Tešić za KRIK: I dalje sam u poslu prodaje oružja, ali sam se uskladio sa sankcijama
Tešić za KRIK: I dalje sam u poslu prodaje oružja, ali sam se uskladio sa sankcijama
„Nije nužno da budem vlasnik firmi. Posle 40 godina, napravivši kontakte širom sveta, ja danas mogu da drugima otvaram vrata i pravim poslove. Ja od jedne male ili srednje firme mogu jednim pozivom da napravim da bude velika, ako joj otvorim tržiste koje će joj to omogućiti”, ovako je jedan od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu Slobodan Tešić, odgovarajući na pitanja KRIK-a, sumirao svoju dominaciju u ovom poslu.
Tešić još uvek pravi milione evra od trgovine oružjem iako se godinama on i njegove kompanije nalaze pod američkim i britanskim sankcijama.
Ovaj šezdesetpetogodišnji trgovac oružjem trudi se da radi u senci. Retko se oglašava, a u javnosti kruži tek po koja njegova fotografija.
U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za KRIK i OCCRP povodom otkrića da preko člana SNS-a Milorada Pušiće kontroliše firmu koja trguje oružjem, Tešić negira otkriće novinara, ali potvrđuje da je i dalje u ovom biznisu. Ističe da je poslovanje uskladio sa ograničenjima koja važe za njega zbog međunarodnih sankcija pod koje je stavljen.
Poznati biznismen tvrdi da je pod sankcijama završio zbog lobiranja uticajnih osoba iz Bosne i Hercegovine, sa kojima nije bio u dobrim odnosima, a koje su protiv njega vodile i prljave medijske kampanje.
„Nije tajna da su mi te 2017. godine upravo određeni službenici BiH pretili kako će iskoristiti svoj uticaj da me stave pod sankcije SAD. Ja sam tad mislio da je to budalaština. No, kao što sam rekao, prevario sam se i potcenio cenu mog neulaganja u borbi protiv laži i napada na mene”, kaže i dodaje da je angažovao advokatske timove koji čine sve kako bi ga skinuli sa sankcija.
Tešić negira da je ikada bio donator Srpske napredne stranke, ali navodi da mu je kao privredniku važno da ima dobar odnos sa uticajnim ljudima i da „nema problem da otvoreno i srdačno podržava određene politike vladajućih političkih aktera.”
„Stranka su kolektivi ljudi, a meni je akcenat na ljudima, onima koji čine dobro. Što se tiče donatorstva – nisam donator stranke, ali sam donator različitih institucija – od bolnica do policije.”
Kaže i da ne misli da je Aleksandar Vulin, bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA), stavljen pod sankcije zbog njega – iako je američki Trezor naveo da je Vulin, između ostalog, „pomagao da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije“.
„Tom logikom, ako je to navodni razlog, onda bi svi ministri na čelu svih ministarstava koja su uključena u davanje dozvola, trebalo da budu na sankcijama … Moj odnos sa gospodinom Vulinom je jako korektan. Ja ne biram ko je direktor BIA niti ko je ministar, ali mogu da se potrudim da imam korektne i dobre odnose. To je uostalom i normalno da vodeći privredici iz različitih sektora i država budu u korektnim odnosima“.
Tešić, ipak, nije pristao na intervju uživo zbog čega novinari nisu mogli da mu postave dodatna pitanja niti insistiraju na razjašnjenima. Odgovore, koje prenosimo uz neznatno skraćenje, Tešić nam je dostavio pisanim putem.
Piše: KRIK
Od decembra 2017. nalazite se pod sankcijama američkih vlasti. U još jednom navratu, u decembru 2019, sankcionisana je grupa ljudi i firmi povezanih s Vama. Šta ste uradili po ovom pitanju? Da li ste se u SAD žalili povodom sankcija i u kojoj fazi je taj postupak?
Nažalost, u trenutku kada je 2017. godine započet jedan proces „potražnje“ za licima koja bi mogla da budu pod sankcijama, a sve zbog politički pokrenute inicijative tadašnje administracije, moje ime je, uz pomoć već dobro poznatih mehanizama dotiranja američkoj administraciji, stavljeno na spisak tzv. označenih osoba Ministarstva finansija (Trezora) SAD. Ako dobro pogledate navode iz tih sankcija, naći ćete trag tekstova iz raznih medija iz regiona, ali iz mnogo ranijeg perioda u odnosu na 2017. godinu.
Vidite, u mojoj karijeri, u jednoj od najosetljivijih industrija kad su u pitanju nelojalna delovanja konkurencije, politički i medijski pritisak, i izrazito negativna mreža sabotera i lica koja su isključivo vođena interesima da budu trgovci oružjem, a pri tome prodaju laži i polu-istine i nekad poverljive i državne tajne, nisam se obazirao na negativne uplive ovih različitih faktora.
Slobodan Tešić, najveći trgovac oružjem na Balkanu: „Neki ljudi često ne razumeju da je logika ovog biznisa ista kao i logika prodaje hrane, vode, drugih potrepština.“ (foto: privatna arhiva)
Slobodan Tešić, najveći trgovac oružjem na Balkanu: „Neki ljudi često ne razumeju da je logika ovog biznisa ista kao i logika prodaje hrane, vode, drugih potrepština.“ (foto: privatna arhiva)
Međutim, poučen savetom advokata iz Amerike i Srbije koje sam angažovao 2018. godine da čak i netačan medijski tekst, ili negativan istup konkurenta ili polu-istina ili laž plasirana, može biti razlog za negativnu reakciju određenih stranih tela koja se bave upravo skupljanjem medijskih i drugih javnih tekstova, ovom prilikom želim da odgovorim na pitanja koja ste mi postavili u vezi ovih stvari.
Dakle, reagujući na moju grešku gde nisam imao prisustvo u SAD putem lobista i ozbiljnih advokatskih kancelarija dok su neki moji konkurenti kao i drugi faktori imali, promenio sam svoje poslovanje i shvatio važnost da imate glas da se suprostavite lažnim vestima. Tokom 2018. godine angažovao sam vodeću regionalnu kancelariju Tomanović, vodeću američku kancelariju Wilmer Cutler Pickering Hale and Dorr LLP, i niz drugih kompanija, kao i neke od svetskih vodećih forenzičkih i istrazivačkih kompanija iz Wasihngtona da se bave analizom mog poslovanja i poslovanja mojih firmi. Rezultat tih radnji je bila jedna sveobuhvatna peticija, kako se to zove, odnosno podnesak koji na stotinu strana sumira zašto sankcije protiv mene ne bi trebalo da budu nastavljene. Ukratko – razlozi za to su sledeći: 1) poslovanje mene i mojih firmi je u skladu sa zakonom; 2) ne postoji koruptivno delovanje i 3) moje firme su u procesu transformacije načina poslovanja i implementacije vodećih standarda koji su došli upravo na preporuku mojih konsultanata iz SAD.
Tom peticijom sam započeo postupak delistinga. Proces za delisting je jako dug. On i dalje traje. On je po svojoj prirodi izrazito težak i zahtevan. Dok jedan deo adminsitracije koji ima pravni zadatak – odnosno ima dužnost da povezana lica, moje saradnike, neke zaposlene, direktore, odnosno firme koje rade sa Partizan Techom potencijalno isto sanckoniše (što se desilo 2019. godine), drugi deo analizira poslovanje, razloge za delisting i sve aspekte toga i donosi zaključke i odlučuje o skidanju sa liste.
Paralelno, dok ovo sve traje, tu postoje mnogi otežavajući faktori koji dolaze kako i iz moje zemlje tako i iz regiona. Mnogi su videli sankcije koje se odnose samo na SAD kao priliku da iskoriste da nađu svoje mesto u industriji gde gradim kontakte i ime već 40 godina. Mnogi u sistemima moje i regionalnih država, vide ovo kao priliku da me dodatno diskredituju ili da iskoriste da plasiraju podatke i naštete mojoj firmi, mojim zaposlenima i meni. Znate, kada ste u industriji u kojoj ja radim, izrazito ste pogodni za negativnu kampanju. Neki ljudi često ne razumeju da je logika ovog biznisa ista kao i logika prodaje hrane, vode, drugih potrepština. Mogao bih mnogo o tome. Odbrana, odnosno odrambena dobra su isto tako nužna stvar. Svi se mi nadamo budućnosti gde to nije potrebno.
Na kraju, ja sam uveren da će ovaj postupak, koji i dalje traje, imati svoj pravedan kraj koji znači prepoznavanje da, kao što nije bilo razloga za moje sankcionisanje, odnosno da medijski naslovi koji idu i decenijama unazad ne mogu biti uporište za sankcionisanje, ne postoje razlozi da ja i moja firma budemo na listi ljudi koji ne mogu da rade sa SAD.
Sedište američkog Trezora koji je krajem 2017. godine uveo sankcije Tešiću. (foto: Joebengo/Vikipedija)
Američki Trezor, koji Vas je stavio na sankcije, tvrdi da ste pojedine poslove obezbedili korupcijom. Koje ste to funkcionere korumpirali?
Kao što sam istakao, ukoliko pažljivo pročitate razloge za sankcije, a onda ispratite izrazito negativnu štampu iz davnih godina iz BiH, mislim da ćete možda i naći istovetnost mnogih reči i fraza. Stoga, moje mišljenje je da zbog mojih loših odnosa sa određenim uticajnim licima iz BiH, kao i iz činjenice da nisam bio dovoljno mudar da shvatim da dovoljno dugo rečena laž može imati težinu, u procesu gde su lica za sankcije bila tražena celu 2017. godinu, neko ko je imao interes se potrudio da moje ime dođe tu i „pogurao“ to raznim medijskim tekstovima iz prošlosti. Dakle, ako razumete proces ovih sankcija, onda znate koliko veliki uticaj imaju lokalne strukture.
Što se tiče tih medijskih napada iz prošlosti, siguran sam da Vi dobro znate razliku između ozbiljnog istraživačkog novinarstva i obaveštajnog ili politički plasiranog reketiranja ili širenja laži da se našteti drugom. Vidite, ja sam Srbin iz Bosne. Meni su otac i majka masakrirani od strane muslimanskih snaga. Da su imali oružje možda bi danas bili živi. Da su njihove komšije bile naoružane – možda bi bili živi. Ja verujem u pravo pojedinca da brani svoj dom, svoju kuću i da ima pravo da za tu svrhu ima sva potrebna sredstva. Uostalom, u to veruje i Ustav SAD. No, da ne digresiram. Suština je da sam imao i imam puno neprijatelja, naročito u BiH, a to je posledica kako istorijskih, tako i pragmatičnih razloga. Mnogi nisu želeli i osporavali su moj uspeh u ovoj industriji. A vaši prijatelji koji su stručni novinari – sigurno znaju stanje, vlasništvo, zavisnost, upravljanje i sve druge elemente vezano za medije u Federaciji. Tako da ako odete 20 godina unazad, videćete da je BiH tokom celog ovog perioda močvara obračuna preko medija, da je jako puno prljavog izveštavanja, napada, tabolidno-obaveštajnih tekstova, klasičnog reketiranja.
Moje mišljenje je da je ovo onda bilo idealno tlo, ako na to još dodate motivisane službenike BiH da naštete pojedincu i iskoriste svoje kontakte u ambasadama, da neko dođe na listu sankcija. Na žalost, stvari u praksi upravo jesu tako jednostavne.
Nije tajna da su mi te 2017. godine upravo određeni službenici BiH, koji su i sami deo te močvare međusobnih obračuna, pretili kako će iskoristiti svoj uticaj da me stave pod sankcije SAD. Ja sam tad mislio da je to budalaština. No, kao što sam rekao, prevario sam se i potcenio cenu mog neulaganja u borbi protiv laži i napada na mene.
Protiv mene ne postoji niti istraga niti optužnica u BiH. Protiv mene ne postoji istraga niti optužnica da sam korumpirao ikoga bilo gde. Šta da dodam više na ovo? Ako su neprijateljski režim ili neki pojedinci hteli da mi naštete je l’ mislite da ne bi išli do kraja da su imali dokaze? Ali ne, nađen je model gde je medijski navod dovoljan da se izazovu administrativno-političke sankcije. To je istina.
Direktor srpske obaveštajne agencije BIA Aleksandar Vulin našao se pod američkim sankcijama, između ostalog, i zbog veza sa Vama. Kakav je Vaš odnos sa Vulinom?
Ne ulazeći u razloge za sankcije gospodina Vulina, ne mislim da je Slobodan Tešić razlog za sankcije. Mislim da sam ja jako podobna medijski ocrnjena ličnost koja je već na listi. Kao takav i kao neko ko je neminovno zbog svog posla u regularnim odnosima sa svim organima Srbije koji odobravaju izvozne dozvole, mislim da nije neočekivano da jedno od lica koje je uključeno u odobrenje odnosno zabranu izvoza naoružanja koje radi Slobodan Tešić i Partizan Tech bude označeno kao neko ko meni pomaže da izvozim.
Dakle, ako sam ja „loš momak“ jer izvozim oružje, plaćam ogroman porez, zapošljavam ljude, podržavam fabrike i proizvodnju srpske namenske industrije, onda je verovatno „loš momak“ i onaj koji daje dozvolu za to. Tom logikom, ako je to navodni razlog, onda bi svi ministri na čelu svih ministarstava koja su uključena u davanje dozvola, trebalo da budu na sankcijama jer u skladu sa zakonom odobravaju dozvole za izvoz, odnosno ne stopiraju ih. Dakle, logičan zaključak je da je gospodin Vulin na sankcijama iz nekih drugih razloga koji su stvar više politike.
Moj odnos sa gospodinom Vulinom je jako korektan. Moj cilj u mom poslu je da svi državni činioci koji su u skladu sa zakonom uključeni u odlučivanje kad je u pitanju posao sa naoružanjem budu u dobrim odnosima sa mojom firmom i sa mnom. To je moj poslovni interes i interes svih zaposlenih koji rade za mene. Ako Lockheed Martin ili General Dynamics može da ima odlične odnose sa državnim službenicima iz svoje zemlje, može i Tešić. Ja ne biram ko je direktor BIA niti ko je ministar, ali mogu da se potrudim da imam korektne i dobre odnose. To je uostalom i normalno da vodeći privredici iz različitih sektora i država budu u korektnim odnosima.
Bivši direktor BIA Aleksandar Vulin nalazi se pod sankcijama američkog Trezora jer je, kako je navedeno, pomagao Tešiću da oružje ilegalno izađe iz Srbije. (foto: BIA)
Bivši direktor BIA Aleksandar Vulin nalazi se pod sankcijama američkog Trezora jer je, kako je navedeno, pomagao Tešiću da oružje ilegalno izađe iz Srbije. (foto: BIA)
Osim što ste stavljeni na listu američkih sankcija, od 2021. godine ste takođe na listi sankcija Velike Britanije. Šta ste uradili po ovom pitanju? Da li ste se u Britaniji žalili povodom sankcija i u kojoj fazi je taj postupak?
Krajem 2022. godine uvedene su mi sankcije Velike Britanije. Vidite, ovde dolazimo do pitanja prirode i važnosti sankcija. Šta su sankcije? To je zabrana neke zemlje da u suštini radite sa tom zemljom. Velika Britanija, za sada, nije imala kao jurisdikcija neki bitan kontakt sa mojim poslovanjem. Ja sam bio iznenađen tim sankcijama. Ne samo zbog toga što nisam imao poslovanja već i zato što sam uvek smatrao da je pravni sistem Velike Britanije jedan od vodećih u svetu. U takvim okolnostima, pogledajte navode iz tih sankcija koji ih navodno opravadavaju. Ponovo navodi iz recikliranih medijskih tekstova iz BiH kao osnova za sankcije. Pogledajte samo datume i navode tih tekstova. Govorimo o periodu od pre 14 godina. A sankcije dolaze 2022 – kao da malo fali ozbiljnosti u ovome, zar ne? Postavlja se pitanje, da li pojedinac uopšte može da se odbrani od takvog procesa koji ne traži zaključak suda ili pravosudnih organa već 14 godina kasnije navodno reaguje zbog tabloidnih tekstova. Iskreno, malo razočaravajuće i začuđujuće. Opet deluje da postoji neka druga pozadina toga. Isti potpis, isti trag. Možda iz iste kuhinje koja kuva razne obračune upravo u BiH.
U koordinaciji sa mojim advokatima iz Srbije pripremam pravni tim i iz Velike Britnije i tim forenzičara da bi u kontaktu sa nadležnim institucijama u toj zemlji pokrenuli odgovarajuće provere i postupke. Ja verujem da će jedan kredibilan pravni sistem kakav je u Velikoj Britniji imati razumevanje za argumente, pravne i činjenične.
Prema njihovom obrazloženju, Vi ste nameravali da podmitite nekadašnjeg glavnog državnog tužioca u Bosni i Hercegovini Milorada Barašina, kao i nekadašnjeg ministra odbrane u toj državi Selma Cikotića. Objasnite nam o čemu je reč u ovom slučaju, kako ste došli u kontakt sa ovim osobama, u vezi sa kojim poslom ste bili u kontaktu i zbog čega Vas optužuju da ste nameravali da ih podmitite?
Ovde se onda vraćamo lošoj atmosferi obračuna i medijskog i političkog reketiranja u BiH. Kao što sam rekao, to „obrazloženje“ je prepisan navod iz određenih centara moći u BiH koji su te besmislene navode istakli u medijskim tekstovima iz 2009. godine.
Najbolji zaključak o prirodi tih tekstova je da me BiH nikad nije procesuirala ni za šta. Ne postoji istraga niti postupak protiv mene. To je moj najjači odgovor. Moja greška je što sam u jurnjavi za poslovanjem podneo premalo tužbi za klevetu. A onda kleveta postaje oruđe onih koji imaju interes da vas napadaju.
Što se tiče mojih odnosa sa ovim licima, svi u BiH znaju da sam bio prijatelj preminulog gospodina Barašina. Takođe svi znaju da je Selmo Cikotić takođe prijatelj Tešića. I takođe se dobro zna da je to u Federaciji greh. Ako se vratite na medijske tekstove od pre 14 godina, videćete medijske naslove plasirane da naštete gospodinu Barašinu. Pogledajte koliko godina je imao problem sa internim političkim obračunima – bez dokaza i bez osnova. Pogledajte istoriju previranja i političkih podmetačina u močvari koja se zove Federacija. Ovo je sve jako žalosno.
Ali kad sam ja u pitanju, opet odgovorno tvrdim da ovi navodi nemaju veze s istinom. Dakle, lako je optuživati preko medija, reciklirati klevete, pogotovo kada geopolitika dozvoli da su političke i administrativne sankcije neosetljive na pravosudne zaključke i kad su im dovoljni medijski navodi i doušničke laži.
Svi moji problemi počinju i završavaju se u BiH. A ako su uši zapada osetljivije na ono što određene jake lobističke struje u BiH kažu nego na to šta je istina, onda na sve to ne mogu da utičem već samo da se branim pravom i pravdom.
Nekadašnji glavni državni tužilac BiH Milorad Barašin i bivši ministar odbrane BiH Selmo Cikotić koje je, prema navodima Velike Britanije, Tešić podmitio. (foto: tuzilastvobih.gov.ba / vijeceministara.gov.ba)
Nekadašnji glavni državni tužilac BiH Milorad Barašin i bivši ministar odbrane BiH Selmo Cikotić koje je, prema navodima Velike Britanije, Tešić podmitio. (foto: tuzilastvobih.gov.ba / vijeceministara.gov.ba)
Da li ste još u poslu sa trgovinom oružjem i preko kojih tačno firmi poslujete? Od kojih fabrika kupujete oružje i gde ga prodajete – ko su krajnji korisnici?
Uz dužno uvažavanje vaše radoznalosti, nadam se da ćete razumeti da o prirodi ovog posla, kao i uvek, ne mogu da govorim puno. Poverljivost, državna tajna, odnos poverenja sa partnerima, sve su to razlozi koji mi nalažu da ovo ne mogu otvoreno da plasiram medijima. Mislim da ćete sličan odgovor dobiti da odete u Lockheed, General Dynamics ili bilo koju drugu kompaniju iz sektora odbrane i namenske industrije.
Ono što mogu da kažem jeste da sam aktivan i dalje, ali da sam svoje poslovanje uskladio sa ograničenjima koje važe za mene i Partizan Tech zbog sankcija. Takođe, u skladu sa svojim godinama i pozicijom, više nije nužno da budem vlasnik firmi ili da se operativno bavim poslovanjem. Posle 40 godina, napravivši kontakte širom sveta, ja danas mogu da drugima otvaram vrata i pravim poslove, povezivanjem i pomaganjem mnogima. Jednostavnije je, lakše, a možda i u skladu sa mojim godinama. Nekad, ja od jedne male ili srednje firmi mogu jednim pozivom da napravim da bude velika, ako joj otvorim tržiste koje će joj to omogućiti. Dakle, ja, uvek poštujući sve, i zakone i sankcije i sva ograničenja koja imam, mogu da otvorim vrata firmama da uđu na novo tržište u Aziji, Africi ili da plasiraju svoje proizvode u evropske zemlje. Ja nekad mogu da jednim pozivom omogućim sastanke sa nekim od najvećih kupaca. Sve ovo na kraju, van mog interesa da održim i širim krug prijatelja, saradnika i onih kojima sam pomogao, pomaže i Srbiji i namenskoj industriji. Fabrike rade, zaposleni dobijaju plate, tržište funkcioniše.
Kakve su Vaše veze sa kompanijama Valir i Zenitprom, za koje se sumnja da su u Vašem vlasništvu?
Nijedna od ove dve firme nisu u mom vlasništvu. To je jasno ne samo na osnovu zvaničnih podataka, nego je poznato i na tržištu da ja ne upravljam ovim firmama niti ih kontrolišem. Što se tiče odnosa sa ovim firmama, izrazito poštujem iskustvo nekih od njihovih vlasnika i menadžera i znam da rade jako dobre stvari, kao što i izrazito poštujem i poznajem stotinu ljudi iz ovog regiona koji su trgovci oružjem, proizvođači delova, fabrike, stručnjaci, prevoznici, logističari. Međutim, razlog zašto nemam dublje odnose sa ovim konkretnim kompanijama je jer, koliko je meni poznato, one puno rade sa SAD i imaju mnogo bolje odnose sa SAD nego što ja imam u ovom trenutku i nego što imam mogućnosti.
Milorad Pušica, vlasnik kompanije M.M.P. Consulting u Beogradu (u svojoj whatsapp komunikaciji sa Petrom Crnogorcem) tvrdi da Vam je prodao ovu kompaniju 2020. godine. Da li je to tačno? Kako je došlo do toga da od gospodina Pušice preuzmete vlasništvo nad firmom, budući da je on ranije sarađivao sa Vašim glavnim konkurentom Petrom Crnogorcem?
Ne znam zašto bi Milorad Pušica, koga poznajem dugo, tvrdio da sam od njega kupio nesto sto nisam. Ja od njega nikad nisam čuo takvu tvrdnju. Ali neću da komentarisem njegove motive za takvu tvrdnju koja ipak nije tačna.
Često se sudaram sa korišćenjem mog imena u meri koja ne odgovara istini. Moje ime otvara vrata na mnogim mestima. Ako se raspitate u celom regionu, a i šire, moja firma, moji zaposlenici i ja imamo reputaciju, poverenje i znanje, i mnogi su svesni toga. Dakle, nisam kupio od gospodina Pušice nikakve firme.
Slobodan Tešić tvrdi da nije od Milorada Pušice (na fotografiji) kupio kompaniju “M.M.P. Consulting” koja prodaje oružje. (foto: print screen/Kanal M RTV)
Slobodan Tešić tvrdi da nije od Milorada Pušice (na fotografiji) kupio kompaniju “M.M.P. Consulting” koja prodaje oružje. (foto: print screen/Kanal M RTV)
Od kada poznajete gospodina Pušicu? Kako i gde ste se upoznali? Kako biste opisali svoj odnos sa njim?
Gospodina Pušicu znaju mnogi još iz vremena njegovih sportskih dana. To je čovek koji je jako prisutan kako u socijalnim tako i poslovnim krugovima u Srbiji. Ne mogu da se setim kada smo se upoznali, ali to je bilo davno. Naš odnos je, iz moje vizure, bio korektan, verovao sam i prijateljski.
Da li ste ikada u ime Pušice ili M.M.P. Consultinga pregovarali o kupovini i prodaji oružja? Da li ste mu pomogli da sklopi poslove sa kompanijama Edepro i Prvi partizan?
Ovde bih se nadovezao na ono što sam, potpuno otvoreno rekao ranije – ime, preporuka, kontakt – otvaraju vrata. Ja to danas radim sa mnogim prijateljima i pomažem mnogim firmama. Upravo u skladu sa ograničenjima koja imam u ovom trenutku zbog sankcija, to je moja trenutno aktivna i glavna uloga u sektoru naoružanja.
Kakav je Vaš odnos sa poznatim turskim košarkašem koji vodi poreklo iz Srbije Hidajetom Turkogluom, savetnikom predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana? Da li ste ikada poslovno sarađivali sa njim, budući da je i Turkoglu u poslovima sa naoružanjem? Preko kojih firmi?
Nisam imao priliku da sarađujem sa gospodinom Turkogluom, iako su mi poznate informacije da je isti, ne znam sa kojim uspehom i kakvom reputacijom, aktivan ili pokušava da bude aktivan u sektoru naoružanja i vojne opreme. Moguće je da ga poznaju drugi trgovci i akteri ovog sektora u Srbiji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o čijim vezama sa Tešićem mediji godinama unazad pišu, sastao se 2019. godine sa Hidajetom Turkogluom. (foto: Instagram/buducnostsrbije)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o čijim vezama sa Tešićem mediji godinama unazad pišu, sastao se 2019. godine sa Hidajetom Turkogluom. (foto: Instagram/buducnostsrbije)
Gospodin Pušica je visokorangirani član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i aktivno je učestvovao u izbornoj kampanji SNS-a. Vi ste takođe povezani sa SNS-om – bili ste donator Fondacije „Dragica Nikolić“, a zahvaljujući pomoći funkcionera iz te stranke sklonjeni ste sa liste sankcija Ujedinjenih nacija (UN). Da li Vam je bliskost sa SNS-om pomogla da stupite u kontakt sa gospodinom Pušicom?
Mislim da imate pogrešnu, a i pojednostavljenu percepciju vezano za regulisanje tzv. „travel ban“ liste. Ja sam tada u tom periodu, kao i sada, angažovao i advokate i stručnjake i savetnike koji su me podučili da je podrška države, ili barem odustvo negativnog lobiranja ili sabotiranja od strane nekih činioca – uvek od pomoći, a nekad i nužna da se bilo koji njen građanin ukloni sa „travel ban“ liste. Postoje podnesci, postoje molbe, postoje zahtevi, postoji transparentan proces. Sve u skladu sa zakonom, procedurama, praksom. Uostalom, vama je sigurno poznato da je vreme provedeno na ograničenju putovanja jako važan faktor za skidanje. Tada mi je savetovano da bi trebao da uputim sve podneske i molbe koje sam uputio upravo imajući u vidu i protek vremena.
Ono što mogu da istaknem jeste da je za razliku od izrazito negativne kampanje protiv mene iz BiH, Srbija je proteklih deceniju podržala namensku industriju.
U kakvom odnosu ste danas sa vladajućom Srpskom naprednom strankom? Da li ste njen član? Da li donirate stranku?
Stranka su kolektivi ljudi, a meni je akcenat na ljudima – onima koji čine dobro. Dakle, ne razmišljam da budem u dobrim odnosima ni sa jednom strankom kao takvom, ali se nadam da sam u dobrom odnosu sa ljudima koje cenim iz te i drugih stranaka. Naravno, pragmatična logika privrede je da budete u dobrim odnosima sa uticajnim činiocima. To je zapadni recept. Takođe, nemam problem da otvoreno i srdačno podržavam određene politike vladajućih političkih aktera. I ono što moram da pohvalim jeste da iako jesmo mala zemlja reputacija nam je postala izuzetno jaka u mnogim delovima sveta. Uloga politike i jeste da podiže imidž zemlje, da uspostavlja kako i lična tako i prijateljstva nacija, da generiše podršku i da ostvaruje komunikaciju, da podstiče saradnju i da povezuje. Ta platforma je nužna podrška svima nama privatnicima koji smo u spoljnotrgovinskim poslovima.
Što se tiče donatorstva – nisam donator stranke, ali sam donator različitih institucija – od bolnica do policije. Nisam zagovornik isticanja šta smo moja firma, moja porodica, fondacija mojih članova porodice i ja donirali ovih godina ovoj državi, a i raznima kojima je pomoć bila potrebna. Ja nisam startovao kao imućan covek i znam kako je u oskudici. Trudim se da pomognem gde mogu.
