Dva slučaja, kolokvijalno nazvana nadstrešnica i Generalštab, obeležili su prethodnu godinu. U okviru prvog desili su se masovni studentski protesti širom zemlje koje su pratili policijska brutalnost, nezakonita upotreba zvučnog topa i nasilje nad studentima i građanima od strane aktivista i podržavalaca režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke (SNS); hapšenje bivšeg ministra građevine Tomislava Momirovića u istrazi korupcije prilikom rekonstrukcije pruge, kao i obustavljanje postupka protiv bivšeg ministra građevine Gorana Vesića. Drugi je doveo do leks specijalisa, zakona koji je otvorio put za skidanje oznake kulturnog dobra i rušenja Generalštaba, ali i optužnicu protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
U godini za nama krivice i odgovornosti spašeni su ljudi bliski vlasti – osim Vesića, postupak je obustavljen i protiv njegovog advokata Nemanje Aleksića zbog napada na policajca, zastario je slučaj meklaren u kome je predsednikov kum Nikola Petrović, koji je bio pozitivan na kokain, izazvao saobrćajnu nesreću, a predsednik Vučić je pomilovao aktiviste SNS-a koji su prebili studente, kao i devojku koja je kolima na protestu udarila redara.
U 2025. godini desilo se više ubistava u Srbiji i Crnoj Gori koja se dovode u vezu sa ratom klanova, počelo je suđenje za ubistva vođa škaljarskog klana u Grčkoj, ali se i ništa važno nije desilo u slučaju „Jovanjica” koji je nekoliko meseci stajao u mestu zbog navodne bolesti prvookrivljenog Predraga Koluvije. Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović je osuđena, ali je potom presuda ukinuta, a prvostepeno je osuđen i narko-bos Darko Šarić za pokušj diskreditacije svedoka saradnika. Doneta je i važna presuda – prva pravosnažna odluka da je „skaj” zakonit dokaz, a koja može da predstavlja prekretnicu u domaćem pravosuđu.
Piše: Isidora Martać
Protesti zbog pada nadstrešnice i korupcije
Proteklu godinu obeležili su studentski i građanski protesti koji su počeli još krajem 2024, nakon što je sa zgrade novosadske železničke stanice pala nadstrešnica i ubila 16 ljudi. Najpre su studenti organizovali blokade saobraćaja na kojima se odavala počast stradalima, a potom su počeli i da organizuju proteste na kojima su tražili da se kazne odgovorni za pad nadstrešnice. Studentima su veliku podršku davali građani širom Srbije.
Umesto ispunjenja zahteva, međutim, vlast se brutalno obručunavala sa onima koji protestuju – policija ih je tukla i hapsila, držani su u pritvoru bez jasnog osnova, pratila ih je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) koja je snimala njihove razgovore i koristila ih za kampanje blaćenja, protiv njih su pokretani krivični i prekršajni postupci kako bi se zastrašili.
Oni koji su pozivali na proteste i akcije su hapšeni i protiv njih su pokretani postupci u kojima su sumnjičeni za navodno nasilno rušenje ustavnog poretka. Zbog toga su mnogi bili u pritvoru, a neki su, poput šestoro pripadnika STAV-a završili u egzilu. Javnost je veoma uznemirio i slučaj studenta Bogdana Jovičića koji je uhapšen na protestu i osumnjičen za nasilničko ponašanje. Dok je bio u pritvoru njemu je preminuo otac, a na sahranu je doveden sa lisicama.
Proteste je obeležilo i nasilje koje su vršili simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke, a koji zbog toga ne da nisu kažnjavani – štaviše, oslobađani su odgovornosti i u nekoliko slučajeva pomilovao ih je predsednik Aleksandar Vučić.
Takav je slučaj bio sa Milicom Stojanović koja se zaletela kolima na građane tokom protesta u januaru. Ona je najpre optužena za pokušaj ubistva, ali joj je delo najpre ublaženo, a na kraju je pomilovana. Isti slučaj bio je sa nasilnicima, aktivistima SNS-a iz Novog Sada, koji su krajem januara prošle godine u ovom gradu bejzbol palicama pretukli nekoliko studenata.
Jedna od stvari koja je obeležila proteste jeste i upotreba zvučnog topa – uređaja koji koristi zvučne talase kako bi postigao određene efekte, a koji može izazvati glavobolju, mučninu, dezorijentaciju i trajno oštećenje sluha. Upravo to se desilo hiljadama ljudi na velikom protestu u Beogradu 15. marta, prema svedočenjima koja su dali grupi nevladinih organizacija. O upotrebi ovog oružja govore i snimci sa društvenih mreža na kojima se vidi iznenadno brzo sklanjanje građana na bočne strane ulice, iz pravca Terazija ka Slaviji. Upotreba ovog oružja u Srbiji je nezakonita.
Slučaj su obeležile i bizarne i kontradiktorne izjave najviših državnih zvaničnika. Najpre su ministar policije i predsednik Aleksandar Vučić tvrdili da uopšte ne posedujemo te uređaje, a pošto se u medijima pojavile fotografije na kojima se vidi da su tokom protesta policijska vozila imala ove uređaje – Dačić je izjavio da ih policija poseduje, ali da ih „nikada nije upotrebila”.
Evropski sud za ljudska prava je krajem aprila ukazao Vladi Srbije da upotreba zvučnih uređaja za kontrolu građana na budućim protestima mora da bude sprečena jer je nazakonita.
„Skaj” poruke otkrile sukobe u SNS-u oko vrednih državnih poslova
KRIK je u januaru 2025. objavio „skaj” i druge poruke Miloša Pandrca, saradnika narko-bosa Darka Šarića, koje su otkrile da su 2020. godine u ogranku SNS-a u Novom Sadu postojali sukobi, podele i spletkarenja. Moćnici su bili podeljeni u dve grupe u kojima su se nalazili političari, biznismeni, ali i pripadnici organizovanog kriminala. Oni su se, vidi se iz dopisivanja, sastajali i zajedno učestvovali u poslovima, ali su istovremeno jedni drugima radili iza leđa.
Pandrc je, naime, bio blizak SNS biznismenu Dragoljubu Zbiljiću sa kojim se često viđao i dopisivao, ali i poslovno sarađivao. Zbiljić je, kako se vidi iz poruka, bio blizak Milošu Vučeviću, u to vreme gradonačelniku Novog Sada.
Sa njima je, kako se vidi iz poruka, u sukobu bila grupa koju su predvodili Zvonko Veselinović i kriminalac Goran Kovačević Goranac, a kojima je bio blizak i predsednikov kum Nikola Petrović, zaključuje se iz poruka.
Do sukoba je došlo zbog podele vrednih državnih poslovi u enegretici, odnosno jer je Zbiljić ojačao svoju poziciju. Pandrc u porukama opisuje kako se „tale” – navodi da je od jednog posla Zbiljić zaradio 25 miliona evra, od čega je predsednikov kum „na ruke“ dobio 2,5 miliona.
U porukama se pominje i Andrej Vučić, brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je bio iznad ovih frakcija. Za njega navode da je zainteresovan da preuzme energetiku, ali i da donosi važne državne odluke – „vaga” o sastavu Vlade i utiče na to ko će da bude postavljen za direktora policije.
Aleksandar Vučić je, upitan o ovoj ulozi svog brata, rekao da je u pitanju laž i da se njegov brat „nikada u takve stvari nije petljao niti će dok je živ”.
Čuli smo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara Međunarodni sajam turizma, pa smo odlučili da svratimo i postavimo mu par pitanja o #skaj prepiskama koje otkrivaju povezanost njegovog brata Andreja sa kriminalcima i upitnim biznismenima. pic.twitter.com/wUvpNl6LW1
— KRIK (@KRIKrs) February 19, 2025
Presuda Dijani Hrkalović
Krajem januara prošle godine bivša sekretarka MUP-a i nekada jedna od najmoćnijih osoba u policiji Dijana Hrkalović osuđena je na godinu i četiri meseca zatvora da je uticala na kolege da opstruiraju istrage i krše zakon. Osim nje, osuđen je i nekadašnji načelnik Policijske uprave Novi Sad Milorad Šušnjić na godinu dana zatvora, dok je bivši načelnik odeljenja za Specijalne istražne metode Dejan Milenković oslobođen optužbi.
Hrkalović je, kako je utvrdilo tužilaštvo, u tri slučaja uticala na kolege. Najpre, optužena je da je sprečila da izveštaj o veštačenju telefona kriminalca Veljka Belivuka policija na vreme dostavi tužilaštvu. U porukama pronađenim u Belivukovom telefonu spominjala se upravo Hrkalović – Belivuk se dopisivao sa žandarmom Nenadom Vučkovićem, njenim bivšim emotivnim partnerom, koji je Belivuku davao naloge šta da radi i koji mu je rekao da je o svemu obaveštena Dijana, ali i njeni šefovi.
Drugi slučaj odnosio se na pomoć čuvenom kriminalcu iz Bosne i Hercegovine, šefu tima ubica Darku Elezu – prema tvrdnji tužilštva, naredila je da njeni ljudi u policiji prisluškuju Eleza i time sprečila druga policijska odeljenja da ga istražuju. Treći slučaj ticao se uništavanja snimka razgovora advokata Miše Ognjanovića, koji je kasnije ubijen.
Presuda je, međutim, pala krajem godine kada je u pitanju Hrkalović. Apelacioni sud u Beogradu je početkom decembra prošle godine postupak protiv nje i Milenkovića vratio na ponovno suđenje. Šušnjić je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora.
Jotka osuđen na devet godina zatvora
Čuveni vođa kruševačkog klana Zoran Jotić Jotka je u januaru prošle godine osuđen na devet godina zatvora zbog naručivanja ubistva Dejana Stankovića Ždrokinca 2018. Jotić je, kako je utvrdio sud, ovo ubistvo naručio iz osvete – verovao je da je Ždrokinac bio iza likvidacije njegovog bliskog saradnika i desne ruke Gorana Petrovića Pete koji je ubijen još 2015, a policija do danas nije rasvetlila taj slučaj.
Presuda do kraja godine nije postala pravosnažna, ali je Apelacioni sud u Beogradu u decembru Jotiću ukinuo pritvor i pustio ga na slobodu. Ovakvu odluku sudije su obrazložile time da je Jotić star, kao i da je od poslednje pravosnažne presude protiv njega prošlo više od šest godina.
Hapšenje Grčića i Papića
Sredinom februara biznismen blizak SNS-u Aleksandar Papić uhapšen je zajedno sa bivšim direktorom Elektroprivrede Srbije (EPS) Miloradom Grčićem i još 13 osoba zbog malverzacija kojima su, prema tvrdnjama tužilaštva, oštetili EPS za više od milion evra. Papić je, kako tvrdi tužilaštvo, bio vlasnik firme koja je dobijala poslove od EPS-a u dogovoru sa Grčićem. Papić i Grčić su kasnije pušteni iz pritvora.
Papić je godinama bio blizak vladajućem SNS-u i svom kumu, bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću. Njegovu karijeru obeležili su raskol sa Stefanovićem i optužbe da je sarađivao sa kriminalnom grupom Veljka Belivuka – ove optužbe izneo je upravo Stefanović, a potvrdili ih Belivuk i njegov najbliži saradnik Marko Miljković. U postupcima koji se protiv njih vode za ubistva i pranje para ispričali su da su sa Papićem provodili vreme, za njega obavljali različite poslove, kao i da je Miljkoviću poklonio skupoceni „roleks” sat sa posvetom „za brata“. Jedan od „prljavih” poslova koje su navodno obavili za njega bilo je otimanje lokala na Trgu republike u Beogradu biznismenu Eduardu Lo Jakonu, što je on ispričao u intervjuu za KRIK. Više o Papiću pročitajte ovde.
Dva meseca nakon hapšenja sa Grčićem, Papić je osumnjičen i da je učestvovao u prevari ruskog državljanina za 125 hiljada evra obećavši mu državljanstvo Srbije.
Uhapšen Nemanja Stajić
Nemanja Stajić, nekada prvi čovek Sekretarijata za legalizaciju objekata u Beogradu, uhapšen je 20. februara zbog sumnje da je odobrio ozakonjenje niza nelegalno izgrađenih objekata čime su, kako se sumnja, on i njegova porodica stekli više miliona evra. Istraga protiv Stajića pokrenuta je još 2022. godine, šest meseci nakon što je KRIK objavio svedočanstva više građevinskih investitora koji su za korupciju i nelegalnu gradnju krivili Stajića i njegov sekretarijat.
Sredinom avgusta je podignuta i optužnica protiv Stajića i još 12 osoba. Prema tvrdnjama tužilaštva oni su u periodu od 2016. do kraja februara ove godine, kada su i uhapšeni, kroz nelegalne radnje stekli gotovo dva miliona evra i oprali oko devet miliona evra. Među optuženima je i njegov brat Novak Stajić koji se bavio gradnjom u Beogradu i to preko svoje firme „Loyal trust”, koja je takođe optužena. Stajići su, kako tvrdi tužilaštvo, novac od korupcije ulagali u izgradnju zgrada bez dozvole, a potom iz nezakonito legalizovali i prodavali stanove.
Počelo suđenje Šariću i Belivuku za ubistva vođa škaljaraca u Grčkoj
U martu prošle godine počelo je suđenje narko-bosu Darku Šariću i kriminalcu Veljku Belivuku da su organizovali likvidacije vođa škaljaraskog klana u Atini i na Krfu u Grčkoj 2020. godine. Slučaj se zasniva na dokazima sa skaja, aplikacije za bezbednu komunikaciju, ali do kraja godine nije počelo prikazivanje ključnih poruka koje su optuženi razmenjivali u vezi sa ovim ubistvima.
Optužnica protiv Šarića podignuta je više od godinu i po dana nakon što je KRIK otkrio da iza ubistva Alana Kožara i njegovog saradnika na Krfu stoje Šarić i kavački klan, kao i da je ovo bila jedna od najambicioznijih likvidacija za koju je potrošeno 1,4 miliona evra. Osim za ubistva na Krfu juna 2020. godine, Šarić i Belivuk su optuženi da su organizovali i ubistvo ključnih ljudi škaljarskog klana Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Atina u januaru iste godine. Kao organizator likvidacija je označen i šef škaljarskog klana Radoje Zvicer koji je u bekstvu i protiv koga se zbog ovih ubistva vodi postupak u Grčkoj.
KRIK je ranije objavio detalje optužnice, iz koje se vidi da su Šarić i saradnici angažovali i pripadnika čuvene ruske paramilitarne grupe Vagner.
Nerešen slučaj nestanka dvogodišnje Danke Ilić
Krajem marta prošle godine Apelacioni sud u Nišu ukinuo je rešenje o potvrđivanju optužnice za ubistvo dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Bora. Sud je ovakvu odluku doneo jer, kako navodi u obrazloženju, protiv optuženih Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića nema dokaza – telo devojčice nije nađeno i ne postoje dokazi da je mrtva.
Devojčica je, podsetimo, nestala u selu pored Bora u martu 2024. godine. Sledećeg meseca predsednik Aleksandar Vučić rekao da je slučaj rešen. Uhapšeni su Dragijević i Janković, inače radnici vodovoda, zbog sumnje da su kolima udarili devojčicu, a potom se otarasili njenog tela. U skrivanju tela, tvrdi tužilaštvo, pomagao im je i Dragijevićev otac koji je takođe optužen.
Ključni dokazi tužilaštva su snimci sigurnosnih kamera i analiza GPS-a koji su pokazali da su osumnjičeni u vreme nestanka devojčice bili u ulici u kojoj je ona poslednji put viđena. Tužilaštvo, međutim, nije uspelo da pronađe DNK tragove u kolima kojima su oni navodno odvezli telo devojčice niti njeno telo.
Važan dokaz za tužilaštvo su i ranija priznanja osumnjičenih iako su oni ove iskaze povukli tvrdeći da su krivicu priznali jer ih je policija brutalno tukla. O tome da je bilo policijske brutalnosti postoje dokazi – brat jednog od optuženih je preminuo u pritvoru, a nalaz sa obdukcije pokazao je da je preminuo od posledica prebijanja, kako je pisao Radar. Niko od policajaca zbog toga do danas nije odgovarao.
Beogradsko tužilaštvo podiglo optužnicu za pad nadstrešnice
Više tužilaštvo u Beogradu u martu je optužilo tri osobe – Slobodanku Katanić, menadžerku „Infrastrukture Železnice Srbije”, Milutina Savovića i Biljanu Krstić, predsednika i članicu Komisije za tehnički pregled novosadske stanice u slučaju pada nadstrešnice.
U optužnici, koju je sud potvrdio sredinom novembra i čije je detalje ekskluzivno objavio KRIK, tužilaštvo tvrdi da su njih troje, iako su znali da radovi na staničnoj zgradi nisu završeni, da ona nije stabilna i da njeno korišćenje može da ugrozi živote ljudi – odobrili da bude otvorena za putnike. Katanić, Savović i Krstić optuženi su za nesavestan rad, zloupotrebu službenog položaja i teško delo protiv opšte sigurnosti. Detalje pročitajte ovde.
Slučaj meklaren: postupak protiv Nikole Petrovića zastareo
U martu ove godine obustavljen je postupak pred Prekršajnim sudom protiv Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zbog saobraćajne nezgode koju je izazvao u martu 2023 – jer je zastareo, pisao je CINS.
Petrović je, podsetimo, vozeći skupoceni meklaren na Dedinju udario u automobil u kojem su se nalazile dve žene, koje su tom prilikom lakše povređene. Nakon nesreće utvrđeno je da je pozitivan na kokain i izmereno mu je 0,41 promila alkohola.
Protiv njega je prvo bila podneta krivična prijava nadležnom Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu. Nakon godinu dana ono je odlučilo da ne vodi krivični postupak. U saopštenju su naveli, između ostalog, da je prema mišljenju sudskih veštaka u trenutku nesreće koncentracija alkohola u krvi bila u okvirima dozvoljenog, te da se ne može utvrditi da li je Petrović vozio pod dejstvom kokaina s obzirom na to da postojanje kokaina u urinu ne određuje vreme kada je on konzumiran, kao i da kokain ima dejstvo samo kada je u krvi.
Nemanja Aleksić napao policajce, postupak obustavljen
Nemanja Aleksić, advokat bivšeg ministra građevinarstva Gorana Vesića, uhapšen je početkom aprila zbog napada na policajca. Aleksić je u naselju Veternik u Novom Sadu vređao i nasrnuo na dvojicu policajaca kada su pokušali da ga spreče da sa golf palicom u rukama priđe vozaču automobila sa kojim se posvađao. On im je tada, između ostalog, rekao: „Je*aću vam mamu u pi*ku, skinuću vam tu uniformu, dobićete otkaz…”. Iako su ga policajci savladali i vezali lisicama, on je nastavio sa uvredama.
Aleksić je potom optužen zbog ometanja službenog lica u vršenju dužnosti, kao i za napad na službeno lice. Optužnicu je u avgustu odbacio Apelacioni sud u Novom Sadu i obustavio postupke protiv Aleksića. Sud u rešenju čije je detalje objavio portal Nova, između ostalog navodi da nema dokaza da je Aleksić to učinio – iako je događaj snimljen i postoji više video-zapisa koji potvrđuju izjave oštećenih i svedoka.
Državljanstva za Ruse zbog „nacionalnog interesa“
U aprilu KRIK je otkrio da je Srbija po specijalnoj proceduri, mimo uobičajenih zakonskih propisa, dodelila državljanstva za 204 ruska državljana. Vlada je donela posebnu odluku u kojoj se navodi da je davanje državljanstva „u nacionalnom interesu“ Srbije.
Među onima kojima je dodeljeno državljanstvo KRIK je otkrio niz moćnih Rusa koji su povezani sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), profitere rata u Ukrajini, ali i oligarhe čije su firme pod sankcijama. Među njim su Ivan Sibirev, ratni profiter čija kompanija „R-stroj“ je razvijala poslove u ratom uništenim ukrajinskim gradovima, Viktor Šendrik, bivši specijalac Ruske službe bezbednosti (FSB) i šef obezbeđenja ruskih oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga, kao i Dimitrij Sergejev, blizak prijatelj sina čuvenog FSB generala Nikolaja Patruševa koji je blisko sarađivao sa Aleksandarom Vulinom na prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu.
Promene u policiji
U aprilu, posle duže od tri godine, srpska policija dobila je direktora. Na tu poziciju postavljen je Dragan Vasiljević koji je pre toga rukovodio Direkcijom policije.
Ovo nije jedina velika promena u policiji koja se dogodila prošle godine. Neke od njih dešavale su se u vreme gotovo svakodnevne policijske brutalnosti na protestima i optužbi građana da najviše nasilja primenjuje policijska jedinica za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata kojom rukovodi Marko Kričak.
Ninoslav Cmolić, načelnik Uprave kriminalističke policije koji je u policiji napredovao za vreme ministra Aleksandra Vulina, krajem septembra je otišao u penziju, kako je pisao Insajder. KRIK je ranije otkrio da je, nakon što je Cmolić preuzeo SBPOK, odbačena krivična prijava protiv Jelene Tanasković, bivše direktorke “Infrastrukture železnice Srbije” i drugarice njegove supruge bivše ministarke Irene Vujović.
U septembru je smenjen komandant Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoje Vulević. On je tada rekao da je smena usledila jer SAJ „nije pod apsolutnom kontrolom“ predsednika Aleksandra Vučića. Na Vulevićevo mesto došao je Igor Žmirić.
Kričak, protiv koga su podnete prijave zbog nasilja na protestima, je 30. decembra 2025. napredovao i preuzeo rukovođenje Upravom kriminalističke policije.
Đuro Macut kupio vilu vrednu milion evra
Samo dan pre nego je postao premijer u aprilu prošle godine Đuro Macut, doktor endokrinologije tada nepoznat javnosti, kupio je vilu vrednu milion evra na Zvezdari, otkrio je KRIK.
Macut je vilu kupio od Tomislava Bogetića, bivšeg direktora javnog preduzeća Beograd put. Macut nije želeo da odgovori na pitanje novinarima KRIK-a odakle mu novac za vilu, a Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio je da ju je kupio novcem iz različitih izvora – ušteđevine, pozajmice, poklona i od prodaje druge nekretnine.
KRIK je u avgustu otkrio i da je protiv Macuta 2019. podneta krivična prijava zbog smrti pacijentkinje. Prijavu je protiv njega i još nekoliko lekara podneo suprug preminule, jer nisu uzeli njen pisani pristanak za rizičnu intervenciju kojoj je bila izložena – a što su po zakonu bili obavezni da učine. Slučaj je stigao do Ustavnog suda koji već pet godina ne donosi odluku o ovom postupku.
Čuli smo da će novi premijer Đuro Macut posetiti slavu Beograda, a pošto se na slavu ne zove, već dolazi, došli smo da ga pitamo otkud novac za vilu od milion evra? pic.twitter.com/b5nFFlKfpz
— KRIK (@KRIKrs) May 29, 2025
Šarić osuđen na šest godina zatvora
Narko-bos Darko Šarić sredinom aprila osuđen je na šest godina zatvora zbog pokušaja diskreditcije Nebojše Joksovića, ključnog svedoka saradnika iz postupka u kome se Šariću sudilo za šverc kokaina, ali je oslobođen optužbi da je planirao Joksovićevo ubistvo. Šarić je, prema navodima iz optužnice, želeo da se osveti Joksoviću zbog svedočenja, pa je organizovao eksploziju automobila u Valjevu sa ciljem da za to okrivi Joksovića i tako ga diskredituje.
Osim Šarića, osuđeni su i njegovi saradnici. Između ostalih, advokat Dejan Lazarević dobio je tri i po godine zatvora i zabranu bavljenja advokaturom u trajanju od sedam godina, mlađi brat Duško Šarić osuđen je na godinu dana zatvora, a blizak saradnik Bojan Stanojković na tri i po godine zatvora.
Ovo nije konačna presuda i čeka se odluka Apelacionog suda u Beogradu.
U okviru ove istrage, a na osnovu poruka sa skaja, policija je utvrdila da su Šariću i njegovim saradnicima pomagali visoki državni funkcioneri – bivši ministar policije Nebojša Stefanović i tada visokopozicionirani načelnik u BIA Marko Parezanović, ali ih tužilaštvo nije čak ni pozvalo na razgovor. Klan je imao pomoć još jednog visokog funkcionera koga su oslovljavali nadimkom Oskar, ali policija nije utvrdila o kome je reč. U javnosti se spekuliše da je u pitanju predsednik države Aleksandar Vučić, što on nije jasno demantovao. Više o tome pročitajte u KRIK-ovoj priči.
Školovanje dece Siniše Malog plaćale misteriozne ofšor firme
KRIK je u maju otkrio da je oko 235.000 evra za školovanje dece ministra finansija Siniše Malog u prestižnoj privatnoj školi u Beogradu plaćeno novcem sumnjivog porekla koji se slio iz nekoliko ofšor kompanija.
Iza jedne od ovih ofšor firmi, „Alessio Investment” sa Britanskih Devičanskih Ostrva, krio se upravo Mali. Ova firme je odranije poznata – KRIK je pre nekoliko godina otkrio da je preko nje porodica Mali nezakonito prisvojila 10 hektara državne zemlje kod Vršca.
Iza druge firme, takođe sa Britanskih Devičanskih Ostrva, bio je javnosti nepoznati biznismen koji je novinarima KRIK-a rekao da je njegova firma uplatila novac, ali da je samo bila posrednik u plaćanju – kako bi se sakrili oni koji su zapravo uplatili novac.
Treća firma, kako je otkrio KRIK, u vlasništvu je međunarodne grupe „Comita” iz Moskve, koja u Srbiji sarađuje sa sestrom-firmom „Milenijum tima” – kompanije o čijim je koruptivnim vezama sa Malim ranije pisao KRIK.
Slučaj Generalštab
Sredinom maja prošle godine uhapšen je Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture zbog sumnje da je falsifikovao dokument na osnovu koga je potom skinuto obeležje kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba i zgrade Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša u Beogradu.
Istragom su obuhvaćeni Slavica Jelača, sekretarka Ministarstva kulture, i Aleksandar Ivanović, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Ivanović je na saslušanju uperio prst u odgovornog iz vrha vlasti – rekao je da je ministar kulture Nikola Selaković od njega više puta tražio da dostavi dokument u kojem se predlaže ukidanje svojstva kulturnog dobra, kako je otkrio BIRN.
Selaković je potom saslušan u Tužilaštvu za organizovani kriminal. Sredinom decembra je i optužen za zloupotrebu službenog položaja. Sa njime je optuženo i ostalo troje osumnjičenih.
U ovom slučaju pominju se još dvojica ministara.
Goran Vesić, bivši ministar građevine, potpisao je 2024. godine u ime Vlade Srbije ugovor sa firmom Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, kojim ustupa zemljište na kome je Generalštab, za izgradnju hotela i velikog stambenog kompleksa.
Drugi ministar je Siniša Mali – njega, između ostalog, spominje u svojoj ostavci Dubravka Đukanović, bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Ona je navela da je ostavku dala zbog pritisaka da skine zaštitu sa zgrade Generalštaba, a ti pritisci su vršeni na sastanku kom je prisustvovao Mali.
Konačno ukidanje zaštite nad ovom zgradom i nesmetan put za investicije Trampovog zeta omogućilo je usvajanje posebnog zakona – leks specijalis. On stavlja van snage druge zakone i omogućava rušenje Generalštaba i izgradnju drugih objekata na toj parceli.
Međutim, istog dana kada je podignut optužni predlog protiv Selakovića, Kušner se povukao iz projekta, objavio je Vol strit žurnal. Mali je tom prilikom izjavio da je u pitanju ogroman gubitak za Srbiju, ali da odustajanje nije konačno, već trenutno.
Ministri uvećali imovinu od kad su na funkcijama
U junu prošle godine KRIK je otkrio podatke o imovini 32 ministara u okviru baze podataka o imovini političara.
Otkrili smo da ministar Bratislav Gašić sa porodicom poseduje etno-selo, stanove, zgrade i zemljište vredne više od 23 miliona evra. U selu Lomnica nedaleko od Kruševca poseduje ogromno imanje u kome je čak prisvojio i reku.
Otkrili smo i da je ministar Darko Glišić nadomak Uba izgradio hacijendu čija je vrednost procenjena na 650.000 evra, ali i da je njegova bivša partnerka Marija Ranđelović, u vreme kada su bili zajedno, kupila tri stana vredna najmanje 175.000 evra. Nakon ovoga, Glišić nas je vređao i napao optužujući nas da smo „kavačko glasilo”.
KRIK je otkrio i da je ministar bez portfelja Novica Tončev ima šemu zahvaljujući kojoj izbegava da plaća saobraćajne kazne. Naime, on je dva automobila svoje kompanije „Tončev gradnja” ustupio državi, koja ih je onda dala njemu na korišćenje – čime je njegova kompanija izbegla da plati najmanje milion dinara prekršajnih kazni.
Hapšenje Tomislava Momirovića
Početkom avgusta odjeknula je vest da je bivši ministar građevine Tomislav Momirović uhapšen u okviru velike finansijske istrage Tužilaštva za organizovani kriminal. Hapšenje je tada izbegao Goran Vesić jer je dan ranije primljen u privatnu bolnicu zbog operacije.
Momirović i Vesić, kako je tada saopštilo tužilaštvo, osumnjičeni su da su, zajedno sa još 12 osoba, oštetili budžet Srbije za 115 miliona dolara prilikom rekonstrukcije pruge Novi Sad-Kelebija.
Njima dvojici se, između ostalog, na teret stavlja da su potpisivali anekse ugovora kojima je kineskim kompanijama CRIC i CCCC, izvođačima radova na rekonstrukciji pruge, omogućeno da određene radove dodatno naplaćuju i da za njih ne moraju da se raspisuju javne nabavke.
Momirović nije ostao dugo u zatvorskoj ćeliji – 15. avgusta pušten je u kućni pritvor.
Istraga i dalje traje. Jedno vreme stajala je u mestu jer je Vesić bio u bolnici i zbog lošeg zdravlja nije mogao da bude saslušan sve do polovine novembra.
Rekordan izvoz oružja u Izrael
Početkom avgusta BIRN je otkrio da je Srbija u prvoj polovini 2025. u Izrael izvezla municiju vrednu oko 55,5 miliona evra, što je više nego tokom cele prethodne godine, kada je izvoz dostigao rekordnih 47,9 miliona evra.
Među kupcima municije je moćna izraelska firma koju je izvestiteljka Ujedinjenih nacija Frančeska Albaneze u svom izveštaju označila kao “profitera genocida koji traje“ u Gazi.
Slučaj „Jovanjica” tapka u mestu, Koluvija razvija biznis sa konopljom
Tokom protekle godine jedno od najvažnijih suđenja u Srbiji, slučaj „Jovanjica”, nije daleko odmaklo.
Na sporost je uticalo to što je zbog promene sudije suđenje krenulo ispočetka, ali i to što se Predrag Koluvija, optužen da je organizovao kriminalnu grupu koja je gajila marihuanu na imanju njegove firme „Jovanjica”, mesecima nije pojavljivao na sudu zbog navodnih zdravstvenih problema.
Koluvija je izostanak pravdao time da je operisan i da mora da miruje, ali je BIRN otkrio da je u vreme kada nije dolazio na suđenje išao na koncert pevačice Jelene Tomašević, kao i da je viđan na drugim javnim događajima. U sudu se pojavio nakon sedam meseci odsustvovanja i to tek pošto su sudski veštaci zaključili da je sposoban da dolazi na suđenje.
Istovremeno, Koluvija je pokrenuo biznis sa konopljom RasKonop, o čemu je pisao BIRN krajem avgusta. Koluvija se time često hvali na društvenim mrežama.
Razgovor Lučića i Milera
Krajem avgusta novinarska mreža OCCRP i KRIK objavili su snimak razgovora između direktora kompanije United Group Stena Milera i direktora državnog Telekoma Vladimira Lučića u kome dogovaraju smenu Aleksandre Subotić, dugogodišnje direktorke United Medije. Subotić vodi kompaniju pod čijim okriljem posluju mediji N1, Nova S, Danas, Radar.
U njemu se čuje kako Lučić kaže Mileru da je smenu Subotićke tražio predsednik Aleksandar Vučić. Miler je Lučiću objasnio da najpre mora da oslabi kompaniju koju Subotićka vodi: „Moram da napravim tu kompaniju veoma malom u Srbiji”, čuje se u razgovoru.
Nakon objavljivanja razgovora kompanija United Group potvrdila je da se on desio, ali je negirala da je Lučić ili bilo ko drugi vršio pritisak u vezi sa zaposlenjem Subotić.
Sredinom oktobra Više tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od KRIK-a audio-snimak ovog razgovora navodeći da im je potreban zbog krivične prijave koju je firma United Group podnela protiv više osoba. Redakciji KRIK-a su zapretili novčanim kaznama ukoliko im snimak ne dostavi, a urednik KRIK-a Stevan Dojčinović izjavio je da je ovo pokušaj tužilaštva da sazna ko je izvor koji je novinarima dostavio snimak.
Više tužilaštvo u Beogradu je potom krajem decembra saopštilo da snimak Lučića i Milera, prema proceni njihovog veštaka, nije originalan. Novinarka KRIK-a Vesna Radojević rekla je da to tužilaštvo brani Vučića i ne bavi se sadržajem razgovora.
„Zar nije normalno da tužilac kaže ‘da vidim šta zapravo ima ovde, da li ovde ima nekih korupivnih radnji kako se ovo ne bi dogodilo’ jer se u razgovoru pominje predsednik republike, a jedan od sagovornika je direktor državne kompanije”, rekla je tada Radojević.
„Skaj” zvanično dokaz na sudu – doneta prva pravosnažna presuda
Početkom septembra Apelacioni sud u Beogradu saopštio je da je bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora i pet godina zabrane rada u policiji. Stolić je osuđen jer je članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka odavao tajne podatke iz istrage koja se protiv njih vodila.
Ovo je prva pravosnažna presuda u kojoj su „skaj” poruke sa aplikacije za bezbednu komunikaciju prihvaćene kao dokaz. Da li „skaj“ može da bude dokaz ili ne jedna je od ključnih tema u srpskom pravosuđu poslednjih nekoliko godina, od kada su na osnovu poruka sa ove aplikacije pokrenute prve istrage u Srbiji.
Zbog toga presuda protiv Stolića može da predstavlja prekretnicu u domaćem pravosuđu.
Otkriven paravojni ruski kamp u Srbiji
Krajem septembra dvojica muškaraca uhapšena su u Šapcu zbog sumnje da su povezani sa finansiranjem i organizovanjem paravojnih ruskih kampova za obuku Moldavaca i Rumuna na teritoriji Loznice. BIRN je tada objavio da je u kampu obučeno više od 150 stranih državljana proruske orijentacije od jula do septembra. Treninzi su organizovani u cilju pripreme za tada najavljene izbore u Moldaviji.
Istog meseca desilo se još jedno veliko hapšenje grupe u Srbiji osumnjičene da je postupala po instrukcijama ruske obaveštajne službe. Oni su uhapšeni zbog špijunaže, podstrekivanja rasne i verske mržnje u Francuskoj i Nemačkoj. U te svrhe, oni su u ovim zemljama od aprila do septembra 2025. Izveli više akcija – bacili su zelenu boju na Muzej holokausta, nekoliko sinagoga i jevrejski restoran, lepili su nalepnice sa „genocidnim sadržajem“ i ostavljali svinjske glave kod islamskih verskih objekata u Parizu. Organizator grupe je u bekstvu, a policija nije otkrila njegov identitet. Francuski portal Mediapart objavio je da je u pitanju Aleksandar Savić.
Rasvetljeno ubistvo Vladimira Popovića Popa
Krajem oktobra tužilaštvo je rasvetlilo ubistvo kriminalca Vladimira Popovića Popa, nekadašnjeg vlasnika beogradskog kazina „Havana“ kome se sudilo za iznudu. Pop je bio blizak škaljarskom kriminalnom klanu, ali i kriminalcu Luki Bojoviću.
Za njegovo ubistvo osumnjičeni su članovi kriminalne grupe Vračarci, a kao direktni izvršilac osumnjičen je Marko Drakula, član ove grupe koji se ranije sumnjičio za pokušaj ubistva vođe škaljarskog klana Jovana Vukotića.
Akcija hapšenja desila se dan nakon što je tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić vratio iz posete Eurodžastu.
Tužilaštvo je pre nekoliko godina, kada je pokrenulo istragu protiv Vračaraca, sumnjalo i da bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović ima veze sa ovom kriminalnom grupom, o čemu je pisao KRIK. Tužilaštvo je tada od kolega iz Francuske tražilo skaj poruke osumnjičenih članova grupe, a među 77 imena bila je i Hrkalović. Tužilac je u dopisu Francuzima naveo da se grupa sumnjiči za četiri ubistva, ali ne šta je tačno bila Hrkalovićkina uloga. Ona ni za šta nije procesuirana.
Čuvari partije iz Ćacilenda
Početkom novembra KRIK je objavio bazu “Čuvari partije” koja sadrži podatke o tome ko su ljudi koji su se okupljali u Ćacilendu, kampu koji je mesecima bio postavljen ispred Predsedništva Srbije, a koji podržavaju režim Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku. Ovi ljudi su često napadali građane i studente na protestima.
Među njima su, kako je oktrio KRIK, ljudi osuđivani za ubistva, trgovinu drogom, tuče, pucnjave, nedozvoljeno nošenje oružja, nasilje u porodici, ali i osobe blisko povezane sa ljudima iz podzemlja.
Neka od najzvučnijih imena su Đorđe Prelić, bivši vođa navijača Partizana osuđivan za ubistvo Brisa Tatona, Milan Ostojić Sandokan, šef šabačke grupe koji je osuđen za naručivanje ubistva, Petar Panić Pana, poznati kriminalac koji je bio blizak nekadašnjem vođi zemunskog klana Dušanu Spasojeviću i kome je, kako smo ranije otkrili, ministar zdravlja Zlatibor Lončar pomagao da izbegava suđenja. Više o njima pročitajte ovde.
Povećani napadi na novinare
I tokom prošle godine novinari su se suočavali sa brojnim pritiscima od strane vlasti – fizičkim napadima, targetiranjem, tužbama, ali su velike probleme imali novinari koji su izveštavali sa protesta.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 371 slučaj ugrožavanja bezbednosti novinara u 2025. godini, uključujući 113 fizičkih napada i 165 pretnji. Broj je više nego udvostručen – budući da je u 2024. bilo 168 ovakvih slučajeva.
NUNS navodi da atmosferu dodatno zagrevaju verbalni napadi i kampanje diskreditacije koje dolaze sa vrha vlasti, kao i da je izuzetno zabrinjavajuće što je da je policija sve češće postajala izvor rizika, a ne zaštite. Podaci NUNS-a dodatno pokazuju da je od marta do decembra bilo 77 slučaja u kojima je policija pasivno posmatrala napade ili je aktivno koristila silu protiv novinara koji su imali jasna obeležja.
Pritisak na novinare su i SLAPP tužbe kojima je cilj da zatraše novinare i onemoguće ih da obavljaju svoj posao. KRIK je i prošle godine bio vodeća redakcija sa brojem ovih tužbi – godinu smo završili sa 15 aktivnih postupaka.
Nisu, međutim, samo napadi izazivali zabrinutost među novinarima, već i pojedine najave izmena zakona. Jedan od njih je nacrt o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika čije izmene, kako ističu stručnjaci, mogu da utiču na rad novinara oni čak mogu i da završe u zatvoru samo zbog toga što od institucija traže informacije i dokumenta ili snimaju razgovore sa sagovornicima.
Rasplamsavanje rata klanova
Proteklu godinu obeležilo je rasplamsavanje kriminalnog rata. Tokom godine u Srbiji se desilo više kriminalnih ubistava, a likvidacije su se odigrale i u susednoj Crnoj Gori u kojoj je u ovim sukobima ubijeno najmanje šest osoba, ali i u Španiji.
Okidač je, kako deluje, bilo ubistvo člana kavačkog klana Filipa Kneževića koji je likvidiran u julu 2025. u centru Barselone. On je u Srbiji bio optužen za ubistva vođa škaljarskog klana na Krfu 2020. godine.
Krajem septembra u kafiću koja se desila u sred dana u Višnjičkoj banji u Beogradu ubijena je jedna osoba, a četiri ranjene. Jedan od učesnika bio je i vođa navijača Lazar Marinković poznatiji kao Lucifer, kako je pisao portal Nova. Sutradan se u centru Beograda, u Kosovskoj ulici dogodio još jedan incident – eksplodirala je bomba u stanu od čega je stradala jedna osoba. Policija je uhapsila 26-godišnjaka zbog sumnje da je doneo eksploziv.
Krajem oktobra u Beogradu na vodi ubijen je Filip Ivanović, povezan sa škaljarcima. Njemu se sudilo da je učestvovao u likvidaciji Bojana Mirkovića 2020. u Beogradu tako što je pomogao ubici da pobegne. Ivanovićev brat likvidiran je nešto manje od mesec dana ranije u Crnoj Gori.
U restoranu na Novom Beogradu početkom decembran pucano je u 30-godišnjeg muškarca, a za pokušaj ubistva osumnjičen je 16-godišnjak koji je uhapšen. Za stolom je sedeo bivši vođa navijača Partizanove grupe „Zabranjeni” Nenad Alajbegović Alibeg.
Gotovo nedelju dana kasnije na Vračaru se dogodio novi okršaj – pucano je u vlasnika kafića Vuka Bajruševića, koji je od ranije poznat javnosti jer ga je oteo čuveni zemunski klan. Njegovoj sestri Bojani Bajrušević, ranije se sudilo za šverc cigareta.
Poslove na EXPO dobijali kriminalci i ljudi bliski vlasti
Đorđe Prelić, jedan od vođa nekadašnje Partizanove navijačke grupe Alkatraz osuđivan za ubistvo Brisa Tatona, bio je angažovan za poslove na EXPO-u, otkrio je CINS krajem novembra prošle godine. Prelić je, kako je sam rekao, čistio gradilište i za to dobio oko milion i dvesta hiljada dinara.
Prelić je ove godine bio u Ćacilendu, kampu u Pionirskom parku u kome su se okupljale pristalice režima Aleksandra Vučića i SNS-a, ali je negirao da njegov angažman ima ikakve veze sa SNS-om.
Poslovi koji se dobijaju za izgradnju projekta EXPO uglavnom završe ispod radara zbog posebnog statusa koji ovaj projekat ima – Skupština Srbije je za specijalnu izložbu „EXPO 2027 Beograd“ usvojila leks specijalis, poseban zakon koji je omogućio vlasti da ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama.
EXPO je inače, jedan od najvažnijih projekata u Srbiji za vladajući režim. Milionske poslove na njemu dobijaju ljudi koji su bliski vlasti ili je podržavaju. Tako je, advokat Igor Isailović, blizak ministru finansija Siniši Malom, dobio posao vredan 14,3 miliona dinara, pisala je u junu ove godine Nova ekonomija.
Obustavljen postupak protiv Vesića za pad nadstrešnice
Kraj godine obeležila je i odluka Višeg suda u Novom Sadu da obustavi krivični postupak protiv bivšeg ministra građevine Gorana Vesića i još pet osoba u slučaju pada nadstrešnice. Tužilaštvo se zbog te odluke žalilo Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji još nije doneo odluku.
Istragu protiv Vesića vodilo je gotovo godinu dna Više tužilaštvo u Novom Sadu. Ono je krajem 2024. naredilo privođenje Vesića i još 12 osoba – među kojima su bili i bivši direktori „Infrastruktura železnice Srbije” Nebojša Šurlan i Jelena Tanasković, kao i Vesićeva pomoćnica Anita Dimoski. Tužilaštvo je krajem decembra 2024. podiglo i optužnicu, ali ju je sud vratio na dopunu i naložilo dodatnu istragu.
Vesića je tužilaštvo sumnjičilo da nije primenio svoja ovlašćenja iz delokruga minista i da je tako omogućio puštanje u rad dela stanice n kome je bila nadstrešnica. On je na saslušanju rekao da smatra da je do pada nadstrešnice došlo zbog propusta struke i neadekvatnog održavanja, kako je pisao Forbs. Rekao je da se ne smatra odgovornim zbog toga niti je mogao da utiče na to, kao i da „stanica nije puštena u rad jer je on došao na otvaranje“.
Tužilaštvo je u međuvremenu doradilo optužnicu i poslalo je sudu na potvrđivanje, ali je sud utvrdio da protiv Vesića, Tanasković i još četvoro optuženih nema dokaza i obustavio krivični postupak protiv njih.
Ipak, potvrdio je optužnicu protiv Nebojše Šurlana, nekadašnjeg direktora „Infrastrukture železnice Srbija”, i još šest osoba.
BIA i prisluškivanje građana
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) prošle godine je mimo zakona prisluškivala aktiviste i političare, ali i druge građane.
Tako je krajem oktobra Insajder otkrio da je BIA tri i po meseca prisluškivala prostorije opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG). Jedan od razgovora koji je snimila, a u kome učestvuju novosadski aktivisti, snimila je slučajno – pošto se nalog za prisluškivanje odnosio na osobu koja nije među njima. To, međutim, nije sprečilo tužilaštvo da na osnovu ovog snimka 12 aktivista optuži za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Nalog za prisluškivanje odnosio se na članicu PSG-a Anu Oreg koja nije optužena.
BIRN je krajem godine otkrio da je BIA 2024. godine tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy. To se dešavalo 2024. godine kada se u Srbiji masovno protestovalo protiv Rio Tinta i za ispunjenje zahteva poljoprivrednika. Ovaj softver BIA je ranije instalirala i u telefone novinara.
Pročitajte ključna otkrića KRIK-a u 2025.
