Srpski proizvođači i prodavci oružja su tokom tri meseca 2017. godine izvršili više od 80 transakcija vrednih 13,6 miliona dolara koje je američki Trezor označio kao sumnjive, otkrivaju „FinCEN dosijei“. U dokumentima se nalaze domaće državne kompanije, uključujući „Jugoimport“, „Krušik“ i „Zastava oružje“, kao i više privatnih firmi, među kojima su i posrednici u prodaji naoružanja, otkriva KRIK.

Pišu: Vesna Radojević, Dragana Pećo i Milica Ljubičić

Među dokumentima koji su procurili iz odeljenja američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) nalaze se i dve tabele sumnjivih transakcija srpskih proizvođača i prodavaca oružja. Ovo je, očigledno, rezultat tromesečne istrage – svi prenosi novca odigrali su se od sredine marta do sredine juna 2017. godine.

Američke banke su tada otkrile 82 sumnjive transakcije u ukupnom iznosu od 13,6 miliona dolara koje se odnose na trgovinu oružjem i prijavile ih američkom FinCEN-u. U transakcije su uključene srpske državne i privatne firme.

Ova istraga američkih banaka i FinCEN-a imala je efekta koji su osetili trgovci oružjem.

Američki trezor je kontroverznog trgovca oružjem Slobodana Tešića i njegove firme, koje se pojavljuju u tabeli do koje je došao KRIK, stavio pod sankcije jer je utvrđeno da je podmićivao strane zvaničnike kako bi dobijao poslove.

Vladan Lukić, direktor „Krušika“, za KRIK kaže da su upravo u tom periodu imali problem sa američkim bankama koje su im zatvarale račune.

„Tada se desilo da su (američke) korespodentske banke koje sarađuju sa našim bankama odbile da transferišu novac. Zatvorili su nam račune, pa su pare koje su bile kod te banke vraćene, pa smo tražili neke druge banke, načine da dobijemo novac za ono što smo legalno i uz sve dozvole izvezli“, objašnjava Lukić. „Problem smo rešili tako što je naša banka našla neku drugu banku preko koje je transakcija završena i ubuduće, pošto je dolar bio pod nekom vrstom kontrole, tražili smo da plaćanja budu u nekoj drugoj valuti.“

Dokument FinCEN-a sadrži detalje o transakcijama, ali ne i jasno objašnjenje zbog čega su baš ovi poslovi označeni kao sumnjivi. 

Novinari KRIK-a, ipak, pronašli su nešto što ih povezuje.

Većina transakcija koje su išle iz Srbije, vršena je sa računa koje su ove firme imale u Aik banci ili u Srpskoj banci, kao i da je novac prošao kroz račune u VTB banci u Moskvi.

Deo ovih transakcija bile su isplate takozvanim „konsultantima“ ili „agentima“ u trgovini oružjem – ljudima koji pomažu kompanijama da zaključe unosne ugovore sa vladama u raznim zemljama. Agenti su često u prošlosti radili u ministarstvima vojske ili samoj vojsci.

Tako je srpski državni proizvođač oružja „Jugoimport“ uplatio novac kompaniji čiji je vlasnik penzionisani egipatski general, dok je privatna domaća firma „Beatronic Supply“ platila kompaniji bivšeg radnika ministarstva odbrane u Omanu.

Stručnjaci i ljudi koji su radili u ovoj industriji kažu da je ovo potpuno normalna praksa u poslovima trgovine oružjem, posebno na Istoku.

„Devedeset odsto poslova u trgovini oružja su ovakvi poslovi, uz konsultante. Dešava se da vlade direktno ugovaraju poslove, ali je uobičajeno da se to radi preko konsultanata koji najčešće imaju veze sa vojskom“, kaže bivši radnik odeljenja za bezbednost „Jugoimporta“ Aleksandar Milovanović.

„To je tradicija arapske kulture, to su njihova pravila igre“, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić. „Agent je nužnost posla, od njega se očekuje da ima specijalne veze i to je u arapskom svetu specifično – ne možete izjednačiti demokratsku švedsku tradiciju sa kulturom iz arapskog sveta. Morate da platite agenta, to je tako, ne može da se sarađuje direktno“.

KRIK objavljuje najznačajnije transakcije koje se nalaze na listi FinCEN-a. Novinarke KRIK-a pozvale su kompanije sa tog spiska kako bi saznalе više o poslovima koje su američke banke označile kao sumnjive.

„Niste mi dobavljač, ne zanimate me“

Više poslova državne firme „Jugoimport“ koja trguje oružjem skrenulo je pažnju FinCEN-a. Čak 32 transakcije ove kompanije iz perioda od marta do juna 2017, u ukupnom iznosu većem od 1,8 miliona dolara, obeležene su kao sumnjive.

„Jugoimport“ je u dva navrata uplatio ukupno 120 hiljada dolara egipatskoj kompaniji „Tri International Group“na čijem čelu je penzionisani general iz Egipta Kaled Metvali, otkrivaju procurili podaci. 

Na sajtu ove kompanije navodi se da je osnovana 2004, kao i da je odmah postala predstavnica tri evropske firme, među kojima je i „Jugoimport“. 

Metvali je, sudeći po informacijama sa sajta firme, blizak egipatskim vlastima – bio je na čelu sektora za nabavke vojske u ambasadi Egipta u Vašingtonu, a prethodno je bio zadužen za nabavke naoružanja pri njihovom ministarstvu odbrane.

„Jugoimport“ nam nije odgovorio zašto je uplaćivao novac Metvalijevoj kompaniji, a ni njegova firma nije odgovarala na mejlove i pozive KRIK-a.

Kao sumnjiv posao označena je i uplata „Jugoimporta“ misterioznoj ofšor firmi „Timarete LTD“ sa Kipra.  

Ovoj kompaniji „Jugoimport“ je isplatio više od 31 hiljadu dolara 18. aprila 2017. godine, na osnovu fakture iz novembra prethodne godine, navodi se u dokumentima.  

Tada je vlasnica ove firme, prema podacima kiparskog poslovnog registra, bila srpska državljanka Tatjana Milošević sa adresom prebivališta u Keniji. Zanimljivo je da dokumenta pokazuju da je Milošević u vlasništvo ove firme ušla u februaru 2017, a izašla iz nje šest meseci nakon transakcije navedene u „FinCEN dosijeima“. Novinari nisu uspeli da stignu do Milošević za komentar.

Na račun „Jugoimporta“ u aprilu 2017. godine nešto više od 152 hiljade dolara uplatila je  singapurška firma „Uniworld Solutions PTE LTD“ iza koje, prema dokumentaciji tamošnjeg poslovnog registra, stoji Dejan Petrović – nekadašnji predstavnik „Jugoimporta“ za dalekoistočne zemlje.

Petrović je u telefonskom razgovoru novinarki KRIK-a rekao da je „Jugoimportu“ platio robu, kao i da on nema „evidenciju da je ta transakcija bila sumnjiva, nego je najnormalnije otišla”. 

„Petrović je uspešno radio kao predstavnik ‘Jugoimporta’ u Džakarti u Indoneziji”, kaže za KRIK Aleksandar Milovanović, bivši radnik ove firme. „Kada je 2012. godine došlo novo rukovodstvo u ’Jugoimport’, hteli su da ga vrate za Beograd, ali on tada raskida poslovni odnos i osniva svoju firmu u Singapuru. Transakcija koju ste mi opisali verovatno je roba koju je kupovao od ’Jugoimporta’ za potrebe tendera u tamošnjem ministarstvu odbrane.” 

Pažnju američkih banaka privukao je i posao između državnih kompanija Srbije i Azerbejdžana.

U tabeli sumnjivih transakcija nalazi se i uplata od nešto manje od 450 hiljada dolara koju je u aprilu 2017. azerbejdžanska firma „Sanyechiaz EIM LLC“ poslala „Jugoimportu“.

Na sajtu azerbejdžanskog ministarstva odbrane navodi se da se ova državna kompanija, između ostalog, bavi proizvodnjom delova namenjenih avionskoj industriji. 

Na sva pitanja KRIK-a o tome šta stoji iza ove transakcije nisu odgovorili ni „Jugoimport“, ali ni azerbejdžanska kompanija.  

„Jugoimport“ je u maju 2017. uplatio 238 hiljada dolara bugarskoj firmi „Spideks OOD“, što je takođe označeno kao sumnjivo.

Krasimir Semkov, jedan od vlasnika ove bugarske firme koja se bavi transportom, najpre nije želeo da priča sa novinarkom KRIK-a. „Niste moja mušterija, dobavljač, ne zanimate me“, rekao je u telefonskom razgovoru. 

Naknadno je ipak odgovorio da je dobijeni novac vratio „Jugoimportu“, kao i da se obratimo njima za više detalja.Od „Jugoimporta“, međutim, nismo dobili odgovore ni o ovoj transakciji.

Uprava za sprečavanje pranja novca odgovorila je novinarima KRIK-a da transakcije „Jugoimporta” nisu bile predmet njihovih provera jer ih banke nisu prijavile kao sumnjive. 

Povlašćeni kupac iz Abu Dabija

Jedan veliki posao državnog proizvođača oružja „Krušik“ takođe je završio na listi sumnjivih transakcija.

U pitanju je uplata od gotovo 6,5 miliona dolara na račun „Krušika“od kompanije „International Golden Group“ (IGG) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) u aprilu 2017. godine.

Iz „Krušika“ je novinarima KRIK-a rečeno da je u pitanju avansna uplata za ugovor koji je sklopljen sa „IGG“-om iste godine, a koji se ticao proizvodnje i isporuke proizvoda iz raketnog programa. Sa ovom firmom, kažu, imaju nekoliko zaključenih ugovora.        

Dokumenta iz „Krušika“, čije kopije poseduje KRIK, pokazuju da je ova firma od 2016. do kraja 2018. godine sklopila četiri ugovora vredna 58,6 miliona dolara o prodaji raketnih mina sa kompanijom „IGG“ iz Emirata.

Predstavnik ove firme u Srbiji je Rade Gromović, bivši generalni direktor drugog državnog proizvođača naoružanja – „Zastava oružja“ iz Kragujevca. U pisanoj prepisci sa novinarima KRIK-a rekao je da za „IGG“ obavlja inspekciju kupljene robe.Gromović je sa firmom iz Emirata sarađivao i dok je bio u direktorskoj fotelji „Zastave“, prema izjavama koje je davao medijima.    

Aleksandar Obradović, uzbunjivač koji je prošle godine novinarima dao podatke u vezi sa poslovanjem „Krušika”, rekao je za KRIK da je „IGG“ bio jedan od tri kupca koji su dobijali proizvode od „Krušika“ po povlašćenim cenama. Osim ove firme, takav položaj imali su još, kako kaže, Slobodan Tešić i „GIM“, kompanija povezana sa pokojnim ocem ministra policije Nebojše Stefanovića.

„U poslovanju sa privilegovanom grupom trgovaca oružjem ‘Krušik’ je uskraćen svog profita. (…) ‘IGG’ je imao za nekoliko procenata više cene za minobacačke mine u odnosu na kompanije Tešića i firme ’GIM’, ali uglavnom niže ili u ravni sa najvećim državnim trgovcem oružja Jugoimport“, kaže Obradović.

Rekao nam je i da je kompanija iz Abu Dabija blisko povezana sa vladom Emirata.

„UAE za svoje potrebe kupuje najsofisticiranije, najmodernije i najskuplje naoružanje. Predmet svih sklopljenih ugovora sa ’Krušikom’ su osnovne i najprostije verzije razornih mina i nevođenih raketa po tehnologiji iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Možemo samo da pretpostavljamo razloge zbog čega su ove transkacije na radaru američkih banki i institucija“, kaže Obradović.

Tvrdnje da je „IGG“ bila jedna od kompanija koja je dobijala robu od „Krušika“ po povlašćenim cenama direktor ove fabrike Vladan Lukić naziva špekulacijama.

„Po tim pričama, ‘Krušik’ je svima prodavao po povlašćenim cenama. Ispade da mi volimo i Emirate, odnosno ‘IGG’. Kada prodajete robu mnogo toga utiče na cenu – uslovi plaćanja, rokovi isporuke, vrsta municije“.

On nije znao da odgovori za čije je potrebe „IGG“ kupovao robu niti u čijem je vlasništvu ta kompanija.

Kompanija iz Emirata nije odgovorila na pitanja KRIK-a do trenutka objavljivanja ovog teksta.   

Uprava za sprečavanje pranja novca rekla je KRIK-u da joj banke ovu transakciju nisu prijavile kao sumnjivu, kao i da ne vodi nijednu istragu u vezi sa „Krušikom“.

„Transakcije koje su navedene u vašem zahtevu nisu prijavljene Upravi za sprečavanje pranja novca od strane banaka“, piše u odgovoru te institucije. 

Nestali mitraljezi

U „FinCEN dosijeima“ našla se i državna kompanija „Zastava oružje“iz Kragujevca.

Više od milion dolara koje je u toku marta i aprila 2017. godine uplaćeno na račun ove firme, američke banke su označile kao sumnjive prenose novca.

Zašto tačno – ne vidi se iz procurilih dokumenata, a generalni direktor „Zastava oružja“ Mladen Petković odbio je da dostavi informacije novinarkama KRIK-a. 

Nisu želeli da razgovarajuni iz bugarske firme „Jotov i sin“ koja je „Zastavi“ u martu 2017. uplatila više od 900 hiljada dolara po ugovoru potpisanom 2016. godine. Na sajtu „Jotov i sin“ navode da se bave proizvodnjom i prodajom oružja i da blisko sarađuju sa bugarskom vladom.

Ipak, deluje da saradnja ove dve firme nije protekla u najboljem redu.

U aprilu 2019, bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Angel Džamabaski postavio je pitanje Evropskoj komisiji upravo u vezi sa ugovorom ove dve kompanije iz 2016. godine.

Tada je rekao da su „Jotov i sin“ i „Zastava oružje“ potpisali ugovor o proizvodnji i isporuci 20 hiljada mitraljeza, a da je srpsko ministarstvo trgovine odobrilo izvoz za samo 10 hiljada komada. Zbog toga se bugarska firma zabrinula gde će završiti ostatak pušaka. 

„Postoje osnovi sumnje da je roba kompanije ‘Jotov i sin’ koju je proizvela ’Zastava’ prodata na lokaciji gde su bugarski organi kontrole u mraku“, rekao je Džambaski i pitao EK da li je to dovoljno da se obrati pažnja na sumnjive prakse trgovine oružjem u Srbiji. 

U telefonskom razgovoru sa našom novinarkom, Džambaski je naveo da su mu se iz kompanije „Jotov i sin“ obratili i zamolili ga da njihov problem iznese pred evropske zvaničnike, ali i da ne zna da li je problem rešen. 

U martu 2017, „Zastava oružje“ dobila je i više od 100 hiljada dolara od jordanske firme „Atwan International Agencies“.

Vlasnik ove kompanije Nader Omar Rašid Salehu telefonskom razgovoru sa novinarkom KRIK-a nije želeo da priča o ovom poslu, samo je šaljivo prokomentarisao da „’Zastava’ prodaje oružje, a ne krompir“. 

„Kakav posao radim, sa kim radim, to je moj posao, moj tajni biznis“, rekao je Nader i istakao da nije imao problem sa bankama. 

Ni „Zastava oružje“ nije želela da razgovara o ovom poslu.    

Oman i Burkina Faso

I domaći privatnici koji se bave trgovinom naoružanjem i vojnom opremom završili su u FinCEN izveštajima.

Među njima je i „Beatronic Supply“ iz Beograda koja je imala dve sumnjive transakcije. Ovu kompaniju osnovao je krajem 2012. godine Goran Stojanović, nekadašnji direktor Tehničkog opitnog centra pri Generalštabu Vojske Srbije, vojne naučne ustanove koja se bavi ocenjivanjem kvaliteta naoružanja i vojne opreme.

Sredinom marta 2017, na račun „Beatronic Supply“ leglo je nepunih 120 hiljada dolara od kompanije „Aranko Security“ iz afričke države Burkine Faso. Dve nedelje kasnije, „Beatronic Supply“ uplatio je oko 15 hiljada dolara firmi „Golden Triangle International“ iz Omana. Obe ove transakcije su u bazi FinCEN-a označene kao sumnjive.

Iz Stojanovićevog odgovora za KRIK zaključuje se da one nisu povezane.

Sa firmom iz Afrike, kaže, posluje već nekoliko godina, a uplata je bila avans za posao vredan 400 hiljada dolara. Firmi „Aranko Security“ prodali su automatske puške proizvedene u „Zastavi oružje“.

„Burkina Faso ima problem sa ISIL-om (Islamska država)“, kaže Stojanović. „Te terorističke grupe iz Malija prave im lom tamo, pobiju im pola sela. Oni su siromašna država, nisu ništa (od naoružanja) kupovali tako da ih je ovo prisililo da moraju da nabave nešto i da se brane.”

Za uplatu firmi u Omanu, Stojanović kaže da je provizija za njihovog agenta u poslovima koje sklapaju sa tamošnjim ministarstvima.

„Mi smo registrovani kao zvaničan snabdevač ministarstva odbrane i ministarstva unutrašnjih poslova Omana, a ‘Golden Triangl’ je naš agent tamo. Tih 15 hiljada je verovatno agentska provizija”, kaže Stojanović.

Vlasnik „Golden Triangle International“Rašid bin Amer Al Habsi kaže za KRIK da je firmu osnovao 2010. godine, a pre toga je radio kao inženjer vojne opreme u ministarstvu odbrane.

Navodi da njegova firma radi za policiju u Omanu i da joj isporučuje opremu koja stiže iz Srbije. Poslove sa „Beatronic Supply“ imaju jednom ili dva puta godišnje.

Za novac koji mu je uplatio „Beatronic Supply“ Al Habsi objašnjava da je iskorišćen za aerodromske takse, skladištenje robe srpske firme i njen prevoz. Dodaje da za ove poslove ima svu dokumentaciju i ne zna zašto je ovu transakciju američka banka označila kao sumnjivu.

Često posećuje Srbiju u društvu omanskih zvaničnika i kaže da sarađuje i sa kompanijama „Jugoimport“, „Krušik“ i „Zastava oružje“.

U vreme kada su se odigrale prijavljene transakcije, protiv Gorana Stojanovića i saradnika u Srbiji se vodila istraga zbog sumnji da je učestvovao u nameštanju tendera za dansku kompaniju „Beatronic Supply“. Ministarstvu odbrane Srbije prodali su neispravni balistički radar čime je oštetili budžet za oko 4,5 miliona evra, kako je tvrdilo tužilaštvo. Nakon ovog događaja se penzionisao u Vojsci Srbije i zaposlio upravo u beogradskom predstavništvu firme od koje je ovaj radar kupljen. Kasnije je osnovao istoimenu firmu.

Tužilaštvo je 2018. godine obustavilo istragu, prema dokumentaciji koju nam je Stojanović dostavio.

Izrael

„FinCEN dosijei“ otkrivaju da je kao sumnjiva označena i uplata od 214 hiljada dolara koja je srpskoj firmi „Edepro“ legla od izraelske kompanije „Perfect Defense Advising LTD“ u martu 2017. godine.

Dokumenta izraelskog poslovnog registra pokazuju da je vlasnik kompanije Asaf Hefec, čuveni general izraelske policije koji je sedamdesetih osnovao i vodio jedinicu za borbu protiv terorizma „Yamam“.   

Hefec nam je u telefonskom razgovoru rekao da su njihovi poslovi poverljivi i da ne može da govori o njima. 

Slično su nam odgovorili iz firme „Edepro“ –- potpisali su ugovor o tajnosti i ne mogu da pričaju o poslu sa izraelskom kompanijom. 

„Po tom ugovoru je bilo još uplata na naš račun, a to koliko vidimo nije označeno kao sumnjivo, pa nam nije jasno zašto bi jedna transakcija bila sumnjiva, a druge ne“, pitaju se u odgovoru potpisanom sa menadžment „Edepro“-a. 

Većinski vlasnik ove kompanije je bivši šef katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u BeograduBranislav Jojić.U svom portfoliju na sajtu, firma navodi da se bavi istraživanjima, ali i proizvodnjom i prodajom turbomotora, delova za rakete i municije.

U ovoj firmi od prošle godine dva odsto udela u vlasništvu ima i „Jugoimport“.  

„Edepro“ ima i fabriku u Leštanimau kojoj je 2008. godine došlo do eksplozije nakon koje je jedan radnik poginuo.

Sankcije protiv Tešića

Na listi FinCEN-a nalazi se i nekoliko transakcija kompanija povezanih sa Slobodanom Tešićem, kontroverznim trgovcem naoružanjem koji je blizak Srpskoj naprednoj stranci. 

Kao sumnjive označene su Tešićeve transakcije u vrednosti od 3,8 miliona dolara, koje su se odigrale u periodu od 20. marta do 6. juna 2017. godine.

Svega šest meseci kasnije, američki Trezor objavio je da je Tešića i nekoliko njegovih kompanija stavio pod sankcije.

Razlog je to što je, kako je navedeno u saopštenju, u Tešićevim transakcijama uočena korupcija.

„Tešić je vodio potencijalne klijente na skupocene odmore, plaćao obrazovanje njihovoj deci u školama ili univerzitetima na Zapadu i koristio mito velikog iznosa za osiguranje ugovora“, navodi američka administracija.

Dve godine kasnije, u decembru 2019, niz njegovih saradnika i njihovih firmi je takođe stavljen pod sankcije.

U pismu koje nam je poslala Tešićeva kompanija „Partizan tech“ navodi se da „Tešić nikada nije učestvovao ni na jedan način u bilo kakvim koruptivnim aktivnostima“.

„U vezi sa sankcijama SAD-a, Tešić i ‘Partizan tech’ su počeli postupak skidanja sa liste sankcija i angažovali su vodeće advokatske kancelarije iz SAD-a i Srbije“, piše u saopštenju. 

Pročitajte i prethodne dve priče iz projekta „FinCEN dosijei“:

Penzioner iz Srbije u svetskom skandalu pranja novca

Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama

U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca

Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Podržite naš rad donacijom! Detaljnije o tome kako da nas donirate pogledajte ovde.