Masovna ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i u selima Dubona i Malo Orašje, događaji u selu Banjska na severu Kosova, početak suđenja Darku Šariću za planiranje ubistva svedoka saradnika, oslobađajuća presuda direktoru fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ Zvezdanu Terziću za malverzacije prilikom prodaje fudbalera, pritisci i smene tužiteljki Višeg tužilaštva u Beogradu, pritisci na policajce koji su otkrili slučaj „Jovanjica“ – neki su od događaja koji su obeležili 2023. godinu.

Novinari su, kao i prethodnih godina, otkrivali veze predstavnika vlasti i kriminalnih grupa, ali je i protekle godine izostala reakcija nadležnih organa i tužilaštva nisu otvarala istrage niti su pokretala postupke o visokoj korupciji. Ni sudovi nisu bili značajno učinkoviti – u njima su i dalje zaglavljeni slučajevi poput suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, suđenja saradnicima Veljka Belivuka za demoliranje „Komiteta“ ili postupka za ubistvo huligana Velibora Dunjića. Suđenje u slučaju „Jovanjica 2″ ni prošle godine nije počelo, a isti je slučaj i sa suđenjem bivšem predsedniku opštine Palilula Aleksandru Jovičiću. Ipak, desila se važna promena kada je u pitanju rukovođenje jednim od najvažnijih sudova u zemlji, Višim sudom u Beogradu. Na njegovo čelo došao je sudija Dragan Milošević, u javnosti poznat po tome što je kontroverznog biznismena Stanka Subotića oslobodio optužbi za šverc cigareta.

U 2023. među najvećim pritiscima sa kojima su se novinari suočavali bile su SLAPP tužbe – tužbe koje su protiv njih podnosili moćnici kako bi ih zastrašili, finansijski i psihološki iscrpeli i ućutkali.

Pišu: Bojana Pavlović, Milica Vojinović, Jelena Radivojević, Sofija Parojčić

Šapić sakrio vilu u Trstu

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kupio je 2018. godine vilu u Trstu vrednu 820.000 evra i nije je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, objavio je BIRN krajem januara 2023. Šapić, koji je u vreme ove kupovine bio je predsednik opštine Novi Beograd, Agenciji je prijavio dva stana – od 150 i 98 kvadrata, dok je vila u Trstu, prema podacima italijanskog katastra imala oko 400 kvadrata. Iako je u to vreme živeo i radio u Beogradu, Šapić je prijavio prebivalište u Trstu da bi obezbedio umanjenje poreza, otkrio je BIRN.

Novinari BIRN-a poslali su tokom rada na istraživanju pitanje Agenciji za sprečavanje korupcije koja je potvrdila da je sve što je Šapić prijavio dostupno na njihovom sajtu – a u objavljenom imovinskom kartonu nije bilo vile. Dan posle objave priče, Agencija je, međutim, tvrdila da je Šapić ipak prijavio imovinu u Italiji, ali da nije dao saglasnost da se to i objavi. Reagujući na BIRN-ovo otkriće gradonačelnik je tvrdio da je prijavio stan od 150 kvadrata jer je toliki stambeni prostor vile. Agencija je potom navela da je otpočela vanrednu kontrolu njegove imovine, međutim, ova provera nije okončana do kraja godine.

Bez odgovornih za curenje amonijaka kod Pirota

Krajem 2022. teretni voz koji je prevozio opasan tovar iskliznuo je iz šina u blizini Pirota, a iz jedne iz cisterni iscureo je amonijak što je uzrokovalo masovno trovanje i smrt dve osobe. Iste večeri zasedao je krizni štab i proglašena je vanredna situacija, a ubrzo se počelo sa uklanjanjem prevrnutih cisterni. Dan posle incidenta, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić rekao da je loša infrastruktura uzrok incidenta i naložio vanredne preglede pruga na železnicama, međutim, zaključci do kojih je došla komisija nikad nisu predočeni javnosti. Tužilaštvo u Pirotu otvorilo je predistragu kako bi utvrdilo šta se desilo.

Novo suđenje narko-bosu Darku Šariću, na početku promene sudija

Početkom februara trebalo je da počne suđenje narko-bosu Darku Šariću i 14 njegovih saradnika po novim optužbama – za planiranje ubistva Nebojše Joksovića, svedoka saradnika u postupku protiv Šarića za šverc kokaina. To se, međutim, nije dogodilo jer se u sudnici nisu pojavili svi branioci optuženih. Odlagano je i nekoliko narednih ročišta, između ostalog i jer su advokati tražili izuzeće predsedavajućeg sudije Dejana Terzića.

Terzić je u maju izašao iz postupka. Naime, njemu nije produžen mandat u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal iako je tu sudio od 2014 – predsednica Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović predlog o produženju mandata nije ni stavila na dnevni red. Terzić je za NIN ispričao da je ovaj potez razumeo kao udovoljavanje Šarićevim advokatima koji su, nezadovoljni odlukama koje je donosio, tražili njegovo izuzeće iz predmeta.

Na Terzićevo mesto postavljen je potom sudija Siniša Petrović, koji je ranije sudio Šariću u postupcima za međunarodni šverc droge i pranje novca, pa je odbrana ponovo tražila izmenu. Promenjen je i Petrović i predmet je u junu dodeljen veću sudije Zorana Šešića. Pripremno ročište održano je tek u julu, a suđenje je počelo mesec dana kasnije. Odbrana je odmah osporavala glavne dokaze tužilaštva – komunikaciju sa zaključane „skaj“ aplikacije, koju je sudija Šešić prihvatio kao dokaz. Šarić se izjasnio da nije kriv, kao i ostali okrivljeni. Prema optužnici, Šarić i saradnici su tokom 2020. dva puta planirali da likvidiraju Joksovića, ali kada ovaj plan nije uspeo, onda su pokušali da ga diskredituju ne bi li mu bio oduzet status svedoka saradnika. Suđenje i dalje traje.

Sporni ugovori na javnom servisu

Portal „Pištaljka“ je u februaru otkrio da se iz Radio-televizije Srbije izvlači novac sklapanjem ugovora sa produkcijskim kućama koje su u vlasništvu zaposlenih na javnom servisu koji bi taj sadržaj trebalo da proizvode u okviru svojih poslovnih zaduženja. Kako je između ostalog otkrila „Pištaljka“, pojedini sadržaji su preplaćivani, a redovno je izdvajan novac za emisiju koja nikada nije realizovana.

RTS se oglasio saopštenjem i optužio „Pištaljku“ da je deo hajke koju protiv javnog servisa sprovodi član upravnog odbora Branislav Klanšček, i dodao da se spoljne kompanije angažuju zbog zakonske obaveze da 10 odsto programa čine nezavisne produkcije, kao i da RTS nema dovoljno kapaciteta da sve uradi sam. Više javno tužilaštvo u Beogradu je posle novinarskog istraživanja pokrenulo istragu i tražilo od policije da ispita navode, ali nije bilo nikakvog pomaka.

Aca Bosanac kupio „Genex“ kulu

Na javnom nadmetanju koje se održalo početkom februara prodata je „Genex“ kula za 2,4 milijarde dinara, odnosno oko 20 miliona evra. Za zapadnu kapiju Beograda i jedan od simbola prestonice nadmetalo se sedam ponuđača, a pobedu je odnela firma „Eureka bar“ čiji je vlasnik Aleksandar Kajmaković zvani Aca Bosanac.

Kajmaković je vlasnik i direktor desetine firmi koje drže brojne ugostiteljske objekte u glavnom gradu – „Lafajet”, „Kasina“,„Tri šešira“, „Butik“, „Zlatni bokal“… Ovi lokali dovode se u vezu sa biznismenom Predragom Rankovićem Peconijem koji je danas blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, a početkom dvehiljaditih u policijskim izvorima bio označavan kao blizak surčinskoj kriminalnoj grupi za koju je prao novac. Kajmaković je ispitivan kao građanin u postupku u vezi sa pranjem novca za klan Veljka Belivuka, ali nikad nije optužen.

Poruke sa „skaja“ otkrile saradnju kavačkog klana i narko-bosa Darka Šarića

Ubistvo jednog od šefova škaljarskog kriminalnog klana Alana Kožara i njegovog saradnika Damira Hadžića na Krfu 2020. godine bile je jedna od najambicioznijih mafijaških likvidacija, a za njenu organizaciju i realizaciju udružile su se dve moćne kriminalne grupe – kavački klan i grupa narko-bosa Darka Šarića, otkrio je KRIK početkom februara prošle godine. KRIK je objavio detalje tajnog policijskog izveštaja o analizi poruka sa „skaja“ iz kog se vidi da je u ubistvo uloženo 1,4 miliona evra, kao i da su u njemu učestvovala 22 kriminalca.

Za ubistva na Krfu još niko nije optužen, mada je „skaj“ poruke u kojima se nalaze detalji o tome kako je organizovano i izvršeno, evropska policija dostavila Srbiji i Crnoj Gori. U Crnoj Gori je u decembru 2022. godine pokrenuta istraga protiv polovine tima koji je učestvovao u ubistvu, onih koji su crnogorski državljani. U Srbiji je istraga izostala.

Bez početka suđenja bivšem predsedniku opštine Palilula

Pripremno ročište u postupku protiv bivšeg predsednika opštine Palilula i člana predsedništva SNS-a Aleksandra Jovičića bilo je zakazano za februar, ali je odloženo. Jovičić je optužen početkom januara 2022. zbog nelegalne gradnje da je između 2016. i 2018. godine uticao na zaposlenog u opštini na čijem je čelu, a on dalje na građevinske inspektore, da omoguće legalizaciju objekata sazidanih bez građevinske dozvole. Inspektori su potom, tvrdi tužilaštvo, falsifikovali dokumentaciju i onemogućavali rušenje nelegalnih objekata, a Jovičić je od investitora uzimao mito. Jovičić je na saslušanju u tužilaštvu negirao optužbe, dok je osmoro optuženih priznalo krivicu.

U septembru se održalo pripremno ročište, na kom tužilac i odbrana predlažu svoje dokaze, a optuženi se izjašnjavaju o optužbama. Početak suđenja bio je zakazan za poslednju nedelju u godini, ali se to nije dogodilo jer je Jovičić imao zdravstvenih problema.

Malverzacije u EPS-u, oduzimanje predmeta tužiteljki koja je vodila istragu

Zbog sumnje da su oštetili javno preduzeće „Elektroprivreda Srbije“ (EPS) za 7,5 miliona dolara u februaru je uhapšeno šest osoba. Uhapšeni su zaposleni u EPS-u i u firmama „Bauwesen“ i „Italiana Costruzioni“ zbog sumnje da su od septembra 2017. do kraja decembra 2018. novac iz EPS-a izvukli preko poslova u vezi sa izgradnjom koloseka pruge od stanice Stig do termoelektrane „Kostolac B“. Oni su sačinjavali i overavali dokumentaciju u kojoj su neistinito naveli da su izvršeni radovi koji nisu izvršeni, a zaposleni u EPS-u su to potpisivali i izdavali naloge za plaćanje. U maju su u okviru iste istrage uhapšene još četiri osobe zbog sumnji na pranje novca i poresku utaju. Pušteni su iz pritvora u septembru, a optužnica još nije podignuta.

Slučaj je privukao veliku pažnju javnosti ne samo zbog ozbiljnih optužbi i pozamašne novčane svote, već i zbog činjenice da su tužiteljke koje su sprovele istragu i naložile hapšenje ubrzo smenjene, a predmet dodeljen zamenici Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića.

Tužiteljki Bojani Savović predmet je oduzet nakon što je okončala istragu i naredila hapšenje, a ona je premeštena u drugo odeljenje. Savović je zbog ovoga u februaru izašla javnost. U intervjuu za KRIK otkrila je da je dolaskom Stefanovića pojačana kontrola nad radom tužilaca i da su sve manje samostalni u vođenju istraga. Otišlo se čak dotle, kako je navela, da je stiglo naređenje da se za gotovo sve što se radi tokom istrage, traži saglasnost od rukovodilaca – Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić. Tužilaštvo je demantovalo Savović tvrdeći da je sama tražila premeštaj i da je odugovlačila sa predmetom.

Posle Savović, i tužiteljka Jasmina Paunović koja je radila sa njom na predmetu EPS javnosti je otkrila da je smenjena jer se usprotivila Stefanoviću. Posle smena tužioci drugih tužilaštava istupili su solidarišući se s koleginicama, a održano je i više skupova podrške kojima su se priključili i građani. Skupovi su održani pod sloganom „Ne damo naše Laure“, podsećajući na rumunsku tužiteljku Lauru Koveši zbog čije su smene građani izašli na ulice i koja je postala simbol borbe protiv korupcije u toj zemlji, a organizovani su u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kraljevu…

Presuda za paljenje kuće novinara

Bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović osuđen je krajem marta na pet godina zatvora za paljenje kuće novinara portala „Žig Info“ Milana Jovanovića.

Simonović je optužen da je u jesen 2018. godine naručio paljenje Jovanovićevog automobila zbog toga što je za gročanski portal „Žig Info“ pisao o korupciji u ovoj opštini. Lokalni diler, koji je kroz nekoliko posrednika angažovan za ovaj posao, bacio je u decembru te godine Molotovljev koktel u Jovanovićevu garažu gde se nalazio automobil, tvrdi tužilaštvo, ali se vatra proširila na ostatak kuće umalo usmrtivši novinara i njegovu suprugu.

U ovom postupku je bila doneta presuda 2021. kojom je Simonović bio osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora, ali je ona oborena i naloženo je novo suđenje. Sada se čeka odluka Apelacionog suda.

Osuđen kruševački kriminalac

Kruševački kriminalac Zoran Jotić Jotka osuđen je krajem februara na 11 godina zatvora za naručivanje ubistva Dejana Stankovića Ždrokinca. Jotić je, kako je utvrdio sud, naručio ubistvo Stankovića kao osvetu za likvidaciju svog prijatelja i saradnika Gorana Petrovića Pete.

Jotić i članovi njegove grupe uhapšeni su 2019, nedugo nakon što je Jotić izašao iz zatvora u kom je robijao jer je devedesetih godina predvodio nasilnu kriminalnu grupu koja se bavila različitim oblicima kriminala. Suđenje je počelo u martu 2020. Ovo je prva presuda u ovom postupku i o žalbama na nju trenutno odlučuje Apelacioni sud u Beogradu.

Kum predsednika države izazvao saobraćajnu nezgodu

Nikola Petrović, kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izazvao je početkom marta udes u Užičkoj ulici na Dedinju u Beogradu. Petrović je vozio sporednom ulicom i nije se zaustavio kada je naišao ulicu sa prvenstvom prolaza, već je naleteo na automobil u kom su bile dve žene koje su tom prilikom lakše povređene.

Događaj je privukao veliku pažnju javnosti pošto je predsednikov kum, koji je inače bivši direktor javnog preduzeća Elektromreža Srbije, vozio skupoceni „meklaren 720S“ čija cena dostiže pola miliona evra. Osim toga, kako je pokazao test obavljen na licu mesta, Petrović je bio pozitivan na alkohol i kokain.

Informacija da je Petrović bio pozitivan na alkohol i kokain postala je dostupna javnosti zahvaljujući policajki Katarini Petrović koja je policijski izveštaj dostavila narodnoj poslanici opozicije Mariniki Tepić. Policajka je u julu uhapšena i određen joj je pritvor, ali je puštena pod pritiskom javnosti. Protiv nje je čak podignut i optužni akt za zloupotrebu položaja i suspendovana je sa dužnosti.

„Afera Mauricijus“ i izraelski eksperti za dezinformacije

Krajem marta 2023. KRIK i međunarodna novinarska mreže OCCRP otkrili su da dokazi do kojih su došli ukazuju da iza čuvene „afere Mauricijus“, u kojoj su provladini tabloidi i predstavnici vlasti tvrdili da Dragan Đilas ima račune na ovom ostrvu, stoji Izraelac Tal Hanan – čovek koji se, iz senke, bavi nameštanjem izbora širom sveta, proizvodi lažne vesti i diskredituje protivnike svojih klijenata.  

Novinari su došli su do izveštaja o navodnim Đilasovim računima koji je napravljen u decembru 2020. godine. Ovaj dokument, koji je Siniša Mali pokazivao na televiziji početkom 2021. i čije su delove „Večernje novosti” tada objavile, izgleda identično kao izveštaj koji je Hanan sastavio o jednom biznismenu iz Mongolije. Osim toga, dve osobe koje poznaju Hananove poslove potvrdile su novinarima da se Hanan nalazi iza izveštaja o navodnim Đilasovim računima.

Tvrdnje o srpskom oružju u Ukrajini

„Rojters“ je u aprilu objavio da je Srbija prihvatila da pošalje oružje Ukrajini, kao i da je to možda već i uradila. Oružje je namenjeno za rat koji je Rusija započela nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu početkom 2022. godine. „Rojters“ je tvrdnje izneo na osnovu dokumenata koji su procurili iz američkog Pentagona, a koji pokazuju da je Srbija odbila da pruži obuku ukrajinskoj vojsci, ali se obavezala da će poslati oružje, uz mogućnost da je to već učinila. Iz Pentagona su naveli da postoji mogućnost da su neki od procurelih dokumenata izmenjeni, a srpske vlasti su demantovale tvrdnje.

„Srbija nije prodavala, niti će, oružje ukrajinskoj niti ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta“, izjavio je ministar odbrane Miloš Vučević i dodao da je moguće da je oružje na neki „volšeban“ način završilo u Ukrajini. Iz ukrajinske ambasade u Srbiji saopštili su da ne poseduju informacije o takvoj isporuci. Tvrdnje „Rojtersa“ izazvale su burne reakcije zbog izjava predsednika Aleksandra Vučića koji je na početku rata u Ukrajini tvrdio da Srbija neće izvoziti oružje nijednoj od strana u sukobu.

Predsednikov kum imao firmu sa Markosom, ubijenim u Kolumbiji

Početkom aprila 2023. KRIK je otkrio da je Nikola Petrović, kum predsednika Aleksandra Vučića i jedan od najmoćnijih ljudi u državi, poslovno sarađivao sa Dejanom Stanimirovićem zvanim Markos, kriminalcem uključenim u međunarodni šverc droge. Stanimirović je ubijen 2020. u Kolumbiji, u kući Hosea Visenta Rivere Mendoze poznatog kao Vojnik – bivšeg šefa paravojne grupe „Junaci ravnice“ (Heroes del Llano) i osumnjičenog narko-bosa.

Petrović i Stanimirović bili su šest godina suvlasnici telekomunikacione kompanije „Bel Mobile“ – firme koja je ugašena 2010. Predsednikov kum je za KRIK rekao da svog bivšeg poslovnog partnera pamti kao karatistu, kao i da su izgubili kontakt pre 16 godina.

Nedugo nakon objavljivanja priče Petrović je zbog nje tužio KRIK.

Šapićev šef kabineta nudio nameštanje tendera „Kentkartu“

Nenad Milanović, šef kabineta gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, nudio je predstavnicima turske kompanije „Kentkart“ nameštanje tendera za naplatu karata za beogradski javni prevoz, čuje se na snimku koji je u aprilu objavio BIRN. Milanović je na sastanku sa „Kentkartom“ tražio od predstavnika ove firme da potpišu sporazumni raskid postojećeg ugovora i da na nameštenoj nabavci dobiju novi posao, uz to preteći da će, ako to ne učine, biti optuženi u medijima da su upropastili javni prevoz u Beogradu. „Kentkart“ je Milanovićevu ponudu odbio. Gradonačelnik Šapić je ubrzo odlučio da se ugovor sa ovom firmom raskine, što je i učinjeno, a zatim je uveden potpuno novi sistem naplate karata.

„Kentkart“ je u međuvremenu podneo krivične prijave protiv čelnika grada i državnih preduzeća zaduženih za javni prevoz – sekretara za javni prevoz Grada Beograda Radovana Kremića, direktora JKP „Naplata prevozne usluge Beograd“ Slavena Andrića i direktora preduzeća „GSP Beograd“ Zorana Šarca. Krivične prijave podnete su i protiv Milanovića – opozicione stranke podnele su prijave tražeći da odgovara za korupciju, a gradonačelnik Šapić kako bi se istražilo šta se desilo. Mnogi su pozivali gradonačelnika da da ostavku zbog onoga što je učinio njegov šef kabineta, govoreći na spornom sastanku i u njegovo ime, ali se to nije desilo.

Presuda za ubistvo Ćuruvije – vest koja se nije desila

U aprilu su novinarska udruženja i mediji pokrenuli kampanju „Najvažnija neobjavljena vest“ podsećajući da ni nakon 24 godine od ubistva novinara Slavka Ćuruvije, njegove ubice nisu pravosnažno osuđene. Za ubistvo Ćuruvije već devet godina sudi se bivšim pripadnicima Državne bezbednosti. Njih četvorica su u decembru 2021. godine osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, a nakon uloženih žalbi, o ovoj presudi je uzeo da odluči Apelacioni sud u Beogradu. Odluku o njoj, međutim, do danas nije doneo iako je sednica povodom ovog slučaja završena još u martu 2023.

U međuvremenu, donete su druge odluke koje su izazvale burne reakcije u ovom slučaju. Apelacioni sud je u aprilu ukinuo kućni pritvor dvojici optuženih za Ćuruvijino ubistvo – Milanu Radonjiću i Ratku Romiću. Oni konačnu presudu za ubistvo novinara čekaju na slobodi nakon što su devet godina proveli u pritvoru.

Upravo zbog vremena provedenog u pritvoru, njih dvojica su tužili Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a ove godine su i pobedili u ovom sporu. Sud je odlučio da su jedan deo vremena u pritvoru proveli bez zakonskih osnova i presudio da im država zbog toga isplati odštetu od po 1.000 evra.

Masovna ubistva u Beogradu, Duboni i Malom Orašju

U Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, 3. maja dogodila se nezapamćena tragedija – trinaestogodišnji učenik je u jutarnjim časovima ušao u školu i počeo da puca. Tom prilikom ubio je devet đaka i radnika obezbeđenja, a ranio šest osoba. Nakon ubistava, ubica je sam pozvao policiju i ubrzo je uhapšen. Prema zakonu koji propisuje da deca mlađa od 14 godina ne mogu krivično da odgovaraju, on nije procesuiran, ali se od zločina nalazi u psihijatrijskoj ustanovi. Krivični postupak je pokrenut protiv njegovih roditelja, a pet meseci kasnije protiv njih je podignuta i optužnica zbog sumnji da ga je otac obučavao da koristi oružje, a majka navodno nedozvoljeno držala municiju.

Mnoge kontroverze pratile su ovaj tragičan događaj. Načelnik beogradske policije Veselin Milić je isti dan na konferenciji za novinare izneo detalje slučaja, a među njima i spisak koji je ubica napravio, a na kom se nalaze imena dece koju je planirao da ubije. Javnost, ali i stručna zajednica kritikovali su ovaj potez i pozivali da se ispita Milićeva odgovornost. Više tužilaštvo u Beogradu, međutim, saopštilo je da on nije počinio krivično delo iz njihove nadležnosti, a Milić nije snosio ni neke druge posledice zbog ovog poteza.

Samo dan nakon događaja u školi „Vladislav Ribnikar“, dogodio se još jedan veliki zločin. Dvadesetjednogodišnji Uroš Blažić počinio je masovna ubistva u selima Dubona i Malo Orašje – pucao je bez ikakvog povoda na ulicama ovih mesta i ubio devet ljudi, od kojih je dvoje bilo maloletno, i ranio 12 osoba. Ubrzo nakon ovog zločina, otkriveno je da su protiv Blažića prethodno podnošene krivične prijave i to zbog nasilnih krivičnih dela, ali da su kazne izostajale.

Zbog ovih, i drugih kontroverzi koje su pratile slučaj, kao i tvrdnji javnost da je ovim nasilnim događajima doprinela i agresivna atmosfera u društvu, kao i rijaliti programi televizija sa nacionalnom frekvencijom čiji sadržaj je neretko nasilan, u Srbiji su organizovani protesti. Ocenjeni su kao najmasovniji u poslednjoj deceniji i nazvani su „Srbija protiv nasilja“, a predvodile su ih opozicione stranke koje će se kasnije ujediniti u koaliciju sa istim nazivom. Protesti su trajali nekoliko meseci, organizovane su blokade glavnih saobraćajnica u glavnom gradu, a na ulici je bio veliki broj ljudi. Vlast je na ovo reagovala burno, njeni predstavnici su prvo omalovažavali građane koji su protestovali, a krajem maja organizovan je i veliki miting pristalica Srpske napredne stranke kao odgovor na proteste. Ni ovaj miting nije prošao bez kontroverzi. Govorilo se da su zaposleni u javnim ustanovama i preduzećima bili ucenjivani poslom da prisustvuju događaju, a CINS je otkrio da su za prevoz ljudi na miting korišćena i vozila u vlasništvu institucija.

Optuženi „Vračarci“

Sredinom maja protekle godine kriminalna grupa poznata kao „vračarski“ klan optužena je za tri ubistva i pet pokušaja ubistava. Na optužnici je 38 osoba, a tužilaštvo tvrdi da su šefovi grupe bili Nikola Vušović i Uroš Piperski. Ova grupa bila je bliska crnogorskom kavačkom klanu, koji je imao veze u srpskoj policiji i politici.

KRIK je ranije otkrio da je na zahtevu za prikupljanje tajne „skaj“ komunikacije kao član „vračarske“ grupe bila sumnjičena i bivša sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, ali ona nije optužena. Hrkalović je inače uhapšena 2021. godine, nakon razbijanja brutalne kriminalne grupe Veljka Belivuka i u to vreme prorežimski tabloidi predstavljali su je kao Belivukovu saradnicu i optuživali za najteža krivična dela. Tužilaštvo ju je, međutim, optužilo za opstruisanje istrage. Nakon što je kao advokata angažovala visokog funkcionera SNS-a Vladimira Đukanovića, izašla je iz pritvora.

Optužnica protiv „Vračaraca“ konačno je potvrđena tek u decembru i očekuje se početak suđenja.

Protest poljoprivrednika

Sredinom maja poljoprivrednici Srbije organizovali su blokade u više gradova Vojvodine i centralne Srbije. Do ovoga je došlo pošto je prethodno premijerka Ana Brnabić odbila njihove zahteve – da dobiju subvencije, zagarantovanu cenu mleka i druge, rekavši im da se strpe do sledeće godine. U javnosti je najviše odjeka imala blokada puteva koju su poljoprivrednici organizovali u Pančevu, a koja se dogodila istog dana kada je u tom gradu miting držao predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka. Na društvenim mrežama se tog dana pojavio snimak generalnog sekretara Vlade Novaka Nedića sa više desetina muškaraca nalik huliganima, a opoziciona političarka Marinika Tepić tvrdila je da je njihov zadatak bio da razbiju protest poljoprivrednika kako bi predsednik Vučić nesmetano prošao. I zaista blokade su tada i okončane.

Protesti i blokade nastavljeni su mesecima kasnije, kao i pregovori sa premijerkom Brnabić i nadležnim ministarstvom, a u novembru su prekinuti, kako je rečeno, kao znak dobre volje u nastavku pregovora.

Na čelo Višeg suda u Beogradu došao sudija koji je oslobodio Stanka Subotića

Krajem maja dogodila se velika promena na čelu jednog od najvažnijih sudova u Srbiji. Dotadašnjem predsedniku Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanoviću istekao je mandat, a njegovu poziciju zauzeo je sudija Dragan Milošević. Odluka Visokog saveta sudstva da Miloševića postavi za predsednika suda ostala je nejasna, s obzirom da je Milošević kontroverzna ličnost – kako zbog odluka koje je donosio, tako i zbog poznanstava i angažmana van suda.

Milošević je doneo spornu oslobađajuću presudu biznismenu Stanku Subotiću za šverc cigareta kada je van svake procedure prihvatio nove dokaze koje mu je u kabinet doneo nepoznati svedok. Osim toga, sudija Milošević je učestvovao u donošenju presude kojom je oslobođen kriminalac Luka Bojović za tri ubistva, a koju je Vrhovni kasacioni sud proglasio nezakonitom. Milošević je poznat i po tome što je imao istaknuto mesto u fudbalskom klubu Crvena zvezda gde sarađuje sa Zvezdanom Terzićem – kome se do skoro sudilo upravo u sudu na čije čelo je došao Milošević. Nakon stupanja na funkciju predsednika suda, Milošević je istupio iz pravnog tima Crvene zvezde.

Hrkalović koristila „skaj“ telefon

Bivša državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović koristila je „skaj“ telefon sa nadimcima Arona, Vila, Villa, Nike i Rina, otkrio je, između ostalog KRIK, krajem maja prošle godine. Tužilaštvo za organizovani kriminal svrstalo je Hrkalović među 77 osoba za koje se sumnja da su bili deo kriminalne grupe koja je izvršila više ubistava, navodi se u dokumentu tužilaštva koji je nastao tokom istrage „vračarskog” klana. Hrkalović nije optužena za zločine opisane u dokumentu niti za saradnju sa kriminalcima.

Sem za Hrkalović, tužilaštvo je tada od francuskih vlasti tražilo „skaj“ poruke i za više od stotinu drugih ljudi, uključujući dva neimenovana čoveka iz policije i BIA-e koji su ključni za razumevanje sprege kriminala i vlasti – a koji su na „skaju“ imali nadimke Edo i Markus.

Mitrovićeva vila na Dedinju

Početkom juna protekle godine BIRN je otkrio da vlasnik prorežimske televizije Pink Željko Mitrović gradi dvorac u beogradskom naselju Dedinje mimo propisa koji važe za parcelu na kojoj gradi. Prema dokumentu Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda do kog su došli novinari BIRN-a, na ovoj parceli moguće je izgraditi objekat od nešto više od 2000 kvadrata, dok je Mitroviću dozvoljeno da izgradi čak 6000 kvadrata. Mitrović bi, prema dokumentu Sekretarijata, trebalo da obezbedi uslove i saglasnost nadležnog organa za zaštitu kulturnih dobara, jer se parcela nalazi u zaštićenoj zoni. U dozvoli koju je dobio, međutim, nema ovog zahteva. Mitrovićev „hram svetog Žeksa“, kako je sam nazvao objekat koji gradi, već je u završnoj fazi.

Firmi Dejana Stankovića bez osnova ozakonjene nelegalno izgrađene zgrade

Poznati bivši fudbaler Dejan Stanković nelegalno je gradio u Beogradu, otkrio je BIRN sredinom prošle godine. Stankovićeva firma Stefial bez dozvole je izgradila nekoliko zgrada u centralnim opštinama, a Grad Beograd ih je naknadno, mimo zakona, legalizovao. Tako su ozakonjene tri zgrade – dve na Vračaru čija je ukupna površina 3500 kvadrata i jedna na Dorćolu od 1700 kvadratnih metara, otkrio je BIRN.

Neka od rešenja o ozakonjenju potpisao je Nemanja Stajić, bivši sekretar za poslove ozakonjenja Grada Beograda. Stajić je pod istragom zbog za zloupotrebe u vezi sa legalizacijom. Ta istraga je pokrenuta šest meseci nakon što je KRIK u aprilu 2022. objavio svedočanstva više građevinskih investitora koji su rekli da je zbog korupcije moguće graditi nelegalno u Beogradu, a da je glavni krivac za to Stajićev sekretarijat.

Gašić: Znamo ko je ubio Ivanovića

 „Mi tačno znamo ko je ubica. Slučaj je rešen“, rekao je ministar policije Bratislav Gašić krajem juna u Skupštini Srbije, govoreći o ubistvu kosovskog političara Olivera Ivanovića. Kazao je i da je Srbija tražila podatke o ubici od nemačkih organa „pod čijom je zaštitom taj čovek“.

Javnost je bila iznenađena ovim tvrdnjama, posebno optužbama na račun Nemačke i navodima da ova zemlja štiti ubicu. Nemačka je ubrzo demantovala Gašića i navela nema saznanja o ubici Ivanovića. Gašić je potom tvrdio da ovo nije izjavio, da su mediji njegovu izjavu pogrešno preneli kao tvrdnju, a da je on zapravo postavio pitanje. Srpski organi od tada nisu otkrili više detalja o ovom slučaju, niti o osumnjičenom ubici.

Istragu ubistva Ivanovića koji je likvidiran u januaru 2018. godine vodilo je i kosovsko tužilaštvo koje je optužilo šest osoba, ali ne i izvršioce i nalogodavce. Naime, kao vođe grupe koja je organizovala ubistvo kosovsko tužilaštvo označilo je kontroverzne biznismene sa severa Kosova Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, ali ih nije optužilo.

Vulin pod američkim sankcijama

Početkom jula američki Trezor stavio je pod sankcije direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandra Vulina zbog sumnji na međunarodni organizovani kriminal i zloupotrebu javne funkcije. U obrazloženju američke administracije navodi se da postoji sumnja da je Vulin bio umešan u lanac trgovine drogom, ali i da je omogućio poznatom srpskom trgovcu oružja Slobodanu Tešiću, koji je na američkoj crnoj listi već godinama, da se njegove ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije. Vulin je, naveo je američki Trezor, koristio svoje pozicije u državi da podrži Rusiju i olakša im da poljuljaju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana. U saopštenju se navodi da stavljanjem Vulina pod sankcije, Sjedinjene Američke Države žele da „pozovu na odgovornost one koji su koruptivnim radnjama ispunjavali svoje političke agende i lične interese po cenu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“.

Stavljanje Vulina pod sankcije prokomentarisao je i predsednik države Aleksandar Vučić rekavši da je to njegova odgovornost pošto nije uveo sankcije Rusiji.

Početkom novembra Vulin je dao ostavku na mesto direktora BIA-e. „SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji. Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i ‘srpski svet’, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i ‘srpski svet’. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA”, naveo je Vulin.

Zvezdan Terzić oslobođen optužbi

Zvezdan Terzić, generalni direktor fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, nakon 12 godina suđenja u julu je oslobođen optužbi da je nezakonito prisvajao novac od prodaje fudbalera OFK Beograda. Tokom ovog maratonskog procesa pred Višim sudom u Beogradu zastarile su dve od tri tačke optužnice, pa se Terziću na kraju sudilo samo za malverzacije prilikom prodaje Branislava Ivanovića moskovskoj „Lokomotivi“ 2006. godine.

Suđenje su obeležila česta odlaganja, pa se za sve ove godine ukupno održalo 18 puta – odlagano je zbog nedolaska optuženih, počinjalo je ispočetka zbog izmena sudija, a pet godina uopšte nije ni zakazivano. Ova presuda nije konačna i na nju se žalilo tužilaštvo, o čemu će dalje odlučivati sudije Apelacionog suda u Beogradu.

Optužnica za nesreću u rudniku „Soko“

Sredinom avgusta Osnovno tužilaštvo u Nišu optužilo je bivšeg i trenutnog direktora javnog preduzeća „Resavica“ zbog nesreće koja se 2022. dogodila u delu rudnika „Soko“, u kojoj je poginulo osam rudara, a 20 povređeno. Na teret im se stavlja privredni prestup jer su rudari u rudniku bili bez odobrenja Ministarstva rudarstva i energetike. Tužilaštvo u Aleksincu do danas nije pokrenulo krivični postupak, iako je nakon nesreće nekadašnja ministarka Zorana Mihajlović podnela krivičnu prijavu, kako je pisao CINS. Prijava je podneta protiv 14 osoba za koje je ocenjeno da su „odgovorni za izvođenje radova na osnovu neispravne i nevažeće dokumentacije”.

Događaji u Banjskoj

Krajem septembra u selu Banjska na severu Kosova grupa od oko sto naoružanih muškaraca, a koju je predvodio kontroverzni biznismen Milan Radoičić, blokirala je most zbog čega je kosovska policija izašla na mesto događaja. Tada je ubijen jedan policajac, nakon čega je usledila razmena vatre u kojoj su ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti. Radoičić i deo njegove grupe povukli su se u manastir Banjska, a odatle su pobegli u Srbiju.

Kosovska policija ubrzo je uhapsila trojicu napadača i zaplenila arsenal oružja, za koje tvrdi da potiče iz vojnih skladišta Srbije. Kosovski zvaničnici insistirali su na tome da je država Srbija umešana u ovaj, kako su ga okarakterisali, teroristički napad i pokušaj rušenja ustavnog poretka, dok su se srpski političari ograđivali od Radoičićevog delovanja.

Radoičić je u danima nakon napada priveden i saslušan u Višem tužilaštvu u Beogradu, nakon čega je pušten na slobodu. Na saslušanju je navodno negirao da je izvršio krivična dela za koja se tereti – kriminalno udruživanje, nedozvoljeno nošenje oružja i eksploziva, kao i narušavanje opšte sigurnosti – ali je preuzeo odgovornost za organizaciju i napad u Banjskoj. Kako je naveo njegov advokat, Radoičić je došao u Banjsku da bi „pružio otpor vlastima Kosova i zaštitio srpski narod“.

Tri meseca nakon napada, policija i bezbednosna služba Kosova identifikovale su više od četrdeset muškaraca za koje tvrde da su bili umešani u događaj. Premijer Kosova Albin Kurti saopštio je na konferenciji za medije da je plan Srbije za napad u Banjskoj sačinjen dan ranije, u prostorijama kompanije „Novi Pazar Put“ gde su bila sva vozila i arsenal oružja. Ova firma je na crnoj listi SAD-a jer je u vlasništvu je Radoičiča i braće Zvonka i Žarka Veselinovića.

Slučaj „Jovanjica“: policajci svedočili o povezanosti države, sudije izbacile više od pola tone marihuane iz dokaza

Tokom prethodne godine u jednom od najvećih i najznačajnijih suđenja pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal – suđenju u slučaju „Jovanjica“ svedočilo je nekoliko policajaca koji su učestvovali u akciji hapšenja vlasnika „Jovanjice“ Predraga Koluvije, pretresu imanja i zapleni marihuane.

Dušan Mitić, jedan od policajca, ispričao je sredinom juna da je plan bio da se uhapse ključni ljudi iz službi bezbednosti – tadašnji direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislav Gašić i načelnik agencije Mirko Škero. Zbog toga su kolege i on, kako je rekao, trpeli velike pritiske i životi su im bili ugroženi. Pritisak je, kako je naveo, dolazio i od tužioca koji vodi postupak – Saše Drecuna koji je, kako je ispričao Mitić, tražio da Koluvija ne bude osumnjičen kao organizator kriminalne grupe koja je uzgajala marihuanu. Tužilac je na sudu ovo porekao i naveo da će dokazati da je Mitić slagao.

Ubrzo nakon svedočenja, krajem avgusta, Mitić i njegov šef Slobodan Milenković smenjeni su sa pozicija na kojima su bili – Milenković sa mesta načelnika Odeljenja za borbu protiv droga, a Mitić sa čela operative ovog odeljenja. Obojica su prebačeni na druga radna mesta izvan Odeljenja za borbu protiv droga. Njihov advokat Zdenko Tomanović rekao je tada da je smena osveta policajcima i pritisak pred svedočenje.

Početkom septembra svedočio je Mitićev kolega Milan Isakov koji je ispričap da su pre ulaska na „Jovanjicu“ znali da ulaze u fabriku droge, ali da nisu mogli ni da zamisle da je država ovo obezbeđivala. „Žao nam je što smo uhvatili državu u kriminalu, ni manje ni više u proizvodnji droge, ali nam je još više žao što neko zbog toga hoće da nas likvidira“, rekao je. Istog dana kada je svedočio, Više tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je protiv njega podiglo optužnicu za zloupotrebu službenog položaja.

Milenković na kraju nije ni svedočio. On je u više navrata pozivan u sud, ali nije dolazio jer je bio na bolovanju.

Iako je Milenkovićevo svedočenje bilo najvažnije jer je on predvodio policijsku akciju, sudsko veće na čelu sa sudijom Zoranom Ganićem je i bez toga krajem septembra iz predmeta izbacilo deo dokaza – među kojima 660 kilograma marihuane. Ovo su učinili jer je, kako su naveli,  prikupljena tokom nezakonitog pretresa. Ganić je već jednom ranije doneo istovetnu odluku, ali je nju ukinuo Apelacioni sud u Beogradu i naložio da sudsko veće ponovo razmotri predlog Koluvijine odbrane da se ovi dokazi izbace, kao i da pre donošenja odluke sasluša policajce. Odluka o izbacivanju dokaza još nije konačna.

NIN objavio detalje beleške inspektora Milenkovića u kojoj tvrdi da mu je nuđen novac da zataška „Jovanjicu“

Početkom septembra nedeljnik NIN objavio je detalje službene beleške koju je sastavio inspektor Slobodan Milenković koji je otkrio slučaj „Jovanjica“. Milenković u njoj tvrdi da su mu u junu 2022. Vladimir Đukanović, uticajan član Srpske napredne stranke, i Aleksandar Papić, nekadašnji vlasnik tabloida „Objektiv“, nudili novac i napredovanje ako odustane od ovog slučaja.

„Poslali su (posrednika) da popriča sa mnom, tačnije da su spremni sve da urade u vezi napretka u mojoj karijeri, da će mi dati 100.000 evra da se nađem s njima i da se ’dogovorimo’ kako dalje da postupamo u predmetu ’Jovanjica’, kao i da svu odgovornost svalim na ministra odbrane Nebojšu Stefanovića“, piše u službenoj belešci koju je citirao NIN. Milenković je, kako navodi, odbio ovu ponudu.

Đukanović je rekao da je notorna laž da je Milenkoviću nudio mito i rekao da ga nikada nije video. Protiv njega je potom podneo krivičnu prijavu, a novinara NIN-a Vuka Cvijića tužio.

Tužilac iz slučaja „Jovanjica” vlasnik dva stana u Beogradu na vodi

BIRN je krajem septembra otkrio da je tužilac Drecun kupio dva stana u Beogradu na vodi. Novinari su se obratili tužilaštvu kako bi dobili odgovore od Drecuna, nakon čega im se javila njegova supruga. Ona je objasnila da je novac za kupovinu stanova prikupljen prodajom osam nepokretnosti koje su bile u porodičnom vlasništvu i podizanjem dva stambena kredita.

Drecun je upućen u Tužilaštvo za organizovani kriminal iz Višeg tužilaštva u novembru 2019. godine, nešto pre policijske akcije na Jovanjici. Pre toga vodio je postupak protiv pripadnika Žandarmerije jer su na Paradi ponosa 2014. godine pretukli Andreja Vučića i Predraga Malog, braće predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog.

SLAPP tužbe

I prethodnu godinu obeležila su suđenja koja moćnici iz vrha vlasti i njima bliski ljudi vode protiv novinara pokušavajući da ih zastraše i spreče ih da dalje istražuju. To je primećeno i u izveštaju Saveta Evrope o Srbiji u kome je komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović navela da je ozbiljno zabrinuta zbog učestalosti SLAPP tužbi.

U avgustu je sudija Višeg suda u Beogradu Bojana Čogurić prvostepeno osudila KRIK po tužbi Predraga Koluvije, kom se sudi da je šef kriminalne grupe koja je proizvela preko tonu i po marihuane. Sudija tvrdi da je u vesti o suđenju zbog koje je Koluvija podneo tužbu prekršena pretpostavka nevinosti. KRIK se žalio na presudu.

Krajem godine KRIK je oslobođen u postupku koji se vodio po tužbi biznismena Bogoljuba Karića jer je sud utvrdio da je novinarski posao odrađen sa dužnom pažnjom i da novinari Kariću nisu naneli štetu, kako je tvrdio u tužbi. Sudija Nebojša Đuričić istakao je da su u tekstu predstavljene „istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka”, posebno naglašavajući da je u pitanju istraživačko novinarstvo. Presuda nije konačna i Karić je na nju uložio žalbu, pa se čeka odluka sudija Apelacionog suda. Više o tome ko je sve tužio KRIK prethodnih godina pročitajte ovde.

I novinari drugih redakcija imaju problem sa SLAPP tužbama i trpe pritiske. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić dva puta je tužio redakciju BIRN-a zbog istraživanja njegovih poslova i imovine, a isto je učinio i njegov šef kabineta Nenad Milanović koji tvrdi da su mu povređeni ugled i čast objavljivanjem teksta o dogovorima o beogradskom javnom prevozu sa turskom kompanijom Kentkart. Novinara NIN-a Vuka Cvijića tužio je istaknuti član vladajućeg SNS-a Vladimir Đukanović zbog toga što je u medijima davao izjave o svojoj priči u kojoj je otkrio da je inspektor koji je otkrio „Jovanjicu” tvrdio da mu je Đukanović preko posrednika nudio novac ukoliko odustane od slučaja. 

„Skaj“ otkrio da je postojao dogovor da Šarić bude oslobođen za pranje novca

Sredinom jula crnogorske „Vijesti“ objavile su deo komunikacije sa zaštićene aplikacije „skaj“ pripadnika crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost Petra Lazovića iz koje se vidi da je u Srbiji na visokom nivou postojao dogovor da narko-bos Darko Šarić bude oslobođen u postupku za pranje novca. Iz objavljenog nije jasno ko je učestvovao u pravljenju tog dogovora, ali se vidi da je Lazović ljut na Aleksandra Vučića, Aleksandra Vulina i osobu koju nazivaju „vitamin od Cana“, a za koju se veruje da je Stanko Subotić – jer je Šarić ipak osuđen.

Protiv Šarića je u Srbiji pokrenut još jedan postupak u kome su ključni dokazi upravo „skaj“ poruke – optužen je za planiranje ubistva Nebojše Joksovića, ključnog svedoka saradnika u postupku protiv Šarića za međunarodni šverc kokaina. Suđenje je počelo krajem avgusta, a sudija Zoran Šešić prihvatio je „skaj“ komunikaciju kao dokaz.

„Jovanjica 2” – bez početka suđenja u 2023.

Ni 2023. godine, kao ni prethodne dve, nije počelo suđenje u postupku kolokvijalno nazvanom „Jovanjica 2”. U ovom postupku optuženi su vlasnik istoimene firme Predrag Koluvija, kao i pripadnici policije i bezbednosnih službi – zbog sumnje da su mu pružali logističku podršku, ali i obezbeđivali imanje na kome je, kako tvrdi tužilaštvo, Koluvija organizovao uzgajanje marihuane.  

Krajem septembra održano je jedno pripremno ročište, koje je po zakonu zatvoreno za javnost i na kome se razmatraju dokazi, ali ono još nije završeno. U novembru je trebalo da se nastavi, međutim, ponovo je odloženo, pa se još ne zna kada će ovo ročište, koje je preduslov za početak suđenja, biti gotovo.

Podsetimo, početak suđenja očekivao se u 2021. pošto je pripremno ročište bilo zakazano za maj te godine, ali se to do danas nije desilo. Od tada su zakazana ukupno 22 ročišta, ali su samo dva održana.

KRIK otkrio nove dokaze o vezama žandarma Vučkovića sa kriminalcima

U oktobru KRIK je objavio tekst sa novim dokazima koji pokazuju da je visokopozicionirani pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković Vučko bio šef huligansko- kriminalnoj grupi koju je najpre predvodio Aleksandar Stanković Sale Mutavi, a potom Veljko Belivuk. Na audio-snimku koji je nastao krajem 2018, a koji je KRIK objavio, čuje se da je Vučković naređivao kriminalcima, savetovao im kako da se ponašaju prema suparnicima, ali i kako priča da je grupa „imala celu policiju u rukama”.

Osim snimka, KRIK je došao i do iskaza koji je Vučković dao u policiji 2019. godine, povodom ubistva Saleta Mutavog. Tada je priznao da je mobilne telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva 2016. slomio i bacio u kontejner, ali i opisao svoj odnos sa kriminalcem rekavši da mu je bio „jedan od najboljih drugara”. Uprkos Vučkovom priznanju o uništavanju telefona koji su potencijalno bili važni dokazi tada nije pokrenuta istraga protiv njega.

Nakon objavljivanja priče, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo je da Vučković nije kriv što je uništio telefone, jer mu iz policije nisu rekli da to ne sme da učini. Tužilaštvo nije uzelo u obzir činjenicu da je Vučković pripadnik policije i da je morao da zna da se potencijalni dokazi ne smeju uništavati. Tužilaštvo je tada tražilo od KRIK-a audio-zapis Vučkovićevog sastanka sa kriminalcima, međutim, u decembru je navelo da neće biti istrage protiv njega i da nije izvršio nijedno krivično delo u vezi sa organizovanim kriminalom. Više javno tužilaštvo u Beogradu takođe je saopštilo da neće pokretati istragu protiv Vučkovića, navodeći da nisu nadležni.

Ovo nije prvi put da je tužilaštvo okrenulo glavu kada su u pitanju veze Vučkovića sa kriminalcima. Najmanje pet puta ranije Vučković je izbegao da se nađe pod istragama – uprkos dokazima o njegovoj upletenosti u kriminal – i nastavio je da radi u policiji.

Filip Korać pod optužbama u Francuskoj zbog šverca droge, njegov saradnik povezan sa ljudima iz vlasti u Srbiji

Poznati kriminalac Filip Korać uhapšen je u oktobru u Mađarskoj po nalogu francuske policije, a dva meseca kasnije je izručen ovoj državi koja ga optužuje da je šef grupe koja je švercovala drogu i oružje, ali i prala novac. 

U velikoj akciji hapšenja priveden je i njegov saradnik Branimir Vujović zvani Braco koji je, kako se vidi iz dokumenta o istrazi čije je detalje objavio KRIK u oktobru 2023, imao veze sa uticajnim osobama iz politike i vlasti u Srbiji. Vujović se nekoliko puta sastajao sa Novakom Nedićem, generalnim sekretarom Vlade Srbije, a jednom sastanku prisustvovao je i Koraćev saradnik, piše u dokumentu. Nedić je za KRIK negirao tvrdnje francuske policije da mu je Vujović platio hotelski račun od 51.000 evra tvrdeći da mu je platio jedino ručak. Dokument otkriva i da je Vujović imao kompanije sa Filipom Bačevićem, sinom bivšeg ministra i ambasadora u Kini Milana Bačevića, za koje francuska policija tvrdi da su korišćene za pranje novca.

Uhapšeni sinovi Zvezdana Terzića, firma starijeg sina gradi u „Beogradu na vodi”

Kostadin i Nikša Terzić, sinovi generalnog direktora fudbalskog kluba „Crvena zvezda” Zvezdana Terzića, uhapšeni su u oktobru zbog sumnje da su u Beogradu pretukli fudbalskog menadžera Uroša Jankovića. Oni su navodno posle utakmice između Srbije i Crne Gore, presreli automobil u kome je bio Janković, izvukli ga iz kola i prebili.

Stariji Kostadin poseduje nekoliko firmi, a jedna od njih, kako je otkrio KRIK, učestvovala je u izgradnji „Beograda na vodi” tokom 2021. godine. Terzićevoj firmi je ovaj posao omogućila kompanija čiji su vlasnici, Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, ali i zauzimaju važna mesta u upravi fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ – „Milenijum tim”. 

Presuda u slučaju „Tilt”

Milovan Tadić, član grupe Veljka Belivuka, u novembru je osuđen na tri godine zatvora da je kao pripadnik obezbeđenja kluba „Tilt” naneo povrede gostu kluba Slobodanu Vukiću u decembru 2015. godine, koji je dve nedelje kasnije preminuo.

Sud je izrekao presudu kojom Tadić nije proglašen krivim za smrt gosta kluba kojeg je prebio, već je osuđen zbog nanošenja teških telesnih povreda. Sudija Marina Anđelković rekla je da je sud ustanovio da je Tadić nogom šutnuo Vukića, ali da je sud prihvatio stav veštaka da ta povreda nije dovela do smrti – kako to tužilaštvo tvrdi u optužnici.

Ovo je druga presuda u ovom slučaju – Tadić je prvom bio osuđen na pet i po godina, ali ju je oborila apelacija i naložila novo suđenje. Nova presuda nije konačna i o njoj će odlučivati apelacioni sud.

Optužen „Balkanski kartel”

Početkom novembra Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv 20 osoba koje označava kao vođe i članove „Balkanskog kartela”. Optuženi su za šverc oko sedam tona kokaina u periodu od decembra 2019. do avgusta 2020. godine. Optužnicom su, navodi tužilaštvo, obuhvaćene tri zaplene – 4,5 tona kokaina na brodu „Aresa“ u vodama Arube, 1,2 tone u Belgiji i 742 kilograma kokaina u Holandiji.

Među optuženima je i Zoran Jakšić, drugi čovek jedne od najmoćnijih kriminalnih grupa – „Amerika”. Grupa je razbijena u maju 2023, kada je uhapšeno 14 osoba, dok je šest i dalje u bekstvu i za njima su raspisane poternice.

Nenad Popović stavljen pod američke sankcije

Bivši ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović stavljen je sredinom novembra pod sankcije američkog Trezora. Iz ove institucije je saopšteno da Popović koristi svoje političke veze u Rusiji kako bi se obogatio. Popović u Rusiji ima mrežu kompanija koje se bave nekretninama, inženjeringom i elektronikom.

Novinari KRIK-a su još 2017. otkrili da Popović ima firme u Srbiji i Rusiji, na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima, da su mu poslovi i imovina vrede više od 100 miliona američkih dolara, kao i da je učestvovao u propasti fabrike „Minel Transformatori“ što je stotine ljudi ostavilo bez posla.

Mreža fantomskih organizacija izvlačila milione iz budžeta

Krajem novembra 2023. BIRN je otkrio da je iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju tokom 2021. godine izvučeno oko pet miliona evra preko mreže fantomskih organizacija. Ove organizacije, otkrio je BIRN, prijavljivale su se na javne konkurse, dobijale novac, a zatim ga prebacivale privatnim agencijama i slale fiktivne izveštaje o urađenim aktivnostima.

Milioni evra su se tako, umesto za podršku mladima, ženama i za sprečavanje nasilja, slili na račune članova porodica, komšija, prijatelja i poznanika ljudi iz ove mreže, i to preko agencija koje su u tu svrhu osnovane. U dodeli ovog novca, godinama je učestvovala Aleksandra Čamagić, bliska saradnica Aleksandra Šapića, otkrio je BIRN.

Vođa „supekartela“ Tito osuđen u Holandiji

Edin Gačanin zvani Tito, holandski državljanin bosanskog porekla, sklopio je u novembru 2023. sporazum o priznanju krivice sa holandskim tužilaštvom, a suđenju je prisustvovao posredstvom video linka, objavili su tamošnji mediji. Priznao je da je kriv za šverc 2,5 tona kokaina i oko 7,7 tona hemikalija za proizvodnju kristalnog meta i osuđen je na sedam godina zatvora i novčanu kaznu u iznosu od milion evra.  

Tito, koga Europol smatra jednim od šefova međunarodnog „superkartela“ koji švercuje kokain iz Južne Amerike u Evropu, uhapšen je krajem 2022. u Dubaiju u zajedničkoj akciji Europola, nekoliko evropskih policija, američke agencije DEA i vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata. Europol je saopštio da je tokom istrage zaplenjeno više od 30 tona droge. „Superkartel“, kako je navedeno u saopštenju Europola, čine kriminalne grupe sa Balkana, iz Irske, Italije i Maroka, a Gačanin predvodi balkanski klan.

Gačanin je nakon hapšenja trebalo da bude izručen Holandiji, ali je pušten iz pritvora mesec dana kasnije jer ova zemlja navodno nije na vreme uputila zahtev Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Od tada nije poznato gde se nalazi.

Gačanina je u martu 2023. američki Trezor stavio na sakcije jer je ulagao u trgovinu drogom i blisko sarađivao sa ozloglašenom irskom kriminalnom grupom koju predvodi Danijel Kinahan.

Kol centar SNS-a

Krajem novembra CINS je otkrio da vladajuća Srpska napredna stranka vodi kol-centar iz koga građane poziva da glasaju za ovu stranku, a radnike isplaćuje u kešu. Novinarka CINS-a ubacila se u grupu onih koji rade u kol-centru, ali joj je traženo da glasa za SNS da bi mogla da radi tamo, kao i da na izborima 17. decembra fotografiše listić kako bi tog dana dobila dnevnicu od 9.000 dinara. CINS piše da način na koji rade kol-centri i isplaćuju radnike baca sumnju na kupovinu glasova i novac iz „crnih fondova“.

Nakon CINS-ove priče kandidati za poslanike koalicije „Srbija protiv nasilja” podneli su krivičnu prijavu protiv vlasnica agencije za hostese koja je angažovala radnike, Miloša Vučevića kao zakonskog zastupnika SNS-a i predstavnika udruženja u čijim su se prostorijama isplaćivale dnevnice. Krivična prijava je podneta zbog sumnje da su oštetili državni budžet za milionske iznose. Na CINS-ovo otkriće reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u intervjuu za NIN rekao da se ne radi o krivičnom delu.

Novi detalji o pozadini ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića

Početkom decembra KRIK je u okviru međunarodnog novinarskog projekta „Poverljivo sa Kipra” došao do dokumenata koja otkrivaju nove detalje o slučaju ubistva hrvatskog novinara Ive Pukanića. Dokumenta su otkrila da je vlasnik ofšor firme koja je organizatoru ubistva uplatila 780.000 evra tri nedelje pre likvidacije bio Ognjan Bozarov, bugarski biznismen. Osuđeni organizator Pukanićeve likvidacije Slobodan Đurović na suđenju je negirao da ova uplata ima veze sa ubistvom, tvrdeći da je sa bugarskim biznismenom trebalo da gradi na Novom Beogradu – gradnja se, međutim, nikada nije desila.

Nove informacije koje je objavio KRIK mogle bi da budu novi trag tužiocima iz Hrvatske i Srbije da otkriju ko je naručio Pukanićevo ubistvo.

„Poverljivo sa Kipra” naziv je projekta Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara (ICIJ) i nemačkog Paper Trail Media, čiji su novinari došli do 3,6 miliona procurelih dokumenata iz šest kiparskih i jedne letonske agencije za pružanje finansijskih usluga. Podatke su podelili sa medijskim partnerima širom sveta, među kojima je bio i KRIK.

Protesti zbog izbornih nepravilnosti

Vanredni parlamentarni, pokrajinski i gradski izbori održani su 17. decembra uz velike nepravilnosti, kako su utvrdili posmatarči iz organizacije CRTA i misije OEBS, ali i opozicioni političari iz koalicije „Srbija protiv nasilja”. Ključne stvari na koje su ukazali su postojanje „fantomskih birača”, kupovina glasova, ali i organizovan prevoz birača iz drugih delova Srbije i Republike Srpske na glasačka mesta u Beograd kako bi mogli da glasaju na gradskim izborima. Ovo je dovelo do građanskih protesta u Beogradu koji su otpočeli dan nakon izbora.

Proteste su organizovali mladi i studenti koji traže poništenje izbora na svim nivoima, ali i da Ministarstvo državne i lokalne samouprave omogući uvid u birački spisak. Na jednom od protesta ispred Skupštine grada Beograda došlo je do incidenata kada su pojedini građani lomili prozore i vrata – opozicija tvrdi da su incidente izazvali huligani povezani sa vladajućom strankom. Policija je bacala suzavac na narod i proterala građane sa mesta protesta, a u medijima i na društvenim mrežama pojavili su se snimci kako policajci tuku građane pendrecima. Policija je potom zvanično saopštila da je uhapsila 38 građana, među kojima se nalaze i studenti.

Podržite KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!