Smrt 15 osoba nakon pada nadstrešnice tek rekonstruisane zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, početak gradnje Ekspa i Nacionalnog stadiona, ponovno pokretanje projekta „Jadar“, prizemljenje avio-kompanija Željka Mitorovća i Nikole Petrovića, presuda za masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje – neki su od događaja koji su obeležili 2024. godinu.  

I u protekloj godini novinari su došli do važnih otkrića, ali kao i prethodnih godina izostale su reakcije nadležnih organa i tužilaštva. KRIK je otkrio da je policija utvrdila da iza nadimaka Edo i Markus u „skaj“ porukama članova klana Darka Šarića stoje bivši ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik BIA-e Marko Parezanović, kao i koliko je velika imovina Vladmira Đukanovića, moćnog funkcionera Srpske napredne stranke i advokata Dijane Hrkalović i Predraga Koluvije. KRIK je otkrio i da je tužilaštvo za organizovani kriminal još 2012. sumnjičio Koluviju da je bio šef grupe koja je uzgajala marihuanu, kao i koje je sve srpske kriminalce za prodaju „skaj“ telefona angažovala kanadska kompanija „Skaj“.

U 2024. godini novinari su se suočavali sa velikim problemima. Najveći pritisak bile su SLAPP tužbe koje su protiv njih podnosili moćnici kako bi ih zastrašili, finansijski i psihološki iscrpeli i ućutkali. KRIK se suočio sa presedanom – tužbom sudije kojom osim novčane kazne traži i zatvor i zabranu rada za novinare. Kolegu Vuka Cvijića napao je direktor tabloida Srpski telegraf Milan Lažević, a slučaj nije rešen uprkos tome što se sve desilo pred svedocima i što u blizini mesta događaja postoje sigurnosne kamere. 

Piše: Branislav Grković

Bivši pripadnici DB-a oslobođeni optužbi za ubistvo Ćuruvije

Apelacioni sud u Beogradu je u februaru pravosnažno oslobodio četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine. Time je preinačena presuda Višeg suda kojom su Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Ovim je stavljena tačka na postupak protiv ove četvorice, a nalogodavci i ubica novinara ostatli su nepoznati. 

Apelacioni sud je ovu presudu doneo još aprila 2023. godine, ali je javnost iz nepoznatih razloga čekala gotovo deset meseci na njenu objavu. Kako stoji u obrazloženju, Apelacioni sud nije utvrdio da je postojala organizovana kriminalna grupa, niti je utvrđeno ko je, kada i gde napravio plan da likvidira Ćuruviju.

Fondacija „Slavko Ćuruvija“ saopštila je da je presuda duboko uznemirila njegovu porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce. Zbog ovog saopštenja Kurak, Radonjić i Romić tužili su fondaciju.

Gradnja EXPO-a, poslovi za bliske vlastima

U februaru je nadomak Surčina počela gradnja hala za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO 2027, a u maju i izgradnja Nacionalnog stadiona. Predstavnici vlasti neprestano ponavljaju kako je EXPO najvažniji projekat za Srbiju, a predsednik Aleksandar Vučić najavio je mogućnost da se na budućem Nacionalnom stadionu odigra finale Lige šampiona. 

Transparentnost Srbija ocenila je da je za tendere za poslove na gradnji ova dva projekta karakteristično odsustvo konkurencije, ali i sumnje da je bilo dogovora o tome ko će dobiti posao. Ono što su javne nabavke do sada pokazale jeste da je zajednički imenitelj za brojne firme, pobednice tendera – bliskost sa vladajućom Srpskom naprednom strankom.

Tako su među onima koji su dobili poslove beogradski advokat Igor Isailović, osoba bliska ministru finansija Siniši Malom i bivšoj premijerki, a sada predsednici parlamenta Ani Brnabić, kao i firme bliske SNS-u poput kompanije „Energotehnika-Južna Bačka“.

Većinski vlasnik „Južne Bačke“ je Dragoljub Zbiljić, biznismen blizak SNS-u. Njegova kompanija često dobija poslove od države. BIRN je ranije otkrio da je Zbiljić bio garant kredita od 55 miliona dinara koji je SNS uzela u Univerzal banci za izbore 2012. godine.

Počelo suđenje naprednjaku Aleksandru Jovičiću

Više od dve i po godine nakon hapšenja i posle nekoliko odlaganja u Višem sudu u Beogradu sredinom februara 2024. počelo je suđenje bivšem predsedniku opštine Palilula i članu predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandru Jovičiću. 

On je negirao optužbe da je u periodu od jula 2016. do novembra 2018. uzimao novac od investitora i omogućavao im da grade bez dozvole na opštini koju je vodio. Jovičić, čiji je advokat uticajni  funkcioner SNS-a Vladimr Đukanović, tvrdio je na početku suđenja da je optužnica nedefinisana i da ne zna od čega se brani, ali je ipak osporio sve tvrdnje tužilaštva. 

Kada je Jovičić uhapšen u junu 2021. privedeno je i osmoro građevinskih inspektora opštine Palilula, od kojih je sedmoro potom sa tužilaštvom sklopilo sporazume o priznanju krivice i dobilo uslovne kazne zatvora. Suđenje Jovičiću je u toku.

Policija utvrdila ko su Edo i Markus, ali ne i ko je Oskar

KRIK je u martu objavio policijski dokument koji pokazuje da je policija identifikovala dva moćna predstavnika države koji su pomagali narko-bosu Darku Šariću – bivšeg ministra policije Nebojšu Stefanovića i načelnika BIA Marka Parezanovića. Uprkos tome, tužilac za organizovani kriminal nije ih procesuirao. 

Prema istrazi, Stefanović je imao nadimak Edo i Šariću je dodelio dvojicu svojih saradnika iz policije da pomažu klanu, ali je i lično dostavljao poverljive informacije ovoj grupi. Zauzvrat je, vidi se iz „skaj” poruka koje su ključni dokazi u istrazi, dobio sat.

Parezanović je imao nadimak Markus i navodno je kriminalcima bio prolaz do moćnog funkcionera kog su nazivali Oskar, vidi se iz dokumenata iz istrage. Šarićev cilj bio je da izdejstvuje blažu kaznu za šverc kokaina i da utiče na sudsko veće koje je odlučivalo o njegovoj žalbi na prvostepenu presudu. Iz „skaj” poruka vidi se da je prvi plan bio da to učine preko predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića sa kojim je organizovan sastanak u BIA-i. Sastanku je prisustvovao i Parezanović. 

Milenković je na tom sastanku navodno rekao da ne može da utiče na sudiju Milimira Lukića koji je bio predsednik veća koje je odlučivalo o žalbi. Prema „skaj“ porukama Milenković je za Lukića rekao da je „težak za bilo koju vrstu pritiska, osim institucionalnog“. Navodno je naveo i da to može da reši samo jedan čovek – moćni funkcioner koga su članovi grupe nazivali šifrovanim nadimkom Oskar – a čiji identitet policija nije utvrdila. Lukić je kasnije isključen iz veća koje je odlučivalo o presudi Šariću.

U javnosti su odmah počele spekulacije da bi Oskar mogao da bude predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Vučić je takođe reagovao – prvo je izjavio da nije siguran da li je on Oskar, da bi nedelju dana kasnije rekao da se ponadao da je ipak reč o njemu pošto, kako je istakao, „o tom Oskaru pričaju sve najgore, što će reći da je taj čovek veoma dobar za ovu zemlju.“   

Vučić, ipak, do sada nije komentarisao otkriće da su Stefanović i Parezanović pomagali Šarićevom klanu.

Stefanović i Parezanović neće svedočiti na suđenju Darku Šariću za planiranje ubistva i diskreditacije svedoka saradnika Nebojše Joksovića pošto je sudija Zoran Šešić odbio predlog advokata da budu svedoci.

Audio-snimak Nebojše Šurlana i Siniše Malog

Nedeljnik Radar u martu je ekskluzivno objavio razgovor Nebojše Šurlana sa ministrom finansija Sinišom Malim iz marta 2019, dok je Šurlan bio direktor Građevinske direkcije Srbije. 

Audio-snimak potvrdio je da država finansira sportske klubove preko javnih preduzeća i ustanova čiji rad kontroliše budući da se u njemu čuje kako se Mali raspituje da li ga je zvao generalni direktor FK Crvena zvezda Zvezdan Terzić i da li mu je obećao neku pomoć. Šurlan u razgovoru pita Malog da li bi sa 100.000 evra trebalo da pomogne izgradnju potpornog zida na stadionu Crvene zvezde, na šta mu ovaj odgovara: „Ti znaš da će ti glavni šef uvek reći – pomozi“.

Ovaj nedeljnik objavio je još jedan razgovor Šurlana – sa Milošem Popovićem, šefom kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić. Iz ovog razgovora, kako je objavio Radar, može da se nasluti da su ljudi iz vrha vlasti bili uključeni u pokušaj da se posao vredan 15 miliona evra dodeli srpskom ogranku turske firme Tašjapi.

Prizemljenje avio-kompanija Nikole Petrovića i Željka Mitrovića

Avio-kompanije Air Pink, Air Emeralds i Star Fly Wings – dve u vlasništvu Željka Mitrovića, vlasnika Pink televizije, i jedna u vlasništvu Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića – od prošle godine više ne lete.

Kompanije Mitrovića i Petrovića vratile su Evropskoj agenciji za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) dozvole za komercijalno letenje na prostoru Evropske unije i to nakon što je EASA pokrenula istragu, odnosno reviziju tih dozvola. 

Kako je Radar pisao u martu prošle godine, istraga je pokrenuta zbog sumnji da ozbiljno krše pravila EU o vazdušnom saobraćaju. Kompanije su, kako navodi list, falsifikovale dužinu letenja i izbegavanjem obaveznog servisa smanjivale troškove održavanja i tako zarađivale milione evra.

Nakon što je kompanija Star Fly Wings ostala bez dozovola, Petrović je osnovao novu kompaniju za avio-prevoz Flyus, a zatim je vlasnik polovine ove kompanije postao Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga.

Nije kriv Veselin Milić, već mediji

Za objavljivanje imena dece koju je maloletni učenik Osnovne škole „Vladislav Ribnikar” planirao da ubije nije kriv načelnik Policijske uprave za Grad Beograd Veselin Milić koji je na konferenciji za štampu pokazao spisak, već mediji koji su taj spisak učinili dostupnim javnosti, proizilazi iz zapisnika Poverenika za zaštitu podatak o ličnosti.

Prema pisanju BIRN-a iz marta prošle godine u zapisniku o izvršenom inspekcijskom nadzoru se navodi da je Milić spisak sa imenima dece pokazao i učinio vidljivim „u trajanju od 11 sekundi“, ali da pokazivanjem spiska imena i prezimena dece nije odredio njihov identitet i da je poštovao Ustav i zakone.

Navodi se i da je tokom konferencije bio „vidno uznemiren”, kao i da se može zaključiti „da je želeo da ukaže javnosti da je ova tragedija mogla biti i veća, da se maloletni K.K. nije sam predao”.

Niko nije odgovoran na smrt rudara u rudniku Soko

Tokom 2024. godine stavljena je tačka na istragu o nesreći u rudniku Soko kad je poginulo osam rudara, a dvadesetak povređeno. Prema mišljenju nadležnih za sve je kriva viša sila. Više javno tužilaštvo u Nišu odbacilo je krajem marta prošle godine prigovor advokata porodica poginulih rudara na odluku tužilaštva u Aleksincu da za nesreću niko nije odgovoran, kako je objavio CINS.

U rudniku Soko u aprilu 2022. godine nekoliko minuta pre nesreće nivo metana je više puta prelazio dozvoljene vrednosti da bi ga u jednom trenutku bilo toliko da kiseonika u vazduhu skoro da nije nije bilo. Metan je inaće gas bez boje, mirisa i ukusa koji istiskuje kiseonik zbog čega ljudi mogu da se uguše. Osam rudara je poginulo, a njih dvadesetak je povređeno.

Trgovac oružjem u poslu uprkos sankcijama

KRIK je početkom aprila otkrio da je Slobodan Tešić, najmoćniji domaći trgovac oružjem koji je od 2017. pod američkim sankcijama, pronašao je način kako da ostane u poslu uprkos sankcijama. On je 2020. godine tajno preuzeo kompaniju „M.M.P. Consulting“ od Milorada Pušice – visokopozicioniranog člana vladajuće stranke SNS. 

Ova promena vlasnika firme „M.M.P. Consulting“ nije zvanično zavedena u poslovnom registru i i kompanija se i dalje vodi na Pušicu, iako brojni dokazi koje su novinari KRIK-a prikupili to potvrđuju.

U ekskluzivnom intervjuu koji je dao za KRIK i OCCRP Tešić je negirao da preko Pušiće kontroliše firmu koja trguje oružjem, ali je potvrdio da je i dalje u ovom biznisu. Istakao je kako je  svoje poslovanje uskladio sa ograničenjima koja važe za njega zbog sankcija pod koje je stavljen.

„Nije nužno da budem vlasnik firmi. Posle 40 godina, napravivši kontakte širom sveta, ja danas mogu da drugima otvaram vrata i pravim poslove. Ja od jedne male ili srednje firme mogu jednim pozivom da napravim da bude velika, ako joj otvorim tržiste koje će joj to omogućiti“, ovako je Tešić sumirao svoju dominaciju u ovom poslu.

Kako je Radar krajem novembra objavio, Tešić je u roku od samo dva dana tog meseca postao vlasnik pet firmi koje se bave kupoprodajom naoružanja.

Biznismen kojem je Belivukova ekipa otela lokal: Iza svega stajao Aleksandar Papić

Eduardo Lo Jakono, biznismen italijanskog porekla, u ekskluzivnom intervjuu za KRIK krajem aprila ispričao je kako mu je klan Veljka Belivuka kome se trenutno sudi za sedam ubistava, oteo lokal u centru Beograda. Lo Jakono rekao je da je iza svega stajao Aleksandar Papić, kum bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

„Moja porodica je od 1995. držala lokal na Trgu republike, dok mi Aleksandar Papić, kum bivšeg ministra Nebojše Stefanovića, preko Belivukove ekipe, taj lokal nije oteo“, ispričao je Lo Jakono.

Opisao je kako su mu kriminalci dolazili u lokal i zastrašivali ga zbog čega je bio prisiljen da se odrekne poslovnog prostora. U lokal se odmah, kako je ispričao, uselio Aleksandar Kajmaković, poznatiji kao Aca Bosanac. Kajmaković vodi brojne restorane i klubove u Beogradu, a bio je i privođen u okviru istrage Belivukove grupe za pranje novca. 

Lo Jakono je pritiske i pretnje prijavio policiji, ali od njih nije dobio ni zaštitu ni pomoć. Štaviše, savetovali su ga da se povinuje zahtevima kriminalaca ili da se skloni. Rečeno mu je da su Belivuk i Miljković „najjača ekipa“ i da sa njima nema izbora.

Pravosnažna presuda zbog paljenja kuće novinara

Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka, u aprilu prošle godine pravnosnažno je osuđen na četiri godine zatvora zbog paljenja kuće novinara portala Žig info, Milana Jovanovića.

Osim njega, policajac Vladimir Mihailović osuđen je na tri godine, Igor Novaković na dve i po, a Aleksandar Marinković na četiri godine zatvora. Ovom presudom Apelacioni sud je potvrdio njihovu krivicu, ali su im kazne smanjene – Simonoviću, Mihailoviću i Novakoviću za po godinu dana, Marinkoviću za šest meseci.

„Konačno je doneta zadovoljavajuća pravosnažna presuda zbog napada na novinara”, rekao je Jovanović. „Podrška kolega mi je bila od velikog značaja kada sam postao beskućnik, a sada smo svi zajedno u novinarstvo uneli svetlost i pokazali da pravda može da progleda.”

Jovanoviću je porodična kuća u Grockoj zapaljena 12. decembra 2018. i od početka je tvrdio da je napadnut isključivo zbog pisanja o aferama predsednika opštine. 

Dejanu Stankoviću legalizovana nepostojeća zgrada

Nemanja Stajić, bivši beogradski sekretar za poslove ozakonjenja objekata i koji je bio pod istragom za zloupotrebe u vezi sa legalizacijom, ozakonio je 2018. godine zgradu Dejanu Stankoviću, nekadašnjem fudbalskom reprezentativcu Jugoslavije i Srbije. Kako je pokazalo istraživanje BIRN-a iz aprila 2024. Stajić je Stankoviću legalizovao zgradu koja tada još nije ni postojala.

KRIK je još ranije razgovarao sa više građevinskih investitora u Beogradu koji su naveli da se zahvaljujući korupciji i dalje može nelegalno graditi u prestonici, što donosi veću zaradu. Za ovo je, kako su svedočili, bio odgovoran Sekretarijat za ozakonjenje objekata, koji je predvodio Stajić.

Zvezdan Terzić oslobođen optužbi za malverzacije pri prodaji fudbalera

Zvezdan Terzić, direktor fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ i prema sopstvenim rečima odnedavno i kum predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u maju je pravosnažno oslobođen optužbi da je nezakonito prisvajao novac od prodaje fudbalera OFK Beograda pošto je Apelacioni sud u Beogradu potvrdio oslobađajuću presudu iz 2023 prošle godine. 

Suđenje je trajalo 12 godina, a za to vreme održano je svega 18 puta. Obeležila su ga česta odlaganja, a zbog promena sudija više puta je počinjalo ispočetka. Tokom suđenja zastarele su dve od tri tačke optužnice.

Sudija Ana Trifunović Đuričković koja je oslobodila Terzića napredovala je ubrzo po donošenju ove presude – ona je iz krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu premeštena u Posebno odeljenje za organizovani kriminal.

Napad na novinara Vuka Cvijića

Novinara nedeljnika “Radar” Vuka Cvijića u maju je napao Milan Lađević, direktor prorežimskog tabloida Srpski telegraf. Napad se dogodio u centru Beograda pred svedocima i u delu grada koji je pokriven kamerama. Cvijić je ispričao da mu se Lađević uneo u lice i udario ga pesnicom od čega je pao, što je Lađević negirao rekavši da do fizičkog kontakta nije došlo. 

Tužilac Nenad Stefanović istog dana dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja, ali i dalje nema rezultata istrage. 

Cvijić je izjavio kako je očigledno da nema političke dozvole da se ovaj slučaj reši.  

Koluvija i policijska operacija „Cepelin“ 

KRIK je u junu prošle godine otkrio da je tužilaštvo još 2012. godine sumnjičilo Koluviju da je bio na čelu grupe koja je uzgajala marihuanu u laboratoriji sakrivenoj u podrumima tri kuće na Karaburmi – kako se navodi u dokumentu Tužilaštva za organizovani kriminal. Policija je tokom operacije „Cepelin“ upala u ove kuće i pronašla ovu tada najveću otkrivenu laboratoriju marihuane u Srbiji, ali Koluvija nije uhapšen niti procesuiran. Kao vođa grupe uhapšen je , a potom i osuđen, Vlada Lazović – za koga policija tvrdi da je Koluvijin kum.

Osim tužilaštva, u vezu sa ovim ilegalnim poslom Koluviju je doveo i vlasnik jedne od kuća Vidak Milačić koji je za KRIK ispričao da je upravo Koluviji iznajmio kuću. To je, kako je kazao, shvatio 2021. godine nakon što je Koluviju video u medijima, pošto je pušten iz pritvora u slučaju „Jovanjica“.

Zbog ove priče Koluvija je krajem godine tužio novinare KRIK-a.

Vladimir Đukanović vlasnik penthausa na Voždovcu

Krajem juna 2024. BIRN je otkrio da je Vladimir Đukanović, uticajni član SNS-a i advokat Predraga Koluvije i bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović, u poslednjih nekoliko godina postao vlasnik tri stana i tri garažna mesta na beogradskoj opštini Voždovac i dva apartmana na Zlatiboru. Đukanović za BIRN rekao da je stanove kupio na rate preko svoje advokatske kancelarije, da ih je kupio još 2020. godine, kad još „nije ni ašov bio zaboden”.

Prema podacima iz katastra, kako je objavio BIRN, stanovi Đukanovića nalaze se u istoj zgradi, na istom spratu, jedan do drugog. Površine su 101, 90 i 86 kvadratnih metara, dok je svako garažno mesto površine po 13 kvadrata.

Đukanović je kao narodni poslanik obavezan da Agenciji za sprečavanje korupcije prijavi promenu imovinskog stanja. Podaci u njegovoj imovinskoj karti na sajtu Agencije, međutim, nisu bili ažurirani gotovo dve godine. To je učinjeno tek nakon što je Agenciju kontaktirao novinar BIRN-a.

Rio Tinto pokrenuo projekat „Jadar“

Rio Tinto, iskopavanje litijuma i selo Gornje Nedeljice ponovo su bili u središtu pažnje javnosti. 

Ustavni sud poništio je u julu odluku Vlade Srbije iz januara 2022. o zaustavljanju projekta „Jadar“, eksploatacije rude litijuma na zapadu Srbije i tako ponovo otvorio vrata ovom projektu. Od 11 sudija Ustavnog suda, samo jedan je glasao protiv ove odluke – Milan Škulić, zamenik predsednika suda, kako je otkrila Nova.

Vlada Srbije potom je usvojila novu Uredbu za realizaciju projekta Jadar što je izazvalo nezadovoljstvo ekoloških aktivista i velikog broja građana. Usledili su brojni protesti. Više desetina hiljada ljudi okupilo se 10. avgusta u centru Beograda na protestu protiv iskopavanja litijuma. 

Krajem oktobra poslanici opozicije predali su Ustavnom sudu Srbije zahtev za ocenu ustavnosti i ove Uredbe.

Bivši inspektor SBPOK-a ponovo osuđen za odavanje informacija Belivukovom klanu

Nakon što je Apelacioni sud u Beogradu prvu presudu i naložio novo suđenje, bivši inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Božidar Stolić krajem jula prošle godine ponovo je osuđen zbog odavanja poverljivih policijskih podataka grupi Veljka Belivuka. 

Osim zatvorske kazne od godinu dana, Viši sudu u Beogradu zabranio je Stoliću i rad u MUP-u na pet godina. Na godinu i dva meseca osuđen je i kriminalac Filip Golubović i to da je prenosio informacije Belivukovoj grupi. Obojica su oslobođeni optužbi da su bili članovi Belivukovog klana.

Ovo je prvi slučaj u Srbiji u kome su kao ključni dokazi bile prihvaćene poruke i fotografije razmenjivane na aplikaciji za bezbednu komunikaciju „Skaj“.

Šarić optužen za organizovanje ubistava u Grčkoj

U avgustu prošle godine narko-bos Darka Šarića, Veljko Belivuk i još 17 osoba optuženo je zbog dva ubistva u Atini i dva na Krfu u Grčkoj 2020. godine kada su ubijene vođe škaljarskog klana. 

Optužnica protiv Šarića podignuta je više od godinu i po dana nakon što je KRIK otkrio da iza ubistva Alana Kožara i njegovog saradnika na Krfu stoje Šarić i kavački klan, kao i da je ovo bila jedna od najambicioznijih likvidacija za koju je potrošeno 1,4 miliona evra. 

Osim za ubistva na Krfu juna 2020. godine, Šarić i Belivuk su optuženi da su organizovali i ubistvo ključnih ljudi škaljarskog klana Stevana Stamatovića i Igora Dedovića u Atina u januaru iste godine. Kao organizator likvidacija je označen i šef škaljarskog klana Radoje Zvicer koji je u bekstvu i protiv koga se zbog ovih ubistva vodi postupak u Grčkoj.

KRIK je objavio detalje optužnice, iz koje se vidi da su Šarić i saradnici angažovali i pripadnika čuvene ruske paramilitarne grupe Vagner.

Nepostojeća diploma Milice Đurđević Stamenkovski

Nakon što je u maju formirana Vlada Srbije, a njena članica postala Milica Đurđević Stamenkovski, liderka pokreta Zavetnici, CINS je u avgustu 2024. otkrio da nova ministarka za porodicu i demografiju nije diplomirala na Fakultetu političkih nauka kako je navela u svojoj biografiji.

Đurđević Stamenkovski rekla je za CINS da je diplomu stekla tek 2024. godine i to na ruskom Institutu za dijasporu i integracije.

Ovaj institut je CINS-u potvrdio da je Đurđević Stamenkovski od 2020. do 2024. prošla obuku – specijalnost politikologija, kao i da je program trajao 260 akademskih sati. Izostao je odgovor na pitanja da li je diploma stečena na ovaj način ekvivalenta diplomi osnovnih akademskih studija.

Mišković tražio 12 miliona evra odštete od države

Delta holding, kompanija u vlasništvu Miroslava Miškovića, tužila je Republiku Srbiju i tražila odštetu od 12 miliona evra jer je njen prvi čovek pre 12 godina, kako navode, nezakonito bio u pritvoru, objavljeno je u septembru prošle godine. 

Kompanija traži naknadu štete od 1,46 milijarde dinara (12,46 milona evra) na ime zatezne kamate za period od 2013. kada je uplatila jemstvo da Mišković izađe iz pritvora do 2022. kada joj je taj novac vraćen, ali i 390.651 evra na osnovu kursne razlike. Delta holding navodi da je 2013. uplatila 12 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, a da joj je 2022. godine vraćeno 12 miliona evra u dinarskoj protivrednosti, ali ne po tada važećem kursu, već po kursu iz 2013.   

Mišković je krajem 2012. godine uhapšen pod optužbom za utaju poreza i zloupotrebu službenog položaja. U pritvoru je proveo sedam meseci, a devet godina kasnije je pravosnažno oslobođen.    

Osim tužbe Delta holdinga, kako je potvrđeno KRIK-u, Mišković je Ministarstvu pravde podneo zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišavanja slobode. Ministarstvo nije htelo da nam da informacije o tome koliko naknadu je tražio.

Spajanje postupaka „Jovanjica“ 

Suđenje Predragu Koluviji optuženom da je organizovao gajenje više od tone i po marihuane na imanju svoje firme „Jovanjica“ ušlo je u novu fazu. Postupci poznati kao „Jovanjica 1“ i „Jovanjica 2“ su spojeni u septembru i počelo mu je objdinjeno suđenje. U oba postupka Koluvija je optužen kao šef kriminalne grupe – u prvom je optužen da je organizovao grupu koja je gajila marihuanu, dok je u drugom optužen kao šef grupe koju su činili policajci i bezbednjaci koji su mu navodno pomagali tako što su obezbeđivali imanje i činili druge usluge. Spajanje postupaka će, po svemu sudeći, usporiti suđenje pošto je odlukom sudije Zorana Ganića „Jovanjica 1″ praktično stavljena na pauzu.

Sredinom godine Vrhovni sud je utvrdio da su sudije apelacije donele isprvnu odluku kada su utvrdile da 660 kilograma marihuane ostane dokaz u ovom postupku. Ovaj dokaz je veće sudije Ganića u dva navrata izbacilo iz postupka uz obrazloženje da policija nije ispoštovala zakon prilikom njegovog prikupljanja, ali su sudije apelacije ove odluke ukinule i utvrdile da marihuana ostaje dokaz. 

Takođe, odlukom Apelacionog suda u Beogradu u septembru 2024. Koluviji je privremeno oduzeta imovina za koju se sumnja da je proistekla iz krivičnog dela.

Dok suđenje traje, Koluvija se brani sa slobode i razvija biznis. Između ostalog, počeo je da sarađuje i sa državnim Institutom za opštu i fizičku hemiju i uključen je u eksperimentalno ispitivanje sorti konoplje. Istovremeno, Koluvija podnosi tužbe protiv medija koji kritički izveštavaju o slučaju „Jovanjica” – tako je krajem godine treći put tužio KRIK.

Slučaj Banjska: optužnica na Kosovu

U septembru prošle godine, godinu dana nakon što je u selu Banjska na Kosovu u napadu ubijen jedan kosovski policajac i troje napadača, specijalno tužilaštvo Kosova podiglo je optužnicu protiv nekadašnjeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića i još 44 osobe.

Oni su optuženi za terorizam, rušenje ustavnog poretka i ugrožavanje bezbednosti zemlje, kao i za finansiranje terorizma i pranje novca. 

Protiv Radoičića je i u Srbiji pokrenuta istraga u vezi sa ovim događajem a tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović rekao je da će krajem 2024. ili početkom 2025. godine biti odlučeno o podizanju optužnice za slučaj Banjska. To se još nije desilo.

Radoičić se nalazi u Srbiji, a kako je BIRN objavio postao je vlasnik zemljišta na Dedinju na kojem se gradi zgrada površine 1.550 kvadrata. Investitor koji na Radoičićevoj parceli zida stambeni objekat je firma „Danica park“ Davora Macure, vlasnika Alta banke. 

Policajka iz Valjeva oslobođena optužbi 

Krajem oktobra Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio policajku iz Valjeva Katarinu Petrović optužbi za odavanje tajne iz istrage protiv Nikole Petrovića, bivšeg direktora Elektromreže Srbije i kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Petrović je bila osumnjičena za zloupotrebu službenog položaja jer je podatke iz informacionog sistema Ministarstva unutrašnjih poslova o saobraćajnoj nezgodi u kojoj je u martu 2023. učestvovao Nikola Petrović fotografisala i prosledila ih opozicionoj poslanici Mariniki Tepić koja ih je potom objavila na društvenoj mreži Iks.

Apelacioni sud je naveo da dostavljeni podatak nije bio označen kao tajan, što je neophodno da bi uopšte postojalo krivično delo koje policajka bila optužena.

Katarina Petrović bila je uhapšena u julu 2023, a iz pritvora je puštena nakon reakcije javnosti.

Kriminalci prodavali „skaj“ telefone na Balkanu

„Skaj“ telefoni bili su ključni alat brojnim kriminalcima za organizovanje šverca droge i planiranje ubistava, a KRIK je u okviru međunarodnog projekta Glasnik kriminala (The Crime Messenger) krajem oktobra prošle godine objavio ko su bili glavni lokalni prodavci „skaj“ telefona i sa kojim narko-kartelima su neki od njih bili povezani.

Među onima koji su prodavali telefone za tajnu komunikaciju bio je i Srđan Lalić, član klana Veljka Belivuka optuženog za više brutalnih ubistava koji je postao ključni svedok tužilaštva. On je bio veoma uspešan prodavac koji je, prema podacima koje je prikupila francuska policija, za kompaniju „Skaj“ zaradio oko 1,3 miliona evra.

Ipak, za najuspešnijeg prodavca ovih telefona na ovim prostorima malo ko je čuo i do njega je  gotovo nemoguće doći. Dokumenta u koja je KRIK imao uvid otkrila su da je Čačanin Saša Vasilijević od 2016. do 2021 prodao čak 1.504 „skaj“ telefona i tako zaradio više od tri miliona evra. Vasilijević nema krivični dosije, profile na društvenim mrežama, a jedina informacija koju je moguće naći jeste da je vlasnik servisa mobilnih telefona u svom rodnom gradu Čačku. 

„Skaj“ telefone prodavao je i Ante Vrcan, koji je ranije uhapšen kao član kriminalne grupe koja je funkcionisala kao hrvatski ogranak klana čuvenog narko-bosa Darka Šarića.

Optužnica za ubistvo devojčice kod Bora

Početkom oktobra Više tužilaštvo u Zaječaru podiglo je optužnicu za ubistvo dvogodišnje devojčice kod Bora Danke Ilić kojom je kao izvršioce ovog zločina označilo dvojicu radnika „Vodovoda“ Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića. Dete je nestalo u martu ove godine, a telo do danas nije pronađeno. Da je devojčica mrtva javnosti je saopštio predsednik Aleksandar Vučić.

Dragijević i Janković su, kako piše u optužnici čiju kopiju poseduje KRIK, devojčicu udarili službenim automobilom, a potom njeno telo najpre bacili na obližnju deponiju, pa ga premestili. U skrivanju tela, tvrdi tužilaštvo, pomagao im je i Dragijevićev otac koji je takođe optužen.  

Ključni dokazi tužilaštva su snimci sigurnosnih kamera i analiza GPS-a koji su pokazali da su osumnjičeni u vreme nestanka devojčice bili u ulici u kojoj je ona poslednji put viđena. Tužilaštvo, međutim, nije uspelo da pronađe DNK tragove u kolima kojima su oni navodno odvezli telo devojčice. Tužilaštvo je kao važan dokaz koristilo i ranija priznanja osumnjičenih iako su oni ove iskaze povukli tvrdeći da su krivicu priznali jer ih je policija brutalno tukla. Brat jednog od optuženih ranije je preminuo u pritvoru, a nalaz sa obdukcije pokazao je da su uzrok smrti povrede do kojih je došlo nasilnim putem. 

Viši sud u Zaječaru potvrdio je optužnicu, ali je nakon žalbe optuženih Apelacioni sud u Nišu ukinuo ovo rešenje i naložio prvostepenom sudu da ponovo odluči o tome.

Pad nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 15 ljudi

U 11 sati 52 minuta 1. novembra, obrušila se nadstrešnica na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu, čija je rekonstrukcija završena tek nekoliko meseci ranije. Stradalo je 15 osoba, a dve su teško povređene. 

Predstavnici vlasti su sami, ali i preko režimskih tabloida odmah počeli da skidaju odgovornost sa sebe. Isticali su da se radi o staroj nadstrešnici i da ona nije bila obuhvaćena nedavnom rekonstrukcijom stanične zgrade. Ovo su, između ostalog, saopštile Infrastrukture Železnice Srbije, koje su bile investitor, i izjavili ministar građevine i saobraćaja Goran Vesić i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dan kasnije od inženjera geologije Zorana Đajića, koji je bio angažovan za nadzor na rekonstrukciji stanice, javnost je saznala da je radova na nadstrešnici ipak bilo.

Četiri dana nakon nesreće Goran Vesić podneo je ostavku. Dvadeset dana nakon tragedije ostavku su podneli i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović, koji je od 2020. do 2022. bio na čelu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Ostavku je podnela i Jelena Tanasković, direktorka Infrastrukture Železnice Srbije. Sve troje su se u svojim ostavkama zahvaljivali predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na ukazanom poverenju i nisu preuzeli odgovornost za pad nadstrešnice.

Zbog izostanka reakcije nadležnih institucija i preuzimanja odgovornosti usledili su brojni protesti građana koje su obeležili hapšenje učesnika protesta i aktivista. Osim protesta, građani su odavali počast stradalima tako što su u više gradova širom zemlje blokirali saobraćaj na 15 minuta, a što su pratili incidenti i provokacije tokom kojih su demostranti udarani kolima, verbalno i fizički napadani. Zbog nerešenog napada na studente Fakulteta dramskih umetnosti, njihove kolege sa fakulteta blokirali su fakultet tražeći da se pronađu i kazne napadači, kao da se objavi kompletna dokumentacija o rekonstrukciji Železničke stanice. Pridružili su im se potom studenti drugih fakulteta i pojedini srednjoškolci. Oni su krajem decembra održali veliki protest na Slaviji u Beogradu u kome su učestvovali i brojni građani – Arhiv javnih skupova procenio je da je bilo više od 100.000 ljudi, dok je MUP tvrdio da ih je bilo između 28.000 i 29.000.

Krajem novembra, zbog pada nadstrešnice uhapšeno je 13 osoba, među kojima su bili i Vesić i Tanasković. Vesiću je pritvor ukinut nakon što je navodno štrajkovao glađu, dok je Tanasković određen kućni pritvor. Oni su krajem decembra i optuženi, ali optužnicu još nije potvrdio sud.

Pod pritiskom studentskih protesta Vlada Srbije je, nakon Vučićeve najave, objavila 195 dokumenata o projektu izgradnje pruge Beograd-Subotica. Brojni stručnjaci su, međutim, istakli da to nije kompletna dokumentacija. 

Bivši šef Šapićevog kabineta osuđen za korupciju 

Afera „Kentkart“ i raskidanje ugovora Grada Beograda sa turskom firmom koja je naplaćivala gradski prevoz dobila je sudski epilog prošle godine. 

Nenad Milanović, nekadašnji šef kabineta gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, početkom decembra prvostepeno je osuđen na osam meseci zatvora, odnosno na tri godine uslovno, zbog toga što je u martu 2023. godine nudio „nameštanje postupka javne nabavke“ predstavnicima kompanije „Kentkart“.

Viši sud izrekao je Milanoviću i zabranu vršenja poziva u naredne tri godine.

Istraga protiv Milanovića pokrenuta je nakon što je BIRN objavio audio-snimak u kom se čuje kako Milanović predstavnicima „Kentkarta“ nudi nameštanje tendera za novi posao, ako pristanu na sporazumni raskid postojećeg ugovora. 

Milanović je tokom suđenja negirao krivicu, ali je rekao da jeste rekao ono što se na snimku čuje, ali da je motiv bio sasvim drugi i da ih je praktično lagao.

Na suđenju je rekao da je na sve načine pokušavao da raskine štetan ugovor sa tom kompanijom i da Šapić nije bio detaljno upoznat sa onim što je uradio, ali da mu je gradonačelnik, kako tvrdi, kazao da „učini sve što može“.

Presuda još nije konačna.

Jelena Tanasković i krivična prijava za finansijski kriminal

KRIK je početkom decembra otkrio da je Jelena Tanasković, bivša direktorka „Infrastrukture železnice“ i bivša ministarka poljoprivrede, ranije bila prijavljena za privredni kriminal, ali da protiv nje nije pokrenuta istraga niti je bila optužena pošto je slučaj završio u policijskom odeljenju Ninoslava Cmolića – supruga ministarke Irene Vujović koja je Tanaskovićkina prijateljica i bivša šefica. Protiv Tanasković je krivičnu prijavu 2016. godine podnela kompanija „Prvi faktor“ u kojoj je bila direktorka, a u prijavi je tvrdila da ju je Tanasković oštetila za dva miliona evra. 

Krivična prijava stajala je u policiji pet godina, a Tužilaštvo za organizovani kriminal ju je odbacilo nakon policijskog izveštaja koji je potpisao Ninoslav Cmolić, sada načelnik Uprave kriminalističke policije i suprug ministarke Irene Vujović koja je Tanaskovićkina prijateljica i bivša šefica.  

Prema dokumentaciji do koje je došao KRIK, izveštaj policije napisan je na samo četiri stranice. Dokument otkriva da policija nije proverila navode krivične prijave, već da se bavila stvarima koje naizgled imaju veze sa onim što se u njoj tvrdi. Takođe, sudeći po navodima iz izveštaja, policija nije saslušala Tanasković, kao ni ostale osobe koje su pominju u prijavi.

Stručnjaci za borbu protiv korupcije sa kojima su razgovarali novinari KRIK-a saglasni su da ovaj slučaj pokazuje duboku koruptivnu praksu unutar režima.

„Može se zaključiti da, ako ste dovoljno visoko u hijerarhiji kartela na vlasti, postajete imuni na sve krivične postupke“, rekao je Zoran Stojiljković za KRIK.

Tanasković se sada suočava sa krivičnim postupkom zbog tragedije u Novom Sadu.

Počelo suđenje Balkanskom kartelu

Članovi kriminalne grupe optužene za međunarodni šverc oko sedam tona kokaina u periodu od decembra 2019. do avgusta 2020. godine, negirali su krivicu na početku suđenja sredinom decembra.

Ukupuno 20 osoba optuženo je za tri zaplene kokaina: prva se odigrala u februaru 2020. godine kada je na brodu „Aresa“ pronađeno i zaplenjeno 4,5 tona kokaina. Nekoliko meseci kasnije, u junu iste godine, u Belgiji je nađeno 1,2 tone kokaina, dok je u avgustu u Roterdamu u Holandiji zaplenjeno još 742 kilograma kokaina.

Među optuženim organizatorima „Balkanskog kartela“ je i Zoran Jakšić, drugi čovek jedne od najozloglašenijih i najmoćnijih kriminalnih grupa – grupe „Amerika“. Jakšić je tamo osuđen na 25 godina zatvora zbog šverca droge.

U novembru, neposredno pred početak suđenja, u Srbiji je uhapšeno osam osoba pod sumnjom da su takođe pripadnici ove kriminalne grupe. Među njima je i Mladen Papović, direktor gradskog preduzeća za saobraćaj u Novom Sadu. Oni se, kako je saopštilo tužilaštvo, sumnjiče za šverc kokaina iz Ekvadora i Brazila do Evrope u periodu od kraja oktobra 2019. do marta 2021. godine. Jedna od pošiljki je, kako se sumnja, završila u luci Ploče u Hrvatskoj – pola tone kokaina hrvatska policija pronašla je u podnim konstrukcijama brodskog kontejnera u martu 2021. godine. 

Za ubistva u Malom Orašju i Duboni 20 godina zatvora

„Izrečena kazna nije niti pravična niti adekvatna. Ovakva kazna je, ipak, jedina moguća”, rekla je sredinom decembra 2024. sudija Lidija Jovanovski prilikom izricanja presude Urošu Blažiću kojom je osuđen na 20 godina zatvora zbog masovnog ubistva u selima Malo Orašje i Dubona.

U noći između 4. i 5. maja 2023. godine, dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”, Blažić je iz automatske puške ubio devet i ranio 12 mladih.

Dvadesetogodišnji Blažić spada u kategoriju mlađih punoletnika kojima se, prema zakonima Srbije, ne može izreći kazna veća od 20 godina.

Na 20 godina zatvora osuđen je i Blažićev otac Radiša Blažić zbog posedovanja nelegalnog oružja koje je njegov sin koristio za izvršenje zločina. Sudija je u obrazloženju presude rekla da su brojni dokazi ukazali da je on nabavio oružje, municiju i eksplozivna sredstva, kao i da je omogućio sinu da dođe u posed naoružanja i da ga koristi vežbajući pucanje iz automatske puške i pištolja u podrumu kuće u džak peska.

Advokat porodica stradalih Stefan Stefanović rekao je novinarima ispred suda da je zadovoljan što je izrečena maksimalna kazna, ali ne i njenom visinom.

„Porodice nisu dobile potpuno zadovoljenje pravde. Šta još treba da se dogodi da izvršna i zakonodavna vlast izmene zakon?”, rekao je Stefanović.

Presuda za masovno ubistvo u „Ribnikaru”

Krajem decembra, istog dana kad je tužilaštvo podiglo optužnicu za pad nadstrešnice u Novom Sadu, izrečena je presuda za masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Roditelji dečaka koji je 4. maja 2023. ubio devet učenika i čuvara škole osuđeni su na ukupno 17 i po godina zatvora. 

Otac Vladimir Kecmanović, iz čijeg pištolja je počinjen masakr i koji je sina vodio u streljanu da vežba pucanje, osuđen je po dva osnova. Za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti osuđen na kaznu zatvora od 12, a za zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica na kaznu zatvora od tri godine. Sud ga je osudio na jedistvenu kaznu zatvora od 14 i po godina.

Majka Miljana Kecmanović osuđena je na tri godine zatvora zbog zanemarivanja i zlostavljanja deteta, dok je oslobođena optužbe za nezakonito držanje oružja.

Instruktor streljaštva Nemanja Marinković je za davanje lažnog iskaza osuđen na 15 meseci zatvora. Vlasnik streljane Ratko Ivanović, koji je na suđenju promenio raniji iskaz i priznao da je lagao da Kecmanović nije dovodio sina u streljanu, na osnovu sporazuma o krivici osuđen na pet meseci kućnog zatvora.

Suđenje je, izuzev izricanja presude, bilo zatvoreno za javnost. Međutim, sve vreme suđenja tabloidi su detaljno objavljivali informacije za koje su tvrdili da potiču iz sudnice. 

Advokati Kecmanovića najavli su da će se žaliti na presudu. 

Špijunski softver u telefonima novinara i aktivista

Međunarodna organizacija Amnesti je u izveštaju koji je objavila sredinom decembra objavila da su špijunski softveri instalirani na telefone novinara, brojnih ekoloških ili političkih aktivista u Srbiji tokom informativnih razgovora u policijskim stanicama ili prostorijama BIA-e. 

Među žrtvama je i novinar portala FAR Slaviša Milanov, na čiji telefon je tajno instaliran špijunski softver NoviSpy. On je podneo krivičnu prijavu protiv policije, ali je reakcija nadležnih izostala – tužilaštvo ćuti, a unutrašnja kontrola policije nije ni pokrenuta.

Amnesti tvrdi da broj zabeleženih slučajeva ukazuje na sistemsku zloupotrebu tehnologije nadzora od strane državnih službi.

SLAPP tužbe protiv novinara

I 2024. godinu obeležila su suđenja i tužbe koje moćnici iz vrha vlasti i njima bliski ljudi vode protiv novinara pokušavajući da ih zastraše i spreče ih da dalje istražuju. 

Sredinom godine, jedan za drugim Miroslav Kurak, Milan Radonjića i Ratko Romić, koje Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno oslobodio krivice za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, tužili su Fondaciju “Slavko Ćuruvija“ zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda. Svaki od njih zbog navodne „povrede časti i ugleda“ traže odštete od 500.000 dinara. 

Takođe Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Predragu Koluviji, optuženom da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane. Koluvija je KRIK tužio jer je u vesti sa suđenja „Zakazan početak suđenja za Jovanjicu 2„ nazvan „optuženi narko-bos“.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je i presudu kojom je KRIK osuđen jer je u decembru 2021. objavio da su rukovodioci policijske Jedinice za zaštitu svedoka podneli tužbu protiv redakcije. Sudije su u obrazloženju presude navele stvari koje KRIK uopšte nije napisao u tekstu, poput toga da se za policajce tvrdi da „po nalogu režima podnose tužbe“. 

Sredinom godine urednicu portala In Medija Vericu Marinčić tužili su roditelji maloletnih karatista iz Inđije jer je objavila fotografiju njihove dece na prijemu kod predsednika opštine koji im je tom prilikom podelio med za potenciju „Fruškogorski skočko”. Protiv Marinčić i njenog portala podneto je sedam tužbi, a u oktobru je doneta i prva presuda u Višem sudu u Beogradu – naložio joj da isplati 100 hiljada dinara odštete i još 60 hiljada za sudske troškove.

Ipak, slučaj koji su mnogi ocenili kao presedan i koji je uzburkao deo medijske javnosti jeste tužba sudije Apelacionog suda u Beogradu. Sudija Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi” u okviru koje smo istraživali rad pravosuđa, između ostalog i njen rad. Tužbama koje je podnela zajedno sa suprugom osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost.

Krajem godine na adresu KRIK-a stigla je još jedna tužba od Predraga Koluvije. On je novinare tužio zbog priče u kojima smo otkrili detalje policijske akcije “Cepelin” u okviru koja ga je Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjičilo da je na čelu grupe koja je uzgajala marihuanu u laboratoriji sakrivenoj u podrumima tri kuće na Karaburmi. Ovo je 17. postupak koji je u toku po tužbama protiv KRIK-a.

Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju. Detalje o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!