„Skaj“ poruke koje su otkrile kako se prepliću politika, biznis i organizovani kriminal i borbu oko dobijanja vrednih državnih poslova u energetici, ali i naklonosti Andreja Vučića, milionska vila novog premijera Đura Macuta i vredna imovina ministara bez obrazloženja o poreklu novca kojim su je kupili, problematična prošlost firme Starting koja je bila jedan od glavnih podizvođača na rekonstrukciji stanične zgrade u Novom Sadu sa koje je pala nadstrešnica, audio-razgovor Stana Milera i Vladimira Lučića koji otkriva uticaj politike i funkcionera na rad medija, profili ljudi koji su lojalnost režimu pokazali boravkom u Ćacilendu i napadanjem građana koji protestuju, samo su neka od prošlogodišnjih priča KRIK-a. Ni prethodne godine nisu izostali pritisci na redakciju, ali ni nagrade i ogromna podrška čitalaca. Hvala što nas podržavate, ostanite sa nama i u ovoj godini!
Pišu: Bojana Jovanović i Isidora Martać
KRIK je protekle godine obeležio 10 godina postojanja i tim povodom organizovali smo izložbu na kojoj smo predstavili naših 10 najvećih otkrića i ilustracije tih priča! Bio je to i povod da se podsetimo da smo svake godine imali velika otkrića, trpeli različite pritiske, ali i imali veliku podršku čitalaca! Takva je bila i 2025.
U protekloj godini naš sajt je imao više od 10 miliona poseta, a povećao se i broj ljudi koji nas prate na društvenim mrežama – sada imamo ukupno oko pola miliona pratilaca. Naročiti skok imali smo na TikToku na kome nas sada prati gotovo 25 hiljada ljudi.
I 2025, kao i svih ranijih, imali smo veliku podršku čitalaca koji su nam donirali novac što nam je dalo veliki oslonac i dodatni vetar u leđa da nastavimo da radimo uprkos pritiscima. Zbog toga smo od prošle godine i na Patreonu na kome čitaocima poklanjamo poseban sadržaj – podcast sa članovima tima u kome, između ostalog, pričamo o stvarima koje su ostale neispisane u našim istraživačkim pričama. Hvala mnogo na podršci!
Najčitanija priča prošle godine bila je „Skaj poruke: Borba u novosadskom SNS-u oko novca i naklonosti Andreja Vučića” u kojoj smo, zahvaljujući skaj i drugim porukama do kojih smo došli, otkrili kako funkcioniše korupcija u zemlji, odnosno kako se SNS biznismeni otimaju oko vrednih državnih poslova u energetici i bore za naklonost Andreja Vučića, brata predsednika države. Veliku posetu na sajtu imalo je i otkriće da je novi premijer, lekar Đuro Macut, postao vlasnik skupocene vile na Zvezdari dan pre nego što je položio zakletvu u Narodnoj skupštini. Čitaocima (i gledaocima) dopala se i prva epizoda našeg novog video-serijala „Preko mandata do kvadrata” u kojoj smo obišli i snimili imanje ministra odbrane Bratislava Gašića u selu Lomnica nadomak Kruševca.
KRIK je i prošle godine zbog tema kojima se bavi trpeo velike pritiske. Najveći su bile SLAPP tužbe koje su protiv novinara podnošene bez pravog razloga, već da se zastraše, iscrpe i prestanu da istražuju ljude koji su moćni ili na važnim pozicijama u državi. Osim tužbi, prošle godine nisu izostale uvrede državnih funkcionera na naš račun.
Uprkos svim poteškoćama, nismo odustali. Štaviše, iza nas je uspešna godina, što potvrđuju i nagrade koje smo osvojili – dve EU nagrade za istraživačko novinarstvo, kao i dve nagrade Dejan Anastasijević koje dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
U nastavku podsećamo na naša ključna otkrića iz 2025.
„Skaj” poruke o borbi u novosadskom SNS-u
KRIK je u januaru 2025. objavio poruke Miloša Pandrca, čoveka bliskog narko-bosu Darku Šariću, koji je preko „skaja” komunicirao sa svojim saradnicima, ali se na vocap-u dopisivao i sa biznismenom bliskim vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Dragoljubom Zbiljićem. Među porukama do kojih smo došli su i vocap poruke Zbiljića i Miloša Vučevića, u to vreme gradonačelnika Novog Sada, a kasnije premijera.
Ove poruke otkrile su da su 2020. godine u ogranku SNS-a u Novom Sadu postojali sukobi, podele i spletkarenja. Moćnici su bili podeljeni u dve grupe u kojima su se nalazili političari, biznismeni, ali i pripadnici organizovanog kriminala. Oni su se, vidi se iz dopisivanja, sastajali i zajedno učestvovali u poslovima, ali su istovremeno jedni drugima radili iza leđa.
Jednu ekipu predvodio je Zbiljić, kome je Pandrc bio blizak. Sa njima u sukobu bila je grupa koju su predvodili ljudi koje je Pandrc u porukama nazivao Ćelavi i Turšija, odnosno Debeli, a za koje su policija i izvori KRIK-a potvrdili da su nadimci kriminalaca Gorana Kovačevića Goranca i Zvonka Veselinovića. Blizak ovoj ekipi bio je i predsednikov kum Nikola Petrović, zaključuje se iz poruka, dok je novosadski kriminalac i vođa huligana Slobodan Milutinović Snajper levitirao između obe ekipe.
Okidač razdora bili su vredni državni poslovi u enegretici, odnosno Zbiljićevo jačanje i dobijanje ovih poslova. Pandrc u porukama pominje koliko su vredni ovi poslovi i kako se deli novac – navodi da je od jednog posla Zbiljić zaradio 25 miliona evra, od čega je predsednikov kum „na ruke“ dobio 2,5 miliona.
U porukama se pominje i Andrej Vučić, brat predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je bio iznad ovih frakcija. U porukama pišu da je on zainteresovan da preuzme energetiku, ali i da donosi važne državne odluke – „vaga” o sastavu Vlade i utiče na to ko će da bude postavljen za direktora policije.
Nakon objavljivanja priče usledile su brojne reakcije. Novinarka KRIK-a je pitala predsednika Vučića o ulozi koju u dodeli državnih poslova i kadrovanju ima njegov brat, na šta je on odgovorio da je u pitanju laž i da se njegov brat „nikada u takve stvari nije petljao niti će dok je živ”.
Čuli smo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara Međunarodni sajam turizma, pa smo odlučili da svratimo i postavimo mu par pitanja o #skaj prepiskama koje otkrivaju povezanost njegovog brata Andreja sa kriminalcima i upitnim biznismenima. pic.twitter.com/wUvpNl6LW1
— KRIK (@KRIKrs) February 19, 2025
Tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je od MUP-a da im dostavi Pandrceve poruke, kako bi proverilo da li ima osnova za istragu, ali MUP to nije uradio. Srpska policija je inače ove poruke još pre našeg teksta dobila na uvid od Europola, ali do danas nikakva istraga na osnovu njih nije pokrenuta.
Starting i nadstrešnica
Protekle godine pratili smo i istrage pokrenute nakon što je sa zgrade železničke stanice u Novom Sadu pala nadstrešnica u novembru 2024, ali i istraživali kompanije koje su bile glavni podizvođači na ovom poslu. Tako smo u februaru otkrili da je kompanija „Starting” u prošlosti imala niz slučajeva u kojima su radnici bili povređeni na njihovim neobezbeđenim gradilištima. Radnici su padali sa terasa, a jednom se čak srušio deo krana na glavu. Inspekcija je zbog ovoga pokretala postupke protiv „Startinga”, ali su se oni uglavnom, zbog sporosti suda, završavali zastarevanjima. Uprkos tome, kompanija „Starting” nastavila je da zarađuje milione na državnim projektima.
Osim firme koja je bila angažovana kao podizvođač na rekonstrukciji stanice u Novom Sadu, KRIK je došao i do optužnice koju je podiglo Više tužilaštvo u Beogradu protiv tri osobe zbog pada nadstrešnice. Tužilaštvo tvrdi da su oni znali da radovi na zgradi nisu završeni, da nije stabilna i da njeno korišćenje može da ugrozi živote ljudi – odobrili da bude otvorena za putnike.
Detalje optužnice protiv Slobodanke Katanić, menadžerke „Infrastrukture Železnice Srbije”, Milutina Savovića i Biljane Krstić, predsednika i članice Komisije za tehnički pregled novosadske stanice objavili smo sredinom decembra.
Državljanstva za Ruse po specijalnoj proceduri
U aprilu prošle godine otkrili smo da je Srbija po specijalnoj proceduri, mimo uobičajenih zakonskih propisa, dodelila državljanstva za 204 ruska državljana. U svim slučajevima Vlada je donela posebnu odluku kojoj se navodi da je davanje državljanstva „u nacionalnom interesu“.
Među onima kojima je dodeljeno državljanstvo otkrili smo niz moćnih Rusa koji su povezani sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), profitere rata u Ukrajini, ali i oligarhe čije su firme pod sankcijama.
Između ostalih, državljanstvo Srbije na ovaj način dobio je Ivan Sibirev, ratni profiter čija kompanija „R-stroj“ je razvijala poslove u ratom uništenim ukrajinskim gradovima, kao i Viktor Šendrik, bivši specijalac Ruske službe bezbednosti (FSB) i šef obezbeđenja ruskih oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga. Po specijalnoj proceduri državljanstvo je dobio i Dimitrij Sergejev – blizak prijatelj sina čuvenog FSB generala Nikolaja Patruševa koji blisko sarađivao sa Aleksandarom Vulinom na prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu.
Školarine za decu Siniše Malog
Prošle godine nastavili smo da se bavimo temama koje smo ranije pokretali i u maju smo objavili tekst u kome smo otkrili odakle je stizao novac za školovanje dece ministra finansija Siniše Malog. On je, podsetimo, još 2016. rekao da školarine plaćaju njegovi prijatelji iz inostranstva, ali nije otkrio više detalja.
Prateći trag novca i zahvaljujući dokumentima do kojih smo došli iz Agencije za sprečavanje korupcije i ofšor destincija otkrili smo da je ukupno 235.000 evra, koliko je koštala školarina za sedam godina za troje dece u prestižnoj privatnoj školu u Beogradu, stiglo iz tri misteriozne ofšor kompanije.
Iza jedne, „Alessio Investment” sa Britanska Devičanskih Ostrva, stajao je Mali. O ovoj firmi pisali smo i pre 10 godina kada smo otkrili da je preko nje porodica Mali nelegalno prisvojila 10 hektara državne zemlje nadomak Vršca.
Druga firma, registrovana u istoj ofšor destinaciji, u vlasništvu je srpskog biznismena Branka Jovanovića. On nam je u intervjuu rekao da je izvršio uplatu, ali da je u pitanju bila usluga, i da je on bio samo posrednik u poslu u kome su oni koji su zapravo dali novac želeli da ostanu anonimni.
„Neko je u kancelariju doneo novac. Rečeno mi je da je to za školu, za obrazovanje dece. Pošto nije reč o oružju, drogi i slično – rekao sam: ‘ok, naplatite na to jedan posto i ćao’“, ispričao nam je Jovanović, koji tvrdi da ni sam ne zna ko je zapravo obezbedio novac.
Treća firma sa Kipra, usko je povezana sa međunarodnom grupacijom „Comita” sa sedištem u Moskvi. Ova grupacija se bavi izgradnjom gasovoda, a u Srbiji su poslovali sa sestrom firmom „Milenijum tima” – kompanije već poznate po koruptivnim vezama sa Malim.
Imovina političara
I protekle godine istraživali smo imovinu političara.
Tako smo još u aprilu otkrili da je novi premijer Đuro Macut postao vlasnik vile na Zvezdari vredne milion evra i to dan pre nego što je u skupštini izabran za predsednika vlade. Macut nije želeo da nam objasni odakle mu novac za ovu vrednu nekretninu niti otkud to da je postao njen vlasnik tik pre stupanja na državnu funkciju. Agenciji za sprečavanje korupcije, sudeći po onome što je objavljeno na njenom sajtu, prijavio je da je vilu kupio novcem iz ušteđevine, pozajmice, poklona i od prodaje druge nekretnine.
Čuli smo da će novi premijer Đuro Macut posetiti slavu Beograda, a pošto se na slavu ne zove, već dolazi, došli smo da ga pitamo otkud novac za vilu od milion evra? pic.twitter.com/b5nFFlKfpz
— KRIK (@KRIKrs) May 29, 2025
Otkrili smo i da je protiv Macuta 2019. godine, u vreme dok je bio načelnik odeljenja na Klinici za endokrinologiju, podneta krivična prijava zbog smrti pacijentkinje. Prijavu je protiv grupe lekara među kojima je bio i Macut podneo suprug preminule, jer nisu uzeli njen pisani pristanak za rizičnu intervenciju kojoj je bila izložena – a što su po zakonu bili obavezni da učine. Slučaj je stigao do Ustavnog suda koji već pet godina nije doneo odluku o ovoj krivičnoj prijavi.
U junu smo objavili i nove profile u našoj bazi imovine političara. Istraživali smo imovinu, poslove i postupke koji su se vodili protiv 32 ministara.
Najvredniju imovinu, kako je pokazalo naše istraživanje, imaju Bratislav Gašić koji sa članovima porodice poseduje etno-selo, stanove, zgrade i zemljište vredne više od 23 miliona evra, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK. On je, kako smo mogli da se uverimo prilikom posete njegovog imanja u selu Lomnica nedaleko od Kruševca, čak prisvojio i reku.
Nešto manje impozantno imanje nadomak Uba ima i ministar Darko Glišić, a ono vredi 650.000 evra. Osim Glišićeve imovine, otkrili smo i da je njegova bivša partnerka Marija Ranđelović, u periodu kada su bili zajedno, kupila tri stana u Kraljevu, na Divčibarama i Kopaoniku vredna najmanje 175.000 evra. Ona to nije mogla da kupi od zvanične plate koju je imala u Poštanskoj štedionici. Više o tome pročitajte ovde.
Nakon što smo objavili priču, Glišić je na televiziji Happy vređao novinarku KRIK-a i redakciju, optužujući nas da smo „kavačko glasilo”. Rekao je i da će se tog dana prijaviti nadležnom tužilaštvu kako bi se utvrdilo da li je kršio zakon i da li je išta sakrio od Agencije za sprečavanje korupcije u svojoj imovinskoj karti – što nije uradio.
Tokom rada na bazi imovine političara otkrili smo i da funkcioneri i njihovi supružnici izbegavaju da odgovaraju pred zakonom, oglušuju se o pozive i odluke suda i pozivaju na imunitet, zbog čega se postupci protiv njih razvlače i zastarevaju, a oni ne snose nikakvu odgovornost.
Tako smo otkrili da se iza hvalisanja ministra Novice Tončeva o tome da ne vozi službeni automobil kako „ne bi trošio državne resurse i time dao primer građanima” krije zanimljiva šema. Tončev je nime dva automobila svoje firme privremeno ustupio državi, koja ih je onda njemu dala nazad na korišćenje – ovim potezom Tončevljeva firma postala je imuna na saobraćajne prekršaje i izbegla da plati više od milion dinara kazni.
U oktobru smo otkrili i da je Igor Brnabić, brat predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, nelegalno dogradio vilu koju je kupio na Zvezdari, a potom je i legalizovao – iako po zakonu to nije mogao da učini. On je za KRIK tvrdio da je sve uradio po zakonu. „U mojoj glavi, ja sam uradio sve ‘by the book’”, rekao nam je.
Detaljnije pročitajte u našoj bazi imovine političara.
Razgovor Milera i Lučića
Jedno od otkrića koje je izazvalo najviše reakcija jeste audio-snimak razgovora između Stana Milera, generalnog direktora United Group-e, i Vladimira Lučića, direktora Telekoma Srbija i bliskog saradnika predsednika Aleksandra Vučića, koji smo objavili u avgustu prošle godine.
U razgovoru koji se desio sredinom avgusta Lučić između ostalog kaže Mileru da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tražio da se smeni Aleksandra Subotić, jedna od ključnih osoba United Media – kompanije pod čijom upravom rade mediji N1, Nova S, Danas, Radar. Miler je Lučiću objasnio da pre nego što smeni Subotić mora da oslabi kompaniju koju ona vodi: „Moram da napravim tu kompaniju veoma malom u Srbiji”, kazao mu je.
Iako smo snimak razgovora objavili na našem jutjub kanalu, Više tužilaštvo u Beogradu na čijem je čelu Nenad Stefanović tražilo je snimak od KRIK-a zahtevajući, između ostalog, uređaj kojim je snimljen – što je urednik Stevan Dojčinović ocenio kao nameru tužilaštva da otkrije novinarski izvor, odnosno otkud nam snimak. Tužilaštvo je novinarima pretilo i novčanom kaznom ukoliko snimak ne dostave. Pošto su dobili snimak nisu se bavili njegovom sadržinom i ispitivali nezakonit uticaj funkcionera na slobodu medija, nego su pokušali da diskredituju novinare tvrdeći da je sudski veštak utvrdio da je snimak lažan – iako je United Group ranije potvrdila da se razgovor desio i niko od aktera nije demantovao njegovu sadržinu.
Baza „Čuvari partije”
Tokom prošle godine bavili smo se i istraživanjem ko su ljudi koji su boravili u kampu koji je mesecima bio u Pionirskom parku ispred Predsedništva, u javnosti poznatom kao „Ćacilend”, i koji su branili prostorije i politiku Srpske napredne stranke. Ovi ljudi, podržavaoci režima predsednika Aleksandra Vučića, napadali su studente i građane na protestima, vređali i fizički maltretirali novinare koji su izveštavali o „Ćacilendu” i onome što se mesecima dešavalo na ulicama.
Tako smo u novembru objavili bazu podataka „Čuvari partije” koja sadrži profile ovih osoba – otkrili smo da su među ljudima lojalnim stranci i predsedniku kriminalci osuđivani za ubistva, prebijanja, trgovinu drogom, nezakonito posedovanje oružja, ali i osobe blisko povezane sa ljudima iz podzemlja.
Neka od najzvučnijih imena su Đorđe Prelić, bivši vođa navijača Partizana osuđivan za ubistvo Brisa Tatona, Milan Ostojić Sandokan, šef šabačke grupe koji je osuđen za naručivanje ubistva, Petar Panić Pana, poznati kriminalac koji je bio blizak nekadašnjem vođi zemunskog klana Dušanu Spasojeviću i kome je, kako smo ranije otkrili, ministar zdravlja Zlatibor Lončar pomagao da izbegava suđenja. Više o njima pročitajte ovde.
Balkanski šverceri kokaina i „Bonita” banane
Početkom decembra objavili smo priču u kojoj smo otkrili da su balkanski šverceri droge imali ekskluzivno pravo da kokain skrivaju u brodske kontejnere kompanije u vlasništvu porodice predsednika Ekvadora Danijela Noboe. Ovo otkriće zasnovano je na „skaj“ porukama do kojih smo došli zajedno sa kolegama iz OCCRP-ja, kao i na tužilačkoj i sudskoj dokumentaciji iz Srbije i Crne Gore i podacima iz zvaničnih registara i baza podataka.
Kokain je iz Južne Amerike švercovan među „Bonita” bananama, poznatom brendu porodice Noboa, i najmanje tri puta je završio u Hrvatskoj. U švercu je učestvovao kriminalac Nikola Đorđević, koji je optužen u slučaju Balkanski kartel i koji se nalazi u bekstvu. Dokumenta koja smo prikupili otkrila su da su u švercu kokaina učestvovali i hrvatski saradnici narko-bosa Darka Šarića – grupa predvođena Petrom Ćosićem. Više o tome pročitajte ovde.
Pritisci na KRIK: SLAPP tužbe i pokušaji diskreditacije
Ni protekla godina nije bila mirna kada su u pitanju pritisci na našu redakciju. Kao i nekoliko ranijih godina i prošle su najveći pritisci bile SLAPP tužbe – koje se podnose sa ciljem da se novinari zastraše i iscrpe i tako prestanu da pišu o određenim temama od javnog značaja. Tako, na samom početku godine tužila nas je bivša ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković koja je podnela čak dve tužbe – jednu zbog priče koju smo objavili o njoj, a drugu zbog vesti o tome da nas je tužila. Stigle su nam i dve krivične tužbe – od kompanije Starting, jednog od glavnih podizvođača na rekonstrukciji stanične zgrade u Novom Sadu sa koje se srušila nadstrešnica, kao i od sudije Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević kojoj je ovo bila treća tužba protiv novinara KRIK-a.
Godinu smo završili sa 15 aktivnih sudskih postupaka. Neki su tokom godine okončani u našu korist – kao što su tužbe izdavača režimskog tabloida Kurir i policajca kome se sudi u okviru slučaja protiv narko-bosa Darka Šarića, a okončan je i postupak po tužbi Startinga pošto je kompanija odustala od nje.
Godinu je obeležila i pravosnažna presuda kojom smo osuđeni po tužbi bivšeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Bratislava Gašića. Osuđeni su novinarka i urednik KRIK-a zato što su objavili vest sa suđenja kriminalnoj grupi Zorana Jotića Jotke u kojoj su citirali prisluškivani razgovor članova ove kriminalne grupe o Gašiću, a u kome su oni rekli da je Gašić kod Jotke na kazanu. Sudije u presudi tvrde da je trebalo da novinari budu više tolerantni prema Gašiću baš zato što je funkcioner koji je vodio BIA-u, kao i da novinari smeju samo da prenose informacije, ali ne i da čitaocima objašnjavaju šta se događa.
Zbog povrede ugleda i časti urednika KRIK-a prošle godine osuđen je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović. Sud je potvrdio da je Martinović izneo lažne informacije kada je u skupštini 2021. godine optužio KRIK i Dojčinovića da pere novac i ne plaća porez. Martinović je na suđenju pokušao da se pozove na poslanički imunitet, ali mu to sud nije dozvolio.
Osim tužbi, prošle godine bilo je i pokušaja diskreditovanja novinara KRIK-a. Najteže optužbe izneo je ministar za javna ulaganja Darko Glišić koji nas je, nakon što smo objavili podatke o njegovoj imovini i stanovima njegove bivše partnerke, na režimskoj televiziji vređao i lažno optuživao nazivajući nas, između ostalog, „lažovima iz kavačkog glasila koje je iznelo kojekakve gluposti” i voajerima. Zbog ovakvog targetiranja reagovala su i novinarska udruženja.
Uvrede na naš račun je izneo i ministar kulture Nikola Selaković koji je, umesto odgovora na pitanja novinarke KRIK-a o slučaju Generalštab u kome je optužen, rekao da smo „ober lažovi”.
