Slučajevi visoke korupcije koje su otkrili novinari, a koji nisu rešeni, kao i politički pritisci na pravosuđe i medije, i dalje predstavljaju veliki problem u Srbiji, zaključak je međunarodne organizacije Fridom haus (Freedom House) u izveštaju „Sloboda u svetu 2021. – Demokratija pod opsadom”. U izveštaju se podseća na sumnjive poslove ministara Nenada Popovića i Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom, o čemu je pisao KRIK. 

Piše: Jelena Radivojević

U poslednjem izveštaju međunarodna organizacija Fridom haus kao ključne probleme navodi odsustvo borbe protiv visoke korupcije, politički pritisak na pravosuđe i nezavisne medije, ali i podseća na sumnjive poslove i kriminalne veze predstavnika vlasti koje su novinari ranije otkrili.   

Fridom haus posebno naglašava neke od značajnih slučajeva visoke korupcije koji su poslednjih godina otkriveni, a nisu rešeni, među kojima su i istraživanja KRIK-a. U izveštaju podsećaju na priče o sumnjivim privatizacijama ministra bez porfelja Nenada Popovića koje su dovele do stečaja fabriku električnih transformatora, na to da je vođen postupak protiv ministra finansija Siniše Malog zbog sumnje da je umešan u pranje novca, ali i da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar blisko povezan sa organizovanim kriminalom.

U izveštaju se pominje i slučaj pokojnog oca ministra odbrane Nebojše Stefanovića koji je bio umešan u trgovinu oružja i koji je kupovao oružje od države po sniženim cenama, o čemu je pisao BIRN. Organizacija podseća i na slučaj uhapšenog uzbunjivača Aleksandra Obradovića, koji je otkrio malverzacije u vezi sa kupovinom oružja od “Krušika”. 

Iz ove organizacije konstatuju da javnost opravdano kritikuje predsednika Aleksandra Vučića i vladajuću stranku zbog veza sa organizovanim kriminalom. Kao problematičnu vide i uobičajenu praksu aktuelne vlasti da se unosni poslovi dodeljuju njihovim saveznicima.

Fridom haus ističe da je nezavisnost pravosuđa ugrožena političkim uticajem, a naročito jer sudije imenuju predstavnici vlasti.

„Političari redovno komentarišu pravosudna pitanja i raspravljaju u medijima o tekućim slučajevima ili istragama“, zaključak je izveštaja. Istaknuto je da se pravila o nasumičnom dodeljivanju predmeta sudijama i tužiocima ne poštuju dosledno, a da je posebno primetno mešanje politike moći u osetljivim slučajevima visokog profila. Kao problematično, Fridom haus ističe i to što za nerešene slučajeve korupcije tužilaštva odgovornost prebacuju na policiju tvrdeći da ona ne pruža dovoljno dokaza u predmetima protiv moćnika iz vrha vlasti. 

Srbija je u ovom izveštaju ocenjena lošije nego prethodnih godina i dobila je 64 od 100 poena. Jedan od razloga pada na listi sloboda leži i u nasilnom ponašanju policije i prekomernoj upotrebi sile na protestima prošle godine, kada su napadnuti učesnici protesta, ali i slučajni prolaznici i novinari. 

Fridom haus navodi i da je slaba kontrola novca koji se koristi tokom predizbornih kampanja, kao i da je Agencija za sprečavanje korupcije posle 2017. godine smanjila resurse za praćenje ove važne oblasti. U izveštaju se pominje da je BIRN otkrio da je SNS koristila hiljade posrednika koji su joj uplaćivali novac za finansiranje kampanje kao pojedinci kako bi prikrili pravi izvor finansiranja. 

Kao problematičan je viđen i odnos vlasti prema nezavisnim novinarima.

„Prethodnih godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) postepeno je urušavala političke i građanske slobode tako što je vršila pritisak na nezavisne medije, opoziciju i građanske organizacije“, navodi se.

Detaljnije o stanju u medijima pročitajte na Raskrikavanju.