Presude narko-bosu Darku Šariću za međunarodni šverc kokaina i pranje novca, početak suđenja u slučaju „Jovanjica”, nova vlada sa starim ministrima povezanim sa kriminalom i umešanim u korupciju, oslobađajuća presude bivšem ministru Predragu Bubalu, odbijanje optužbi protiv predstavnika opozicije Borislava Novakovića, nove fotografije i dokazi o bliskosti predsednikovog sina i člana kavačkog klana, protesti u Beogradu, državno skrivanje informacija i predstavljanje netačnih podataka u vezi sa virusom korona, intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića – neki su od događaja koji su obeležili prethodnu 2020. godinu. KRIK u nastavku teksta objavljuje sve ključne događaje u vezi s kriminalom i korupcijom koji su se desili prošle godine. 

Pišu: Milica Vojinović, Jelena Radivojević    

Godina je počela okončanjem političkog skandala kojim se završila prethodna – Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da nema dokaza da je Predrag Koluvija, vlasnik poljoprivrednog dobra „Jovanjica“ na kom je policija otkrila 1,6 tona marihuane, bio u kontaktu sa predsednikom države Aleksandrom Vučićem i njegovim bratom Andrejem. Tužilaštvo je naložilo veštačenje Koluvijinih telefona po krivičnoj prijavi koju je protiv braće Vučić podneo njihov blizak saradnik, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. On je to učinio, kako je rekao, zbog optužbi u javnosti da su umešani u ovaj slučaj – poslanik opozicije Miroslav Aleksić je rekao da je Koluvija posle hapšenja zvao Andreja Vučića. Prema podacima do kojih je došao KRIK, policija je po nalogu tužilaštva veštačila Koluvijine telefone samo za period od dva dana – kada je Koluvija uhapšen, a policija vršila pretres „Jovanjice“. „Nisu utvrđeni kontakti koji su označeni imenom Aleksandar i Andrej Vučić, niti se komunikacije ostvarene 13.11.2019. i 14.11.2019. godine, putem mobilne mreže ili internet aplikacija mogu dovesti u vezu sa (njima),” piše u dokumentu Tužilaštva za organizovani kriminal.    

Novi poslovi Veselinovića i Radoičića 

Prošla godina donela je nove poslovne poduhvate kumovima Zvonku Veselinoviću i Milanu Radoičiću, ozloglašenim biznismenima sa Kosova koji su osumnjičeni za učešće u ubistvu političara Olivera Ivanovića.

Njih dvojica su u januaru preko svoje firme „Inkop“ iz Ćuprije kupili putarsko preduzeće „Novi Pazar-put“.Novinari KRIK-a otkrili su i da je građevinski materijal za popločavanje nekoliko ulica u centru Beograda nabavljen od firme „Granit-peščar“ u kojoj su suvlasnici takođe Veselinović i Radoičić.

Veselinović i Radoičić poznati su javnosti po kriminalnim aktivnostima zbog kojih im se sudilo, ali i bliskim odnosima sa ljudima iz državnog vrha. Fotografije koje su 2019. godine objavili KRIK i BIRN pokazale su da je Veselinović blizak Andreju Vučiću, bratu predsednika Srbije. Sa druge strane, sam predsednik branio je Milana Radoičića rekavši, između ostalog, da nije cvećka, ali da nije učestvovao u likvidaciji Ivanovića.

Radoičić je i potpredsednik stranke Srpska lista na Kosovu, koja je uprkos kriminalnim vezama, sumnjama da zastrašuje birače, poternici protiv Radoičića i obećanju tada novoizabranog premijera Albina Kurtija da neće ulaziti u savez sa njima, ipak dobila dva ministarska mesta. Kurtijeva vlada se raspala, ali je Srpska lista zaržala pozicije, a gradonačelnik Goran Rakić izabran za zamenika premijera Kosova.

Bubalo ponovo oslobođen u slučaju „Luka Beograd“

Bivši ministar privrede Predrag Bubalo je u januaru oslobođen optužbi da je firmi biznismena Milana Beka i Miroslava Miškovića omogućio da kupi akcije „Luke Beograd“ po ceni nižoj od tržišne. 

Bubalo je optužen jer je kao ministar znao da je vrednost akcija potcenjena, ali nije učinio ništa da spreči da se one prodaju. Akcije su prodate po ceni od 800 dinara, dok je njihova realna vrednost bila 1.450 dinara, tvrdi tužilaštvo – na taj način je budžet oštećen za 14 miliona evra.

Privatizacija „Luke Beograd“ jedna je od 24 sporne privatizacije koje je istraživao Savet za borbu protiv korupcije.

Direktor „Infrastruktura železnice Srbije“ optužen za primanje mita

Početkom januara uhapšen je Miroljub Jevtić, direktor javnog preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“, zbog sumnje da je primio 10.000 evra mita kao nagradu za koruptivne radnje u postupku eksproprijacije zemljišta. Tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović rekao je na konferenciji za novinare da je policija u trenutku hapšenja Jevtića kod njega pronašla novac. Jevtić je optužen i suđenje je u toku.

Sledećeg meseca uhapšen je Miodrag Poledica, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Poledica je osumnjičen da je učestvovao u nameštanju javnih nabavki koje je dodeljivalo preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“. Optužen je u novembru 2020. 

Obustavljena istraga protiv Filipa Koraća

Godinu dana nakon što je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović objavio da je pokrenuta istraga i raspisana crvena Interpolova poternica za Filipom Koraćem, bliskim saradnikom kriminalca Luke Bojovića, tužilaštvo je obustavilo postupak zbog nedostatka dokaza. On je bio sumnjičen da je podstrekavao na ubistvo Blaža Đurovića u martu 2018. godine.

Koraća je policija označila kao jednog od najbližih saradnika Luke Bojovića koji u Španiji služi zatvorsku kaznu na koju je osuđen za organizovanje kriminalne grupe i druga krivična dela. Blizak je i škaljarskom klanu, na čijem je čelu Jovan Vukotić, kao i barsko-budvanskoj kriminalnoj grupi, piše u dokumentaciji BIA-e do koje su došli novinari KRIK-a.

Nakon obustavljanja istrage oglasio se i predsednik Aleksandar Vučić koji je rekao da je Korać jedan od najopasnijih ljudi u Srbiji i iskritikovao rad tužilaštva i suda. „Mene brine da sam tek juče saznao da za Filipa Koraća ne postoji ni valjana optužnica, ni valjana presuda pred Višim sudom u Beogradu”, rekao je, između ostalog, Vučić. Više o Koraću pročitajte u posebnoj priči.

Mićo Nikolić Sarma osuđen zbog trgovine drogom

Novosađanin Mićo Nikolić zvani Sarma i članovi njegove kriminalne grupe osuđeni su u januaru na ukupno više od 60 godina zatvora zbog trgovine marihuanom. Nikolić je dobio 14 i po godina zatvora.

Ova grupa, piše u optužnici, bavila se švercom droge od avgusta 2011. do marta 2012. godine, kada su Nikolić i njegovi saradnici uhapšeni. Marihuanu su, kako je utvrdio sud, nabavljali na Kosovu i u Albaniji i krijumčarili je do Novog Sada gde su je prodavali lokalnim narko-dilerima. Presuda još nije konačna, jer o njoj odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Nastavljen rat klanova

Proteklu godinu obeležio je nastavak rata dva crnogorska kriminalna klana – škaljarskog i kavačkog. Rat je izbio 2014. zbog nestanka nešto više od 200 kilograma kokaina u Španiji, a u njega su se vremenom uključile sve veće kriminalne grupe sa ovih prostora.

U 2020. izvršeno je nekoliko ubistava u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u drugim državama koja su posledica ovog rata. Na meti ubica bile su i vođe klanova.

Tako je jedan od prvih ljudi škaljarskog klana Igor Dedović ubijen krajem januara u Atini, a osim njega likvidiran je i njegov blizak saradnik Stevan Stamatović. Krajem 2019. se saznalo da je pokušano ubistvo i drugog vođe ovog klana Jovana Vukotića – koga su hteli da otruju dok je bio u pritvoru u Beogradu. U julu je u Grčkoj ubijen i blizak saradnik “škaljaraca”, Alan Kožar, koji je vodio barsku kriminalnu grupu i njegov saradnik Damir Hadžić. 

Žrtava je bilo i na drugoj strani. U februaru je u Herceg Novom ubijen Šćepan Roganović, treći član porodice Roganović, bliske kavačkom klanu, koji je likvidiran u prethodne tri godine. Krajem maja u glavnom gradu Ukrajine teško je ranjen jedan od dvojice vođa kavačkog klana Radoje Zvicer. 

Javnost u Srbiji potresao je snimak iz maja na kome se vidi kako u kafić na Vračaru u Beogradu ulazi maskirani muškarac sa oružjem u rukama i traži metu, ali ubrzo napušta kafić. Tužilaštvo smatra da je meta bio Miloš Nilović zvani Runjo koga policija označava kao pripadnika škaljarskog klana. Nilović je tada za KRIK potvrdio da je on na snimku, ali je negirao da je član klana. Više o klanovima pročitajte ovde.

KRIK je u maju objavio istraživanje o ratu balkanskog podzemlja u kom je detaljno opisao kako je izbio sukob, da je potom doveo do podele u podzemlju, kao i da su sve ozbiljnije kriminalne grupe stale na stranu jedne od zaraćenih strana. Žrtve obračuna su kriminalci, ali i članovi njihovih porodica i saradnici, kao i slučajni prolaznici.

KRIK je otkrio i da je saveznik škaljarskog klana grupa kriminalca Filipa Koraća, dok je uz kavački klan huliganska grupa „Janjičari“ – koja ima veze u policiji i politici i čiji je član blizak sinu predsednika države Aleksandra Vučića. Zbog toga smo se našli na meti predstavnika vlasti koji su nas optužili da kriminalizujemo predsednikovog sina i ugrožavamo mu bezbednost.

Međunarodni šverc droge

Srpski državljanin David Cufaj uhapšen je u januaru u Peruu ubrzi pošto je u ovoj zemlji osuđen na 17 godina zatvora zbog šverca dve tone kokaina. Dve nedelje kasnije peruanska policija zaplenila je tonu kokaina sakrivenog u kombiju u vlasništvu Jovana Ivkovića. 

U februaru je u međunarodnoj policijskoj akciji zaplenjeno pet tona kokaina na brodu kod ostrva Aruba i uhapšeno je 11 crnogorskih državljana koji su bili članovi posade. Veruje se da je kokain trebalo da bude prokrijumčaren iz Kolumbije do Zapadne Evrope.

I narednog meseca razbijena je grupa koja je švercovala kokain, a čiji članovi su bili crnogorski državljani. Osam ljudi je uhapšeno.

U maju je nemačka policija u luci Hamburg zaplenila pola tone kokaina koji je stigao iz Južne Amerike na brodu „Budva“ koji je plovio pod crnogorskom zastavom i u vlasništvu je državne kompanije „Barska plovidba“. Tada je uhapšen jedan muškarac iz Bara.

Dragoslav Kosmajac preminuo od koronavirusa

Dragoslav Kosmajac, koga je srpska policija godinama sumnjičila da se bavio švercom narkotika, ali nikada nije osuđen za ovo krivično delo, preminuo je od posledica koronavirusa u aprilu prošle godine. Njegovo ime postalo je široj javnosti postalo poznato kada ga je 2014. tadašnji premijer Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare označio kao „najvećeg narko-dilera čije ime niko ne sme da izgovori“ i najavio njegovo hapšenje. Kosmajac je uhapšen i privremeno mu je oduzeta imovina, međutim, policija i tužilaštvo nisu došli do dokaza o njegovoj ulozi u trgovini drogom. Umesto toga, optužen je da je uticao na zaposlene u katastru da se na njegovo ime upiše oko 7,5 ari državnog zemljišta i da je na taj način oštetio državu za oko 95.000 evra, a zatim i pravosnažno oslobođen.

U Beloj knjizi organizovanog kriminala koju je 2001. sačinio MUP Kosmajac je označen kao jedan od ključnih domaćih trgovaca drogom. Kako piše, on je „povezan sa međunarodnim krijumčarima opojne droge u Južnoj Americi, odakle organizuje transporte velikih količina kokaina za Evropu“, ali se bavi i trgovinom heroinom iz Turske, Bugarske i Makedonije u Evropu.

Sudija osuđena za primanje mita

Sudija Osnovnog suda u Lazarevcu Svetlana Stojanović osuđena je na pet godina zatvora jer je primila 2.000 evra mita. Stojanović je mito uzela od muškarca kome je sudila za krijumčarenje ljudi uz obećanje da ga neće osuditi na zatvorsku, već na uslovnu kaznu. Njoj je izrečena i petogodišnja zabrana obavljanja javne funkcije, a osuđen je i njen suprug Miroljub Stojanović na četiri i po godine zatvora jer je bio posrednik u uzimanju mita.

Ukinuta presuda u slučaju „Havana“

Sudije Apelacionog suda ukinule su presudu u slučaju „Havana“ – kojom su Vojislav Kostić i Dalibor Đorić osuđeni na po tri godine zatvora zbog prinude i naložile novo suđenje.

Kostić i Đorić optuženi su da su u kazinu „Havana“ krajem 2016. od dvojice muškaraca pokušali da iznude 110.000 evra. Sa njima je bio optužen i poznati beogradski kriminalac Vladimir Popović zvani Pop, vlasnik kazina „Havana“ na Slaviji, ali je on ubijen mesec dana pre presude. Više o slučaju pročitajte ovde.

Kruševačkom kriminalcu Jotki počelo suđenje za ubistvo

Grupa koju predvodi Zoran Jotić Jotka optužena je za ubistvo i pranje novca, a suđenje je počelo u junu 2020. 

Tužilaštvo tvrdi da je član ove grupe, optuženi Stefan Radulac, ubio Vojina Stankovića u maju 2018. u Kruševcu. Jotić ga je zatim nagovorio da ubije i njegovog oca Dejana Stankovića, piše u optužnici, što je on i učinio mesec dana kasnije.

Jotić je, veruje tužilaštvo, ovim ubistvima želeo da osveti svog prijatelja Gorana Petrovića Petu jer je bio uveren da iza njegove likvidacije stoje Dejan i Vojin Stanković. 

Jotić je na suđenju negirao krivicu. Više o Jotkinoj grupi pročitajte ovde.

Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala na niskom nivou

Međunarodna zajednica i prethodne godine ocenila je da Srbija ne napreduje na polju razvoja demokratije i da borba protiv korupcije i organizovanog kriminala nije na zadovoljavajućem nivou. 

Tako je u martu u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji navedeno da „zabrinjava korupcija u svim sferama života“. Nepokretanje postupaka protiv funkcionera na najvišim pozicijama, nedosledno i neravnopravno sprovođenje zakona, nekažnjavanje korupcije u policiji, politički pritsci u pravosuđu, kao i nedovoljan broj zaposlenih u antikorupcijskim telima, samo su neke od zamerki.

Evropska komisija je u oktobru ocenila da Srbija mora da uloži veće napore kako bi razotkrila velike i međunarodne organizovane kriminalne grupe i da se ozbiljnije pozabavi problemom korupcije. Naročitu zabrinutost EK iznela je zbog kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe.

Bez napretka ostala je i oblast medija i slobode izražavanja, podsetili su. Napadi na novinare, isključivo promovisanje vladajuće stranke, ekonomska nesigurnost medija – neki su od najvećih problema koje ovaj izveštaj ističe.  

Počelo suđenje u slučaju „Jovanjica“

U oktobru je počelo suđenje u trenutno najvećem slučaju organizovanog kriminala u zemlji – slučaju „Jovanjice“. Vlasniku ove firme Predragu Koluviji i njegovim saradnicima sudi se zbog uzgajanja 1,6 tona marihuane. Među ključnim dokazima tužilaštva, osim zaplenjene droge, je i sadržaj tajne komunikacije, odnosno poruka koje su Koluvija i saradnici razmenjivali preko telefonske aplikacije „Razgovori” napravljene specijalno za njih.

Najviše pažnje u ovom lsučaju su privukle veze sa visokim državnim funkionerima. Naime, pre hapšenja Koluvija i njegova kompanija su bili predstavljeni u medijima kao uspešni proizvođači organske hrane u Srbiji, a imanje su, kako je ranije pisao KRIK, posećivali ljudi na visokim pozicijama – sadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, bivši direktor „Koridora Srbije“ Zoran Babić, sadašnji direktor Agencije za sprečavanje korupcije Dragan Sikimić.

Koluvija je, otkriva optužnica, bio u kontaktu sa državnim sekretarom u MUP-u Milosavom Miličkovićem, kao i zamenikom i pomoćnicom Marka Đurića, tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pred sudom ga, između ostalih, brani i funkcioner i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.

Ipak, javnost je najviše uzburkala informacija koju je izneo potpredsednik opozicione Narodne stranke – da je Koluvija na dan hapšenja zvao Andreja Vučića, brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tužilaštvo je, međutim, utvrdilo da nema dokaza da su braća Vučić komunicirali sa Koluvijom, a Andrej Vučić je Aleksića tužio za povredu časti i ugleda.

Policija je, osim Koluvije, uhapsila i osam njegovih saradnika, dok je jedan i dalje u bekstvu. Svi uhapšeni su na suđenju negirali krivicu. Koluvija je ispričao da mu je inspektor policije rekao da zna da je marihuanu proizvodio za brata predsednika Srbije Andreja Vučića i kontroverznog biznismena sa Kosova Zvonka Veselinovića i da su mu u policiji ponudili da njih optuži, kako bi sebe izvukao. On tvrdi i da nije gajio marihuanu sa nedozvoljenom količinom THC-a, već samo industrijsku konoplju, a da je marihuanu zbog koje mu se sudi na njegovom imanju odgajila policija nakon što je on uhapšen, kako bi mu smestila.

Nakon što je podignuta optužnica dogodio se još jedan krug hapšenja – tada su uhapšeni pripadnici BIA-e i policije zbog sumnje da su sarađivali sa Koluvijom. Bivši podoficir Vojnoobaveštajne agencije Saša Vujisić je izbegao hapšenje i za njim je raspisana poternica. I oni bi uskoro trebalo da se nađu pred sudom. 

Protesti na ulicama Beograda

Početkom jula na ulicama Beograda buknuli su protesti građana nezadovoljnih postupanjem vlasti u borbi sa koronavirusom, ali i brojnim aferama predstavnika vlasti. Ispred Skupštine Srbije građani su se okupili nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio mogućnost ponovnog uvođenja policijskog časa, a protest je isto veče eskalirao u sukob policije i građana.

Protesti su održavani nekoliko dana i na njima je moglo da se vidi paljenje baklji, bacanje petardi, kamenica, ispaljivanje suzavca, juriš specijalnih policijskih jedinica, napadi na novinare i uništavanje njihove opreme, tuče i hapšenja.

Proteste je obeležila brutalnost policije što su zabeležile i novinarske kamere. Policajci su snimljeni kako tuku ljude koji mirno sede na klupama ili one koji su već uhapšeni ležali na trotoarima. Neki od policajaca su u više navrata gurali novinare i sprečavali ih da snime šta se dešava. Nekoliko novinara i snimatelja je povređeno i uništena im je oprema. Zbog ovoga su zabrinutnost izrazile nevladine organizacije poput Beogradskog centra za ljudska prava, ali i komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović i pozvali nadležne da ispitaju ove slučajeve.

Ipak, vlast je ostala dosledna u negiranju da su se ovakvi incidenti uopšte dogodili. Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je da se policija uzdržavala, kao i da su policajci reagovali tek kad su im „životi bili ugroženi“. Premijerka Srbije Ana Brnabić tvrdila je da policija nije bacala suzavce na građane iako su policajci bacali desetine suzavaca gotovo svako veče protesta, što su zabeležile i kamere.

Među građanima je bilo onih koji su bili agresivni i napadali policiju, ali i onih koji su pozivali na miran protest. Do uvođenja policijskog časa na kraju nije došlo, ali su i protesti utihnuli već nakon nedelju dana. 

Ukinuta presuda za pokušaj ubistva Beka

Nakon četiri godine suđenja u postupku za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka ukinuta je i druga presuda. Ponovo će se suditi Aleksandru Zdravkoviću zbog sumnja da je pucao u Beka, dok je Maja Adrovac pravosnažno oslobođena optužbi da je Zdravkoviću pomogla tako što je obezbedila municiju. U ovom slučaju prvobitno se sudilo samo Adrovac čiji je DNK pronađen na čaurama metaka kojima je Beko upucan. Sud ju je 2017. oslobodio zbog nedostatka dokaza, ali je presuda ukinuta. Više o slučaju pročitajte ovde.

Osuđena bivša ministarka za telekomunikacije

U julu protekle godine osuđena je bivša ministarka za telekomunikacije Jasna Matić na sedam meseci kućnog zatvora. Sud je utvrdio da je Matić kao direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) sklapala fiktivne ugovore i tako oštetila državni budžet. Osim nje osuđeni i nekadašnja direktorka i zamenik direktora agencije, Vesna Perić i Bojan Janković, na po godinu dana kućnog zatvora. Protiv Božidara Laganina, takođe jednog od direktora, odbijene su optužbe. Prema optužnici, oni su sklopili gotovo 1300 fiktivnih ugovora i ovim zloupotrebama stekli oko 88 miliona dinara i oštetili državni budžet za oko 30 miliona. Presuda nije konačna, a razmatra je Apelacioni sud. Matić je bila ministarka u vladi Mirka Cvetkovića, od jula 2008. do marta 2011, a javnosti je poznata i kao bliska saradnica Mlađana Dinkića i bivši kadar stranke G17 plus.

Presuda za škaljarce uhapšene u „Durmitoru“

U protekloj godini okončano je suđenje dvojici muškaraca koje je policija označila kao pripadnike škaljarskog klana, a koji su uhapšeni u beogradskom restoranu „Durmitor“ 2017. Mitru Muratoviću i Milošu Niloviću sudilo se za nedozvoljeno nošenje dva pištolja pronađena prilikom hapšenja. Krivicu za oba pištolja preuzeo je Muratović, ali je tvrdio da ih je pronašao i planirao da preda policiji. Sudija je prilikom objavljivanja presude rekla da nije poverovala u Muratovićevu priču i osudila ga je na tri i po godine zatvora, dok je Nilovića oslobodila optužbi. Presuda nije konačna i razmatra je Apelacioni sud u Beogradu. 

Obustavljene istrage protiv šefa škaljarskog klana

Istrage koje su se u Crnoj Gori vodile protiv šefa škaljarskog kriminalnog klana Jovana Vukotića obustavljene su protekle godine. Njega je tamošnje tužilaštvo teretilo da je pokušao da ubije nekoliko članova suparničkog kavačkog klana, pa čak i suprugu Radoja Zvicera, vođe te kriminalne grupe. 

Zbog ovih postupaka Vukotić je iz Srbije, gde je odslužio zatvorsku kaznu na koju je osuđen zbog korišćenja lažnog pasoša, izručen u Crnu Goru početkom 2020. godine. 

Vukotića su grčki organi potraživali zbog sumnje da je učestvovao u švercu 135 kilograma kokaina. Ova zemlja je za njim raspisala poternicu i tražila od srpskog tužilaštva da preuzme ovaj slučaj, ali je Tužilaštvo za organizovani kriminal taj zahtev odbilo.

Šef kavačkog klana osuđen za pucnjavu od pre 10 godina

Šef kavačkog klana Slobodan Kašćelan prošle godine je osuđen u Crnoj Gori zbog pucnjave koja se odigrala pre 10 godina, a u kojoj je osim njega učestvovao i Igor Marković. Sud je utvrdio da su Kašćelan i Marković pucali jedan na drugog u crnogorskom primorskom mestu Prčanj. Tada je povređen Milenko Šovran koji je pokušao da spreči sukob. Presudom koju je u julu potvrdio Apelacioni sud u Podgorici obojica su osuđena zbog nezakonitog nošenja pištolja za koje nisu imali dozvolu. Kašćelan je dobio dve godine i četiri meseca zatvora, a Marković dve godine.

Kašćelanu se trenutno sudi jer je, kako tvrdi tamošnje tužilaštvo, organizovao kriminalnu grupu poznatu kao kavački klan. On je bio u bekstvu do 2018. kada je uhapšen u Češkoj i izručen Crnoj Gori.

Presude narko-bosu Darku Šariću 

Narko-bos Darko Šarić 2020. godine osuđen je pravosnažno na 15 godina zatvora za međunarodni šverc kokaina, ali i prvostepeno za pranje više od 20 miliona evra koje je, kako utvrdio sud, zaradio upravo švercom droge. 

Šarićevoj grupi koja je razbijena 2009. u akciji „Balkanski ratnik“ sudilo se dva puta za šverc droge. Prvom presudom 2014. Šarić je osuđen na maksimalnih 20 godina zatvora, ali je presudu naredne godine oborio Apelacioni sud. Zatim je 2018. osuđen na 15 godina zatvora. Suđenje su, između ostalog, obeležila česta odlaganja, a više o tome pročitajte ovde.

Kada je reč o postupku za pranje novca, sud je Šarića u julu osudio na devet godina zatvora dok su njegovim saradnicima izrečene kazne od dve do sedam godina.

Presuda je stigla posle gotovo 10 godina suđenja, ali ona još nije pravosnažna pošto je razmatra Apelacioni sud u Beogradu. Više o ovom slučaju pročitajte ovde.

Međunarodni novinarski projekat „FinCEN dosijei“

Proteklu godinu obeležio je i veliki međunarodni novinarski projekat „FinCEN dosijei“ predvođen Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News-om. Više od 100 redakcija iz 88 zemalja sveta analiziralo je poverljive izveštaje koji su procurili iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN), a koji pokazuju transakcije koje su banke označile kao sumnjive. 

KRIK je jedini medij iz Srbije koji je radio na ovom projektu i na osnovu procurelih dokumenata napisao i objavio četiri istraživačke priče. U njima smo otkrili da je Fabrika čarapa „Real Knitting“ primila novčanu transakciju od 1,2 miliona dolara za koju njujorška banka tvrdi da je moguće pranje novca, kao i da je banka pronašla sumnjive transakcije vredne više od 15 miliona dolara i ugasila je račun moćnog rudarskog konglomerata „Mineco“. KRIK je objavio i detalje o tome kako je firma čiji je vlasnik penzioner iz Srbije, prema istrazi estonske policije, oprala dva miliona dolara kroz ogranak „Danske“ banke u Estoniji, a istraživali smo i sumnjive transakcije u srpskoj industriji oružja.

Osuđeni napadači na Borka Stefanovića

Trojica muškaraca osuđena su u septembru prošle godine na ukupno 11 godina zatvora jer su, kako je utvrdio sud, pre dve godine u Kruševcu pretukli opozicionog političara Borka Stefanovića. Miloš Šaponjić zvani Šapa dobio je četiri godine zatvora, dok su Danijel Gmijović Cafta i Marko Živković Buvac osuđeni na po tri i po godine. Stefanovićevi zastupnici nisu bili zadovoljni visinom kazni, ali ni činjenicom da u toku istrage nije pronađen nalogodavac napada, već samo napadači. Presuda nije konačna pošto se razmatraju njihove žalbe.

Stefanović je napadnut kada je tadašnji opozicioni Savez za Srbju trebalo da održi tribinu u Kruševcu. Tri muškarca nasrnula su na njega naoružani palicama i motkama, a osim njega, tom prilikom povređeni su i aktivista Stefanovićeve stranke, kao i policajac Dejan Palibrk.

Sva trojica osuđenih iza sebe imaju krivičnu prošlost, a jedan od njih je bio i saradnik poznatog kruševačkog kriminalca Gorana Obradovića Suše, koji je ubijen 2014. godine.

Odbijene optužbe protiv Borislava Novakovića

U septembru je završeno suđenje opozicionom političaru Borislavu Novakoviću – sud je odbio optužbe da je kao direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada firmi „Borovica transport“ omogućio da pobedi na tenderu iako nije ispunjavala kriterijume. Ovakvu odluku sud je doneo pošto je utvrđeno da se Novakoviću za istu stvar sudilo pred prekršajnim sudom. Presuda još nije konačna pošto se na nju žalilo tužilaštvo.

Ovo je druga presuda u slučaju. Prošlom iz 2017. Novaković je osuđen na tri i po godine zatvora, ali je ona ukinuta i naloženo je novo suđenje. 

Supruga Šarićevog saradnika osuđena za pranje kokainskog novca

Draginja Bajić, supruga Vitomira Bajića nekadašnjeg saradnika narko-bosa Darka Šarića, osuđena je krajem protekle godine na dve i po godine zatvora zbog pranja novca koji je njen suprug zaradio švercom kokaina. Sud joj je oduzeo lokal na Zlatiboru i garažu na Novom Beogradu jer je utvrđeno da su kupljeni kokainskim novcem. Presuda nije pravosnažna pošto je razmatra Apelacioni sud u Beogradu.

Bajić je bio deo Šarćeve grupe koja je trgovala kokainom u Italiji, za šta ga je gonilo italijansko tužilaštvo. Pošto je bio pod istragom, supruga je prebacivala njegovu imovinu na treće osobe kako im je sud ne bi oduzeo zbog sumnje da je stečena krivičnim delom, odnosno kupljena novcem od prodaje droge, kako je utvrdio sud. Bajić je preminuo u italijanskom zatvoru i nije dočekao presudu za šverc kokaina.

Predsednik Višeg suda za KRIK o pritiscima na pravosuđe

Kraj 2020. obeležio je i intervju predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića koji je za KRIK javno govorio o političkim i drugim pritiscima na sud, ali i kritikovao rad tužilaštva ističući da trenutno ne postoji nijedno suđenje za visoku korupciju.

„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila”, rekao je Stepanović.

Stepanović je u intervjuu nagovestio i da se politički pritisci ogledaju u pojedinim izjavama predsednika Aleksandra Vučića, ali i rekao da se nalazi „na meti“ provladinih tabloida jer je otvoreno govorio o pritiscima na sudstvo na sastancima sa međunarodnim organizacijama, kao i u medijima.

Stepanovićev intervju izazvao je burne reakcije.

Predsednik Vučić Stepanovića je optužio da ima „dobar odnos sa zapadnim ambasadama“ gde mu govore šta treba da kaže. Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac dala je intervju „Večernjim novostima“ u kom je ocenila Stepanovićeve tvrdnje kao paušalne i neprimerene. 

Oslobođeni za ubistvo Darmanovića na Novom Beogradu

Dvojica muškaraca kojima se sudilo za pomaganje u ubistvu Gorgije Gorga Darmanovića oslobođeni su krajem protekle godine. Darmanović je ubijen sredinom 2018. a policija je kao ubicu označila Kruševljanina Dejana Stankovića zvanog Ždrokinac koji je u međuvremenu takođe ubijen, pa nije optužen.

Tužilaštvo je tvrdilo da su Stankoviću u tome pomogli Saša Đurđanović i Sreten Matejić, ali je nakon oko godinu i po dana suđenja sud utvrdioda za njihovu krivicu nema dovoljno dokaza. Ova presuda nije konačna.

Vođi „grupe Amerika“ ukinuta presuda u Peruu

Zoranu Jakšiću, jednom od vođa međunarodnog kriminalnog klana „grupa Amerika“, krajem 2020. ukinuta je presuda kojom je bio osuđen na 25 godina zatvora za šverc kokaina. Sud je odlučio da Jakšiću treba ponovo da se sudi zbog proceduralne greške koja je napravljena na prvom suđenju. Naime, sudija koji je učestvovao u istražnom postupku protiv Jakšića mu je kasnije i sudio. Sud je takođe odlučio da Jakšića pusti da se brani iz kućnog pritvora.

Ubrzo potom okriveno je da je Jakšić pre dve godine finansirao kopanje podzemnog tunela kojim je trebalo da pobegne iz zatvora u kom se nalazio. Kako je saopštila peruanska policija bekstvo je planirao sa još jednim zatvorenikom, a tunel gradio zajedno sa moćnim meksičkim Sinaloa kartelom.

KRIK je prošle godine objavio veliko istraživanje o grupi „Amerika“, najmoćnijoj i najdugovečnijoj balkanskoj kriminalnoj grupi koja je razvila mrežu za trgovinu drogom na najmanje četiri kontinenta. Istraživanje je pokazalo da je ovaj klan imao jake veze sa obaveštajnim službama, pre svega srpskom agencijom BIA odakle im je dostavljano oružje i dojavljeno ko iz njihove grupe daje informacije policiji. Sumnja se da imaju veze i u Americi, po čemu je grupa i dobila ime. Ova KRIK-ova priča je prošlog meseca citirana u dokumentaciji američkog tužilaštva, koje je optužilo za korupciju Džejmsa Kahila, moćnog predsednika unije sindikata u Njujorku, a za koga je otkriveno da je blizak „grupi Amerika“.

Brutalno prebijanje mladića u Novom Sadu

Javnost je zapanjio video-snimak brutalnog prebijanja mladića u Novom Sadu koji je društvenim mrežama počeo da se širi u septembru protekle godine. Osim snimka na kom se videlo kako jedan mladić drugog šutira i lomi mu ruke dok je u nesvesti, javnost je bila zatečena i nereagovanjem policije i tužilaštva – do nje je došlo tek pošto je ovaj video objavljen, a tri nedelje nakon događaja.

Sumnja se da je mladića brutalno pretukao Nikšićanin Ivan Kontić koji se, kad je za njim raspisana poternica, već nalazio u Crnoj Gori. Ipak, on je početkom decembra izručen Srbiji, a tužilaštvo ga tereti za pokušaj ubistva.

Nova objava rata mafiji

Kraj 2020. obležila je još jedna objava rata mafiji. Predsednik Aleksandar Vučić na svom instagram profilu objavio je video u kom obećava da će država pobediti mafiju. Javnost je bila skeptična povodom nove objave rata s obzirom na to da nekoliko prethodnih nije donelo rezultate, a da se broj ubistava koja su posledica rata kriminalnih klanova ne smanjuje, niti da se pokreću velike istrage organizovanog kriminala.

Nakon poslednje najave obračuna sa kriminalom, međutim, prorežimski tabloidi počeli su više da se bave ovom temom i da pišu o kriminalcima koji pripadaju kavačkom kriminalnom klanu bliskom vlastima – što do sada nije bio slučaj. Naime, kako je KRIK ranije pisao, kavački klan je tokom prethodnih godina našao jake veze u držav i policiji, a jedan član ovog klana, kako ga policija označava, blizak je Danilu Vučiću, sinu predsednika Srbije.

Nova Vlada Srbije – ostali ministri povezani sa kriminalom i korupcijom 

Četiri meseca nakon junskih izbora sastavljena je i izabrana nova Vlada Srbije, a u njoj su se ponovo našli ministri sa kriminalnim i koruptivnim vezama.

Na mestu ministra finansija ostao je Siniša Mali koji je umešan u brojne sumnjive poslove o kojima je KRIK godinama pisao – kupovinu 24 stana u Bugarskoj vredna više od pet miliona evra, prisvajanje državnog zemljišta kod Vršca, skrivenu imovinu i prihode čije poreklo ne može da opravda, ulogu u rušenju u Savamali, kao i to da je sa porodicom kontrolisao najmanje 45 bankovnih računa. 

U Vladi je ostao i ministar Aleksandar Vulin. On je sa čela Ministarstva odbrane prešao da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. KRIK je ranije otkrio da je Vulin kupio stan vredan oko 250.000 evra, ali nije mogao da objasni odakle mu novac za ovu nekretninu. Pošto je Agencija za borbu protiv korupcije protiv njega pokrenula postupak on se pravdao da je novac dobio od suprugine tetke iz Kanade, ali ni za ovo nije ponudio dokaze. Nijedno tužilaštvo nije ispitalo odakle Vulinu novac za stan.

Zlatibor Lončar ponovo je ministar zdravlja iako su u javnosti dobro poznate njegove kriminalne veze sa ozloglašenim zemunskim klanom. KRIK je došao do ugovora o kupovini stana koji je Lončar 2002. sklopio sa suprugom Sretka Kalinića – najpoznatijeg ubice zemunskog klana. Nije poznato da li je Lončar isplatio novac za ovaj stan, ali je ugovor potvrdio svedočenje saradnika koji su na suđenju ovom klanu optužili Lončara da je nekretninu dobio jer je dovršavao ubistva za „zemunce“. Otkrili smo i da je ministar Lončar kao mlad lekar sastavljao izveštaje o zdravstvenom stanju Petra Panića Pane, kriminalca bliskog ovoj grupi, pomoću kojih je on odlagao suđenja. O Lončarevim vezama u intervjuu za KRIK govorio je i bivši načelnik UKP-a Rodoljub Milović.

Kao ministar bez potrfelja u Vladi Srbije je i dalje Nenad Popović. Njegovo bogatstvo procenjuje na više od 100 miliona dolara, poseduje mrežu ofšor firmi na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima, dok u Švajcarskoj ima prebivalište i plaća porez. KRIK je u sklopu projekta „Rajski papiri“ otkrio i da je Popovića kancelarija za osnivanje ofšor firmi označila kao „visokorizičnog“ klijenta. Nakon ovog otkrića ministar je tužio KRIK četiri puta, a svi su završeni u korist KRIK-a.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova kojim je do skoro rukovodio ministar Nebojša Stefanović došao je na čelo Ministarstva odbrane. U toku prethodnog mandata otkriveno je da su Stefanovićev otac i firma “GIM” sa kojom je povezan bili uključeni u trgovinu oružjem. Firma „GIM“, kako je pisao BIRN, kupovala je oružje u „Krušiku“ po povlašćenim cenama u odnosu na državnu firmu „SDPR“. Zbog dostavljanja, između ostalih, ovih informacija novinarima uhapšen je Aleksandar Obradović, zaposlen u “Krušiku”. 

Nove fotografije predsednikovog sina i člana kavačkog klana

Na početku 2020. godine Danilo Vučić, sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pokazao je da nije promenio društvo – ponovo je bio sa huliganima i članovima ekipe ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. On je sa članovima ove kriminalne grupe uslikan i 2018. na svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji, a predsednik je tada rekao da se njegov sin u ovom društvu našao slučajno.

Početkom prošle godine, međutim, na društvenim mrežama pojavila se fotografija sa proslave Dana Republike Srpske u Banjaluci na kojoj se vidi da predsednikov sin sedi za stolom sa još 12 osoba – među kojima su i Aleksandar Vidojević zvani Aca Rošavi i Nemanja Srećković, članovi grupe koju je nekada predvodio ubijeni Stanković. Vidojevića je policija označila i kao člana kavačkog klana koji je godinama u mafijaškom ratu sa škaljarskim klanom. 

Ovo je bio prvi u nizu dokaza bliskosti Danila Vučića i Vidojevića koji su objavljeni prošle godine.

Novinari KRIK-a došli su do još jedne fotografije na kojoj su njih dvojica zagrljeni u noćnom klubu, a potom su ih i fotografisali kako u jednom beogradskom kafiću gledaju fudbalsku utakmicu. Novinarku KRIK-a koja je otišla do kafića kako bi ih fotografisala presreli su nepoznati muškarci, oteli joj telefonon i zahtevali da obriše fotografije. Telefon su joj vratili tek pošto im je Vidojević rekao da to učine. 

Predsednik Vučić do danas javnosti nije objasnio odnos svog sina i člana kriminalne grupe. Umesto toga, kada su novinari objavljivali ove fotografije, provladini tabloidi i vodeći državni funkcioneri su napali KRIK da „kriminalizuje“ Danila Vučića i ugrožava mu život.

Nastavljeni napadi na novinare

U toku 2020. nastavili su se pritisci i napadi na novinare dok je ozbiljna reakcija države, kao i prethodnih godina izostala. 

Ni dve godine nakon što je novinaru Milanu Jovanoviću i njegovoj supruzi zapaljena kuća krivci nisu kažnjeni. Na njihovu kuću u Vrčinu bačeni su Molotovljevi kokteli u decembru 2018. Tužilaštvo, međutim, ovo nije okarakterisalo kao pokušaj ubistva, već kao izazivanje opšte opasnosti. 

Zbog informacija koje je na početku pandemije koronavirusa objavljila u vezi sa stanjem zdravstvenog sistema i nedostatku zaštitne opreme u Kliničkom centru Vojvodine Ana Lalić, novinarka portala nova.rs, uhapšena je u aprilu prošle godine. Provela je noć u pritvoru i bila je osumnjičena za izazivanje panike i nereda, ali je krivična prijava protiv nje odbačena krajem istog meseca. 

Bojana Pavlović, novinarka KRIK-a, napadnuta je nakon što je fotografisala predsednikovog sina Danila Vučića u društvu člana kavačkog klana u jednom beogradskom kafiću. Nju su tada opkolila sedmorica nepoznatih muškaraca, a jedan od njih iz ruke oteo telefon. Tri meseca od ovog događaja tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu koju je KRIK podneo i zaključilo da Pavlović nije bila ugrožena. 

Anđeli Mitrović, menadžerki društvenih mreža u KRIK-u, obijen je stan u novembru. Ovo je treće obijanje stana koje se u prethodne tri godine dogodilo članovima redakcije KRIK-a, a prethodna dva – obijanje stana novinarke Dragane Pećo i kuće novinarke Milice Vojinović, do sada nisu rešena.

Urednici portala CINS Milici Šarić su na Tviteru pretili smrću. 

Novinarka N1 Jelena Zorić podnela je krivičnu prijavu pošto joj je advokat Predraga Koluvije, vlasnika „Jovanjice“ kome se sudi zbog proizvodnje velike količine marihuane, pretio u sudnici dok je izveštavala sa ovog suđenja. 

Vanredno stanje i sumnjivo trošenje budžetskog novca 

Sredinom marta uvedeno je vanredno stanje zbog koronavirusa. Tokom njega država je neplanski sprovodila obavezan karantin i samoizolaciju građana, pa je tako mnogo građana uhapšeno i osuđeno zbog kršenja propisa za koje nisu ni znali da treba da ih se pridržavaju.

Od početka pandemije sumnjalo se da predstavnici vlasti ne saopštavaju tačan broj zaraženih i preminulih građana od COVID-19, a sumnje su se pokazale kao opravdane nakon što je BIRN krajem juna objavio informacije do kojih je došao – da je od 19. marta do 1. juna umrlo 388 više ljudi nego što je država saopštila. 

Vanredno stanje bilo je povoljno za predstavnike vlasti da netransparetno troše novac građana. 

U prvoj polovini godine novac iz budžeta trošen je na opremu potrebnu za borbu protiv koronavirusa, ali su ove nabavke ostale u mraku pošto vlast građanima nije želela da položi račune. Jedna od ključnih bila je nabavka respiratora za koje se ni danas ne zna koliko su koštali i na koji način su nabavljeni. Predsednik Vučić na jednoj od konferencija tada je čak rekao da ih je nabavio „na polu-crno“ ističući koliko je to bio težak posao.

U jeku epidemije Fond za inovacionu delatnost dodelio oko 43.000 evra firmi Slavka Karića, bivšeg direktora jednog od sektora Instituta „Vinča“ koji je hapšen zbog primanja mita, kako bi napravio ozonizatore i ozonirao državne ustanove, otkrio je KRIK.

U tom periodu sprovedena je još jedna sporna nabavka. Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, nabavio je brze i nepouzdane testove na koronavirus „Biozek“ koji su lažno predstavljeni da su proizvedeni u Holandiji – dok se zapravo prave u Kini, otkrio je tada KRIK. Bojić je testove uvezao iz Severne Makedonije od kompanije čoveka koji je pod istragom za pranje novca, iznudu i kriminalno udruživanje.

Sumnjivih dodela novca bilo je izvan borbe protiv koronavirusa. 

KRIK je protekle godine otkrio da je 2019. kompanijama čiji je vlasnik, odnosno suvlasnik kum predsednika Vučića, Nikola Petrović, država isplatila više od 2,3 miliona evra za struju iz malih hidroelektrana. 

KRIK je objavio i da se država obavezala da za školsku godinu 2019/2020. isplati dodatnih 780.000 evra za održavanje elektronskih dnevnika koji su nabavljeni na spornom tenderu vrednom 1,6 miliona evra.

U 2020. novcem građana kupljena su 33 džipa za Komunalnu miliciju, odnosno novi sistem „Oko sokolovo“ koji beleži nepropisno parkirane automobile na ulicama Beograda. Svaki džip koštao je oko 30.000 evra, a kupljeni su od firme „British Motors“. 

U septembru protekle godine sprovedena je još jedna sporna nabavka – GSP Beograd platio je 6,3 miliona evra iznajmljivanje 37 školskih minibuseva, dok je za isti novac moglo da se kupi duplo više novih vozila. Pošto je BIRN ovo otkrio ovo javno preduzeće odlučilo je da raskine ugovor i sprovede tender za kupovinu vozila umesto za iznajmljivanje.

Agencija proverava imovinu sudije Savića

Agencija za sprečavanje korupcije pokrenula je vanrednu proveru izveštaja o imovini i prihodima sudije Apelacionog suda u Beogradu Zorana Savića u novembru prošle godine. 

Ova provera usledila je nakon otkrića KRIK-a da je sudija finansirao gradnju apartmana u strogom centru Kopaonika sa građevinskim biznismenom Zoranom Kocićem. Njih dvojica su izgradili vilu „Pahulja“ sa ukupno 13 apartmana koje su ravnopravno podelili. Vila, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK, vredi više od milion evra.

Osim apartmana na Kopaoniku, kako je KRIK ranije otkrio, Savić sa suprugom Snežanom Savić-Sabljić, koja je takođe sudija, poseduje još vrednih nekretnina. Istraživanje KRIK-a pokazalo je da nekretnine koje poseduje ovaj bračni par znatno premašuju njihova primanja – da bi ih stekli od sudijske plate morali su da štede duže od 25 godina.

„Prosudi ko sudi“ – baza sudija u Srbiji

Krajem protekle godine KRIK je objavio bazu „Prosudi ko sudi“ u kojoj građani mogu da pronađu profile 33 sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji sude u odeljenjima za organizovani kriminal i korupciju, ali i detalje o više od 100 sudskih postupaka. Baza daje odgovore na pitanja koja najviše zanimaju građane – zbog čega su mnoga od najvažnijih suđenja završena oslobađanjima kontroverznih biznismena, političara i kriminalaca, kao i kako sudije napreduju u karijeri, kada su donosile nezakonite odluke, šta od imovine poseduju.

Baza je izazvala veoma pozitivne reakcije čitalaca, ali i negativne reakcije sudijskih udruženja, ali i državnih institucija. Dok je Društvo sudija Srbije KRIK-u skrenulo pažnju na određene delove baze sa kojima nije saglasno, Visoki savet sudstva i Zaštitnik građana su izdali saopštenja u kojima su KRIK optužili da vrši pritisak na pravosuđe. 

Advokat Rodoljub Šabić kazao je da su ove reakcije neshvatljive i brutalne i podsetio da su sudije javni funkcioneri koji moraju da budu spremni na kritiku javnosti. Šabić je naveo i da ove institucije nisu dovele u pitanje nijednu činjenicu koju je KRIK objavio, kao i da su novinari samo radili svoj posao – u čijoj osnovi je Ustavom garantovana sloboda izražavanja.

Ponovljeno suđenje za ubistvo Ćuruvije

Krajem protekle godine počelo je ponovljeno suđenje nekadašnjem načelniku Državne bezbednosti Radomiru Markoviću i još trojici za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. 

Suđenje je počelo ispočetka pošto je Apelacioni sud ukinuo presudu iz aprila 2019. godine, kojom su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. U presudi je navedeno da je u Ćuruviju pucala nepoznata osoba, odnosno NN lice, iako je za to optužen pripadnik tadašnjeg DB-a Milan Kurak. Ovo upravo bio razlog zbog koga je Apelacioni sud presudu oborio u julu 2020. godine. Naime, uvođenjem NN lica sud je „prekoračio optužbu“, odnosno izmenio činjenični opis optužnice, što nije zakonom nije dozvoljeno.

Osuđen sin Željka Mitrovića

U oktobru protekle godine Aleksandar Mitrović, sin vlasnika televizije „Pink“ Željka Mitrovića, ponovo je osuđen zbog toga što je pre sedam godina, u julu 2013. kolima udario maloletnu Andreu Bojanić koj je preminula. Mitrović je osuđen na 11 meseci kućnog zatvora, ali presuda nije konačna pošto se može žaliti Apelacionom sudu. 

Mitrović je već bio osuđen na 11 meseci kućnog zatvora u julu prošle godine, ali je tu presudu Apelacioni sud ukinuo i suđenje vratio na početak. Ta presuda doneta je, između ostalog, na osnovu veštačenja u kom se tvrdilo da je Mitrović vozio od 80 kilometara na čas. Apelacioni sud osporio je ovu činjenicu pošto je tačna brzina utvrđena na osnovu video snimka za koji je drugi veštak kazao da je kopija originalnog snimka i da se ne može utvrditi da li je autentičan. 

Hapšenje kriminalca Darka Eleza

Kriminalac Darko Elez uhapšen je u Srbiji krajem decembra po međunarodnoj poternici koju je za njim raspisala Bosna i Hercegovina. 

Elez je ranije u Srbiji osuđen na devet godina zatvora jer je bio na čelu organizovane kriminalne grupe koja je švercocala drogu. Osim toga, sudilo mu se za podstrekavanje na ubistvo Đorđa Ždrala, svog kuma i poznatog kriminalca iz Sarajeva, ali je u oktobru 2016. pravosnažno oslobođen ovih optužbi zbog nedostatka dokaza. Pokušaj ubistva Ždrala jedna je od stvari koje se pominju i u optužnici Tužilaštva Bosne i Hercegovine u predmetu koji je nazvan „Lutka“, a u kome su optuženi Elez i 31 osoba.

Iako je Elez uhapšen po međunarodnoj poternici i trebalo bi da bude izručen Bosni i Hercegovini ministar policije Aleksandar Vulin predstavio je ovo hapšenje kao rezultat rata države protiv mafije koji je ranije ove godine objavio predsednik Aleksandar Vučić.

„Hapšenje jednog od najzloglasnijih kriminalaca čije žrtve su građani i Srbije i Srpske je dokaz da će u obračunu sa mafijom najpre pasti najveći mafijaši”, kazao je Vulin.

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Podržite naš rad donacijom! Detaljnije o tome kako da nas donirate pogledajte ovde. 

ISPRAVKA: U delu teksta u kome su nabrojani ministri koji su ostali na funkciji u novoj vladi u prvobitnoj verziji teksta greškom je naveden i Mladen Šarčević. On više nije ministar, te je njegovo ime iz tog dela teksta izbrisano. Izvinjavamo se čitaocima, grešku smo ispravili čim smo je uvideli.