„Huavej“ imao tajne ofšor ugovore sa ljudima povezanim sa „Telekomom“

Kineski tehnološki gigant „Huavej“ godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa državnom kompanijom „Telekom“, otkrivaju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri“. Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune ovih firmi, a deo toga u džepove bivšeg „Telekomovog“ direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa domaćom državnom kompanijom kroz njegov portal „Na dlanu“.

Pišu: Vesna Radojević i Stevan Dojčinović 

Bivši direktor Sektora za usluge „Telekoma“ Igor Jecl trenutno živi u Sotograndeu, luksuznom španskom primorskom gradiću, gde proizvodi sladoled. Za lagodan život može delom da zahvali „Huaveju“: Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije „Roflaj (Rofly Investments)“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i upravo od novca koji je dobio od ove firme Jecl je pokrenuo biznis sa sladoledima, ali i dobio stan na Bahamima. Sve ukupno, izgleda da je Jecl zaradio najmanje 1,3 milliona evra zahvaljujući poslovima sa „Huavejem“.

Bivši direktor „Telekoma“, međutim, nije bio taj koji je probio led. 

Pre Jecla, ugovore sa „Huavejem“ imala je firma njegovog prijatelja, 84-godišnjeg advokata Milorada Ignjačevića koji se penzionisao pre dve godine i živi na relaciji Dubai – Beograd – Njujork. On je, preko svoje ofšor firme „Goldberg Brokerage“ sa Paname, sklopio ugovore sa „Huavejem“, a onda ih osam godina kasnije prepustio Jeclovoj kompaniji.

Igor Jecl (foto: fejsbuk)

U bazi od gotovo 12 miliona procurelih dokumenata u okviru projekta „Pandorini papiri“, koji predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), novinari KRIK-a i OCCRP-ja pronašli su dokumenta u vezi sa ovim tajnim poslovima. Na osnovu njih može da se isprati deo novca koji se iz „Huaveja“ slio u džepove Ignjačevića i Jecla. 

Dve ofšor kompanije, „Roflaj“ i „Goldberg“, imale su najmanje šest ugovora potpisanih sa „Huavejem“. Na osnovu njih, „Roflaj” je „Huaveju” u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći.

Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je „Huavej“ tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor koji se nalazi među procurelim dokumentima sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je „Huavej“ postao jedan od najvažnijih partnera „Telekoma“. 

Ovaj ugovor iz 2014, čiju kopiju novinari poseduju, otkriva šta su firme radile za „Huavej“.

„Huavej“ je, prema ovom konsultantskom ugovoru vrednom 359.000 evra, angažovao „Roflaj“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, „Huaveju“ je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati ‘Huavej’ i (telekomunikacioni operater)“. 

Iste godine, „Huavej“ je od „Telekoma“ dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova. 

Jecl je u „Telekomu“ radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Bio je i specijalni savetnik nekada prvog čoveka ove državne kompanije, Draška Petrovića iz Demokratske stranke Srbije. Jecl nije želeo da odgovori na pitanja novinara KRIK-a.

Dokaz da je Jecl bio vlasnik ofšor firme „Roflaj“

Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa „Telekomom“. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za „Telekom“ razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa „Huavejem“. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od „Telekoma“ otkupili za samo jedan dinar. 

Za razliku od Jecla, advokat se sa novinarima KRIK-a sastao u kancelariji jedne od njegovih domaćih firmi. Iako je u intervjuu prvo tvrdio da njegova panamska kompanija nije uopšte radila, kada su ga novinari pitali za „Huavej“, setio se da je preko nje imao posao sa kineskom korporacijom. 

Milorad Ignjačević (foto: instagram)

„’Huavej’ je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant“, rekao je Ignjačević novinarima, ali nije želeo da iznosi više detalja.

U pokušaju da umanji značaj ovih poslova, jednu od najvećih kineskih korporacija tokom razgovora predstavio je ovako: „Vi ste malo pod uticajem današnjeg ‘Huaveja’. U moje vreme (2007) to su bili mladi momci.“ 

Ignjačević je ipak insistirao na tome da on nije bio veza između „Huaveja“ i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da „Telekom“ da poslove kineskoj firmi.

„Da li sam ja sedeo na krilu nekom iz ‘Telekoma’ i rekao uzmi ‘Huavej? Nisam“, kaže Ignjačević. „Da su mi (iz ‘Telekoma’) rekli šta bi ti preporučio od ovih pet firmi, ja bih rekao ‘Huavej’.“ 

Advokat tvrdi i da nije znao da je njegova panamska firma prebacila ugovore na Jeclovu. „Bilo bi poražavajuće za mene da se dokaže da ste u pravu. To bi značilo da je Jecl najobičniji lažov i falsifikator“, rekao je Ignjačević KRIK-u.

Sadašnji generalni direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić kaže za KRIK da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Ignjačević i Jecl dobijali od „Huaveja“.  

„Iskreno da kažem, šokiran sam time. Em je nepotrebno, em je sramotno“, rekao je Lučić. „To nije trebalo ni ‘Huaveju’, ni ‘Telekomu’.“

Stručnjaci iz oblasti borbe protiv finansijskog kriminala kažu za KRIK i OCCRP da su ovi poslovi sumnjivi. 

Ros Delston, ekspert za sprečavanje pranja novca iz Vašingtona, kaže da su iznosi koji se nalaze na fakturama neobično veliki. „To je mnogo novca za konsultanski ugovor, mnogo novca”, rekao je. „Nema sumnje da je to čudno. Čudno je i vlasništvo kompanija. Zbog čega nisu koristili kompanije u Srbiji?”

Huavej i optužbe za korupciju
„Huavej“ se u više zemalja suočavao sa optužbama za korupciju. Zaposleni ove kompanije osuđeni su 2012. u Alžiru na deset godina zatvora jer su dali 10 miliona američkih dolara bivšem direktoru alžirskog „Telekoma“ kako bi dobili ugovor od ove kompanije, pisao je Glas Amerike. Ovaj direktor i još jedan biznismen osuđeni na 18 godina zbog primanja mita. Američka konsultanska agencija „RVR Advisory“ koja istražuje uticaj Kine u svetu objavila je 2018. godine izveštaj u kojem navodi da je uočila sedam velikih poslova „Huaveja“ vrednih 5,1 milijardu dolara širom sveta, uključujući Ganu, Solomonska ostrva, Nigeriju, a koji su propraćeni navodima o korupciji.

„Uobičajno je da se podmićivanje i korupcija zamaskiraju kao konsultantski poslovi”, kaže Grejem Berou, takođe stručnjak u ovom polju. „Ova šema podseća na druge koje sam video, a koje su uspostavljene isključivo za primanje mita. Ne mogu da kažem da je ovo definitivno primanje mita, ali je jako teško razlučiti šta je u pitanju.”  

„Huavej“ nije odgovorio na pitanja novinara KRIK-a.

Kvalitet sa dobrom cenom

U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala centar napora Pekinga da proširi svoj finansijski i politički uticaj u Evropi – uz puno odobravanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji često hvali kinesku vladu uprkos kritikama sa zapada. 

„Kina nema pouzdanijeg partnera i iskrenijeg prijatelja od Srbije“, rekao je Vučić pretprošle godine na obeležavanju 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine. 

Predsednik Srbije na obeležavanju godišnjice osnivanja Kine u „Sava centru“, 21. septembra 2019. (foto: mod.gov.rs)

Uticaj sada već najveće kineske tehnološke kompanije „Huavej“ išao je ukorak sa jačanjem uticaja Kine u Srbiji. Tako, ova kineska korporacija sarađuje sa srpskom policijom na kontroverznom projektu instaliranja stotina visokotehnoloških kamera za prepoznavanje lica širom Beograda. „Huavej“ planira i da u Srbiji razvija program „pametni gradovi“, kojim bi se uvodile tehnološke inovacije u usluge poput sakupljanja smeća, saobraćajne signalizacije i ulične rasvete.

„Telekom“ i „Huavej“ sarađuju od 2006, kada je srpska kompanija počela da kupuje modeme od kineske, a veliki ugovori su potpisani 2014 – za uvođenje nove platforme za internet televiziju i 2016 – za uvođenje optičkih kablova. 

„Dobra strana ‘Huaveja’ je što kineske banke prate te investicije“, kaže za KRIK Vladimir Lučić koji godinama radi u „Telekomu“, a krajem prošle godine postao je i prvi čovek ove kompanije. „Oni su kvalitet sa dobrom cenom, to jeste uvek bila prednost kineske robe.“

Vladimir Lučić (foto: Medija centar)

Lučić tvrdi da „Telekom“ pregovara i sklapa ugovore isključivo sa lokalnim predstavništvom „Huaveja“.

„Oni ovde imaju sedište za ceo region – ‘Huavej Beograd’. Od kad sam direktor komuniciram samo sa njima“, tvrdi Lučić.

Ipak, ofšor firme Ignjačevića i Jecla zaključivale su ugovore sa matičnom kompanijom iz Kine i njenim ogrankom u Singapuru, pokazuju dokumenta iz „Pandorinih papira“. 

Prvi ugovor Ignjačevićev „Goldberg“ potpisao je 2007, dve godine nakon što je „Huavej“ otvorio kancelariju u Beogradu i godinu dana nakon što je kineska kompanija potpisala prvi ugovor sa „Telekomom“. To je bila najava talasa kineskih investicija koje su se slile u Srbiju u protekloj deceniji. 

Poslednji ugovor, do čije su kopije novinari došli, sačinjen je početkom 2014. između firme povezane sa Jeclom – „Roflaj“, i singapurskog ogranka „Huaveja“.

Ugovor, koji se nalazi u procurelim dokumentima, pokazuje šta je ta ofšor firma trebalo da radi za kineskog partnera u Srbiji i Crnoj Gori. 

Između ostalog, planirano je da „Roflaj“ obezbedi upoznavanje i organizovanje sastanaka između predstavnika „Huaveja“ i mobilnih operatera, kao i predstavnika vlasti.

„Konsultant treba da se postara da ‘Huavej’ postigne dobre odnose sa klijentom (lokalnim telekomunikacionim operaterom) i vladom (…) Konsultant će dogovoriti poslovne sastanke između ‘Huaveja’ i klijenta (…) Imaće jednog ili dva menadžera na sastancima kako bi se osigurala dobra rasprava i komunikacija između ‘Huaveja’ i klijenta“, piše u ugovoru koji poseduje KRIK. 

U njemu se navodi i da će ofšor firma „asistirati u izvršenju ugovora koji će biti potpisan između ‘Huaveja’ i klijenta (lokalni mobilni operateri)“, ali i urgirati da operater plaća svoje obaveze na vreme. 

Iste godine „Huavej“ dobio je veliki posao od „Telekoma“ oko razvoja internet televizije, a 2016. dobija ugovor za uvođenje optičkih kablova vredan 150 miliona evra.

Reklama „Huaveja“ u centru Beograda (foto: KRIK)

Sladoled u Španiji, stan na Bahamima

Kompanija „Roflaj Investments“ osnovana je 2011. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima, ali se ne zna ko je bio njen vlasnik prvih nekoliko godina, jer je bio skriven iza druge ofšor firme. Nema podataka o tome da je „Roflaj“ imao druge poslove osim onih sa kineskim gigantom, te deluje da je to bila jedina svrha kompanije. 

„Roflaj“ je, prema dokumentaciji koja je procurila, imao šest ugovora sa „Huavejom“. Tokom 2014. i 2015, u periodu pre nego što je Jecl postao njen vlasnik, firma je naplatila 650.000 evra od singapurskog ogranka kineske kompanije. 

Prva strana Jeclovog ugovora sa „Roflajem“

Jecl je, ipak, okusio deo ovog novca.

On je, početkom 2015. zaključio konsultantski ugovor sa firmom „Roflaj“ vredan 50.000 evra. Bio je unajmljen da analizira tržište telekomunikacija na Zapadnom Balkanu, kao i da im daje finansijske savete.

Nekoliko meseci kasnije, u novembru 2015, od ove ofšor kompanije dobio je zajam od 250.000 evra. Prema dokumentaciji, pozajmicu je uzeo da bi otvorio lanac prodavnica sladoleda u Španiji.

Nije sve bilo u novcu. „Roflaj“ je na Jecla prebacio i ugovor o nekretnini – nešto manje od pola miliona evra vredan stan na Bahamima u luksuznom stambenom kompleksu nedaleko od plaže u zalivu Gudman, na Atlanskom okeanu.

Ulaz u naselje Balmoral na Bahamima gde je Jecl imao stan (foto: instagram)

Jecl je ubrzo potom, 14. decembra 2015, postao vlasnik firme „Roflaj“, a novac je očigledno nastavio da pristiže od „Huaveja“. 

Već narednog meseca, odlučio je da sebi isplati 200.000 evra sa računa „Roflaj“ na ime dividendi, odnosno zarade osnivača. Dva meseca kasnije, častio je sebe sa još 70.000 evra na isti način.

Jedna od faktura koju je Jecl poslao „Huaveju“

Usledile su nove fakture – u junu 2016. „Roflaj“ šalje „Huaveju“ dve fakture u ukupnoj vrednosti od 294.000 evra. 

Računajući ovu dokumentaciju, kao i luksuzni stan na Bahamima, Jecl je od ovih poslova, po svemu sudeći, zaradio najmanje 1,3 miliona evra. 

Ali, Jecl nije jedini koji je profitirao od poslova sa „Huavejem“. 

Ugovore sa ovom kineskom kompanijom nasledio je od druge ofšor firme sa Paname. 

Jecl, ofšor firme i „Huavej“

Konsultant sa Paname

Svega tri dana pre nego što je Jecl preuzeo „Roflaj“ u decembru 2015, kompanija je dobila četiri ugovora sa „Huavejem“ na neobičan način – oni su direktno prebačeni na „Roflaj“ iz druge ofšor kompanije „Goldberg Brokerage“, osnovane na Panami.

Ugovori su potpisani još 2007. i 2008, da bi se gotovo osam godina kasnije, sve tri strane usaglasile da ih predaju kompaniji „Roflaj“, piše u sporazumu koji je procurio u „Pandorinim papirima“. Dokument koji poseduju novinari ne objašnjava zašto se to dogodilo. 

Sporazum kojim su „Huavejevi“ ugovori prebačeni na „Roflaj“

Panamska ofšor kompanija koja je firmi „Roflaj“ dala svoje ugovore sa „Huavejem“ u zvaničnim dokumentima je sakrila svog vlasnika. Novinari su, međutim, u papirima primetili da je njen direktor i blagajnik Milorad Ignjačević, penzionisani advokat iz Beograda čija porodica ima dugu tradiciju u ovoj profesiji – kancelarija je osnovana 1945. godine. 

Ignjačević je takođe povezan sa „Telekomom“ – imao je poslovni poduhvat koji mu je doneo značajan prihod, a osim toga, porodična kancelarija zastupala je ovu državnu kompaniju u jednom sudskom postupku. Još jedna veza bio je direktor kompanije Jecl – sa kojim je bio blizak.

Šema veza Jecla i Ignjačevića sa „Huavejem“ i „Telekomom“

Advokat i njegov sin Uroš pristali su da razgovaraju sa novinarima KRIK-a u sedištu njihove firme.  

Osamdesetočetvorogodišnji advokat bio je ljubazan, ali je postao uznemiren nakon što su mu postavljena detaljna pitanja o njegovoj ofšor kompaniji. U nekoliko navrata protivrečio je sam sebi. 

Priznao je da je bio i vlasnik firme „Goldberg Brokerage“, ali je prvo rekao da firma nije imala poslove. „Osnovana je u nadi da će dobiti neki posao.“ 

Kada su ga novinari pitali o ugovorima „Goldberga“ sa „Huavejem“, međutim, odjednom se setio da mu je kineska kompanija plaćala savetodavne poslove baš preko ove ofšor firme. 

„’Huavej’ je bio tamo [u Srbiji] dve, tri godine, pokušavajući da dobije neki posao. Oni su se predstavili kao neko ko pokušava da dobije neki posao, a ne uspeva. Onda sam im ja pomogao savetujući ih“, rekao je Ignjačević pokušavajući da umanji značaj kineskog giganta. 

Milorad Ignjačević (foto: Instagram)

„Vi ste malo pod utiskom današnjeg ‘Huaveja’. ‘Huavej’ je danas carstvo. U moje vreme su to bili mladi momci“, rekao je.

Nije objasnio zašto ga je kineski gigant angažovao baš preko ofšora, a ne preko kompanije u Srbiji.

Kad su ga novinari upitali da li je lobirao u ime „Huaveja“ u „Telekomu“, potvrdno je odgovorio: „Naravno, jesam (lobirao). Ako bi neko iz ‘Telekoma’ pitao koje je moje mišljenje o ‘Huaveju’, sigurno bih rekao: ‘Uzmite ‘Huavej’.“

Ipak, istakao je da nije imao stvarnog uticaja na odluke koje je „Telekom“ donosio.

„Ja sam ‘Telekomov’ čovek utoliko što sam bio suvlasnik sa mojim sinom u firmi koja je ‘Telekomu’ pružala usluge. I bio sam ‘Huavejov’ čovek kroz ‘Goldberg’“, rekao je Ignjačević novinarima. „Sve što me pitate poslednjih pola sata svodi se na to da li sam ja sedeo na krilu nekom iz ‘Telekoma’ i rekao uzmi ‘Huavej’. Nisam. Nisam imao kao advokat nikakvog uticaja na rukovodstvo ‘Telekoma’.“

Posebno je istakao da on nije bio veza između Jecla i „Huaveja“. 

Milorad i Uroš Ignjačević u početku intervjua predstavili su se kao „dobri prijatelji“ Jecla, bivšeg direktora „Telekoma“, i oduševljeno ga opisali kao „vrhunskog stručnjaka, čoveka ispred svog vremena“. 

„Igor je jedna multidisciplinarna ličnost, italijanski državljanin. Ima prezime i ime slovenačko, u suštini Srbin“, rekao nam je Milorad Ignjačević. 

Ipak, nakon što su mu postavljena detaljna pitanja o Jeclu, on se povukao i rekao da više nisu u kontaktu.

Rekao je da je šokiran saznanjem da su ugovori njegove ofšor firme sa „Huavejem“ preneseni na „Roflaj“.

„Ovo što ste mi rekli je za mene novost i nažalost šok“, rekao je. „Nisam imao pojma da postoji firma ‘Roflaj’, niti da je zaključen ugovor po kome ‘Roflaj’ preuzima poslove ‘Goldberga’ na sebe. To su sve totalni falsifikati ili izmišljotine.“ 

„Bilo bi poražavajuće za mene da se dokaže da ste u svemu u pravu. To bi značilo da je moj poznanik, da ne kažem prijatelj, Igor Jecl najobičniji lažov i falsifikator“, rekao je Ignjačević novinarima KRIK-a.

Na dlanu

Saradnja porodice Ignjačević sa „Telekomom“ započela je 2005. godine, preko portala „Na dlanu“. Ovaj portal bio je u „Telekomovom“ vlasništvu – državna kompanija je za njegov razvoj plaćala srpskoj firmi „Trident Media Group“ iza koje stoje Ignjačevići.

Uroš Ignjačević, sin advokata, objasnio je novinarima da je dobio ideju za novi portal koji bi bio adresar i kalendar događaja. Koncept je predstavio „Telekomu“, tražeći od njih da se reklamiraju na ovom sajtu, ali je dobio bolju ponudu – da za „Telekom“ razvija portal „Na dlanu“.

Ponudu su dobili upravo od Igora Jecla.

„On je bio direktor fiksne telefonije, on nam je bio poslodavac“, rekao je novinarima KRIK-a Uroš Ignjačević. 

Jecl drži predavanje o preduzetništvu učenicima međunarodne škole „Sotogrande“ u Španiji, novembar 2016. godine (foto: fejsbuk)

Nije poznato koliko je novca „Telekom“ uložio u portal, ali je on brzo rastao. Do 2010. godine „Na dlanu“ se rangirao među 15 najboljih u Srbiji. Uprkos dobrom uspehu portala, „Telekom“ ga je 2011. godine prodao Ignjačevićima za samo jedan dinar. Procena vrednosti portala izvršena tri godine kasnije, prema dokumentaciji Ignjačevićeve firme, pokazuje da je vredeo čak pola miliona evra.

Tadašnji tehnički, a danas generalni direktor „Telekoma“ Vladimir Lučić, bio je taj koji je Ignjačevićima praktično poklonio ovaj portal. On u razgovoru za KRIK ovaj potez pravda time da je ugovor sa Ignjačevićima bio nepovoljan.

„Konstantno je stvarao troškove, a ‘Telekom’ se odricao prihoda“, rekao je Lučić novinarima. „Taj posao nije doneo obećane benefite u vidu bilo kakvog značajnijeg rasta korisnika interneta. Svrha našeg raskida bila je da ne plaćamo više trošak. Mislim da je to bilo dobro za nas.“ 

Ignjačevići, međutim, tvrde da je saradnja prekinuta zbog drugog, sličnog „Telekomovog“ projekta – portala „Mondo“. 

Uroš Ignjačević (foto: instagram)

„Mi smo uspeli da dobijemo od prijatelja u ‘Telekomu’ pregled investicija ove kompanije u ‘Mondo’ i ‘Na dlanu’. I ako je u nas investirano, recimo, 120.000 dolara godišnje, oni su dobijali milion. Reklame, kupovanje, prodaja. I mi smo videli da je našem konju jedna noga skraćena, a da ovaj drugi mora da dobije“, rekao je Milorad Ignjačevič. 

Kako su nam potvrdili, oni i dalje poseduju ovaj portal, ali njime sada upravlja „Color Press Group“ u vlasništvu Roberta Čobana. 

Cvijetin Milivojević, politički analitičar, kaže za KRIK da „Telekomova“ odluka da uloži u portal, a onda ga iznenada proda, nema poslovne logike. „Obično napuštate posao kada više nema profita“, kaže on. 

„Ovo je još jedan dokaz kako se novac po političkom nalogu gura u nešto“, zaključio je Milivojević.

Daddy Cool

Jeclov život sada je daleko drugačiji od vremena koje je proveo u zgradi „Telekoma“ Srbija.  

Jecl je predsednik upravnog odbora fondacije Beogradske filharmonije i bio je veoma blizak preminulom bivšem minitru kulture Ivanu Tasovcu (foto: ong.ohio.gov)

Oni koji su bili bliski sa njim, a sa kojima su novinari KRIK-a razgovarali, rekli su da ga nisu videli godinama i da znaju da u Španiji živi od biznisa sa sladoledima.

Jecl je osnovao tri firme za proizvodnju sladoleda: „Daddy Cool“ u Marbelji, „Eccolo Gelato” i „Eccolo Sotogrande” u Sotograndeu, luksuznom primorskom gradiću na španskoj obali Kosta de Sol. 

Na svojoj Fejsbuk stranici „Eccolo“ se hvali da proizvodi sladoled od 1912. godine, koristeći „recepte koje je pre više od 100 godina razvila porodica Skjiavi u Almeno San Bartolomeu, italijanskom selu u blizini Bergama.“

Jedna od Jeclovih prodavnica sladoleda u Sotograndeu (foto: fejsbuk)

Recepti su možda stari, ali kompanije nisu. Prema španskom poslovnom registru, osnovane su početkom 2016. godine.

Kako je Jecl stigao do stana
Jecl je bio vlasnik i ofšor firme „Topville investment“ na Bahamima, prema dokumentima pronađenim u „Pandorinim papirima“. Ova firma je u avgustu 2014. od kompanije „Roflaj“ dobila ugovor o kupovini apartmana u izgradnji na plaži Atlantskog okeana. Godinu dana kasnije, Jecl je apartman prodao za oko 450.000 evra.

Za razliku od sladoleda, Jecla je teže pronaći. Nije odgovorio na mejlove koje su mu novinari KRIK-a poslali, kao ni na brojne telefonske pozive. 

Firmu „Roflaj“ preko koje je obavljao konsultantske poslove za „Huavei“ je zatvorio. Slično je i sa kompanijom „Topville“ – nakon što je prodala stan na Bahamima, postala je neaktivna od septembra 2017. godine.

Jedno je sigurno: kompaniju za sladoled Jecl je osnovao svega tri meseca nakon što mu je odobren kredit od 250.000 evra od kompanije „Roflaj“.

Pročitajte ostale priče iz serijala „Pandorini Papiri”

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo korupciju i kriminal. Možete da nas donirate putem Pejpala ili uplatnice u banci i pošti. Više informacija o tome kako da donirate KRIK pročitajte na ovom linku.

Stigla je KRIK aplikacija! Požurite! Instalirajte je i među prvima saznajte nova otkrića i najznačajnije vesti o kriminalu i korupciji!

Comments are closed.

STIGLA JE KRIK APLIKACIJA!

Požuri! Skini našu aplikaciju što pre i među prvima saznaj nova otkrića i vesti o kriminalu i korupciji!

Skini KRIK aplikaciju sa Google Play