Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac položila je danas zakletvu u Skupštini Srbije i tako započela treći mandat na tom mestu. U kratkom obraćanju poslanicima, Dolovac je rekla da su ona i njeno tužilaštvo izloženi „nezabeleženim pritiscima, pretnjama i uvredama”. Ni ovaj put novinari nisu mogli da joj postavljaju pitanja jer nije bila predviđena konferencija za medije.
Piše: Vesna Radojević
„Zaklinjem se svojom čašću da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost i ljudska prava i građanske slobode“, tekst je zakletve koju je Dolovac danas, po treći put u karijeri, izgovorila pred poslanicama u Narodnoj skupštini.
U kratkom obraćanju nakon polaganja zakletve, Dolovac je rekla da su tužilaštvo i ona lično izloženi pritiscima, pretnjama, a vrlo često i uvredama i jer određene interesne grupe i pojedinci tužilaštava koriste za obračune u političkoj sferi.
„Iako se u određenim političkim i društvenim krugovima, moje dugotrajno i profesionalno iskustvo predstavlja kao negativna okolnost, ja ću reći da su moje prethodno iskustvo i ostvareni rezultati demonstrirali kapacitet i sposobnost da uspešno rukovodim najvišim javnim tužilaštvom u ovoj zemlji”, rekla je Dolovac.
„Mi smo zajedno sa policijom i sudovima poslednja odbrana našeg društva od kriminala. Nekada ne toliko savršena koliko bismo mi želeli, ali ipak dovoljno efiksna da značajna većina građana može reći da se oseća sigurno u Srbiji”, zaključila je Dolovac u Skupštini.
Nakon polaganja zakletve koju je, pošto nije imala svoju, potpisala olovkom poslanika Marijana Rističevića, nije bila predviđena konferencija za štampu, pa novinari nisu imali priliku da postavljaju pitanja.
To nije neuobičajeno s obzirom da se i do sada Dolovac retko pojavljivala u javnosti i pred novinarima.
Dolovac je započela treći mandat, a ovaj put nije imala problema da se izbori za poziciju republičkog tužioca.
Naime, osim nje na konkurs su se prijavila još četiri kandidata – jedan je odustao, dva nisu odgovorila na uslove, a jedna prijava je pristigla kasno. Svi ovi kandidati, kako je KRIK ranije pisao, na konkurs su se prijavili poslednjeg dana i to nakon što je „Insajder“ objavio da je Dolovac jedini kandidat.
Dolovac je prvi put za republičkog javnog tužioca izabrana 2010. godine, a za vreme njenih mandata nije bilo ozbiljnih i velikih slučajeva i istraga visoke korupcije uprkos velikim i važnim otkrićima novinara.
Reakcije su, između ostalog, izostale kada su novinari KRIK-a otkrili da je nekadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali učestvovao u kupovini 24 stana na bugarskom primorju i sumnje da je učestvovao u pranju novca, ali ni kada smo otkrili da je kompanija „Milenijum tim“, koja je dobijala mnoštvo građevinskih poslova u prestonici, dala automobil bratu Siniše Malog.
Tužilaštvo nije otkrilo ni pozadinu rušenja u Savamali, niti se bavilo korupcijom u slučaju „Krušik“ i krivičnom prijavom koja je podneta protiv ministra Nenada Popovića u slučaju privatizacije fabrike „Minel“.
Među najsvežijim slučajevima je i istraga protiv Veljka Belivuka i njegove grupe u kojoj do sada tužilaštvo nije ispitivalo veze ove grupe sa ljudima iz politike i policije, a o kojima su pisali novinari – među kojima su generalni seketar vlade Novak Nedić i policajac Nenad Vučković. Osim toga, istraga pokriva period rada ove grupe tek od 2019, mada je ona bila aktivna i ranije i tada upravo razvijala ove važne veze i kontakte.
O tome zašto veliki slučajevi nemaju sudske epiloge govorio je i predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović koji je u intervjuu za KRIK rekao da je, po njegovom mišljenju, tužilaštvo odgovorno što se ne sudi korumpiranim političarima.
„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac, mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.”
Dolovac, koja je dan nakon objavljivanja ovog intervjua snimljena kako izlazi iz Predsedništva i pokušava papirom da sakrije lice, rekla je za „Novosti” da je Stepanovićeva izjava „namerno potkopavanje krivičnopravnog sistema u zemlji“.