Dijana Hrkalović
Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova (mup.gov.rs)
Dijana Hrkalović
Bivša državna sekretarka MUP
Datum rođenja: 18.07.1987.
Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova (mup.gov.rs)
Bivša državna sekretarka MUP
Datum rođenja: 18.07.1987.
Ko je Dijana Hrkalović: period u MUP-u i veze policije sa kriminalom
Dijana Hrkalović bila je jedna od najmoćnijih osoba u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i jedna od najbližih saradnica nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Njeno rukovođenje u MUP-u od 2014. do 2019. godine obeležila je kriminalizacija policije, mafijaška ubistva i jačanje kavačkog klana i grupe Veljka Belivuka kao njegove ispostave u Srbiji.
Dijana Hrkalović bila je jedna od najmoćnijih osoba u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i jedna od najbližih saradnica nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Od 2014. godine, kada je posle dve godine rada u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) došla u MUP, munjevito je napredovala do državne sekretarke. Iz MUP-a je otišla 2019. godine.
Hrkalović se politički angažovala još dok je studirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu – 2008. godine bila je na 80. mestu na izbornoj listi „Pokret snaga Srbije – Bogoljub Karić“. Tada nije dobila poslaničko mesto. Te godine je, kako je kasnije sama ispričala u intervjuu za portal Objektiv, postala članica Srpske napredne stranke.
Na beogradskim izborima 2012. godine, kao 12. na listi „Pokrenimo Beograd – Tomislav Nikolić“ izabrana je za odbornicu u Skupštini Beograda. Odbornica je bila do decembra 2012, kada je kao operativac počela da radi u BIA, sve do prelaska u Ministarstvo policije 2014. godine.
U avgustu 2016, kako je ranije objavio KRIK, policajci Mladen Trbović i Milan Dumanović podneli su protiv Hrkalović i još nekoliko osoba iz MUP-a krivičnu prijavu zbog zloupotrebe službenog položaja. U prijavi su naveli da je učestvovala u angažovanju policajaca iz odeljenja za tajno praćenje pod lažnim nalozima za rad, bez naloga suda i podatke prikupljene tajnim praćenjem i snimanjem koristila za obavljanje privatnih poslova. Jedan od događaja na kome su nezakonito angažovani, tvrdili su u prijavi, bila je poseta tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića komemorativnom skupu u Srebrenici jula 2015. godine. Ova prijavu tužilaštvo je odbacilo mesec dana kasnije, a Trbović i Dumanović su potom optuženi za odavanje službene tajne, ali su na kraju oslobođeni optužbi.
Na konferencijama za novinare Hrkalović je često stajala uz ministra Stefanovića, a široj javnosti postala je poznata nakon sukoba sa tadašnjim liderom pokreta Dveri Boškom Obradovićem na lokalnim izborima u Lučanima 2018. Dan nakon glasanja koje su pratile brojne nepravilnosti, Hrkalović je došla u policijsku stanicu u Guči gde se verbalno sukobila sa Obradovićem.
Prilikom odlaska iz MUP-a 2019. godine, Stefanović se u zvaničnom saopštenju zahvalio Hrkalović na ogromnoj posvećenosti na unapređenju rada ministarstva i poželeo joj puno uspeha u narednom periodu.
„Ministar Stefanović je istakao da je u prethodnih pet godina Dijana Hrkalović pružila veliki doprinos reformi Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i u borbi protiv kriminala i korupcije, što potvrđuju rezultati koje MUP postiže.“
Nije jasno na koje je to uspehe Hrkalović ministar mislio, jer je njeno rukovođenje obeležila kriminalizacija policije, mafijaška ubistva i jačanje kavačkog klana i grupe Veljka Belivuka kao njegove ispostave u Srbiji.
Dve godine kasnije, krajem 2021, Hrkalović je uhapšena, a potom i optužena zbog sumnje da je u tri slučaja uticala na kolege policajce i tako opstuirala istrage.
Zbog tekstova koje je KRIK o njoj objavio, Hrkalović je tužila ovu redakciju.
Dijana Hrkalović, rat klanova i „skaj“
Pet godina koliko je Dijana Hrkalović bila na visokim pozicijama u ministarstvu policije obeležili su događaji koji su dodatno urušili kredibilitet policije.
U tom periodu porastao je broj kriminalnih obračuna i novinari su otkrili da je policija štitila određene kriminalne grupe.
Buktao je rat između „kavačkog“ i „škaljarskog“ klana koji je počeo 2014. i već naredne godine likvidirano je 18 ljudi u Srbiji, pokazuje KRIK-va baza žrtava mafije „Crna knjiga“. Policija je, kako je otkrio KRIK, stala na stranu jedne od zaraćenih strana – hapšeni su uglavnom „škaljarci“, dok su „kavčani“ retko završavali iza rešetaka.
Novinari su otkrili i da je ogranak „kavačkog“ klana u Srbiji, kriminalna grupa koju je predvodio kriminalac Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi do 2016. kada je ubijen, a potom njegov najbliži saradnik Veljko Belivuk, radila pod okriljem države i bila zaštićena.
Ključni kontakt ove grupe u policiji bio je žandarm Nenad Vučković Vučko, bivši emotivni partner Hrkalović, koji je kriminalcima godinama naređivao i podučavao ih kako da se odnose prema pripadnicima drugih kriminalnih grupa, kako je ranije otkrio KRIK. U porukama koje je razmenjivao sa Belivukom, a koje je objavio NIN, Vučković je u više navrata spominjao Hrkalović i ovom kriminalcu prenosio njene zahteve, utvrdila je policija.
„Strpi se, molim te. Evo i Dijana te moli”, napisao je, između ostalog, Vučković Belivuku koji je bio nestrpljiv da osveti Stankovića, a on mu odgovorio: „Nema šta ko mene da moli brate – šta god treba.”
Hrkalović je negirala da poznaje Belivuka.
Osim toga, Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjalo je da je Hrkalović bila deo kriminalne grupe i zbog toga je tražilo od francuskih vlasti poruke koje je razmenjivala na aplikaciji „skaj“ koju su kriminalci koristili za bezbednu komunikaciju.
U dokumentu tužilaštva koji je nastao tokom istrage kriminalne grupe poznate kao „vračarski” klan Hrkalović se našla među 77 osoba za koje se sumnjalo da su bili deo kriminalne grupe koja je izvršila četiri ubistva. Hrkalović je, vidi se iz istrage, na „skaju“ koristila nadimke Arona, Vila, Villa, Nike i Rina.
Ona zbog ovoga nije optužena.
Dijana Hrkalović i slučaj Savamala
Policajac Goran Stamenković jedini je koji je osuđen za slučaj Savamala, kada su u izbornoj noći 2016. osobe sa fantomkama nezakonito porušile objekte u Hercegovačkoj ulici na prostoru gde se gradi Beograd na vodi. On je priznao da je kao šef smene dežurne službe beogradske policije te noći zaustavio policajce odu u Savamalu, spreče rušenje i pomognu građanima koje su rušitelji nezakonito i nasilno pritvarali zbog čega je osuđen na pet meseci uslovno 2018. godine.
U intervjuu za KRIK 2022. Stamenković je rekao da je krivicu priznao u dogovoru sa Dijanom Hrkalović i načelnikom beogradske policije Veselinom Milićem. Tvrdio je i da mu je Hrkalović pretila da mora da ispoštuje dogovor.
„Direktne pretnje sam dobio od Dijane Hrkalović… Da se ne igram glavom, da sam pametan čovek… da je ovo za vlast pitanje života i smrti i da će tako biti pitanje i za moju decu.”
Stamenković je ispričao da mu je za prizanje krivice ponuđeno unapređenje u načelnika policijske stanice u Sopotu, kao i legalizacija zgrade koju je nelegalno sagradio u Mirijevu. Obećanja mu, kako tvrdi, nisu ispunjena.
Suđenje Dijani Hrkalović
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović prvostepenom presudom osuđena je na godinu i četiri meseca zatvora jer je u tri slučaja uticala na kolege da opstruiraju istrage i krše zakon. Osim Hrkalović, osuđen je i njen bivši kolega – nekadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić na godinu dana zatvora, dok je treći optuženi bivši načelnik odeljenja za Specijalne istražne metode Dejan Milenković oslobođen optužbi.
Hrkalović nije prisustvovala izricanju presude što po zakonu i nije bila obavezna.
Dijana Hrkalović uhapšena je 15. oktobra 2021. zbog sumnje da je uticala na kolege i tako opstruisala istrage. Posle dva meseca provedena u pritvoru, 10. decembra puštena je da se brani sa slobode, ali je sud ovu odluku promenio nakon žalbe tužilaštva i dve nedelje kasnije Hrkalović je vraćena u pritvor u kome je ostala do marta sledeće godine. U obrazloženju za određivanje pritvora sud je naveo, između ostalog, to što je Hrkalović ranije menjala ime i prezime u Nika Rina i sa ovim imenom u pasošu putovala van zemlje.
U decembru je i optužena. Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo ju je za trgovinu uticajem, a osim nje zbog zloupotrebe položaja optuženi su nekadašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode Dejan Milenković i Milorad Šušnjić, načelnik Policijske uprave Novi Sad.
Tužilaštvo u optužnom predlogu tvrdi da je Hrkalović uticala na Milenkovića u dva slučaja – da izveštaj o veštačenju telefona Veljka Belivuka u okviru istrage za ubistvo Vlastimira Miloševića (slučaj „ubistvo na šinama”) ne dostavi odmah tužilaštvu, kao i da se uništi prisluškivani razgovor advokata Dragoslava Ognjanovića koji je ubijen 2018. godine. U izveštaju o veštačenju telefona, koji su kasnije objavili novinari, citirane su poruke kriminalca Veljka Belivuka i žandarma Nenada Vučkovića Vučka, u kojima se pominje i Dijana.
Osim toga, optužena je i da je uticala na Šušnjića da protiv kriminalca Darka Eleza pokrene fiktivnu istragu, lažno ga stavi na mere praćenja i prisluškivanja, i na taj način ga zaštiti od potencijalne istrage koju bi protiv njega pokrenulo neko drugo policijsko odeljenje.
Krajem februara 2022. Hrkalović je promenila dotadašnje advokate i angažovala Vladimira Đukanovića, funkcionera i uticajnog člana Srpske napredne stranke. Ubrzo su stvari u postupku krenule nabolje i ukinut joj je pritvor.
Nakon izlaska iz pritvora dobija prostor u prorežimskim medijima koji u potpunosti menjaju odnos prema njoj – „kuma mafije“ i „žena zlo“, kako su je nazivali, postaje jedna od ključnih sagovornica ovih medija. U junu 2022, u intervjuu za portal „Objektiv“, Hrkalović je i zvanično promenila stranu – svog bivšeg šefa i bliskog saradnika Nebojšu Stefanovića, koji je bio u sukobu sa Aleksandrom Vučićem, optužila je da je nezakonito prisluškivao Vučića i njegovu porodicu i da je štitio Belivukov kriminalni klan.
Hrkalović je na suđenju negirala sve optužbe.
Rekla je da sve što je radila činila po nalogu svog šefa Stefanovića, kao i da Belivuka i Eleza ne poznaje.
Prst u Stefanovića na suđenju su uprli i drugi optuženi. Milenković, koji je u istrazi tvrdio da mu je Hrkalović naređivala da nezakonito postupa, na sudu je promenio iskaz i tvrdio da je ona samo prenosila Stefanovićeva naređenja. Šušnjić je takođe rekao da Hrkalović kao državna sekretarka nije mogla da mu izdaje naređenja, već su to mogli samo direktor i ministar policije Stefanović.
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije
Mreža za istraživanje kriminala i korupcije
© 2024 Sva prava zadržana
Tvoja donacija nam pomaže da i dalje otkrivamo korupciju i kriminal, a mi uzvraćamo poklonima i različitim pogodnostima na portalu KRIK.