„Moj je utisak da je ovo (što se meni dogodilo) bila neka pokazna vežba, ne prva, ali jedna od značajnijih. Da bilo koji predmet koji radimo može da nam se u bilo kom momentu oduzme bez obzira koliko je važan i kompleksan“, kaže za tužiteljka Bojana Savović koja je odlučila da o onome što joj se desilo prethodne nedelje govori u intervjuu za KRIK.

Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, završila je prošle nedelje više od godinu dana dugu istragu velike krađe u „Elektroprivredi Srbije“ (EPS) i naredila hapšenje šest osoba za koje se sumnja da su oštetili ovo javno preduzeće za oko 7,5 miliona dolara. Tek što je trebalo da sasluša uhapšene, njen šef, tužilac Nenad Stefanović, onemogućio joj je da dalje radi na ovom slučaju.

Savović je praktično kažnjena – sklonjena je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije u kojem je radila od njegovog osnivanja pre pet godina, a njen slučaj preuzela Stefanovićeva najbliža saradnica Brankica Marić.

Savović za KRIK otkriva da to nije prvi put da su nastali problemi u istrazi malverzacija u EPS-u: Marić se i ranije interesovala za ovaj slučaj, pa je čak jedno vreme i paralelno vodila istragu, sastajući se mimo njenog znanja sa policajcima koji su učestvovali u istrazi.

„Od policajaca sam čula da je ona njima poslala neku svoju verziju naredbe o sprovođenju istrage u mom predmetu i da nisam obaveštena ni o toj naredbi niti sam imala uvid u njenu sadržinu.“

Do danas Savović nije dobila nikakvo obrazloženje zbog čega je premeštena. Tužilaštvo je izdalo saopštenje navodeći da je sama tražila premeštaj, kao i da je odugovlačila istragu u slučaju EPS. Ona ovo oštro negira i ističe da joj se nikada ništa slično nije desilo za 20 godina karijere, kao i da je presedan da se tužilac menja u slučaju koji je gotovo doveden do kraja.

Ističe i da nije usamljen slučaj – Stefanović, koji je po dolasku na čelo ovog tužilaštva prošle godine naveo da je borba protiv korupcije prioritet, iz ovog specijalizovanog odeljenja sklonio je čak sedam iskusnih tužilaca.

„Ništa nije transparentno i mi ne znamo uopšte koji je kriterijum kada se neko postavlja za rukovodioca određenog odeljenja, prvog zamenika ili za bilo koju rukovodeću ulogu“, kaže Savović.

Savović u intervjuu za KRIK otkriva i da je dolaskom Stefanovića pojačana kontrola nad radom tužilaca i da su sve manje samostalni u vođenju istraga. Otišlo se čak dotle, kako navodi, da je stiglo naređenje da se za gotovo sve što se radi tokom istrage, traži saglasnost od rukovodilaca – Stefanovića i Marić.

„Bio je poslat njihov nalog da nijedna konsultacija sa policijom oko predmeta ne sme da se desi ako se prethodno njima (Stefanoviću i Marić) ne referiše i ne dobije neka vrsta saglasnosti, što smo mi u odeljenju doživeli kao degradaciju, kao da smo pripravnici.“

U intervjuu za KRIK tužiteljka navodi i da, za razliku od svojih kolega, ne pristaje da ćuti i da će uvek reagovati ako bilo ko bude na bilo koji način blatio njeno ime, obraz i dosadašnji rad.

„Tužioci u Srbiji ćute, kao što ćute i sve druge profesije u ovoj zemlji i kao što ćuti i veliki deo naroda – iz straha zbog osvete, revanšizma, blaćenja, iznošenja neistina o vama u režimskim medijima. Prosto niko ne želi da ulazi u to blato i da se valja, da odgovara, da demantuje.“

Razgovarali: Milica Vojinović i Stevan Dojčinović

Savović je istragu zloupotreba u EPS-u dobila prošle godine, nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal slučaj prebacilo odeljenju za korupciju Višeg tužilaštva.

„Tužilaštvo za organizovani kriminal je imalo svoju procenu zbog čega smatraju da nema dokaza za organizovanu kriminalnu grupu i za neko krivično delo iz njihove nadležnosti. Oni su o tome sačinili detaljnu odluku i nakon toga su predmet dostavili nama na nadležnost.“

Na ovom, kako je nekoliko puta naglasila, složenom i kompleksnom slučaju tužiteljka je radila duže od godinu dana. Istraga je mogla da bude i brža da je policija, na koju se tužilaštvo oslanja u svom radu, bila ažurnija.

„Policajci sa kojima sam radila, dva inspektora, bili su izuzetno korektni, ali u nekim situacijama nisu reagovali dovoljno brzo, kako sam ja to očekivala. Predmet zaista jeste kompleksan i složen, ali mislim da su neke stvari mogle biti, barem za ovu prvu fazu istrage, brže završene.“

Istraga je utvrdila da su osumnjičeni oštetili EPS za oko 7,5 miliona američkih dolara tako što su od ove državne firme naplatili posao koji nije izvršen – izgradnju pruge, kako se navodi u saopštenju policije.

„Radi se o velikoj sumi novca koja je izdvojena za izgradnju značajnog koloseka koji na kraju uopšte nije urađen. Jedan deo je urađen nekvalitetno, neupotrebljiv je, bez odgovarajućih sertifikata i atesta“, kaže Savović. „Utisak je među građanima, a i među nama, da ovo nije jedini predmet u javnim preduzećima gde se na tako bahat način ophode prema novcu koji treba da bude uložen u prave svrhe.“

Ova istraga, kaže Savović, privukla je pažnju njenih nadređenih – tužioca Nenada Stefanovića i njegove prve zamenice Brankice Marić. I dalje je misterija zbog čega su počeli toliko da se interesuju baš za ovaj slučaj.

„Prvo što je za mene bilo čudno, neki prvi alarm, je što su prva zamenica i javni tužilac više puta tražili da izvrše uvid u taj predmet i tražili da napišem izjašnjenje o mom postupanju. Ja sam dva puta napisala to moje izjašnjenje, to je bio već prvi signal da se interesuju za taj predmet.“

Veće iznenađenje bilo je, kaže, kada je od policajaca sa kojima je sprovodila istragu saznala da se tužiteljka Marić paralelno sastajala sa njima.

„(Rekli su mi) da su od nje dobili određene instrukcije, nisu mi rekli tačno koje. Tada sam prvi put saznala da i ona paralelno pored mene radi na tom predmetu, a da me nije obavestila. I tada sam prvi put za tako nešto uopšte i čula. Bila sam iznenađena jer nisam bila obaveštena o tim sastancima. Bilo mi je neobično da me niko nije pozvao da prisustvujem s obzirom da se radi o mom predmetu u kom planiramo skorašnje hapšenje ljudi.“

Odlučila je da pita tužiteljku da li se sastajala sa policijom i o čemu su pričali. Konkretan odgovor, međutim, nije dobila.

„Ona mi je rekla nešto uopšteno – ‘Da, samo da me upoznaju s predmetom i da vidimo šta dalje i kako dalje’. Nikakve druge detalje nisam dobila niti znam šta im je naložila.“

Ubrzo je saznala i da je tužiteljka Marić izdala naredbu za sprovođenje istrage u ovom slučaju.

„Nakon svega toga, ono što je meni bilo najneobičnije, od policajaca sam čula da je ona njima poslala neku svoju verziju naredbe o sprovođenju istrage u mom predmetu i da nisam obaveštena ni o toj naredbi niti sam imala uvid u njenu sadržinu. Tako da je vrlo bilo neobično da iz istog državnog organa oni dobijaju dvosmerne informacije i naloge, a da nas dve ne komuniciramo i da nismo usklađene uopšte u tim nalozima i u daljem postupanju u predmetu.“

Savović je nastavila da radi na slučaju i dovela ga do hapšenja osumnjičenih. Na dan akcije sve je koordinisala – hapšenja, pretrese, bila u komunikaciji sa policijom i advokatima. Pred kraj radnog vremena, međutim, Marić ju je pozvala u svoj kabinet.

„Kada sam ušla u kancelariju, ona me je kratko obavestila da je javni tužilac Nenad Stefanović zauzet, da je na sastancima i da mi ona samo prenosi njegovu odluku da više neću raditi u odeljenju za borbu protiv korupcije i da neću raditi na ovom predmetu“, objašnjava Savović. „Pitala sam je ko će preuzeti sutrašnja saslušanja (uhapšenih).Ona mi je samo rekla da ja ništa o tome ne brinem, da sam premeštena u drugo odeljenje i da će ona preuzeti dalje rukovođenje tim predmetom. Razgovor je bio kratak, nije bio prijatan. Po njenom tonalitetu nisam mogla da zaključim zašto je to uopšte urađeno, nije mi rekla nikakve razloge.“

Bila je šokirana ovakvom odlukom. Ništa slično, kaže, nije doživela za 20 godina rada u pravosuđu.

„Bila sam iznenađena i zatečena, nikada u svojoj karijeri tako nešto nisam doživela. Ne znam da li je bilo koji kolega ikada doživeo da nakon hapšenja okrivljenih, a pred samo saslušanje, bude premešten sa tog slučaja, da predmet preuzme neko ko nije do tada radio na njemu. Ja sam na tom predmetu radila godinu i po dana, sigurno sam ga najbolje poznavala. Nakon toga mi je samo rečeno da izađem iz kancelarije i da je razgovor završen.“

Slučaj EPS joj je oduzet. Nije čak učestvovala ni u saslušanju osumnjičenih koje se desilo dan kasnije.

„Odmah rano ujutru su mi uzeli predmet iz kancelarije i taj dan na kolegijumu je doneta i zvanična odluka da ja i koleginica Jasmina Paunović, koja je radila drugi deo istog predmeta, više ne radimo u odeljenju za borbu protiv korupcije. Bila sam iznenađena uopšte da me premeštaju iz tog odeljenja, ni dan danas mi nije poznat razlog.“

Njih dve, ističe, nisu jedine koje su iznenada premeštene iz odeljenja za borbu protiv korupcije. Iako je tužilac Stefanović odmah pošto je preuzeo rukovođenje Višim tužilaštvom ovo odeljenje predstavio kao prioritet, iz njega je do sada izmestio ukupno sedam iskusnih tužilaca, što sigurno utiče na kvalitet istraga, kaže Savović.

„Pored mene i koleginice od početka godine još petoro zamenika javnih tužilaca je izmešteno iz odeljenja za borbu protiv korupcije. To su sve iskusni tužioci sa dugogodišnjim radnim iskustvom. Zaista ne mogu da objasnim motiv i koji je razlog, jer on ni njima nije rekao koji je razlog i motiv za taj premeštaj. Ni oni sami ne znaju.“

Dolaskom Stefanovića na čelo ovog tužilaštva, kaže Savović, stvari su se promenile – pojačana je kontrola nad radom tužilaca i smanjena njihova samostalnost. Ovo je išlo do te mere, kaže, da su tužioci za gotovo sve što rade morali da traže saglasnost rukovodilaca – Stefanovića i Marić.

„Neki osećaj moj sada, posle godinu dana od kada je javni tužilac Stefanović na čelu i od kada je Marić prvi zamenik, je da je kontrola našeg rada mnogo veća, da je naša samostalnost u donošenju odluka sužena. I da imamo osećaj da možemo u bilo kom momentu da uradimo nešto što možda nije trebalo ili da ih nismo obavestili o nekom potezu koji smo uradili. U tom nekom maniru je bio poslat njihov nalog da nijedna konsultacija sa policijom, bilo usmeno bilo telefonom, oko nekog predmeta, ne sme da se desi ako se prethodno njima ne referiše i ne dobije neka vrsta saglasnosti, što smo mi u odeljenju doživeli kao našu degradaciju, kao da smo pripravnici. Da ukoliko pričamo sa policijom, i oko najbanalnijih predmeta, zaustavimo razgovor i jurimo nekog od rukovodilaca… Iako smo mi profesionalci koji rade tolike godine.“

Osim smanjenja samostalnosti, smanjena je i transparentnost, pa se, kaže, uopše ne zna po kom kriterijumu pojedinci napreduju u tužilaštvu.

„Postavljenje na mesto rukovodioca ili bilo kog nadređenog nije u direktnoj vezi sa rezultatima rada jer naši rezultati rada se nigde ne objavljuju. Ništa nije transparentno i mi ne znamo uopšte koji je kriterijum kada se neko postavlja za rukovodioca određenog odeljenja ili za bilo koju rukovodeću ulogu.“

Tužilac Stefanović je oformio novu funkciju u Višem tužilaštvu – prvog zamenika za borbu protiv korupcije. Na to mesto je postavio Brankicu Marić.

„Marić je osoba od najvišeg poverenja javnog tužioca i nijedan važniji predmet u našem odeljenju nije urađen bez njenog znanja i uz naloge koje je ona davala u tim predmetima.“

Odnos rukovodilaca prema njij bio je razlog da Savović javno istupi. Povod je bio, kaže, saopštenje u kome je tužilaštvo navelo da je premeštena na sopstveni zahtev, ali i da je odugovlačila predmet.

„Apsolutno je netačno sve to što je navedeno u saopštenju. Nikada nisam podnela nikakav zahtev za premeštaj u bilo koje drugo odeljenje jer ovu materiju volim da radim, za to sam se specijalizovala, edukovala godinama u zemlji i inostranstvu… Oni (tužilaštvo) mogu da kažu šta žele i šta hoće, ja ne smem da iznosim detalje iz predmeta da ne bih opstruisala istragu. Tako da mi nismo uopšte u istoj poziciji, u situaciji napada i odbrane. Ja moram da vodim računa kako se branim, a oni prosto mogu da iznose šta oni smatraju da je u interesu tužilaštva i šta oni smatraju da neće naštetiti istrazi.“

Nakon javne reakcije i pisanja brojnih medija, tužilac Stefanović pozvao ju je u svoj kabinet.

„Insistirao je da ostavim svoj mobilni telefon ispred kancelarije, kako slučajno ne bih snimala razgovor. U kancelariji su me sačekali njegov prvi zamenik za opšti kriminal Miodrag Marković i sekretar tužilaštva. Bila sam opet neprijatno iznenađena takvom vrstom razgovora, nisam znala koji je povod. Pitao me je da li sam iznosila informacije o predmetu u medijima, bio je vrlo neprijatan prema meni. Ja sam mu rekla da ja to nisam iznosila, ali sam morala da reagujem na navode neistinite koje su izneli o meni. I rekla sam mu da ću uvek reagovati kada bude na bilo koji način blatio moje ime, moj obraz i moj dosadašnji rad.“

Savović je, nakon istupa u javnost, dobila veliku podršku kolega iz pravosuđa, policajaca, advokata i građana.

„Tužioci u Srbiji ćute, kao što ćute i sve druge profesije u ovoj zemlji, i kao što ćuti i veliki deo naroda – iz straha zbog neke osvete, revanšizma, blaćenja, iznošenja o vama neistina u novinama koje očekujete u režimskim medijima. Prosto niko ne želi da ulazi u to blato i da se valja, da odgovara njima, da demantuje.“

Ističe da je sve što se dešavalo poslednjih dana bilo jako stresno i uznemirujuće i za nju i njenu porodicu.

„Moj je utisak da je ovo (što se meni dogodilo) bila neka pokazna vežba, ne prva, ali jedna od značajnijih. Da bilo koji predmet koji mi radimo može nam se u bilo kom momentu oduzeti bez obzira koliko je važan i kompleksan, i da prosto nemamo nikakvih motiva da radimo neke predmete detaljno jer nam ti predmeti mogu biti oduzeti bukvalno preko noći.“

Pogledajte video intervju:

Podržite naš rad i pomozite nam da nastavimo da otkrivamo korupciju i kriminal! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!

Pročitajte ostale intervjue na našem sajtu ili ih pogledajte na našem jutjub kanalu