Novosadsku stanicu renovirala firma protiv koje su vođeni postupci zbog povreda radnika na neobezbeđenim gradilištima
Kompanija „Starting”, jedan od glavnih podizvođača radova na Železničkoj stanici Novi Sad čija se nadstrešnica srušila i ubila 15 ljudi, u prošlosti je imala niz slučajeva u kojima su radnici bili povređeni na njihovim neobezbeđenim gradilištima, otkriva KRIK. Radnici su padali sa terasa, a jednom se čak srušio deo krana na glavu. Iako je inspekcija zbog ovoga pokretala postupke protiv ove firme oni su se uglavnom, zbog sporosti suda, završavali zastarevanjima.
Piše: Sofija bogosavljev
25.02.2025.
Mladić iz Surčina Živko Jelenković, koji više od 10 godina radi kao građevinac, 27. januara 2023. stajao je sa kolegom na terasi 11. sprata zgrade u Beogradu na vodi. Spremali su se da počnu sa poslom.
Gradilište je vodila kompanija „Starting” i ona je, preko firme „PNK Beton”, angažovala Jelenkovića i njegovog kolegu da završe radove na terasama ove skupocene zgrade.
Dan ranije, kada je njihov šef iz „PNK Betona” saznao šta će se raditi, pozvao je „Starting” i, kako je ispričao, tražio da se terase osiguraju sa 15 do 20 podupirača. Ovi podupirači trebalo je da obezbede da terase budu stabilne dok radnici rade na njima. „Starting” se, međutim, oglušio o njegov zahtev. Odgovorili su da je ploča terase armirana i da će izdržati. Posao je tako počeo na nedovoljno obezbeđenom gradilištu.
Jelenković je zbog toga pokušao sam da obezbedi terasu – postavio je svega dva podupirača, smatrajući da je to dovoljno. To, ipak, nije pomoglo. Dok su pripremali testeru kojom su radili, terasa je pukla i radnici su zajedno sa njom propali na donji sprat. Srećom, niko se nije nalazio na terasi ispod – da jeste, verovatno bi stradao.
„Komad betona koji je pao je dužine četiri metra i težak je četiri tone”, navodi se u zapisniku Inspekcije za rad koja je izvršila nadzor gradilišta, a čiju kopiju poseduje KRIK.
Ubrzo je stigla Hitna pomoć i povređene radnike prevezla u Urgentni centar. Na sreću, nisu imali teške povrede. Inspekcija je istog dana izašla na uviđaj i podnela prekršajnu prijavu protiv „Startinga” i „PNK Betona” jer nisu postupili u skladu sa Sporazumom o merama bezbednosti na radu. Utvrdila je više propusta: nisu donete mere za bezbedan rad, radnici nisu prošli obuku za rukovanje mašinom za sečenje betona niti im je dato uputstvo za korišćenje mašine.
„Ostajem pri svim navodima i objašnjavam da je Starting neosporno odgovoran, kao i (vlasnik firme) Nikola Trivić. ‘Starting’ je imao obavezu da organizuje taj rad, što nisu uradili”, izjavila je na sudu građevinska inspektorka koja je podnela prijavu.
Prekršajna prijava protiv Startinga zbog povrede dvojice radnika u Beogradu na vodi 2023. godine
„Starting” je u pisanoj odbrani pokušao da prebaci odgovornost na „PNK Beton”, kao i na radnike koji su se povredili. Tvrdili su i da jesu obezbedili podupirače. „Usled obimnosti i kompleksnosti radova na gradilištu javlja se faktička nemogućnost kontrolisanja postupanja svakog od radnika”, naveli su iz ove firme.
Suđenje je trajalo duže od dve godine zbog čega je postupak zastareo. Tako, ni „Starting” ni vlasnik firme nisu osuđeni zbog incidenta na gradilištu.
Ovo, međutim, nije jedini slučaj da su radnici na „Startingovim” gradilištima bili povređeni zbog toga što im nije pružena neophodna zaštita.
Novinari KRIK-a došli su do dokumentacije Prekršajnog suda o najmanje četiri radnika koji su povređeni na gradilištima ove firme, od kojih je jedan čak i neprijavljeno radio. Sem slučaja u kojem je pukla terasa, još jedan radnik je pao sa neobezbeđene terase, dok je četvrtom pao deo krana na glavu.
Inspekcija rada je protiv Startinga podnosila prijave zbog kršenja Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, ali firma se izvlačila jer su postupci na sudu zastarevali.
Uprkos tome, kompanija „Starting” nastavila je da zarađuje milione na državnim projektima poput radova na Kliničkom centru, obnove vrtića, vojnih objekata, izgradnje projekta „Beograd na vodi” i sličnih.
Iz Ministarstva za rad KRIK-u je rečeno da ne vode evidenciju kompanija koje krše Zakon o bezbednosti na radu, te se ovo ne može proveriti kada dobijaju velike poslove.
Tako, „Starting” je bio i jedan od ključnih podizvođača radova na rekonstrukciji zgrade novosadske železničke stanice, za šta je sklopio ugovore vredne minimum sedam miliona evra, vidi se u dostupnoj dokumentaciji.
Kada je dobio posao u Novom Sadu, kako KRIK otkriva, „Starting” je kineskom konzorcijumu kome je država dala posao rekonstrukcije stanice dostavio dve izjave u kojima je garantovao da na njihovim gradilištima radnici „nisu povređeni tako da je završeno sa smrtnim ishodom”, kao i da nemaju „neprijavljene radnike”.
Mario Reljanović, naučni saradnik sa Instituta za uporedno pravo, kaže za KRIK da izjave koje je Starting priložio „ničemu ne služe”.
„Izjava je vrlo uska – da nemamo povređene sa smrtnim ishodom i neprijavljene radnike u poslednjih godinu dana, to nije nikakav period”, ispričao je Reljanović.
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo
(foto: privatna arhiva)
Reljanović objašnjava da bi država trebalo da vodi registar firmi koje krše zakone koji se tiču bezbednosti na radu i drugih oblasti radnog prava. Naglasio je da firme ne bi smele da dobijaju novac iz budžeta ako krše zakon, jer se kao krajnji rezultat ovakvog sistema dešavaju tragedije.
„Sve je to povezano. Ako neko krši zakon u odnosu na radnike, kršiće ih i u odnosu na ostale stvari”, kaže Reljanović.
Nikola Trivić, direktor i jedan od vlasnika „Startinga”, nije želeo da razgovara sa novinarima KRIK-a.
„Nemam nikakav komentar da vam dam, zato što su nas razapeli javno i to se i dalje nastavlja. Slobodno objavite kako hoćete, vi ste istraživački novinar – istražite vaše izvore koji vam to pričaju pa onda istražite šta smo mi radili i onda me zovite, to je to što imam da kažem”, rekao je Trivić kratko za KRIK. Novinari su mu poslali i konkretna pitanjam, ali na njih nije odgovorio.
„Starting” je do sad izbegao da se nađe pod istragom zbog pada nadstrešnice i stradanja ljudi, a KRIK sad otkriva detalje o usponu ove kompanije i kako su u prošlosti ljudi povređivani na njihovim gradilištima.
Nenad Blagojević, tada dvadesetdvogodišnjii vodoinstalater iz Surčina, 2021. je bio angažovan u gradnji „BW Terrace” – jedne od najelitnijih zgrada u Beogradu na vodi, koja se nalazi u prvom redu do Save i za koju na sajtu ovog projekta kažu da je „sagrađena za budućnost”.
Zaštitna ograda od drvenih dasaka sa koje je pao radnik Nenad Blagojević i teško se povredio na gradilištu u Beogradu na vodi
(foto: dokumentacija Prekršajnog suda u Beogradu)
Blagojević je na terasi bušio otvore za odvod kišnice. Na terasi se nalazila zaštitna ograda, ali ona nije bila postavljena po propisima. Praktično, bila je to ograda od dasaka nedovoljno jaka da garantuje sigurnost radnicima.
U jednom trenutku Blagojević se sapleo, pao na drvenu ogradu koja je pukla i on je pao sa prvog sprata na zemlju. Sa teškim povredama prevezen je u Urgentni centar – imao je prelom kičme i karlice, povrede grudnog koša i stomaka. Da se to desilo na nekom višem spratu, možda ne bi preživeo.
Odmah nakon ove nesreće, inspekcija je došla na gradilište i utvrdila da kompanija „Starting”, koja je bila izvođač radova, nije omogućila bezbedne uslove za rad. Protiv firme je pokrenut prekršajni postupak, a ona se u njemu branila da nije ni bila dužna da obezbedi gradilište, već je to trebalo da urade podizvođači. Ova odbrana ne stoji, s obzirom da se u ugovoru „Startinga” i podizvođača, do kog je došao KRIK, navodi se da je „Starting” u obavezi da obezbedi uslove rada.
Kompanija je odgovornost za pad pokušala da svali i na povređenog radnika tvrdeći da je tokom rada na terasi sam uklonio jednu dasku ograde.
Prekršajna prijava protiv Startinga zbog povrede radnika u Beogradu na vodi 2021. godine
Direktor i suvlasnik firme Nikola Trivić nije se pojavio u sudu zbog koronavirusa, što je dodatno usporilo ovo suđenje – pa je slučaj na kraju zastario. Slično kao i u postupku koji se vodio zbog povrede Jelenkovića i njegovog kolege, Prekršajni sud je obustavio postupak protiv „Startinga” u martu 2023. godine i doneo rešenje da firmi pokrije sudske troškove.
Godinu dana nakon što je Blagojević pao sa zgrade, u maju 2022. godine, na „Startingovom” gradilištu teško je povređen još jedan radnik.
Bio je to Mustafa Atmadža, turski državljanin koji je radio na gradilištu u Beogradu na vodi, preko turske kompanije „Escon”. Deo krana, kandža, pala je sa visine od šest metara na njega nakon čega je prevezen u Urgentni centar sa povredama glave.
Inspekcija je došla na gradilište i utvrdila da je radnika povredila mašina, ali nije pokrenula postupak protiv „Startinga” jer je mašinu dva meseca ranije proverio Mašinski fakultet i utvrdio da je ispravna.
Inspekcija je otkrila, međutim, još jednu stvar – Atmadža nije bio prijavljen i na gradilištu u Beogradu na vodi radio je na crno.
Prekršajna prijava protiv Startinga zbog neprijavljenog radnika iz Turske iz 2023. godine
Zbog ovoga je pokrenut prekršajni postupak protiv „Startinga”. Kompanija je u odbrani tvrdila da je propust napravio podizvođač kojeg su oni angažovali, ali je inspekcija utvrdila da je turska kompanija ogranak u Srbiji otvorila tek nekoliko meseci nakon povrede Mustafe.
Prekršajni sud je marta 2024. godine osudio „Starting” na 400.000 dinara, a direktora firme Nikolu Trivića na 10.000 dinara zbog kršenja Zakona o zapošljavanju stranaca.
Ovi postupci nisu mnogo uticali na firmu. Ona je nastavila da raste i dobija poslove od države koji su se merili u milionima evra.
Ostali prekršaji Startinga: Neprijavljivanje poreza, saobraćajni prekršaji
Sem zbog nebezbednih uslova rada, protiv „Startinga” je vođeno na desetine drugih prekršaja, pokazuju podaci koje je prikupio KRIK. „Starting” je, između ostalog, osuđen opomenom zbog neprijavljivanja tačnog iznosa poreza 2019. godine. Službena vozila ove kompanije su često i kršila saobraćajne propise zbog čega su takođe vođeni prekršajni postupci.
„Starting” se na svom sajtu predstavlja kao firma koja „gradi budućnost”.
Ova kompanija je sve do pada nadstrešnice u Novom Sadu bila nepoznata u javnosti. O vlasnicima Nikoli Triviću i Ljiljani Tripković se takođe gotovo ništa ne zna.
Građevina i salon lepote
Ljiljana Tripković, suvlasnica „Startinga” od 2019. godine, poseduje građevinsku firmu „Royal Stroj Group” i salon lepote „Felicita” u Belvilu. „Rojal Stroj” ima u vlasništvu dve stambene zgrade – na Dedinju i Banovom brdu.
Ipak, „Starting” je tokom vlasti Srpske napredne stranke postao jedna od najmoćnijih građevinskih firmi, pokazuje analiza KRIK-a. Poslovni uspon vezan je pre svega za to što je kompanija učestvovala u najvećim državnim projektima na kojima je zaradila desetine miliona evra.
Kompanija je osnovana još 2008. godine, ali prema javno dostupnim podacima, tek je od 2013. godine počela da dobija veće ugovore za državne poslove. Prihodi firme su milionski i rastu iz godine u godinu – prema poslednjem dostupnom finansijskim izveštaju iz 2023, „Starting” je te godine imao prihode od čak 71 milion evra i 180 zaposlenih.
Verovatno najunosniji posao jeste izgradnja „Beograda na vodi”. Na ovom projektu „Starting”, u to vreme nepoznat javnosti, angažovan je kao glavni izvođač radova. Samo jedan ugovor iz 2020. godine koji je kompanija potpisala sa „Beogradom na vodi” vredan je čak 24 miliona evra. S obzirom na to da postoji nekoliko ugovora, izvesno je da to nije konačan iznos koji je „Starting” dobio.
Suvlasnik Startinga Nikola Trivić (levo) rukuje se sa Nikolom Nedeljkovićem, direktorom Beograda na vodi. Fotografija je nastala pri početku gradnje elitne zgrade BW Terraces
(foto: Beograd na vodi)
Suvlasnik Startinga Nikola Trivić (levo) rukuje se sa Nikolom Nedeljkovićem, direktorom Beograda na vodi. Fotografija je nastala pri početku gradnje elitne zgrade BW Terraces
(foto: Beograd na vodi)
Firma je učestovala na brojnim tenderima i tako dobijala poslove od države za popravke bolnica, mostova, izgradnju pruge i vojnih objekata. Od 2013. do danas „Startingu” je za ovakve poslove iz državnog budžeta isplaćeno oko 15 miliona evra, prema podacima koje su novinari dobili od Uprave za trezor.
Tendere su dobijali mahom u partnerstvu sa drugim kompanijama sa kojima su imali bliske veze. Šest tendera za obnovu Kliničkog centra Srbije dobili su sa firmom „Pick and roll” u vlasništvu Milana Trivića – rođaka vlasnika „Startinga”. Takođe, jedan od čestih poslovnih partnera im je i firma „RAS Inženjering” – koju drži poslovni partner porodice Trivić.
Obe ove kompanije, u pisanim odgovorima KRIK-u, tvrde da je njihov odnos sa Startingom isključivo profesionalne prirode.
Odgovori kompanije RAS Inženjering na pitanja koja su poslali novinari KRIK-a
„Uslovi pomenutog tendera su bili takvi da su nam trebali dodatni kapaciteti firme Starting-a”, iz kompanije „Pick and roll” objašnjavaju kako je došlo do toga da zajedno održavaju Klinički centar Srbije.
„Odluke o učestvovanju na tenderima donose se na osnovu tehničkih i poslovnih parametara, a ne na osnovu bilo kakvih veza”, naveli su iz kompanije „RAS Inženjering”.
„Starting” je bio i jedan od glavnih podizvođača radova na Železničkoj stanici Novi Sad.
Ovaj posao dobili su preko kineskog konzorcijuma firmi „CRIC” i „CCCC” sa kojima je država sklopila ugovor za modernizaciju novosadske stanice i pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Saglasnost da „Starting” bude jedna od ključnih firmi u ovom poslu dali su Ministarstvo građevinarstva, kao i javno preduzeće Infrastrukture Železnice.
„Kompanija ‘Starting’ odgovorna je za projekat renoviranja stanice Novi Sad i perona”, piše u dopisu koji je kineski konzorcijum poslao Infrastrukturi železnice Srbije.
„’Starting’ ima zadatak da izvrši zidarske, tesarske, armiračko, betonjerske, gipsarske i molerske radove na gradilištu rekonstrukcija objekata na Železničkoj stanici Novi Sad”, piše u „Startingovom” elaboratu, odnosno planu rada na stanici. „Starting” je imao podizvođače koje je sam angažovao, a iz dokumentacije se vidi da su i „Starting” i njegovi podizvođači učestvovali na radovima na nadstrešnici koja se kasnije srušila i ubila 15-oro ljudi.
Železnička stanica u Novom Sadu čija se nadstrešnica obrušila i ubila 15 ljudi
(foto: N1)
Železnička stanica u Novom Sadu čija se nadstrešnica obrušila i ubila 15 ljudi
(foto: N1)
Iznos novca koji je „Starting” dobio za ovaj posao stalno je rastao, prema dokumentaciji koja je objavljena na sajtu Vlade Srbije.
Početnim ugovorom koji je potpisao sa kineskim konzorcijumom 2021. godine kao „okvirna vrednost” za izvođenje radova na novosadskoj stanici navodi se iznos od 1,9 miliona evra. Zatim, narednim ugovorom iz 2022. godine iznos se povećao na pet miliona evra. Tu nije kraj. „Starting” je sa kineskim konzorcijumom potpisao još jedan ugovor iste te godine, kojim je vrednost radova skočila na sedam miliona evra. Ne zna se da li je ovo krajnji iznos, budući da javnosti i dalje nije dostupna kompletna dokumentacija o rekonstrukciji stanice.
Nakon što je izabran za ovaj veliki posao, „Starting” je kineskom konzorcijumu dostavio dve šture izjave u kojima nije prikazano sve što se dešavalo na njihovim gradilištima.
„Izjavljujemo pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošču da ‘Starting’ na svojim gradilištima u poslednjih godinu dana nije imao teže povrede na radu koje su završene smrtnim ishodom”, piše u dokumentu od 22. oktobra 2021. koji je potpisao direktor i vlasnik Nikola Trivić i poslao kineskom konzorcijumu.
Prećutali su da su radnici povređeni na njihovim gradilištima, kao i da je baš u to vreme inspekcija Prekršajnom sudu prijavila „Starting” zbog teške povrede Blagojevića koji je pao sa terase zgrade u izgradnji u Beogradu na vodi.
Istog dana iz ove firme su dostavili i izjavu i da nemaju neprijavljene radnike.
„’Starting’ nema neprijavljenih radnika, odnosno svi zaposleni su prijavljeni u Zavodu za penziono i socijalno osiguranje”, stoji u dokumentu od istog datuma, koji je potpisao Trivić.
Izjave koje je Starting poslao kineskoj firmi, objavljene na sajtu Vlade Srbije
Gotovo četiri meseca nakon ove izjave, „Starting” je „na crno” zaposlio Mustafu Atmadža iz Turske, kome je zatim deo krana pao na glavu.
„Starting” je, bez obzira na ove postupke, nastavio da obavlja radove na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Državne institucije su novinarima KRIK-a rekle da ne vode evidenciju firmi koje su kršile Zakon o bezbednosti na radu.
„Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nema obavezu vođenja evidencije o firmama koje krše Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, pa takvu evidenciju ne vodi”, odgovorili su iz ovog ministarstva.
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo, međutim, kaže za KRIK da je neophodno da postoji ovakva evidencija.
„Trebalo bi da postoji registar osuđenih firmi i da to bude isključujući faktor prilikom ugovaranja poslova sa državom, da to ne sme da se toleriše. Trenutno poslodavci nemaju nikakvu računicu da poštuju zakon – manje košta da se krši zakon, nego da se poštuje. Dokle god je tako poslodavci će ići za profit i imamo onda ovakve katastrofe kakve smo imali”, objasnio je za KRIK Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.
Reljanović je istakao da je problematično što izjava koju je „Starting” priložio nije dalje proveravana.
„Formalno se uklapaju u izjavu koju su dali, ako niko nije proverio, ona ničemu ne služi. Izjava je vrlo uska – da nemamo povređene sa smrtnim ishodom i neprijavljene radnike u poslednjih godinu dana, to nije nikakav period. Inspektor rada u redovnom nadzoru prosečno dođe kod poslodavca jednom u osam godina. Šansa da je ta izjava tačna i da je prošla inspekcijsku verifikaciju je minimalna”, ispričao je Reljanović.
Inženjer geologije Zoran Đajić koji je učestvovao u nadzoru radova na Železničkoj stanici Novi Sad
(foto: N1)
Tvrdnju da je „Starting” manipulisao zvaničnom dokumentacijom izneo je u javnosti Zoran Đajić, inženjer geologije koji je jedno vreme radio na projektu rekonstrukcije stanice u Novom Sadu.
On je tvrdio da je ova firma falsifikovala potpis bivšeg zaposlenog u građevinskim dnevnicima, koje je pod pritiskom studentskih protesta objavila Vlada Srbije.
„Ja sam svedok da Predrag Lukić tada uopšte nije radio u ‘Startingu’, napustio je firmu, a u dnevnicima iz 2023. stoji njegov potpis i pečat”, rekao je Đajić u gostovanju na televiziji Nova S.
Uprkos tome što je „Starting”, prema dopisu kineskog konzorcijuma, bio „odgovoran za projekat renoviranja stanice i perona”, ovu kompaniju tužilaštvo je zaobišlo u istrazi odgovornih za tragediju u kojoj je stradalo 15-oro ljudi i dvoje teško povređeno.
Nakon obrušavanja nadstrešnice tek renovirane Železničke stanice Novi Sad 1. novembra, otpočeli su protesti kojima se traži odgovornost onih koji su bili nadležni za ovaj projekat.
Predstavnici vlasti, uključujući i predsednika Aleksandra Vučića, prvo su slagali javnost da nadstrešnica nije rekonstruisana. Inženjer Đajić je, međutim, dan nakon tragedije javno svedočio da nadstrešnica jeste bila rekonstruisana i tom prilikom dodatno opterećena. To su potvrdila i dokumenta koje je kasnije, pod pritiskom javnosti, objavila Vlada Srbije.
Usledile su ostavke koje su podneli ministar građevinarstva Goran Vesić, ministar trgovine Tomislav Momirović, kao i direktorka Infrastruktura železnice Srbije Jelena Tanasković.
Građani su nastavili da zahtevaju hapšenje odgovornih za tragediju. Više tužilaštvo u Novom Sadu reagovalo je uoči Nove godine kada je podiglo optužnicu protiv državnih funkcionera i zaposlenih iz firmi za nadzor radova na stanici. Oni su optuženi zbog toga što su znali da radovi nisu završeni, ali je stanica otvorena, kao i da je puštena u rad bez upotrebne dozvole.
Niko iz kompanije „Starting” nije optužen u ovom slučaju. Policija je samo saslušala jednog od njihovih inženjera koji je rukovodio radovima.
Pod pritiskom javnosti i protesta, novosadsko tužilaštvo je nedavno saopštilo da paralelno vodi predistražni postupak o tome da li se dogodila korupcija prilikom projekta rekonstrukcije železničke stanice. Ubrzo nakon toga, tu istragu je u svoju nadležnost preuzelo Tužilaštvo za organizovani kriminal. U ispitivanje pada nadstrešnice uključilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu i zbog nekoliko koruptivnih dela uhapšeni su menadžerka Infrastrukture i tri člana Komisije za tehnički pregled stanice. Ne zna se da li će u nekom od ovih postupaka tužilaštvo ispitati ulogu „Startinga”.
Protesti traju i danas. Studenti su blokirali fakultete, prosvetari štrajkuju zajedno sa učenicima, u štrajk su stupili i advokati, a građani svakodnevno izlaze na ulice u 11:52 časova, simbolično, u vreme kada se nadstrešnica obrušila 1. novembra prošle godine.
