlji, a novinarska mreža OCCRP potom napravila bazu u kojoj su novinari mogli da pretražuju vlasnike firmi po imenima. 

Novinari KRIK-a otkrili su da je predsednikov kum Nikola Petrović, skriven iza ofšor firme registrovane u Luksemburgu, kupio avio-kompaniju od kontroverznog biznismena Stanka Subotića. Petrović je kompaniju koja poseduje avion vredan više od pola miliona evra kupio, kako piše u ugovoru – za 100.000 evra. Odgovarajući na novinarska pitanja predsednik Aleksandar Vučić rekao je da ima 75 kumova i da je Petrović bio imućan i pre ulaska u politiku.

U istom istraživanju KRIK je otkrio i da je Subotić daleko iznad stvarne vrednosti, za 47 miliona evra, prodao zemlju francuskom „Vansiju“ koji je uzeo beogradski aerodrom pod koncesiju. Subotić je potom ušao u poslovno partnerstvo sa bivšim portugalskim ministrom i advokatom Žozeom Luizom Arnoom koji radi za ovu francusku kompaniju. Zanimljivo je da je upravo Arnoova advokatska kancelarija savetovala Vladu Srbije da aerodrom da pod koncesiju.

Koluvijin vozač uhapšen zbog heroina

Vozač Predraga Koluvije, optuženog da je na imanju svoje firme “Jovanjica” organizovao uzgajanje marihuane, Miloš Tofilović uhapšen je početkom februara u međunarodnoj akciji u kojoj je zaplenjeno 22 kilograma heroina. Akciju su izveli američka agencija koja se bori protiv narko-mafije DEA, srpska policija i tužilaštvo, kao i bugarska policija. Policija je u saopštenju navela da je grupa krijumčarila heroin iz Turske u Bugarsku, Srbiju i Sjedinjene Američke Države. Tofilović više nije u pritvoru, a optužnica čeka potvrđivanje, rečeno je iz Višeg tužilaštva u Nišu za KRIK.

Tofilović je u vreme hapšenja već bio optužen u slučaju “Jovanjica” – da je prevozio drogu, kao i da je pomagao Koluviji da se lažno predstavlja tako što je na njegov automobil stavio specijalne policijske tablice. U optužnici piše i da je Koluvija, preko Tofilovića, plaćao agenta BIA-e, takođe optuženog u ovom slučaju.

Suđenje za ubistvo Ivanovića počelo ispočetka

Suđenje za ubistvo političara sa severa Kosova Olivera Ivanovića početkom februara počelo je ispočetka u sudu u Prištini. 

Za ubistvo Ivanovića koje se dogodilo u januaru 2018. ispred prostorija njegove stranke u severnom delu Kosovske Mitrovice optuženi su pripadnici kosovske policije Nedeljko Spasojević, Rade Basara, radnik obezbeđenja kluba „Dama“ Marko Rošić, Ivanovićeva bliska saradnica Silvana Arsović, kao i kosovski policajci Žarko Jovanović i Dragiša Marković. 

Niko nije optužen ni kao izvršilac niti kao nalogodavac ubistva. 

Prema tvrdnjama tužilaštva, optuženi su delovali kao kriminalna grupa na čijem čelu su bili Zvonko Veselinović i njegov kum Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, najjače stranke Srba na Kosovu. Kao mogući motiv tužilaštvo navodi to što je Ivanović javno govorio o njihovim kriminalnim poslovima i ćutanju policije koju je Radoičić stavio pod svoju kontrolu što im je predstavljalo smetnju da uspostave kontrolu i politički uticaj na severu Kosova. Oni, međutim, nisu optuženi. 

Za Radoičićem je bila raspisana poternica, ali je ona povučena u martu prošle godine. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je rekao da je to potvrda da Radoičić nije umešan u ubistvo Ivanovića. 

Otac i ćerka osuđeni zbog proizvodnje ekstazija

Petočlana kriminalna grupa na čelu sa četrdesetdevetogodišnjim Nenadom Stankovićem koja je u beogradskom naselju Resnik proizvela gotovo 100.000 tableta droge ekstazi osuđena je na ukupno 34 godine zatvora.

Stanković je kao organizator grupe osuđen na 11 i po godina zatvora, njegova ćerka Tijana na sedam godina, dok su drugi optuženi dobili kazne od osam i po do tri i po godine zatvora. O presudi trenutno odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Uhapšen bivši načelnik UKP Milačić

Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Beograd Ilija Milačić uhapšen je sredinom februara zbog sumnje da je odavao poverljive podatke tabloidu „Objektiv“. Mesec dana kasnije Milačić je priznao krivicu i osuđen je na sedam meseci kućnog zatvora. Osim toga, njemu je izrečena i petogodišnja mera zabrane rada u Ministarstvu unutrašnjih poslova. 

Iako je u medijima Milačićevo hapšenje predstavljeno kao deo obračuna države sa grupom Veljka Belivuka – u presudi se ne spominju njegove veze sa ovom grupom.

Presuda u slučaju „Agrobanka“ posle sedam godina suđenja

Za zloupotebe u „Agrobanci” deset osoba je početkom februara osuđeno na ukupno 23 godine zatvora. Direktori i članovi odbora banke osuđeni su da su od 2006. do 2011. zloupotrebili položaj i nezakonito odobravali kredite prezaduženim preduzećima i na taj način oštetili banku za desetine miliona evra. Osim službenika banke, osuđeni su i direktori preduzeća koja su uzimala kredite, a ovo je prva presuda od 2013. godine kada je suđenje počelo. 

Bilo je ovo jedno od prvih velikih hapšenja aktuelne vlasti. Slučaj je vodio sudija Dragan Milošević koji je tokom suđenja postavljen za predsednika nadzornog odbora Fudbalskog kluba Crvena zvezda – jednog od velikih dužnika Agrobanke. Nakon toga klub je sklopio dogovor sa bankom da 10 miliona evra kamate bude otpisano. U javnosti se postavilo se pitanje da li je Milošević mogao da utiče da dug bude otpisan, ali je Agencija za sprečavanje korupcije smatrala da sudija nije mogao da utiče na otpis duga.

Zakon o poreklu imovine

Zakon o utvrđivanju porekla imovine, čije je donošenje najavljivano još od 2000. godine, konačno je usvojen 2021. i počeo je da se primenjuje početkom marta. Ostalo je, međutim, nepoznato čija imovina će se najpre proveravati niti koliko će istraga ići daleko u prošlost, a građani još uvek nisu videli rezultate primene ovog zakona.

Napadi na KRIK

Nedugo nakon konferencije na kojoj je novnarka KRIK-a pitala predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li će i njegov blizak saradnik, generalni sekretar vlade Novak Nedić, biti saslušan u sklopu istrage protiv grupe Veljka Belivuka, usledio je napad ne KRIK.

Provladini tabloidi pokrenuli su brutalnu kampanju protiv KRIK-a lažno nas optužujući da smo povezani sa Belivukovom kriminalnom grupom. „Kurir“ je čak objavio i montiranu fotografiju na kojoj su Belivuk i urednik KRIK-a Stevan Dojčinović. U hajku su se uključili i narodni poslanici koji su u skupštini iznosili niz neistina na račun KRIK-a, optužujući nas da smo tajkunski medij koji sarađuje sa mafijaškim krugovima, kao i da peremo novac.

Nekoliko meseci kasnije, pošto smo objavili Belivukov iskaz koji je dao u tužilaštvu i kada je ispričao da se sretao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i činio mu usluge, započela je nova prljava kampanja. Tabloidi su na naslovnim stranama KRIK označili kao „mafijaško koljački portal“ i koji je „opalio prvi metak u predsednika i državu“. 

Napade na KRIK su osudila domaća i međunarodna medijska udruženja i nevladine ogranizacije, opozicione stranke, strane ambasade, kao i predstavnici Evropske unije.

Hapšenje načelnika SBPOK-a zbog veza sa kriminalcima

Bivši zamenik načelnika Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Goran Papić uhapšen je početkom marta zbog sumnje da je uticao da se najbližem Belivukovom saradniku, Marku Miljkoviću, mimo propisa vrati blindirani automobil koji je policija oduzela. Papić je na saslušanju rekao da je sve radio po nalogu tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ali da nije uticao na vraćanje automobila. 

Papić je optužen u oktobru, a suđenje je počelo narednog meseca. 

Simović osuđen za pokušaj ubistva Kalinića

Član ozloglašenog zemunskog klana Miloš Simović u julu je osuđen na šest godina jer je, kako je utvrdio sud, 2010. u Zagrebu pokušao da ubije svog saradnika, surovog ubicu Sretka Kalinića. Njih dvojica već su zatvoru u Požarevcu gde služe kazne na koje su osuđeni zbog učešća u ubistvu premijera Zorana Đinđića i drugih zločina.

Presuda nije konačna i o njoj odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Ukinuta presuda bratu bivšeg Vulinovog sekretara

Sudije Apelacionog suda u Beogradu ukinule su u aprilu presudu kojom je Marko Jablanović, brat bivšeg državnog sekretara Ministarstva za rad Aleksandra Jablanovića, bio osuđen na tri godine zatvora zbog trgovine drogom i naložile novo suđenje. 

Ponovljeni postupak je još u toku.

Vasović nova predsednica Vrhovnog kasacionog suda

Početkom aprila narodni poslanici izglasali su sudiju Jasminu Vasović za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, najvišeg suda u zemlji. Vasović je bila jedini kandidat što je u javnosti imalo negativni odjek, a njenu karijeru obeležilo je nekoliko kontroverznih postupaka – između ostalog, bila je članica veća koje je prekršilo zakon kada je oslobodilo biznismena Stanka Subotića za šverc cigareta, kako je kasnije utvrdio Vrhovni sud. Bila je i u veću koje je pravosnažno oslobodilo optužbi kontroverzne biznismene sa severa Kosova – Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića kojima se sudilo da su učestvovali u krađi kamiona uzetih na lizing.

Vasović je u najviši sud u zemlji došla neposredno pre nego što je sud trebalo da donese odluku o presudi kojom je narko-bos Darko Šarić pravosnažno osuđen na 15 godina zbog međunarodnog šverca kokaina, pa se u javnosti spekulisalo da je to jedan od razloga njenog izbora. Dva meseca kasnije VKS je poništio presudu Šariću.

Presuda u slučaju „naplatna rampa Doljevac“

Vozač bivšeg direktora „Koridora Srbije” Zorana Babića, Dejan Stanojević, osuđen je u aprilu na tri godine i 10 meseci zatvora zbog saobraćajne nesreće koju je izazvao 2018. godine na naplatnoj rampi „Doljevac“, a u kojoj je poginula pedesetjednogodišnja Stanika Gligorijević. 

Suđenje je počelo krajem 2019. godine, a slučaj je obeležilo to što su na snimku kamera sa naplatne rampe, koji je jedan od glavnih dokaza na sudu, nedostajala ključna dva minuta koji prikazuju trenutak kada je službena „škoda“ velikom brzinom udarila u dva vozila koja su stajala zbog plaćanja putarine. Zbog toga se ne vidi ko je vozio službeni automobil u trenutku nesreće. Snimak nisu videli nisudija ni veštaci, ali jeste predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je sam rekao u javnosti. Na osnovu toga je tvrdio da Zoran Babić nije bio za volanom “škode” kako se spekulisalo u javnosti. 

Zanimljivo je bilo i svedočenje policajca iz patrole koja je prva stigla na mesto nesreće. On je na sudu ispričao da je odvezao službeni automobil sa mesta nesreće, napravio krug i vratio se na isto mesto, ali nije znao da objasni zašto. Advokat porodice ubijene Stanike Gligorijević Božo Prelević, kako su pisale Južne vesti, u završnoj reči kazao je da je moguće da se radilo o dovođenju Babićevog vozača, Dejana Stanojevića, na mesto događaja.

Stanojević je na sudu ispričao da je on vozio automobil kojim je žena ubijena, a kao glavnog krivca za udes video je vremenske uslove. 

Apelacioni sud u Nišu Stanojeviću je povećao kaznu i osudio ga na četiri i po godine zatvora.

Prelević je komentarišući za Danas ovu odluku suda rekao da “onaj koji prihvati da bude kaskader u sudskom predmetu i treba da bude strože kažnjen“.

Rekao je da je na toj rampi “teško povređen i pravni sistem ove zemlje, pošto se pokazalo da je od suda i tužilaštva moguće sakriti dva minuta snimka”.

“To može da učini samo neko iz vlasti i to samo neko ko je vrlo moćan”, ocenio je Prelević.

Vođa kavačkog klana uhapšen u Crnoj Gori

Krajem aprila iz Crne Gore je odjeknula vest da je uhapšen vođa kavačkog klana Slobodan Kašćelan zbog sumnje da je organizovao kriminalnu grupu koja je izvršila i planirala niz teških krivičnih dela. Osim njega privedeno je još pet ljudi, a hapšenje je izbegao drugi vođa ove kriminalne grupe Radoje Zvicer za kojim je raspisana poternica.

Kašćelan je tri dana kasnije pušten na slobodu jer je Viši sud u Podgorici odbio predlog tužilaštva da bude zadržan u pritvoru, ali je kasnije istog dana ponovo uhapšen.

Kašćelanu se već sudi da je 2010. godine osnovao kriminalnu grupu koja se bavila zelenašenjem, davanjem mita i iznudom. Do 2018. on je bio u bekstvu, a tada je uhapšen u Češkoj i izručen Crnoj Gori. 

Policajcu osuđenom u slučaju Savamala legalizovana zgrada

Krajem aprila televizija N1 objavila je da je policajcu Goranu Stamenkoviću, nedugo nakon što je priznao krivicu u slučaju Savamala, legalizovana zgrada koju je bez dozvole sazidao u beogradskom naselju Mirijevo. Stamenković je u maju 2018. priznao krivicu za nesavestan rad jer nije reagovao na pozive građana koji su tokom bespravnog rušenja zvali policiju i tražili da izađe na mesto događaja, zbog čega je osuđen na pet meseci uslovno. To mu je omogućilo da ostane da radi u policiji, jer bi, da je kazna bila duža od šest meseci, ostao bez posla.

Uslovna kazna istekla mu je krajem oktobra 2018. godine, a nepune dve nedelje kasnije, doneta je odluka o legalizaciji zgrade koju je sazidao. Nedugo potom, na istoj parceli, Stamenković je počeo gradnju još jedne zgrade zbog čega je protiv njega podneta krivična prijava.

Stamenković je jedini koji je odgovarao zbog slučaja Savamala – događaja iz aprila 2016. kada su ljudi maskirani fantomkama zarobili prolaznike i bagerima nezakonito srušili privatne objekte, a policija nije reagovala kada su građani zvali u pomoć. 

Pritvor za Jutku zbog kafane na Kopaoniku

Bivšem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću Jutki krajem aprila određen je pritvor zbog sumnje da je dozvolio da se mimo zakona na Kopaoniku postavi sedam privremenih objekata, među kojima je i restoran na Pančićevom vrhu, o kom su godinama pisali BIRN i Insajder. 

Jeličić je, sumnja policija, 2017. i 2018. donosio odluke koje nisu bile u njegovoj nadležnosti i tako omogućio pojedincima da na ovoj planini postave privremene objekte. Vlasnici su nakon toga priključili objekte na postojeću infrastrukturnu mrežu. 

Jeličić je inače uhapšen nedugo nakon što je izašao iz zatvora u kome je odslužio tromesečnu kaznu zbog nedozvoljenih polnih radnji nad bivšom saradnicom Marijom Lukić.

Tocilu 17 godina zatvora

Kriminalac Mladen Novaković zvani Tocilo osuđen je sredinom maja na 17 godina zatvora jer je organizovao kriminalnu grupu koja je trgovala heroinom i kokainom. Osim Novakovića osuđeni su i njegovi saradnici – Saša Nikolić na 11 godina zatvora i Velibor Cvetkov na 10 godina. Policija im je 2019. oduzela više od 76 kilograma heroina i pola kilograma kokaina vrednosti više od pet miliona evra. 

Ova presuda nije konačna.

FBI u Beču uhapsio članove srpske kriminalne grupe

U velikoj međunarodnoj akciji FBI-a nazvanoj „Trojanski štit“ uhapšeno je 800 ljudi i zaplenjeno više od šest tona kokaina i 140 miliona dolara. U sklopu ove akcije uhapšena je i najveća organizovana kriminalna grupa koja se bavila trgovinom drogom u Beču u Austriji, a na čijem je čelu bio Dario Đorđević zvani Đoks. Četvoro ljudi koji se sumnjiče da su članovi grupe uhapšeno je i u Srbiji. Grupa je, kako je utvrđeno u istrazi, prodavala heroin, kokain i sintetičku drogu u Austriji i Srbiji. Hapšenje je rezultat akcije u kojoj je FBI preuzeo kompaniju za prodaju šifrovanih telefona sa aplikacijom za tajnu komunikaciju „ANOM“, koju su kriminalne grupe počele da koriste ne sluteći da je reč o podmetačini. Đorđevića inače traži i Srbija zbog trostrukog ubistva.

Devet godina zatvora za pokušaj ubistva Beka

Bivši član zemunskog klana Aleksandar Zdravković osuđen je krajem maja u Višem sudu u Beogradu na devet godina zatvora jer je u novembru 2014. godine pokušao da ubije biznismena Milana Beka. Sudija Marina Anđelković je pri izricanju presude rekla da je nesporno da je Zdravković sa još jednom, i dalje nepoznatom osobom, doveo u pitanje Bekov život. 

O presudi tek treba da odluči Apelacioni sud u Beogradu. 

U ovom postupku ranije je pravosnažno oslobođena Maja Adrovac čiji suprug Ivan Adrovac je kriminalac i Zdravkovićev prijatelj. Adrovac se sudilo da je pucaču obezbedila municiju. Ime njenog muža više puta se pomenulo tokom suđenja, čak je i analizirana njegova telefonska komunikacija sa Zdravkovićem, ali on nikada nije optužen u ovom slučaju.

Demoliranje kluba u Beton hali

Krajem maja, tokom proslave šampionske titule fudbalskog kluba Crvena zvezda, došlo je do više incidenata i policija je uhapsila više od 100 osoba. Većina uhapšenih puštena je nakon što su dali izjave i oni su gonjeni prekršajno.  

Deset navijača ovog kluba, međutim, uhapšeno je zbog sumnje da su upali u baštu restorana „Lafajet“ u Karađorđevoj ulici i počeli da prave nered. Oni su navodno lomili izloge, prevrtali stolove i stolice, ugrožavali goste i osoblje restorana, a napali su i nekoliko osoba i naneli im telesne povrede. „Lafajet“ je inače u javnosti povezivan sa vođom kriminalne grupe Veljkom Belivukom, pošto je u okviru finansijske istrage ovog klana tužilaštvo ispitalo vlasnika ovog kluba. 

Oni su kasnije optuženi i krajem decembra je počelo i suđenje.

Bivši direktor „Železnica“ pravosnažno oslobođen

Posle deset godina suđenja, presudom Apelacionog suda u Beogradu, bivši direktor „Železnica Srbije“ Milanko Šarančić pravosnažno je oslobođen optužbi da je oštetio ovo državno preduzeće za oko 1,2 miliona evra. Osim Šarančića oslobođeni su i Zoran Milićević, Dragoslav Pejčić i Milorad Čelebić kojima se sudilo kao njegovim saradnicima. 

Tužilaštvo je tvrdilo da su optuženi nezakonito sprovodili javne nabavke.

Ovo nije prva presuda u ovom postupku – Šarančić je ranijom bio osuđen na pet godina zatvora, ali je nju ukinuo Apelacioni sud.

Oslobađajuća presuda za učestvovanje u ubistvu Gorgije Darmanovića

Sreten Matejić i Saša Đurđanović u maju su pravosnažno oslobođeni optužbi da su pomogli prilikom ubistva Gorgije Darmanovića 2018. godine. Za ubistvo je bio osumnjičen kruševački kriminalac Dejan Stanković zvani Ždrokinac, ali je on ubijen dok je trajala istraga. Tužilaštvo je tvrdilo da su Matejić i Đurđanović pomogli Stankoviću tako što mu je prvi nabavio motor, a drugi ga odvezao na mesto ubistva, kao i da mu je pomogao mu da pobegne nakon likvidacije. Njih dvojica su tokom suđenja negirali krivicu. 

Darmanović je godinama živeo u Južnoj Africi a tamošnji novinari pisali su da je radio za vladu i da je učestvovao u pravljenju mreže tajne službe. 

Novo suđenje za ubistvo ispred „Nane“

Apelacioni sud u Beogradu krajem maja ukinuo je presudu kojom je Nedeljko Grbović osuđen na 13 godina zatvora jer je u decembru 2017. ispred noćnog kluba „Nana“ ubio navijača Rada Aleksandra Savkovića. Novo suđenje počelo je na jesen, a Grbović je ostao pri ranijoj odbrani – da je Savkovića ubio iz straha za svoj život i život svog sina. 

Savković je inače bio član ekipe huligana i kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, koju je nakon Stanovićevog ubistva preuzeo Veljko Belivuk.

Oslobođen saradnik ključnog čoveka srpske mafije u Italiji

Dejan Petrović, kome se sudilo da je kao član grupe narko-bosa Jakova Kontića učestvovao u švercu kokaina, pravosnažno je oslobođen optužbi krajem maja u Beogradu. On se teretio da je iz Roterdama u Holandiji do Austrije i Italije prevozio drogu skrivenu u automobilu i to u turama od po pet kilograma.

U istom postupku Kontić je kao organizator grupe početkom 2019. sklopio sporazum sa tužilaštvom i osuđen je na pet i po godina zatvora. On je poznat kao posrednik između kriminalaca iz Srbije i Crne Gore i italijanske mafije. 

Uhapšen predsednik beogradske opštine Palilula

Aleksandar Jovičić, predsednik beogradske opštine Palilula i član predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), uhapšen je početkom juna zbog sumnje da je sa svojim saradnicima na teritoriji ove opštine omogućio nelegalnu gradnju i za to od investitora uzeo više od 245 hiljada evra. 

Jovićić je na saslušanju negirao optužbe, a mesec dana nakon hapšenja izašao je iz pritvora. U međuvremenu je podneo ostavku na mesto predsednika opštine. Iz stranke su za KRIK rekli da su mu funkcije suspendovane zbog istrage koja se vodi protiv njega.

Krajem novembra je u okviru ovog slučaja uhapšeno još 13 ljudi zbog sumnje da su omogućavali nelegalnu gradnju.

Uhapšen inspektor SBPOK-a zbog saradnje sa Belivukom

Inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić uhapšen je u junu zbog sumnje da je odavao poverljive informacije grupi Veljka Belivuka. Posle dva meseca provedena u pritvoru pušten je da se brani sa slobode. 

Stolić je, tvrdi tužilaštvo, od januara 2020. do juna 2021. obaveštavao članove Belivukove grupe o tome šta policija radi u istragama zločina koje je ova grupa počinila. 

Početkom decembra Stolić je i optužen.

Ukinuta presuda za ubistvo Cvetanovića

Sredinom prošle godine Apelacioni sud u Nišu je ukinuo presudu kojom je Podgoričanin Marjan Vujačić osuđen na 30 godina zatvora za ubistvo Jugoslava Cvetanovića – čiji je brat Saša osuđen za likvidaciju Nikole Bojovića, brata poznatog kriminalca Luke Bojovića. 

U trenutku ubistva Jugoslav Cvetanović je imao policijsku zaštitu jer je ranije procenjeno da mu je život bio ugrožen, zbog potencijalne osvete. Njegov brat Saša je za ovo ubistvo optužio Bojovića rekavši: „Čestitam Luki Bojoviću što mi je ubio brata“.

Postupak je krenuo iznova, a osim za ovo ubistvo, Vujačić se sumnjiči za još tri likvidacije – tužilaštvo Crne Gore veruje da je ubio Mila Ilića u aprilu 2019. i Veselina Kalezića u novembru 2018. godine. Osumnjičen je i za ubistvo kriminalaca iz Vranja Gorana Tasića Gokčeta koji je likvidiran u martu 2018. godine u Holandiji.

Sarmi smanjena kazna za šverc marihuane

Miću Nikoliću Sarmi, koji je prošle godine osuđen da je organizovao kriminalnu grupu koja je švercovala marihuanu sa Kosova i iz Albanije, sredinom godine je smanjena kazna, pa je osuđen na 13 i po godina zatvora. Osim Nikoliću, kazne su smanjene i njegovoj supruzi i trojici saradnika, dok su preostaloj četvorici osuđenih kazne potvrđene. 

Nikolić i njegovi saradnici osuđeni su da su od avgusta 2011. do marta 2012. nabavljali marihuanu na Kosovu i u Albaniji i krijumčarili je do Novog Sada gde su je skladištili u iznajmljenim stanovima i lokalima, a potom prodavali dilerima u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj.

Osim za trgovinu drogom, Nikolić je osuđen jer je pokušao da podmiti već osuđenog saradnika da izmeni iskaz u njegovu korist za šta mu je ponudio 30.000 evra, kao i još 1.000 evra mesečno.

Počelo suđenje bivšem državnom sekretaru Poledici

Miodrag Poledica, bivši državni sekretar i blizak saradnik ministarke Zorane Mihajlović, našao se u junu pred sudom zbog optužbi da je vršio zloupotrebe sa javnim nabavkama u državnoj firmi „Infrastrukture železnice Srbije“. Osim njega, optuženo je još pet osoba. Poledica je negirao krivicu.

Poledica je i posle hapšenja u februaru 2020. zadržao funkciju državnog sekretara u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kada je krajem 2020. godine Zorana Mihajlović, koja je bila na njegovom čelu, postala ministarka rudarstva i energetike, Poledica je prešao sa njom na mesto zamenika ministra. U martu 2021. otišao je sa te funkcije i postao jedan od izvršnih direktora u javnom preduzeću „Putevi Srbije“.

Vođa navijača „Partizana“ Đorđe Prelić izašao iz zatvora

Nedugo nakon što su Belivuk i članovi njegove grupe uhapšeni, na slobodi se našao njegov supranik.

Đorđe Prelić, vođa navijača „Partizana“, u julu prošle godine izašao je iz zatvora na uslovnu slobodu pošto je odslužio dve trećine zatvorske kazne na koju je osuđen zbog učestvovanja u ubistvu francuskog državljanina Brisa Tatona. Njemu se za ovo dva puta sudilo, a kazna mu je na ponovljenom suđenju drastično smanjena – sa 35 na 10 godina. 

Prelić je pušten iz zatvora, a ubrzo je u javnosti počelo da se spekuliše da je preuzeo vođstvo nad tribinom „Partizana“ i tako zamenio Veljka Belivuka koji je početkom protekle godine uhapšen zbog brutalnih ubistava.

Ukinuta presuda u slučaju „Tilt“

Apelacioni sud u Beogradu oborio je u julu prošle godine presudu kojom je Milovan Tadić, član ekipe kriminalca Veljka Belivuka, osuđen da je udario gosta beogradskog noćnog kluba „Tilt“ koji je kasnije preminuo. Tadić je bio osuđen na pet i po godina zatvora pošto je sud utvrdio da je, između ostalog, gostu kluba zadao udarac u stomak koji je izazvao oštećenje unutrašnjih organa, a kasnije i smrt. 

Nekoliko meseci po ukidanju presude Tadiću je počelo novo suđenje koje je u toku. On je međuvremenu uhapšen i kao deo Belivukove grupe koja je optužena za pet ubistava, otmice, silovanje, dilovanje droge i nelegalno posedovanje velike količine oružja.

Osuđen sin Željka Mitrovića 

Krajem jula Aleksandar Mitrović, sin vlasnika „Pink“ televizije Željka Mitrovića, pravosnažno je osuđen za saobraćajnu nesreću u kojoj je usmrtio maloletnu Andreu Bojanić. Mitrović je prvobitno osuđen na 11 meseci kućnog zatvora, ali mu je Apelacioni sud u Beogradu povećao kaznu za mesec dana, pa je on pravosnažno osuđen na godinu dana kućnog zatvora uz nošenje nanogvice. Mitrović je bio optužen za dva krivična dela – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja i za nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi, ali je drugo delo u toku suđenja zastarilo pa je osuđen samo za prvo.

Predsednikov kum ušao u posao sa suprugom Zvonka Veselinovića

Nikola Petrović, kum predsednika Vučića, otpočeo je poslovnu saradnju sa suprugom ozlolašenog biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića u julu prošle godine, otkrio je CINS. Veselinovićeva supruga Ljiljana Božović i Petrović suvlasnici su u firmi „Storenergy“ koja se bavi proizvodnjom struje od sunčeve energije. Ugovor kojim su sklopili posao potpisali su u kancelariji Gorana Andrića – šuraka ministra zdravlja Zlatibora Lončara. Ovo nije prva zanimljiva poslovna saradnja predsednikovog kuma koji često ulaže u poslove u Srbiji. KRIK je ranije otkrio da je Petrović kupio avio-kompaniju od Stanka Subotića, biznismena kome se sudilo za šverc cigareta i koji je poslovno sarađivao sa narko-bosom Darkom Šarićem.

Zagorka Dolovac ponovo republička tužiteljka

Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac sredinom prošle godine započela je treći mandat na najvišoj tužilačkoj funkciji u zemlji. Za ovu poziciju lako se izborila pošto je jedan kandidat u toku izbora odustao, dva nisu ispunila uslove, a jedna prijava je pristigla kasno. Zanimljivo je i da su sve prijave njene konkurencije stigle poslednjeg dana. Dolovac je položila zakletvu krajem jula i tom prilikom istakla da će javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno. Ipak, njeno dosadašnje rukovođenje tužilaštvom obeležio je izostanak istraga visoke korupcije i veza predstavnika vlasti sa organizovanim kriminalom uprkos velikim i važnim otkrićima novinara.

Der osuđen za ubistvo na Banovom Brdu

Plaćeni ubica Čaba Der u julu je osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora za ubistvo Nebojše Markovića na Banovom brdu 2019. godine, dok je njegov prijatelj Alen Cigler dobio četiri godine zatvora pošto je sud utvrdio da mu je pomogao pri ubistvu. Der je čekao Markovića ispred njegove kuće, osmatrao je iz automobila i pošto ga je ugledao prišao mu i pucao u njega kada se ovaj nije nadao napadu, utvrdio je sud. Der je presudu dočekao u Mađarskoj gde je osuđen na doživotnu robiju zbog dva ubistva – hrvatskog državljanina Ivana Serdarušića i mađarskog državljanina Lasla Vetulija. Der je pred mađarskim sudom izjavio da je ubio kriminalce i da „život jednog ‘gangstera’ smatra bezvrednim, a oduzimanje života takvoj osobi izričito legitimnim“. Mađarski sud utvrdio je i da žrtve nije ubio iz ličnih motiva, već za nekog drugog.

Vođa škaljarskog klana osumnjičen za podstrekavanje na ubistvo Belivuka

Vođa škaljarskog kriminalnog klana Jovan Vukotić u Crnoj Gori je osumnjičen da je 2019. osnovao kriminalnu grupu koja je trebalo da likvidira članove suparničkog klana, među kojima i Veljka Belivuka, bliskog kavačkoj kriminalnoj grupi, rečeno je krajem avgusta iz crnogorskog tužilaštva.

Za planiranje Belivukovog ubistva u Crnoj Gori ranije su optuženi Janko Vukadinović i još dve osobe. Plan je bio, kako tvrdi tužilaštvo, da ga likvidiraju na aerodromu u Tivtu kada je krajem januara prošle godine bio u poseti vođi kavačkog klana Radoju Zviceru. Član grupe koji je pristao da sarađuje sa tužilaštvom i postao zaštićeni svedok ispričao je u tužilaštvu da je za ubistvo Belivuka obećano 700 hiljada evra i da mu je rečeno da će ovo ubistvo „značiti opstanak škaljarskog klana“. 

Vukotić je, osim ovoga, prošle godine u Crnoj Gori optužen i da je izbegao da plati gotovo 23.000 evra poreza. Suđenje u ovom slučaju je u toku.

Karići pod sankcijama američkih vlasti

Zbog bliskosti sa diktatorskim režimom Aleksandra Lukašenka u Belorusiji sin srpskog privrednika Bogoljuba Karića i kompanije ove porodice stavljeni su u avgustu prošle godine na crnu listu američkog Trezora. Članovi porodice Karić bili su deo mreže koja je održavala Lukašenkov nasilni režim – bili su „novčanici“ režima i obezbeđivali sredstva predsedniku Lukašenku za lično bogaćenje, ali i za finansiranje njegove koruptivne i brutalne vlasti, objavio je Trezor. O povezanosti porodice Karić sa beloruskim režimom nekoliko meseci pre toga pisao je i KRIK. Sa beloruskim Belsatom otrkili smo da su Karićeve firme imale povlašćen položaj i da su, između ostalog, besplatno dobile zemljište za izgradnju svojih projekata. Pošto su stavljeni pod sankcije, Karići su za to optužili KRIK. Negirali su da su u ovoj zemlji imali povlašćen položaj, a tvrde sa su nepoželjnim proglašeni zbog „niza neistina i kleveta“ koje su objavili KRIK i novinarska mreža OCCRP.  Ubrzo je Karić podneo i tužbu protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića i Bojane Jovanović, a osim novčane odštete traži i da KRIK ukloni tekst sa svog sajta.

Koluvija pušten iz pritvora

U septembru prošle godine Predrag Koluvija, optužen za organizovanje proizvodnje više od tone i po marihuane na imanju svoje firme “Jovanjica”, izašao je iz zatvorskog u kućni pritvor. Koluvija je u uhapšen u novembru 2019, a izlazak iz pritvora iznenadio je javnost s obzirom na to da je jedno od dva njegova suđenja na samom početku. Predsednik sudskog veća koje je prihvatilo Koluvijin zahtev za puštanje iz pritvora bio je Zoran Savić – sudija čija imovina znatno prelazi njegove prihode i koji je ranije donosio kontroverzne odluke. 

Po izlasku iz pritvora Koluvija je bio gost u emisijama koje vode istaknuti članovi SNS-a, među kojima je i njegov advokat Vladimir Đukanović. Koluvija je u njima praktično iznosio odbranu koju je dao i na sudu, a u isto vreme u odbranu su mu stali i predstavnici vlasti. Tako je predsednik Aleksandar Vučić ocenio je da je vrlo čudno što je Koluvija uopšte proveo dve godine u pritvoru jer nije ubio nikoga, niti je imao 10 tona kokaina. 

Dok Koluvija uživa povlašćen tretman vlasti i režimskih medija, policajac koji ga je uhapsio – inspektor Slobodan Milenković postao je meta prljavih kampanja u tabloidima, a doneta je i odluka o premeštaju u odeljenje za ratne zločine, ali ona još nije potpisana.

Razbijen balkanski narko-kartel

U velikoj međunarodnoj akciji krajem septembra razbijen je veliki balkanski narko-kartel koji je snabdevao Evropu kokainom, saopštio je Europol. Kartel je imao ogranke u nekoliko evropskih zemalja, a činili su ga uglavnom kriminalci iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije. 

U akciji su uhapšene 23 osobe, a zaplenjeno je 2,6 tona kokaina, kao i više od pola miliona evra u kešu, a učestvovale su policije osam zemalja.

„Pandorini papiri“

Međunarodni novinarski projekat „Pandorini papiri“ objavljen u oktobru protekle godine otkrio je tajne 35 sadašnjih i bivših svetskih lidera i više od 330 funkcionera iz više od 90 država. Novinari širom sveta, među kojima i redakcije KRIK, objavili su priče zasnovane na milionima dokumenata koji su procurili iz 14 agencija za osnivanje ofšor kompanija. 

KRIK je na osnovu procurelih dokumenata došao do dokaza da je ministar finansija Siniša Mali bio vlasnik 24 luksuzna apartmana na bugarskom primorju. Ranije smo otkrili da je Mali kao direktor ofšor kompanije kupio ove stanove, ali su nova dokumenta dokazala da je on definitivno bio i vlasnik svih nekretnina. 

U „Pandorinim papirima“ otkrili smo i da je predsednikov kum Nikola Petrović bio vlasnik ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima preko koje je imao račun u Švajcarskoj, ali i da je nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije – iako je po zakonu bio dužan to da uradi jer je tada bio funkcioner u Srbiji. Dokumenta su pokazala i da je ministar Novica Tončev imao ofšor kompaniju koja je otkrila veze njega i uticajnog biznismena iz Singapura Darka Tamindžića. Tončev je najpre negirao da je osnovao ovu firmu, ali se nekoliko dana kasnije setio da je ipak bio njen vlasnik. 

U „Pandorinim papirima“ otkrili smo i da je kineski tehnološki gigant „Huavej“ preko ofšor firmi godinama plaćao ljude povezane sa državnim „Telekomom“. Prema ovim dokumentima, najmanje milion evra se slilo na račune bivšeg direktora Telekoma Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je sarađivao sa domaćom državnom kompanijom. 

Procurela dokumenta pokazala su i da je kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović koji je prijatelj i saradnik Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, bio vlasnik ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima.

Interpolova poternica za Slobodanom Tešićem

Za Slobodanom Tešićem, poznatim trgovcem oružja koji je blizak srpskoj vlasti, Interpol je raspisao poternicu pošto ga Tunis sumnjiči da je učestvovao u pranju novca. Tešić se inače nalazi i na crnoj listi američkih vlasti – tamošnja administracija stavila ga je pod sankcije 2017. godine jer je utvrđeno da je u više država potplaćivao političare kako bi dobio ugovore o prodaji naoružanja. U okviru međunarodnog novinarskog istraživanja „FinCEN dosijei” KRIK je otkrio je da je Tešić pod sankcije stavljen nakon što je novac isplatio uticajnoj osobi iz Saudijske Arabije. 

Supruzi Šarićevog saradnika potvrđena zatvorska kazna

Draginji Bajić, supruzi Vitomira Bajića, nekadašnjeg saradnika narko-bosa Darka Šarića, u oktobru je potvrđena kazna od dve i po godine zatvora za pranje novca, a deo presude kojim je oslobođena krivice ukinut je i vraćen na ponovno suđenje. Bajić je tako pravosnažno osuđena da je kokainskim novcem kupila lokal na Zlatiboru i garažu na Novom Beogradu, dok joj se za jedan deo imovine ponovo sudi. 

Bajić je optužena da je prala novac koji je njen suprug kao Šarićev saradnik zaradio u međunarodnom švercu kokaina. Vitomir Bajić je uhapšen u akciji kojom je razbijena Šarićeva grupa 2010. i izručen je Italiji. Tamo nije dočekao presudu pošto je preminuo pre početka suđenja – pronađen je u svojoj ćeliji mrtav, a tamošnja istraga je utvrdila da je izvršio samoubistvo

Stefanović odgovorio na optužbe stranačkih kolega

Proteklu godinu obeležio je i politički sukob predsednika države Aleksandra Vučića i nekada jednog od njegovih najbližih saradnika, ministra odbrane Nebojše Stefanovića. Razlozi sukoba ostali su nepoznati, ali su posledice vidljive – između ostalog, Stefanović je isključen sa funkcija u Srpskoj naprednoj stranci, hapšeni su njegovi nekada bliski saradnici iz MUP-a, a tokom cele godine napadali su ga provladini tabloidi, ali i stranačke kolege.

Stefanović je prvi put na optužbe odgovorio u oktobru kada je sazvao konferenciju za novinare. Naglasio je da su oni koji ga lažno optužuju da je bio u kontaktu sa kriminalcem Veljkom Belivukom zapravo bili povezani sa ovom kriminalnom grupom. Pomenuo je biznismena Aleksandra Papića, nekada njegovog bliskog saradnika, i za njega tvrdio da stoji iza napada. Stefanović je nekoliko puta istakao da je odan predsedniku države i SNS-a Aleksandru Vučiću. 

Uhapšena Dijana Hrkalović

Bivše državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović uhapšena je sredinom oktobra. Tužilaštvo tvrdi da je Hrkalović uticala na kolegu Dejana Milenkovića u dva slučaja – da izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka u okviru istrage za ubistvo Vlastimira Miloševića ne dostavi odmah tužilaštvu, kao i da se uništi prisluškivani razgovor advokata Dragoslava Ognjanovića koji je ubijen 2018. godine. Na teret su joj stavili i da je nezakonito prisluškivala kriminalca Darka Eleza. Istraga je završena u decembru kada je protiv nje podignuta optužnica. 

Istraga protiv Hrkalović otkrila je kako se uklanjaju dokazi iz postupaka u kojima se pojavljuju vodeći političari ili članovi njihovih porodica. Naime, dokumenta iz istrage pokazuju da je Milenković pre tri godine navodno naredio da se uništi snimak prisluškivanog razgovora oca ministra Nebojše Stefanovića i direktora „Srbijašuma“ Igora Braunovića. Braunović je tada bio pod istragom zbog korupcije, a kako tvrdi tužilaštvo, brisanjem snimaka ona je sabotirana i nikada nije završena. 

Hrkalović je jedna od bliskih ljudi bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, a uhapšena je u jeku političkog sukoba između Stefanovića i predsednika Vučića. Ona je bila povezana sa Belivukovom grupom, ali tužilaštvo to za sada nije ispitivalo.

Osuđen biši direktor „Infrastruktura železnice Srbije“

Miroljub Jevtić, nekadašnji direktor javnog preduzeća „Infrastrukture Železnice Srbije”, osuđen je u oktobru na godinu dana zatvora jer je primio 10 hiljada evra mita. Sud je utvrdio da je Jevtić kao direktor državne firme angažovao advokata Vladislava Kostića da ovu firmu zastupa pred sudom, a zauzvrat od njega dobio mito. Presuda nije pravosnažna, a o njoj trenutno odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Osim ovog postupka, protiv Jevtića je u toku suđenje za zloupotrebe sa javnim nabavkama u kojima je, prema optužnici, učestvovao i bivši državni sekretar Miodrag Poledica. 

Oslobođen bivši ministar Bubalo

Bivši ministar privrede Predrag Bubalo krajem oktobra prošle godine pravosnažno je oslobođen optužbi da je pomogao biznismenima Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću da kupe akcije „Luke Beograd“ po dosta nižoj ceni od tržišne. Tužilaštvo je tvrdilo da Bubalo nije učinio ništa da spreči štetnu prodaju „Luke Beograd“, iako je zakonom bio obavezan da reaguje. Sudije su, međutim, utvrdile da Bubalo i drugi optuženi nisu krivi jer su postupali u skladu sa informacijama koje su imali pa zakon nije prekršen. Postupak je trajao osam godina – od kada je Bubalo uhapšen junu 2013. On je pre toga bio ministar privrede u vladi Vojislava Koštunice. Privatizaciju „Luke Beograd“ Vladin Savet za borbu protiv korupcije je, inače, označio kao jednu od 24 sporne privatizacije.

Osuđeni napadači na Borka Stefanovića

Trojica muškaraca koji su 2018. u Kruševcu napali i pretukli opozicionog političara Borka Stefanovića pravosnažno su osuđeni početkom novembra prošle godine. Apelacioni sud u Kragujevcu smanjio im je već gotovo minimalne kazne na koje su prvostepeno osuđeni. Marko Živković i Danijel Gmijović, inače nekadašnji saradnik ubijenog kruševačkog kriminalca Gorana Obradovića Suše, osuđeni su na po dve godine i dva meseca zatvora, a Miloš Šaponjić na dve i po godine. Borko Stefanović i njegovi advokati istakli su da nisu zadovoljni presudom kritikujući male kazne, ali i činjenicu da do kraja postupka nije otkriven nalogodavac. Zločin se dogodio pre tri godine, neposredno pre početka skupa tadašnjeg opozicionog Saveza za Srbiju, kada su trojica muškaraca nasrnula su na Stefanovića naoružani palicama i motkama. Osim Stefanovića, tada su povredili su i njegovog saradnika Bobana Jovanovića, kao i policajca Dejana Palibrka koji se tu navodno slučajno zatekao. Događaj je ubrzo pokrenuo proteste koji su počeli pod nazivom „Stop krvavim košuljama“ zbog košulje koju je Stefanović nakon napada pokazao medijima, a na kojoj je bilo krvi od udaraca koje je zadobio.

Osuđen muškarac koji je naoružan upao u kafić na Vračaru

Miloš Miljanović koji je sredinom 2020. noseći pušku i sa kapuljačom na glavi upao u kafić „Le Petit Bistro“ na Vračaru, osuđen je u novembru. Iako je tužilaštvo tvrdilo da je tog dana imao nameru da ubije MIloša Nilovića koga policija označava kao člana škaljarskog klana, Miljanović je osuđen samo za nelegalno nošenje oružja. 

Ovaj događaj potresao je javnost nakon što se na društvenim mrežama pojavio snimak bezbednosnih kamera na kom se vidi kako maskirani muškarac upada u baštu kafića i kreće ka stolu za kojim su sedeli Nilović, njegov kum Vojislav Kostić i Nikola Kovačević. Pre nego što je došao do njih, oni su ga primetili i razbežali se. To, međutim, nije bilo dovoljno za sud da prihvati ključni deo optužnice – pokušaj ubistva. Presuda nije konačna pošto je trenutno preispituje Apelacioni sud.

Kriminalac Elez osuđen u Bosni i Hercegovini

Kriminalac Darko Elez osuđen je sredinom novembra u Bosni i Hercegovini na 15 godina zatvora. On je, naime, sklopio sporazum i priznao krivicu – da je bio organizator kriminalne grupe koja je izvršila četiri ubistva, razbojništva i prala novac. Tužilaštvo je tada saopštilo da je Elez pristao da sarađuje sa tužilaštvima Bosne i Hercegovine i Srbije i pomogne im u rasvetljavanju krivičnih dela. Elez je godinu dana ranije po poternici BiH uhapšen u Srbiji, a tada mu je oduzeto srpsko državljanstvo i izručen je Bosni i Hercegovini. Po sklapanju sporazuma i donošenju presude, sud u Srbiji je po njegovoj žalbi poništio odluku MUP-a da mu oduzme državljanstvo, a trenutno se čeka nova odluka o ovome. Elez je osuđen pre više od 10 godina u Beogradu jer je organizovao grupu koja je iz Crne Gore u Srbiju prokrijumčarila 44 kilograma marihuane i za to je dobio devet godina zatvora. U Bosni mu se sudilo za naručivanje ubistva svog kuma i poznatog kriminalca iz Sarajeva Đorđa Ždrala, ali je u tom postupku na kraju oslobođen zbog nedostatka dokaza.

Pokrenuta istraga protiv direktora FK Partizan

Miloš Vazura, direktor fudbalskog kluba Partizan, u novembru je osumnjičen da je zloupotrebio položaj i da je sklopio fiktivni ugovor sa biciklističkim klubom Partizan za korišćenje kompleksa Teleoptik. Njegov advokat Veljko Delibašić rekao je da je Vazura na saslušanju negirao optužbe i da poseduje validnu dokumentaciju za sve poslove koje je tužilaštvo označilo kao fiktivne. Vazura je, inače, kum generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića koji je bio blizak grupi Veljka Belivuka. 

Oslobađanje „škaljaraca“ uhapšenih u Durmitoru
Miloš Nilović, jedan od uhapšenih u beogradskom restoranu „Durmitor“ koje je policija označila kao članove škaljarskog klana, u novembru je pravosnažno oslobođen optužbi da je tada nezakonito nosio pištolj. Time je konačno završen postupak započet hapšenjem u „Durmitoru“ 2017. godine kada je policija upala u baštu restorana i uhapsila desetoricu muškaraca. Kod njih su našli dva pištolja za koja su optuženi Nilović i Mitar Muratović – koji je preuzeo krivicu na sebe i osuđen je na tri i po godine zatvora. Takođe, na uslovnu kaznu je osuđen i Ilija Zec jer su mu policajci u stanu pronašli metke. Svi ostali su pušteni ubrzo nakon hapšenja. 

Policajci koji su svedočili na suđenju Niloviću i Murtaoviću rekli su da su imali informaciju da se oni spremaju da nešto urade i da su odlučili da ih uhapse i vide šta će dalje da rade. Istraga se, međutim, nije time bavila, niti je utvrđeno da li su i šta planirali. Njihovo hapšenje dogodilo se u periodu kada se policija gotovo isključivo obračunavala sa škaljarskim kriminalnim klanom, dok je suparnički kavački klan imao jake veze u vrhu policije i politike.

Presuda za ubistvo na Vidikovcu

U novembru je doneta pravosnažna presuda za ubistvo Petra Arsića u Beogradu – Strahinja Đanković je osuđen na 13 godina zatvora. Sud je utvrdio da je on pucao Arsiću u glavu na ulici ispred kafića „3K Luna“ oko dva sata posle ponoći u februaru 2018. godine. Time je završen ponovljeni postupak, a u prvobitnom se sudilo i Ljubomiru Lainoviću, sinu čuvenog kriminalca Branislava Lainovića Dugog, i Milošu Miladinoviću koji su oslobođeni optužbi. Lainović je u međuvremenu nestao, a veruje se da je ubijen u sukobu između škaljarskog i kavačkog kriminalnog klana.

Belivuk osumnjičen za ubistva i otmicu u Crnoj Gori

Kriminalac Veljko Belivuk i njegov najbliži saradnik Marko Miljković u novembru su osumnjičeni da su u Crnoj Gori ubili dvojicu članova suparničkog klana i oteli jednog. Istragu vodi crnogorsko tužilaštvo, a osim Belivuka i Miljkovića, u ovom slučaju osumnjičen je i vođa kavačkog klana Slobodan Kašćelan. Crnogorski tužilac tada je izjavio da ne postoje dokazi da su Belivuk i Kašćelan bili deo jedne grupe, ali da je jasno da su međusobno sarađivali. Ubistva u Crnoj Gori koja se Belivuku i Miljkoviću stavljaju na teret pominju se i u srpskoj optužnici – navodno su se njih dvojica ostatku grupe u Beogradu hvalili ovim ubistvima, a telefon otetog Mila Radulovića zvanog Kapetan iskoristili su da u kuću u Ritopeku namame jednu od žrtava koju su iste večeri ubili. Belivuk i Miljković su negirali krivicu.

Počelo suđenje za ubistvo u Belvilu

Krajem novembra počelo je suđenje Lazaru Tejiću, optuženom da je u novembru prošle godine u naselju Belvil na Novom Beogradu ubio Bojana Mirkovića. Tejić je priznao zločin rekavši da je Mirkovića ubio zbog sukoba koji je sa njim imao oko prodaje droge.

Ubistvo Mirkovića jedna je od brojnih kriminalnih likvidacija koje su se odigrale prethodnih godina. On je ubijen oko tri sata popodne nakon što je u parkirao automobil i izašao iz njega u garaži zgrade u naselju Belvil.   

Blokade puteva, protest protiv „Rio tinta“

Krajem novembra u Srbiji su počeli protesti koje su organizovale ekološke organizacije nezadovoljne projektom „Jadar“ kompanije “Rio tinto” – kojim je predviđeno iskopavanje litijuma u zapadnoj Srbiji. Nekoliko subota zaredom veliki broj građana okupljao se u mestima širom zemlje, blokirao autoput u Beogradu, ali i druge važne saobraćajnice u desetinama drugih gradova u zemlji. 

Na prvim protestima desilo se nekoliko većih incidenata – u Šapcu su na demonstrante krenuli bagerom, a nakon toga su na njih nasrnuli i maskirani muškarci naoružani motkama i čekićima. Ovom napadu nasilnika prethodilo je povlačenje policije, a sa mesta događaja pobegli su “škodama” koje liče na službene automobile predstavnika vlasti. Policija je, kao i na protestima ranijih godina, maltretirala građane – nasilno su ih sklanjali sa puteva i zastrašivali. Već od druge subote na protestima policije uopšte nije bilo, ali su zabeleženi incidenti sa grupama koje su dolazile da provociraju demonstrante. 

Dva ključna zahteva koja je na početku blokada istakla organizacija „Kreni-promeni“ bili su da se povuče Zakon o eksproprijaciji i da se donesu izmene Zakona o referendumu. Ove uslove je vlast ispunila nakon druge nedelje protesta i iako se i dalje održavaju, protestima je od tada opao intenzitet. „Kreni-promeni“ se povukla iz organizacije protesta, ali je podržala druge organizacije koje su nastavile sa blokadama i istakle da neće odustati dok država potpuno ne obustavi projekat Rio tinta za iskopavanja litijuma.

Italijanski mediji: Danilo Vučić menadžer fudbalera Vlahovića

Početkom oktobra u italijanskim medijima odjeknula je vest da je sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, menadžer jednog od trenutno najtraženijih i najtalentovanijih fudbalera na svetu – reprezentativca Dušana Vlahovića, a njihovo pisanje preneo je KRIK. Fudbalerovi agenti, među kojima je i mladi Vučić, kako je objavila „La Repubblica“, zaslužni su što Vlahović nije potpisao novi ugovor za Fiorentinu jer oni nisu bili zadovoljni ponudom kluba.   

Vlahovićev zvanični agenti Darko Ristić negirao je za KRIK da je Danilo Vučić agent fudbalera, a iz kabineta predsednika je rečeno da su u pitanju „najstrašnije izmišljotine na račun dečka koji se nikada nije bavio tim poslom“.

Nekoliko dana nakon što je KRIK preneo pisanja italijanske štampe, oglasio se i predsednik Vučić koji je kazao da su neistine da je njegov sin Vlahovićev agent i optužio KRIK da je, prenošenjem ovih navoda na Danilov rođendan, želeo njemu da pošalje poruku da nije dobar otac.

Nova presuda za ubistvo Ćuruvije

U ponovljenom postupku pred Višim sudom u Beogradu početkom decembra doneta je nova presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Optuženi su dobili iste kazne kao i prethodnom presudom, koju je oborio Apelacioni sud: bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina, a pripadnik rezervnog sastava Miroslav Kurak i inspektor DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Presuda, međutim, nije odgovorila na pitanje po čijem nalogu je Ćuruvija ubijen, kao i i ko ga je tačno likvidirao budući da je sud utvrdio da ga je ubila nepoznata osoba.

Presuda nije konačna i o njoj će odlučivati Apelacioni sud u Beogradu. On može da je potvrdi ili promeni visinu kazni ili oslobodi nekog od optuženih.

Ćuruvija je ubijen u aprilu 1999. Nalog za njegovo ubistvo, kako piše u optužnici, došao je od nepoznate osobe „iz najviših struktura vlasti“. Ni više od 20 godina kasnije, međutim, nije otkriveno ko je ubistvo naredio.

Američke sankcije za Veselinovića i Radoičića

Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, kontroverzni biznismeni sa severa Kosova koji održavaju bliske odnose sa vrhom vlasti u Srbiji i učestvuju u brojnim poslovima sa državom, početkom decembra su stavljeni pod sankcije američkog Trezora.

Razlozi su, kako je objavio Trezor, Veselinovićeva umešanost u korupciju i kriminalne poslove. Navodi se i da je Veselinović zajedno sa bratom Žarkom krajem 2017. dogovorio sa neimenovanim političarima da pomognu da njihova partija pobedi na izborima i obezbedili im velike sume novca. Zauzvrat su dobili kontrolu nad određenim oblastima na Kosovu i ugovore na velikim infrastrukturnim poslovima.

Osim Veselinovića, pod sankcije su stavljeni ljudi koji su opisani kao članovi njegove kriminalne grupe: brat Žarko i kum Milan Radoičić, kao i Željko Bojić, šef operative kosovske policije za severni deo Kosova. Na spisku su i 24 kompanije za koje američke vlasti kažu da su pod kontrolom Veselinovića i njegovih ljudi. Više o Veselinoviću i Radoičiću pročitajte ovde.

Belivukova supruga uhapšena zbog pranja novca

U okviru istrage protiv Veljka Belivuka i njegove grupe za pranje novca u decembru su uhapšene Belivukova supruga i tašta, supruga njegovog najbližeg saradnika Marka Miljkovića, kao i supruga još jednog optuženog člana Belivukove grupe.

Oni su, kako tvrdi tužilaštvo, Belivuku i Miljkoviću pomogle da operu novac koji potiče od ilegalnih aktivnosti koje su vršili kao navijači fudbalskog kluba Partizan. Tim novcem, smatra tužilaštvo, kupili su zemljište, stanove u Beogradu, automobile i satove i na taj način ga oprali.

Svi su negirali da su prali pare.

Dulić oslobođen optužbi

Bivši ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić početkom decembra je oslobođen optužbi za zloupotrebu službenog položaja prilikom dodele dozvola firmi „Nuba invest“. Osim Dulića, oslobađajuća presuda izrečena je i njegovom bivšem zameniku Nebojši Janjiću, kao i Zoranu Drobnjaku, vršiocu dužnosti direktora „Puteva Srbije“.

Svima se na teret stavljalo da su od 2009. do 2012. zloupotrebili službeni položaj i preduzeću „Nuba invest“ omogućili da mimo propisa dobije dozvole za postavljanje optičkih kablova.

Presuda je doneta u ponovljenom postupku pošto je Apelacioni sud 2018. godine ukinuo odluku kojom je Dulić bio osuđen i naložio da se suđenje ponovi. Prvom presudom njih trojica bili su osuđeni na ukupno sedam i po godina zatvora.  

Sin Zorana Milojevića Zelje osumnjičen za pokušaj ubistva

Aleksandar Milojević, sin kontroverznog srpskog političara sa Kosova Zorana Milojevića Zelje, uhapšen je sredinom decembra zbog sumnje da je na Kopaoniku nožem izbo jednog muškarca, a drugog pretukao. Na teret mu se stavlja pokušaj ubistva.

Mlađi Milojević inače ima debeo kriminalni dosije – osumnjičen je u više od trideset slučajeva, a protiv njega su se vodili postupci zbog posedovanja droge i oružja, otmice, nanošenja teških telesnih povreda, pretnji, napada na službeno lice.

Njegov otac, Zoran Milojević, važi za istaknutog čoveka SNS na Kosovu. Rukovodilac je „MTS”-a na Kosovu, a često je viđan u društvu još jednog kontroverznog čoveka sa Kosova – Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste.

Rebiću istekao mandat, odlazi u penziju

Direktoru policije Vladimiru Rebiću istekao je mandat i posle više od pet godina na mestu prvog čoveka policije, on odlazi u penziju. Rebić je u oktobru otišao na odmor i dužnosti direktora tada je preuzeo njegov pomoćnik Dragan Vasiljević.    

Odlazak na odmor podudario se sa potresom koji se desio u policiji – tada je direktoru podneta na potpisivanje odluka o premeštaju dvojice policajaca, Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića, iz odeljenja za narkotike u odeljenje za ratne zločine. Njih dvojica najzaslužniji su za uspešno sprovođenje istrage u slučaju „Jovanjica“ i zaplenu više od tone i po marihuane na imanju ove kompanije.

Rebićev mandat obeležili su, između ostalog, rat kriminalnih klanova, porast nasilja i broja mafijaških likvidacija, opstrukcije istraga, kriminalizacija i politizacija policije.

Bivši direktor policije odlazi kao jedan od poslednjih ljudi iz postavke bivšeg ministra Nebojše Stefanovića. On se nije oglašavao ni učestvovao u sukobu Stefanovića i predsednika Aleksandra Vučića.  

Simonoviću ukinuta presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Apelacioni sud u Beogradu krajem decembra ukinuo je presudu kojom je Dragoljub Simonović, bivši predsednik beogradske opštine Grocka i kadar SNS-a, osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora jer je podstrekao na paljenje kuće novinara portala “Žig info” Milana Jovanovića. 

Simonović je bio osuđen da je od Vladimira Mihailovića, policajca i poznanika, zatražio da mu pomogne da reši problem koji je imao sa Jovanovićem zbog njegovog izveštavanja o korupciji u ovoj beogradskoj opštini. Ideja je bila da Jovanoviću zapali automobil i za to je Mihailoviću obećao novac, utvrdilo je tužilaštvo. Mihailović je osuđen na četiri godine zatvora, a Aleksandar Marinković koji je, kako je utvrdio sud, zapalio garažu, na četiri godine i tri meseca. 

Pošto je Apelacioni sud ukinuo odluku, svima će se suditi ispočetka.

Suđenje su obeležile opstrukcije advokata optuženih koji su više puta tražili izuzeće sudije Slavka Žugića, i nastojali da focus stave na preispitivanje materijalne štete od požara tvrdeći da je ona duplo manja nego što su veštaci ustanovili. Osim toga, suđenja su često otkazivana. 

Nenadić ponovo na čelu Tužilaštva za organizovani kriminal

Kraj godine obeležio je i izbor novih tužilaca. Miladen Nenadić je tako ponovo izabran na mesto tužioca za organizovani kriminal – poziciju na kojoj se nalazi od 2015. godine. 

Značajna promena desila se u jednom od najvećih tužilaštava u Srbiji – Višem javnom tužilaštvu u Beogradu – u kome je dosadašnju tužiteljku Natašu Krivokapić zamenio kolega Nenad Stefanović, inače predsednik Udruženja sudija i tužilaca Srbije. 

Darko Šarić izašao iz pritvora

Narko-bos Darko Šarić kome se sudi za međunarodni šverc 5,7 tona kokaina i pranje para krajem prošle godine pušten je iz zatvorskog u kućni pritvor. Sudije asu istakle da su razlozi zbog kojih je Šarić bio u pritvoru „izgubili na intenzitetu“, odnosno da više ne postoji rizik da će pobeći. Šarić je u pritvoru proveo sedam godina i devet meseci pošto se 2014, nakon četiri godine bekstva, iznenada predao.

Ranije ove godine Šariću je ukinta presuda kojom je bio pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog šverca kokaina. Presudu je zbog proceduralnih razloga ukinuo Vrhovni kasacioni sud i Šariću će se sada ponovo suditi pred Apelacionim sudom u Beogradu.

Suđenje inače traje više od decenije. Tokom tog perioda Šarić je dva puta osuđen za šverc kokaina – prvo na 20, pa na 15 godina zatvora. Paralelno sa ovim postupkom Šariću se sudi i za pranje više od 20 miliona evra u kom je prvostepeno osuđen na devet godina zatvora. Ni ova presuda nije konačna.

Dve godine bez suđenja u slučaju „Asomacum“

Već dve godine suđenje u slučaju „Asomacum“, nazvanom po firmi osnovanoj falsifikovanom ličnom kartom brata predsednika Srbije Andreja Vučića, stoji u mestu zbog stalnih odlaganja. Suđenje u kome je optuženo 18 osoba je počelo u decembru 2017, a do sada je postupak obustavljen protiv četvoro optuženih zbog zastarelosti. Tužilaštvo tvrdi da je grupa ljudi na osnovu falsifikovanih ličnih karti osnivala firme i lažno prikazivala da one posluju kako bi povraćajem poreza dobili oko 29 miliona dinara. Jedna od tih firmi je i „Asomacum“.

Sporo sudstvo

Ovu, kao i prethodne godine, obeležila je neefikasnost sudstva. Česta odlaganja zbog izostajanja optuženih i njihovih advokata, višegodišnje trajanje sudskih postupaka, ukidanja presuda, promene sudija – sve su to razlozi zbog kojih neki postupci traju u nedogled. 

U mestu tapkaju slučajevi u kojima se sudi Zvezdanu Terziću za malverzacije prilikom prodaje fudbalera, postupak za ubistvo navijača „Crvene Zvezde“ Velibora Dunjića, kao i suđenje ekipi bliskoj Veljku Belivuku za demoliranje kluba „Komitet“ u Beton hali. Nema napretka ni u slučaju „Potočari“ koji se vodi protiv bivših policajaca zbog navodnog odavanja službene tajne, kao ni u postupku protiv Vladislava Funštajna, optuženog da je organizovao grupu koja je švercovala kokain iz Latinske Amerike u Evropu.

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Podržite naš rad donacijom! Detaljnije o tome kako da nas donirate pogledajte ovde.