U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca

U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca

Ilustracija KRIK

Fabrika čarapa „Real Knitting“ u Srbiji primila je novčanu transakciju od 1,2 miliona dolara za koju njujorška banka tvrdi da je moguće pranje novca. Radnici ove fabrike žale se na teške uslove za rad i na mobing. Ipak, država Srbija je veoma velikodušna prema „Real Knitting“-u i dodeljuje joj milionske subvencije.

Pišu: Bojana Jovanović, Dragana Pećo i Sara Smolović

U selu Gajdobra kod Bačke Palanke, na severozapadu Srbije, smeštena je fabrika za proizvodnju čarapa koju vlada smatra primerom strane investicije kakva je potrebna Srbiji.

Od 2011. godine, kada je otvorena, fabrika „Real Knitting“ (u prevodu: pravo pletenje) dobila je gotovo 2 miliona evra pomoći države, uključujući i 1,4 hektara državnog zemljišta. Na svom sajtu „Real Knitting“ za sebe navodi da je „priča o uspešnoj kompaniji zasnovanoj na italijanskom ‘know how’ (umeću) i istinskom preduzetničkom duhu“.

Nije sve, međutim, onako kako izgleda. 

Radnici ove fabrike sa kojima su novinari pričali žalili su se na teške uslove za rad i pritisak koji na njih vrše šefovi. Radnica koja je učestvovala u štrajku, otpuštena je.

Još sumnjivije je vlasništvo fabrike i poreklo novca koji je stigao u Srbiju. 

Iako se u medijima predstavlja kao italijansko-ruska investicija, vlasnik srpske fabrike „Real Knitting“ je ofšor kompanija „Alpha Retail Group“ iz Hong Konga iza koje stoji jermenski biznismen, utvrdili su novinari KRIK-a. Ova hongkonška firma je prethodnih godina prebacivala velike količine novca u Srbiju, a zatim ih vraćala na svoj račun u Singapuru. Jednu od tih transakcija, uplatu od gotovo 1,2 miliona dolara u srpsku fabriku čarapa, banka BNI Mellon sa sedištem u Njujorku označila je kao moguće pranje novca i prijavila je američkom Trezoru.   

Ove informacije su izašle na videlo u okviru višemesečnog globalnog novinarskog istraživanja „FinCEN dosijei” koje su vodili Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ), BuzzFeed News i novinarska mreža OCCRP, a u kom je učestvovao i KRIK. Novinari su imali uvid u strogo poverljive izveštaje banaka, a KRIK je proveravao transakcije koje se tiču srpskih firmi i biznismena. 

Sumnjive transakcije i „školjka“ kompanije

FinCEN, agencija američkog Trezora koja se bori protiv pranja novca i drugog finansijskog kriminala, sastavila je izveštaj u kojem je ukazala na čak 723 sumnjive transakcije u ukupnom iznosu od 56,5 miliona dolara koje je dvanaest kompanija, među njima i „Alpha Retail Group“, izvršilo u periodu od decembra 2012. do marta 2013. širom sveta. 

Većina transakcija prošla je kroz JSC Norvik Banku u Letoniji koju je 2017. kaznila tamošnja Komisija za finansijsko tržište i tržište kapitala (FCMC) sa oko 1,3 miliona evra zbog toga što ima slabu unutrašnju kontrolu. 

Njujorška banka BNI Mellon je ove transakcije FinCEN-u prijavila kao pranje novca jer su, kako piše u izveštaju, novac uplaćivale „školjka“ firme, njegovo poreklo nije bilo poznato i prebacivan je preko zemalja koje su označene kao rizične za pranje novca. 

Analizom transakcija je, piše u izveštaju FinCEN-a, primećena pojava koja se naziva „gneždenje“ – otvaranje više bankovnih računa kako bi se zavrao trag.

Fabrika „Real Knitting“ u Gajdobri (foto: KRIK)

Jedna od ovih problematičnih uplata, u iznosu od blizu 1,2 miliona dolara, stigla je početkom 2013. u Srbiju – novac je uplatila „Alpha Retail Group“ na račun fabrike čarapa „Real Knitting“ u tadašnjoj Pireus banci (danas Direktna banka). 

Novinari KRIK-a su u poslovnoj dokumentaciji ove firme otkrili još sličnih transakcija koje su se odigrale van perioda analiziranog u izveštaju FinCEN-a. 

„Alpha Retail Group“ iz Hong Konga prebacila je firmi „Real Knitting“ još 7,5 miliona dolara i blizu 18 miliona evra kroz 49 novčanih transakcija, u periodu od juna 2011. do aprila 2015. Ovaj novac se nije zadržao u fabrici već je odlučeno da se vrati nazad na račun koji „Alpha Retail Group“ ima u Singapuru, pokazuju dokumenta iz poslovnog registra. 

Deluje da je, sem američkih, poslovanje ove fabrike skrenulo pažnju i domaćih istražnih organa.

Novinari KRIK-a pitali su Upravu za sprečavanje pranja novca da li vodi istragu kompanije „Real Knitting“ i iz ove institucije je rečeno da ne mogu da nam dostave odgovor jer on može ugroziti „otkrivanje krivičnog dela “, ali i da će nas „o napretku u konkretnom slučaju obavestiti“.

Stručnjaci koji su sa novinarima KRIK-a pregledali dokumenta kazali su da su ove transakcije neobične. Posebno je rizično kod njih što stižu iz Hong Konga koji je jedan od vodećih svetskih ofšor zona.

„Za kompaniju iz Hong Konga nije moguće utvrditi poreklo novčanih sredstava koja se plasiraju (u Srbiju)“, rekao je nezavisni revizor Ljubiša Stanojević. 

Firmu „Alpha Retail Group“ osnovao je ruski državljanin Aleksandr Viktorovič Efimenko, ali je kompanija nakon toga nekoliko puta promenila vlasnika. Od 2017. njen vlasnik je jermenski biznismen Korjun Čilingarjan, sa prebivalištem u Litvaniji, pokazuju dokumenta hongkonškog poslovnog registra. 

Jermenski biznismen Korjun Čilingarjan (foto: ok.ru)

Pre preuzimanja ove firme, Čilingarjan je upravljao dvema tekstilnim kompanijama u Litvaniji, koje su kažnjene zbog nezakonitih aktivnosti  – jedna zbog neplaćanja poreza, a druga zbog ilegalnog zapošljavanja radnika. 

U Srbiji, inspekcija rada je pre dve godine podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv šefova „Real Knitting“-a jer radnicima nisu omogućili slobodan vikend, ni zaštitnu opremu. 

To je, međutim, samo mali deo problema sa kojima se radnici fabrike čarapa suočavaju, kako su nam ispričali.

Mobing i padanje u nesvest

Novinarka KRIK-a posetila je Gajdobru, tiho i zapušteno selo na severozapadu Srbije. 

Fabrika „Real Knitting“ zapošljava više od 600 radnika, kako pokazuje finansijski izveštaj, a mnogi od njih svakog dana dolaze na posao iz okolnih sela i gradova. Šestoro bivših i sadašnjih radnika sa kojima je novinarka pričala kazali su da su uslovi u fabrici loši, da šefovi vrše mobing nad njima, ali većina iz straha nije želela da o tome javno govori. 

Dovoljno hrabrosti imala je jedino bivša radnica Tamara Čambor, koja je zbog jednog štrajka u fabrici u kojem je učestvovala dobila otkaz. Sa novinarkom se našla u kafiću u Bačkoj Palanci, u kojoj živi.

Čambor je u fabrici radila na mašini za šivenje preko četiri godine, plata joj je tih godina bila u visini minimalca, ali to nije bio glavni problem.

Nadređeni su ih toliko pritiskali da rade, da nisu smeli da idu u toalet mimo polučasovne pauze. 

„Šefica je gledala i govorila: ’Zašto ideš u ve-ce?’“, ispričala je Čambor.

Tamara Čambor jedina je smela javno da govori o lošim uslovima rada u fabrici „Real Knitting“ (foto: KRIK)

Tokom leta u fabrici je toliko toplo, kako je kazala, da su zaposleni padali u nesvest.

„Tri puta je bila hitna pomoć zato što se onesvestila žena. Onda su iz hitne pomoći rekli da će poslati inspekciju u fabriku ako budu morali još jednom da dođu. Nadređeni zato više nisu dozvolili da se zove hitna pomoć, nego su radnike kojima je loše, kući vozili vozač, portir, bilo ko ko ima kola“, rekla je Čambor dok je nervozno palila cigaretu jednu za drugom.

Zimi je, sa druge strane, bilo hladno i radili su u jaknama, a jedna od radnica je čak donosila i ćebe. Iz tog razloga u zimu 2015. počeli su štrajk, a Čambor je bila među onima koji su pregovarali sa direktorom.

„Taj dan smo stali, baš iz tog razloga što nam je bilo jako hladno“, rekla je Čambor.

Ovaj štrajk, kao i uzimanje bolovanja koštali su je posla, ispričala je.  

„U suštini, ja da nisam dobila otkaz, verovatno bih ga ja dala, jer to je bilo… strašno.“

Za sve to vreme, država je fabrici davala novčanu pomoć.

Novac građana na poklon

Od kada je osnovana 2011. godine fabrika čarapa „Real Knitting“ dobila je oko 2 miliona evra subvencija iz državnog budžeta – odnosno novca građana Srbije koji država daje kao vid pomoći, otkrio je KRIK. 

Pogon fabrike „Real Knitting“ (foto: realknitting.eu)

Novac je, pokazuju dokumenta, dobijala od dve vlade. 

U godini osnivanja fabrike, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) odobrila joj je 825.000 evra. Ugovor su potpisali Efimenko i bivši ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Nebojša Ćirić iz stranke G17+, koja je bila partner Demokratske stranke u vladi.

Dve godine kasnije SIEPA je ovoj kompaniji dala novih 275.000 evra. U to vreme vladu je predvodila Srpska napredna stranka (SNS), a ugovor je u ime države potpisao Mlađan Dinkić, tada ministar finansija i privrede i prvi čovek G17+.

U 2014. fabrika je od Republičke direkcije za imovinu dobila više od 1,4 hektara državnog zemljišta u Gajdobri. Njegova vrednost procenjena je na oko 12.000 evra. 

I tu nije bio kraj. Fabrika je dobila državnu pomoć od 750.000 evra koja je isplaćena u dve rate – tokom 2017. i 2018. godine. Novac je odobrila takođe agencije SIEPA koja je u međuvremenu postala Razvojna agencija Srbije (RAS), a ugovor je potpisao ministar ekonomije Željko Sertić iz SNS-a.

Željko Sertić (foto: facebook)

„Nemoguće da je tad bio otvoren neki postupak i da je tad firma bila pod sumnjom. Nemoguće je da bi došla uopšte u mogućnost da dobije sredstvo od Republike Srbije”, prokomenatrisao je Sertić za KRIK.

Dinkić je rekao: „Uopšte se ne sećam ove firme”, a Ćirić da nije bio njegov posao da kao ministar proverava poreklo novca koji se ulaže u Srbiju. 

 „Moj posao nije bio da proveravam da li oni vrše pranje novca. Moj posao je bio da potpišem i pogledam da li je procedura ispoštovana,“ naglašava Ćirić za KRIK.

Vladine agencije su i promovisale ovu fabriku.

Bez odgovora iz fabrike čarapa
Novinari KRIK-a poslali su pitanja kompaniji „Real Knitting“, kao i njenim vlasnicima, ali odgovori do danas nisu stigli.

RAS je u publikaciji o tekstilnoj industriji objavljenoj 2016. godine na prvoj stranici objavio citat direktora firme „Real Knitting“ koji je govorio o pozitivnom iskustvu“ u Srbiji.

Agencija za privredne registre u Srbiji nazvala je „Real Knitting“ jednom od najuspešnijih kompanija u 2017. godini na osnovu dobiti – fabrika je u 2017. godini povećala profit za oko četiri puta u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju finansijski podaci. Više od 90 posto svojih proizvoda „Real Knitting“ izvozi, a glavne kupce ima u Rusiji.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za KRIK da slučaj „Real Knitting“ nije usamljen. 

„Srbija je jedna od tih tranzicionih zemalja koje ne pitaju za poreklo novca ukoliko je neko spreman da ga investira“, kaže Milivojević. „Kod nas je stvorena takva klima, država ju je stvorila, da je strani investitor Bog.”

Istraživanju doprineo i Šarunas Černijauskas (OCCRP, Litvanija)

KRIK sutra objavljuje sledeću priču iz projekta FinCEN dosijei”.

Dopala vam se priča? Pomozite nam da nastavimo da istražujemo finansijske maverzacije, organizovani kriminal i korupciju. Donirajte KRIK i podržite istraživačko novinarstvo!

15 Comments

  1. Gordana Acimov kaže:

    Gajdobra se nalazi u Vojvodini , a ne u severozapadnoj Srbiji.Nazovite stvari PRAVIM IMENOM !

  2. bosko kaže:

    па назвали су – сјеверозападна СРБИЈА. У којој си ти школи учила земљопис?( јеси ли ишла у школу?)

  3. Jug kaže:

    Sad je ista situacija i u Bosilegradu slucaj Kalinel i Napredak!!!

  4. Vojvodjanka kaže:

    Ne bitno gde je fabrika ,poenta je da ljudi rade u ovakvim firmama pod ovakvim uslovima ,placeni minimalcem po celoj Srbiji. Pri tom ni jedna vlast ne reaguje. Sustina je da me je sramota gde zivim a Vas?

    • becker kaže:

      Svaka čast na komentaru!

      Posle se čudimo zašto omladina pobeže iz zemlje glavom bez obzira
      I sam sam bio radnik slicne firme,toliko dugo da sam zaboravio sta znaci biti „živ-slobodan“

  5. Maca kaže:

    Poslom sam bila u toj firmi pre nekoliko godina..kad sam usla u halu gde zaposlene zene proizvode carape, jedva sam izdrzala 5 minuta.. tu je bio oblak prasine koji se stvara prilikom proizvodnje. Jedva sam cekala da izadjem napolje, kako bih udahnula cist vazduh. Pitala sam se kako neko moze u tim uslovima da izdrzi 8 sati rada.. a da pritom niko nista ne preduzme za zdravlje tih zena. To je nasa Srbija.

  6. I ja sam dobila otkaz u vreme korone i taj period sam bila na bolovanju i dobijam poziv da mi nece ugovor biti produzen

  7. Radnik REAL KNITTING-a kaže:

    Istina najviše boli,zamolio bih šefove i predstavnike fabrike da se obrate i da demantuju ako ima šta da se demantuje…STRASNO

  8. Vlada kaže:

    …u Litvaniji je radio nezakonite aktivnosti : zaposljavao radnike na crno i nije platio porez…U Srbiji svaka druga firma ima te probleme, sta mislite koliko procenata od angazovanih radnika u gradjevinskim firmama je prijavljeno? Radili vikendom!!! Znate li da u prodavnicama po Srbiji radnici imaju 1 do 2 dana mesecno slobodno!!! Morate neke ozbiljnije optuzbe da napisete i potkrepite dokazima, ovo je sve „smuti pa rasipi“!

  9. Milos kaže:

    Ovde treba razdvojiti 3 stvari: pranje novca, subvencije i uslovi rada. Pranje novca nema veze sa Srbijom, i u ovom slučaju ne šteti Srbiji, tehnički gledano čak koristi Srbiji. Pranje novca šteti onoj zemlji gde je taj novac zaradjen (USA ili gde već). Naš problem su samo subvencije koje plaćamo stranim firmama, i loši uslovi rada.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *