Srpsko državljanstvo posebnom procedurom za bivšeg specijalca ruske službe bezbednosti (FSB) i profitere rata u Ukrajini
Niz moćnih Rusa koji su povezani sa Federalnom službom bezbednosti (FSB), kao i profiteri rata u Ukrajini, ali i oligarsi čije su firme pod sankcijama u poslednje tri i po godine su dobili srpsko državljanstvo van standardnih procedura – posebnom odlukom Vlade u kojoj se navodi da je to „u nacionalnom interesu“ Srbije, otkrivaju KRIK i ruski portal „Važne priče“. Na ovaj način, čak 204 Rusa i Ruskinja su posebnom merom postali državljani Srbije i na taj način uspeli da zaobiđu ograničenja u putovanjima koje im je uvela Evropska unija.
Pišu: Nikita Kondratjev (Važne priče), Bojana Jovanović (KRIK)
16.04.2025.
Od invazije Rusije na Ukrajinu 2022. godine ruskim državljanima otežano je da putuju u zemlje Evropske unije i nekolicinu drugih država jer je pooštren vizni režim.
Ipak, moćni Rusi koji su povezani sa obaveštajnim strukturama, profiteri u ratu i oligarsi, našli su način da zaobiđu vize tako što su za sebe obezbedili pasoše drugih zemalja iz kojih se može slobodno putovati u EU. Mnogima od njih primamljiv je bio upravo pasoš Srbije.
Za ove uticajne Ruse uopšte nije bilo teško doći do njega. Iako nisu ispunjavali kriterijume da postanu srpski državljani, Vlada Srbije koju je prvo predvodila Ana Brnabić, a zatim Miloš Vučević, ovim kontrpoverznim Rusima dodeljivala je državljanstvo mimo procedure koja važi za strance, pravdajući to srpskim nacionalnim interesom.
Jedan od njih je Ivan Sibirev, ratni profiter čija kompanija „R-stroj“ je razvijala poslove u ratom uništenim ukrajinskim gradovima. Dok je prošle godine Evropska unija njegovu kompaniju sankcionisala zbog bogaćenja zahvaljujući ratu, premijerka Brnabić mu je, preskačući standardne procedure, dodelila srpsko državljanstvo. Da bi se ovo dogodilo, pošto Sibirev nije ispunjavao uslove, Vlada Srbije iskoristila je član Zakona o državljanstvu koji omogućava da se strancima pokloni državljanstvo ukoliko je to bitno za „nacionalni interes” Srbije.
Brnabić je isto tako smatrala da je bitno za Srbiju da se državljanstvo dodeli i Viktoru Šendriku, bivšem specijalacu Ruske službe bezbednosti (FSB) i šefu obezbeđenja ruskih oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga. Šendrik je i sponzor neonacističke divizije navijača Espanjola koja se bori protiv Ukrajine.
Po specijalnoj proceduri državljanstvo je dobio i Dimitrij Sergejev – blizak prijatelj sina čuvenog FSB generala Nikolaja Patruševa koji blisko sarađuje sa Aleksandarom Vulinom na prisluškivanju ruske opozicije u Beogradu. Patrušev je sa Vulinom formirao i „radnu grupu za borbu protiv ‘obojenih revolucija’“ sa zadatkom da sprečava proteste i organizuje praćenje aktivista, novinara i branitelja ljudskih prava, kako je pisao Danas.
Oni nisu jedini ruski državljani koji su zahvaljujući posebnim odlukama srpske Vlade uspeli da dođu do srpskog pasoša, pokazuje istraživanje novinara ruskog sajta „Važne priče“ i portala KRIK.
Novinari su pregledali sve odluke o dodeljivanju državljanstava od početka 2022. do aprila 2025. godine i tu pronašli čak 204 ruska državljanina koja su dobila srpski pasoš mimo uobičajne procedure jer je to, navodno, „u interesu Srbije“. Od njih se nije tražilo da ispune standardne uslove poput toga da žive u Srbiji pre ili posle dobijanja pasoša, niti da se odreknu drugih državljanstava.
Među onima koji su na ovaj način dobili državljanstvo je više Rusa povezanih sa političkom elitom iz Kremlja, ruskom službom bezbednosti (FSB), vojnom industrijom, oni koji su se obogatili u ratu u Ukrajini i drugi poslovni giganti, pokazuje istraživanje „Važnih priča“ i KRIK-a. Nije jasno koji su to nacionalni interesi Srbije zadovoljeni ovim odlukama.
Dodeljivanje državljanstava na ovaj način obično je rezervisano za istaknute ljude iz oblasti nauke, sporta ili umetnosti.
Istraživač korupcije iz nevladine organizacije „Arktida“ Ilja Šumanov smatra da bi ovakva masovna podela pasoša mogla da bude deo političkog dogovora između dve vlade. Kaže da u ovom scenariju Srbija rizikuje da izgubi šanse za evropske integracije, ali vlast u zemlji može dobiti od Moskve instrumente autoritarne kontrole koji joj trebaju sada, u vreme masovnih protesta.
„Mislim da je takođe u pitanju neformalna finansijska podrška, obezbeđivanje zajmova i kredita koji će biti upotrebljeni za održavanje režima”, kaže Šumanov. „U Srbiji je turbulentno i Rusija može pomoći režimu tako što sa njima može da podeli sve autoritarne prakse. Počev od sistema praćenja, kontrole društvenih mreža, pa do političkih tehnologija – na primer, farmi botova i slično.“
Novinari „Važnih priča“ kontaktirali su sve osobe pomenute u tekstu koje su dobile srpsko državljanstvo, ali nisu dobili odgovore. KRIK je poslao pitanja Vladi Srbije za objašnjenje ovakvih odluka, ali iz službe za medije na njih nisu odgovorili.
U nastavku možete pročitati koji kontroverzni Rusi su dobili srpsko državljanstvo od 2022. godine do danas.
Ivan Sibirev
Sibirevu, vlasniku kompanije „R-stroj“ koja se nalazi pod sankcijama EU, premijerka Ana Brnabić dodelila je državljanstvo Srbije 14. marta 2024. godine.
Sibirev je jedan od profitera rata u Ukrajini. Nakon ruske invazije je postao suvlasnik građevinske kompanije „R-stroj“ koja radi u okupiranim i uništenim ukrajinskim gradovima Mariupolju i Severodonjecku, otkrio je portal „Važne priče“. Ova kompanija je zbog toga, od 2024. godine, pod sankcijama EU.
Osim firme „R-stroj“, Sibirev je vlasnik restorana „Wine & Crab“ zajedno sa Svetlanom Kuznjcovom – pastorkom prvog čoveka „Gazproma“ Alekseja Milera i ćerkom bivše Putinove sekretarke Marine Jentaljceve. Ranije je Sibirev bio direktor firmе „Strojtransnјeftgaz“ čiji je vlasnik Genadij Timčenko, bliski prijatelj Vladimira Putina.
Svetlana Perevalova
Perevalova je supruga ruskog ratnog profitera, a državljanstvo Srbije dobila je 14. marta 2024. godine. Rešenje je potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Suprug Svetlane Perevalove, Viktor Perevalov, osnivač je firme „VAD“ koja profitira na izgradnji puteva na anektiranom Krimu. Prihodi firme u 2020. godini bili su veći od 900 miliona evra. Firma je gradila put preko Kerčkog mosta, magistralu „Tavrida“ i put od Simferopolja do zapadne obale Krima. Zbog ovih projekata, „VAD“ je još 2018. godine stavljena pod sankcije EU i SAD. Svetlana Perevalova je i sama, bar od 2018. godine radila je kao menadžerka u „VAD“-u, pokazuju podaci koji su procurili iz ruske Federalne poreske službe.
Dmitrij Sergejev
Sergejev je blizak prijatelj potpredsednika ruske vlade i bivšeg ministra poljoprivrede Dmitrija Patruševa, sina FSB generala Nikolaja Patruševa. Državljanstvo mu je dodelila premijerka Ana Brnabić 8. marta 2024. godine.
Nikolaj Patrušev bio je direktor FSB-a, šef Saveta bezbednosti Rusije i asistent Vladimira Putina. Sa njim sarađuje i ministar Aleksandar Vulin koji je 2021. godine otputovao u Moskvu i Patruševu predao snimke prisluškivanja ruske opozicije u Beogradu, političara Andreja Pivovarova i Vladimira Kara-Murze. Nakon toga, Pivovarov je uhapšen i ubrzo poslat u koloniju u Kareliji. Na predlog Vulina i Patruševa, vlasti Rusije i Srbije formirale su „radnu grupu za borbu protiv ‘obojenih revolucija’“, sa zadatkom da sprečava proteste i organizuje praćenje aktivista, novinara i branitelja ljudskih prava.
Patrušev mlađi i Sergejev već dugo rade zajedno. U periodu od 2010. do 2018. godine kada je Patrušev bio na čelu Ruske poljoprivredne banke (Rosselhozbank), Sergejev je bio njegov zamenik. Kada je potom Patrušev postao ministar poljoprivrede, Sergejev je prešao u vladu zajedno sa njim. Sada je Sergejev generalni direktor „Ujedinjene žitne kompanije (OZK)” i Saveza izvoznika žita – dve ključne organizacije u oblasti izvoza poljoprivrednih proizvoda na svetska tržišta.
Viktor Šendrik
Bivši pripadnik ruske obeveštajne agencije FSB Viktor Šendrik dobio je srpsko državljanstvo 18. maja 2023. godine. Odluku o dodeli je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Šendrik je predsednik nadzornog saveta Bokserske federacije Moskve, a pre toga je služio u „intelektualnim specijalnim snagama” FSB-a „Vimpel”. Šendrik je takođe šef službe bezbednosti Ruskih železnica i bivši šef službe bezbednosti Putinovih prijatelja, oligarha Arkadija i Borisa Rotenberga. Šendrik, kako su „Važne priče” ranije objavile, sponzoriše neonacističku diviziju navijača Espanjola koja se bori protiv Ukrajine.
Anastasija Kolesova
Kolesova je dobila srpsko državljanstvo 8. Februara 2024. godine, po odluci tadašnje premijerke Ana Brnabić
Kolesova je ćerka bivšeg šefa „Koncerna radioelektronske tehnologije“ (KRET) i bivšeg guvernera Amurske oblasti Nikolaja Kolesova, koji je pod sankcijama EU. Kolesov trenutno rukovodi holdingom „Helikopteri Rusije“, kome pripada većina fabrika za proizvodnju helikoptera u zemlji. Kolesova mlađa ćerka je direktorka Tatsocbanke i bivša poslanica Državnog saveta Republike Tatarstan.
Anastasijin muž Nikolaj Urajev takođe je dobio pasoš Srbije. Njih dvoje su ranije naizmenično upravljali kazanskom fabrikom „Elekon“, ključnim proizvođačem delova za interkontinentalne balističke rakete, vojne avione, helikoptere, podmornice, brodove i satelitske sisteme. Firma je pod sankcijama SAD-a, velike Britanije i Kanade.
Urajev je sada prvi čovek fabrike Krasnogorski kombinat kombija koji proizvodi zatvorske transportere, vojne kamione, mobilne komunikacione sisteme i drugu vojnu tehniku. Ranije je bio član upravnog odbora Kazanske optičko-mehaničke fabrike (KOMZ), koja proizvodi uređaje za noćno osmatranje, termovizore i optičke nišane za oružje i najbogatiji odbornik Kazanske gradske skupštine.
Kiril Kratli
Kratli je dobio srpsko državljanstvo 14. marta 2024. godine, a odluku o tome je potpisala Ana Brnabić.
Kratli je zet Aleksija Tkačeva, poslanika Državne dume i brata bivšeg guvernera Krasnodarskog kraja i bivšeg ministra poljoprivrede Rusije Aleksandra Tkačeva. Braća Tkačev su pod sankcijama EU.
Kratli je na čelu kompanije „Mirteh“ koja se bavi isporukom poljoprivrednih mašina. „Mirteh“ uvozi opremu i delove iz Evrope, Kanade, Turske i Južne Koreje, a prodaje je brojnim firmama pod međunarodnim sankcijma. Kompanija sarađuje sa najvećim ruskim agroindustrijskim holdingom „Agrokompleks“ u vlasništvu porodice Tkačev, kako je otkrio medij Protokol. „Agrokompleks“ je, kako je ranije objavio Wall Street Journal, dobio više od 160 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta u okupiranim regionima Ukrajine, ali i dalje nije stavljen pod sankcije.
Svetlana Kijko
Bivši premijer Miloš Vučevič je potpisao odluku kojom je Kijko dobila srpsko državljanstvo 3. Oktobra 2024. Godinu dana ranije, državljanstvo su dobila i svetlanina deca – ćerka i sin, kao i snaja.
Svetlana Kijko je supruga general-pukovnika Mihaila Kijka, bivšeg zamenika direktora Federalne službe za kontrolu prometa narkotika. Kijko je 2016. bila četvrta na listi najbogatijih supruga ruskih zvaničnika. Iako nije imala razvijen biznis, prijavila je prihod od 548 miliona rubalja (5,8 miliona evra) – 156 puta više nego njen muž.
Nakon što je rasformirana služba za borbu protiv narkotika, Mihail Kijko postao je zamenik generalnog direktora koncerna „Almaz-Antej“, jednog od najvećih proizvođača sistema protivraketne i protivvazdušne odbrane na svetu. Trenutno je direktor kompanije „Aeromaks“, koja razvija bespilotne letelice, a koja je u vlasništvu AFK Sistema. AFK se nalazi pod sankcijama Velike Britanije i SAD, ali ne i Evropske unije.
Andrej Šamšurin
Šamšurim je dobio srpsko državljanstvo 4. jula 2024. godine, oslukom koju je potpisao tadašnji premijer Miloš Vučević.
Šamšurin je, prema podacima poslovnog portala Tadviser, potpredsednik kompanije „Akvarijus“. Ova firma je među prvima u SSSR-u počela da proizvodi računare, a sada se bavi proizvodnjom radiotehničke opreme: od servera do mikročipova važnih za proizvodnju oružja i sredstava za šifrovanu komunikaciju za ruske specijalne službe. „Akvarijus“ je, prema pisanju lista „Kommersant“, sa državnom korporacijom za atomsku energiju „Rosatom“ 2024. započeo proizvodnju mikrokontrolera za enkripciju podataka. Ovaj potez napravile su kako bi zamenile zapadne komponente koje su postale nedostupne zbog sankcija. „Akvarijus“ je 2022. stavljen pod sankcije SAD-a zbog podrške ruskoj vojsci.
Olga Rejman
Rejman je supruga bivšeg ministra za komunikacije Rusije Leonida Rejmana i bivši premier Srbije Miloš Vučević joj je dodelio državljanstvo 3. oktobra 2024.
Njen suprug trenutno poseduje firmu „Heliprom SPB“, koja servisira i popravlja helikoptere i avionsku opremu za Centar za obuku kosmonauta i Nacionalnu gardu Rusije. Firma je ranije sarađivala sa Ministarstvom odbrane.
Zufar Garajev
Garajev je predsednik upravnog odbora „AK Bars“, najveće banke u Tatarstanu, koja je pod sankcijama SAD-a i EU, a srpsko državljanstvo je dobio 29. februara 2024. godine, odlukom koju je potpisala Ana Brnabić
Sergej Jemdin
Jemedin je dobio srpsko državljanstvo 1. septembra 2022. godine, zahvaljujući odluci Ane Brnabić. Državljanstvo Srbije dobili su i njegova žena i troje dece.
Jemdin je do proleća 2023. godine bio prvi čovek „Demetre“, holding kompanije koja je jedan od najvažnijih igrača na tržištu izvoza žita i čiji terminali mogu da utovare do 15 miliona tona žita godišnje, što je petina ukupnog izvoza iz Rusije. Ova firma imala je polovinu udela u „Ujedinjenoj žitnoj kompaniji (OZK)“, koja upravlja infrastrukturom za žitarice u zemlji.
Jekaterina Blohina
Blohina je dobila srpsko državljanstvo 8. februara 2024. godine, po odluci koju je potpisala Ana Brnabic.
Blohina je menadžerka „Koncerna radioelektronske tehnologije“ (KRET), bila je suvlasnica firme „KOMZ-Bajgiš“, preko koje se prodaje optika za oružje Kazanske optičko-mehaničke fabrike. Prema podacima poslovnog portala SPARK, Blohina je članica upravnog odbora fabrike „Kopir“ koja proizvodi delove za avionsku, raketnu i mornaričku tehniku i direktorka investicione firme „Tavrida“ na okupiranom Krimu.
Roman Karusev
Karusev je dobio državljanstvo Srbije 8. februara 2024. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
Karusev je, prema podacima o prihodima koji su ranije procurili u Rusiji, primao platu u preduzeću „Radioelektronika im. Šimko“ koja je u sastavu KRET-a. Ovo preduzeće je glavni proizvođač sistema za identifikaciju „prijatelj ili neprijatelj“ koji automatski razlikuje sopstvene trupe od snaga i opreme neprijatelja.
Aleksej Ljamin
Srpsko državljanstvo Ljamin je dobio 20. oktobra 2022. godine, po odluci koju je potpisala Ana Brnabić.
Ljamin je direktor trgovačkog društva „Belaz“ u kome trećinu vlasništva ima Predsednički sportski klub Dmitrija Lukašenka, sina predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka. „Belaz“ kao distributer sarađuje sa firmom „Belšina“, koja isporučuje gume za vozila ruske vojske, otkrio je ranije Beloruski istraživački centar.
Državljanstvo Srbije dobio je i njegov sin.
Ruslan Alisultanov
Alisultanov je postao državljanin Srbije 14. marta 2024. godine, po odluci koju je potpisala Ana Brnabić.
On je bio zamenik ministra poljoprivrede Čečenije i zamenik gradonačelnika Groznog. Sada preko svoje kompanije „Health & Nutrition” (bivši „Danone Rusija“) poseduje imovinu koju je prethodno napustila francuska kompanija Danone. Generalni direktor Alisultanovljeve firme je Jakub Zakrijev – nećak lidera Čečenije Ramzana Kadirova. Zakrijev je i bivši gradonačelnik Groznog i sadašnji šef Kadirovljeve administracije.
Srpsko državljanstvo dobili su i članovi porodice Ruslana Alisultanova – njegove dve ćerke i dvojica sinova.
Čermen Mamijev
Mamijev je dobio državljanstvo Srbije 25. januara 2024. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
Mamijev je bivši ministar ekologije Severne Osetije. On je 2021. osuđen uslovno na tri godine zbog prekoračenja službenih ovlašćenja pošto je, kako je utvrdio sud, naložio isplatu više od 400 miliona rubalja (4,2 miliona evra) iz budžeta nacionalnog projekta „Ekologija“ iako za to nije postojao osnov.
Vitalij Lušnikov
Lušnikov je državljanstvo dobio 26. decembra 2024. godine, po odluci koju je potpisao tadašnji premijer Miloš Vučević.
Lušnikov je jedan od najbogatijih ljudi Belgorodske oblasti. U 2023. portal Bel.ru stavio ga je na treće mesto liste najbogatijih biznismena u tom regionu.
Jevgenij Gabov
Gabov je državljanstvo Srbije dobio 24. februara 2022. godine, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Gabov je biznismen koji je bio na čelu Elektrotehničke kompanije. Napustio je Rusiju nakon što je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog pronevere 351,5 miliona rubalja (3,7 miliona evra) i zloupotrebe ovlašćenja u iznosu od 2,7 milijardi rubalja (29 miliona evra). Za njim je raspisana poternica.
Vasilij Ševčik
Ševčik je srpsko državljanstvo dobio 29. februara 2024. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
Vasilij Ševčik je tjumenski biznismen blizak regionalnoj vladi. Zajedno sa bratom Vladimirom poseduje „Sibintel-holding“, kompaniju koja se bavi investicionim projektima u Tjumenjskoj oblasti. Supruga Vladimira Ševčika, Natalija Ševčik, od 2001. do 2019. bila je zamenica guvernera ove oblasti, a sada je potpredsednica regionalnog parlamenta.
Sergej Lomakin
Postao državljanin Srbije 23. januara 2025. godine, po odluci koju je potpisao premijer Miloš Vučević.
Lomakin je milijarder čije se bogatstvo procenjuje na 1,2 milijarde dolara. Suosnivač je lanca prodavnica niskih cena „FixPrice” koji se s početkom rata preselio u Kazahstan i postao najisplativija ruska franšiza, prema magazinu Forbs. U martu 2025. najavljen je dolazak ovog lanca i u Srbiju.
List „Nedeljnik” nedavno je objavio da je Lomakin dobio srpsko državljanstvo navodeći da mu je prethodno u novembru 2024. oduzet kiparski „zlatni pasoš“, koji je stekao zahvaljujući investicijama u ovoj zemlji.
Jurij Kušnerov
Kušnerov je državljanstvo dobio 20. februara 2025. godine, po odluci koju je potpisao Miloš Vučević.
Zajedno sa partnerom Aleksandrom Govorom, Kušnerov je u junu 2022. kupio ruski „Mekdonalds” i ponovo otvorio lanac brze hrane, ali pod nazivom „Ukusno – tačka“. Govor i Kušnjerov su takođe kupili rusku imovinu finskog proizvođača ambalaže Huhtamaki za 151 milion evra.
Kako je nedavno pisao „Nedeljnik”, Kušnerov je poznat kao investitor luksuznog „zamka“ u Rijeci Reževića, u Crnoj Gori. Prema pisanju Vijesti, u izgradnju tog kompleksa uloženo je 70 miliona evra.
Jevgenij Stršalkovski
Stršalkovski je dobio državljanstvo 24. marta 2025. godine, a odluku o tome potpisao je Miloš Vučević.
Jevgenij je sin Vladimira Stršalkovskog, bivšeg generalnog direktora vodeće ruske kompanije za proizvodnju metala i najvećeg svetskog proizvođača nikla i paladijuma. Do septembra 2022. godine bio je na čelu organizacije „Junaštvo vekova”, koja je registrovana za rekonstruisanje istorijskih vojnih događaja.
Jevgenij Stršalkovski je, kako je ranije objavio „Nedeljnik”, privukao pažnju svetskih medija i zbog životnog stila, naročito pošto je kupio luksuzno imanje u Škotskoj.
Fedor Jemeljanenko
Jemeljanenko je dobio državljanstvo Srbije 20. oktobra 2022, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Jemeljanenko, višestruki šampion u mešovitim borilačkim veštinama u teškoj kategoriji, nedavno je završio sportsku karijeru.
Iako je 2022. dobio srpski pasoš, dve godine kasnije rekao je da neće napustiti Rusiju. „Ako se desi neka viša sila koja me natera da napustim domovinu, onda ću se verovatno preseliti u Srbiju. Tamo se osećam kao kod kuće. Zašto Srbija? Zato što je to pre svega pravoslavna zemlja, a drugo, zato što je mnogostradalna zemlja i tamo žive mnogostradalni ljudi. Mada ako u Rusiji bude loše, u Srbiji će biti još gore. Jer to je mala zemlja koju svi stalno pokušavaju da uvrede.“
Aleksej Galejev
Galejev je dobio srpsko državljanstvo 24. februara 2022. godine, po odluci koju je potpisala Ana Brnabić.
Galajev je trenirao poznate ruske boksere i dugi niz godina radio u akademiji boksa „Olimp“. Njegov učenik bio je i Umar Kremlev, sada šef Međunarodne bokserske asocijacije (IBA) i bivši prvi čovek Bokserske federacije Rusije (FBR).
Iman
Halidova
Dobila državljanstvo Srbije 23. januara 2025. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Iman Halidova ćerka je čečenskog boksera i člana izvršnog komiteta FBR-a Sumajda Halidova. On je u Groznom organizovao bokserski turnir u čast Ahmada Kadirova, pokojnog lidera Čečenije. Događaj je otvorio njegov sin Ramzan Kadirov, aktuelni lider Čečenije.
Pjotr Kostjakov
Kostjakov je dobio državljanstvo Srbije 24. oktobra 2024. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Prema poslednjim dostupnim podacima iz maja 2023. godine, Kostjakov je viši potpredsednik državne banke VTB. Državljanka Srbija postala je i njegova žena.
Vitalij Buzoverja
Buzoverja je postao državljanin Srbije 29. avgusta 2024. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Buzoverja je viši potpredsednik državne banke VTB, poznat u medijima po tome što je kupio pasoš Kipra 2020. godine. Državljanstvo Srbije dobila je i njegova supruga.
Dmitrij Snesar
Snesar je državljanstvo dobio 20. oktobra 2023. godine, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Snesar je viši potpredsednik državne banke VTB, bivši član upravnog odbora Prvog kanala i kompanije „RusHidro“.
Vagan Gasparjan
Srpsko državljanstvo dobio 6. septembra 2023. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
Gasparjan je, prema dostupnim podacima, do početka 2023. godine bio v.d. generalnog direktora „Sberbank Kapitala“.
Jelena Burmistrova
Dobila državljanstvo Srbije 27. marta 2025. godine, po odluci koju je potpisao Miloš Vučević.
Burmistrova je bivša zamenica predsednika „Gazproma“ i bivša generalna direktorka „Gasprom Eksporta“. U 2023. godini postala je prva potpredsednica Gazprombanke.
Roman Suhonosov
Suhonosov je dobio državljanstvo Srbije 5. oktobra 2023. godine, a odluku je potpisala tadašnja premijerka Ana Brnabić.
Suhonosov je, prema dostupnim podacima, do 2022. godine bio potpredsednik „Gazprombanke“.
Aleksej Jankevič
Jankević je državljanstvo dobio 5. aprila 2024. godine, a odluku je potpisao Ivica Dačić.
Jankevič je obavljao funkciju zamenika generalnog direktora za ekonomiju i finansije „Gazpromnjefta“. Od početka rata, „Gazpromnjeft“ više ne otkriva informacije o svom rukovodstvu. Ova firma privatizovala je srpsku nacionalnu naftnu kompaniju NIS.
Anton Čerepanov
Čerepanov je dobio držvljanstvo Srbije 29. avgusta 2024. godine, a odluku o dodeli potpisao je Miloš Vučević.
Čerepanov je finansijski direktor grupe „NIS Gazpromnjeft”.
Jevgenij Miškovski
Srpsko državljanstvo dobio je 30. juna 2022. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
Miškovski je bivši menadžer „Gazproma“, bio je član upravnog saveta „Gazprom Schweiz“. Sredinom 2010-ih Miškovski je postao poznat kao vlasnik tada popularnog magazina „ProSport“.
Državljanstvo Srbije dobile su i njegove supruga i ćerka.
Kiril Grišanov
Grišanov je državljanstvo dobio 29. avgusta 2024. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
On je do avgusta 2024. bio zamenik predsednika Upravnog odbora banke „Dom RF“, koja je pod sankcijama EU, SAD i Velike Britanije.
Albert Valiahmetov
Valiahmetov, IT stručnjak iz Tatarstana, srpsko državljanstvo dobio je 6. marta 2025. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Publikacija The Bell nazvala je Valiahmetova tvorcem najvećeg online kazina Azino777. U prvih šest meseci 2018. ovaj kazino je postao najveći oglašivač na onlajn video tržištu u Rusiji, prestigavši PepsiCo, Mars, Iandek, Mail.ru Group i Gugl.
Aleksandar Smuzikov
Smuzikov je dobio državljanstvo Srbije 14. marta 2024. godine, a odluku je potpisala Ana Brnabić.
On je 2016. godine zauzeo 143. mesto na ruskoj listi Forbesa sa bogatstvom od 600 miliona dolara.
Smuzikov je karijeru započeo 1990-ih kao trgovac naftom, a 2000-ih je prodao mrežu benzinskih pumpi TNK-BP-u. Deo novca je, prema Forbsu, potrošio na veliku kolekciju ruske avangardne umetnosti, koja uključuje dela Kazimira Maljeviča. Za sve to vreme, Smuzikov nije dao nijedan intervju.
Arkadij Mutavči
Dobio je državljanstvo Srbije 28. jula 2022. godine, a odluku je potpisao Branko Ružić.
Mutavči je do 2008. godine bio angažovan na snabdevanju ruskog odeljenja za upravljanje imovinom predsednika, a 2020. je kontrolisao luksemburšku kompaniju koja je ranije kupila 13 odsto akcija italijanskog giganta Pireli. U trenutku kupovine akcija, krajnji vlasnik kompanije koja je kupila akcije bila je 27-godišnja plesačica iz Moskve Aja Belova. Odlukom ruskog suda, portal „Važne priče“ bio je prinuđen da sa sajta izbriše tekst o kupovini akcija Pirellija, ali su verzije tog teksta ostale na drugim sajtovima.
Oleg Bojko
Bojko je postao srpski državljanin 6. marta 2025. godine, odluku je potpisao Miloš Vučević..
Osnivač je investicione grupe „Finstar”, koja upravlja imovinom vrednom dve milijarde dolara i ima kancelarije u Srbiji. U početku, Bojkova glavne kompanije bile su međunarodna metalurška firma „Evrazholding” i kockarska kompanija „Ritzio Entertainment”. Bojkovo bogatstvo procenjeno je na 1,5 milijardi dolara u 2025.
Roman Švecki
Švecki je dobio državljanstvo Srbije 27. marta 2025. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Švecki je 1990-ih bio poslovni partner bivšeg sovjetskog obaveštajca, a sada suvlasnika britanskog lista „Independent”, Aleksandra Lebedeva. Danas je vlasnik nekoliko malih, neprofitabilnih IT firmi u Rusiji.
Leonid Novoseljskij
Novoseljskij je dobio državljanstvo Srbije 10. oktobra 2024. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
On je bivši član odbora direktora jedne od najvećih ruskih telekomunikacionih kompanija „Vimpelkom” i bivši predsednik kompanije „Gradient”, u kojoj i dalje ima 8,4 odsto akcija. „Gradient“ je jedan od najvećih distributera kozmetike i kućne hemije u maloprodajnim lancima u Rusiji.
Ruslan Prjanikov
Prjanikov je postao državljanin Srbije 25. septembra 2024. godine, po odluci koju je potpisao Miloš Vučević.
Šef je kompanija „Transles”, koja se bavi prevozom drveta na specijalnim platformama železnicom, i „BET”. koja proizvodi pragove za Ruske železnice (RŽD). Ruske železnice su pod sankcijama EU.
Gleb Kostikov
Dobio državljanstvo Srbije 14. marta 2024. godine, odluku potpisala Ana Brnabić.
Kostikov je menadžer ruskog oligarha Ališera Usmanova koji je blizak Vladimiru Putinu. Do 2021. godine bio je član upravnog odbora Metaloinvesta, jedne od najvećih rudarskih i metalurških kompanija u Rusiji. Bio je i član odbora direktora Usmanovljevog holdinga „USM”, koji uključuje i jednog od najvećih mobilnih operatera u Rusiji, MegaFon, kao i nalazište bakra u Rusiji. Prema registru pravnih lica, Kostikov je povezan sa nekoliko kompanija za iskopavanje zlata na Dalekom istoku.
Boris Granovski
Državljanstvo Srbije dobio 25. aprila 2024. godine, po odluci koju je potpisao Ivica Dačić.
Granovski je menadžer drugog najbogatijeg čoveka u Rusiji, Alekseja Mordašova, čije je porodično bogatstvo procenjeno na 28,6 milijardi dolara. Mordašov je vlasnik kompanije za proizvodnju čelika i rudarstva Severstal. Milijarder i njegova imovina su pod sankcijama EU i SAD.
Granovski je još 2012. postao menadžer Mordašovljevog investicionog fonda Aterra Capital. Ovaj fond poseduje udeo u kanadskoj kompaniji Silver Bear, koja u Jakutiji ima nalazište rude sa visokim nivoom srebra. Firma je u problemima od 2023. i uvođenja sankcija.
Ivan Homutov
Dobio državljanstvo Srbije 5. apila 2024. godine, a odluku je potpisao Ivica Dačić.
Homutov je do 2020. godine bio suvlasnik kompanije koja trguje proizvodima holdinga Cable Alliance. Ovaj holding pripada Uralskoj rudarsko-metalurškoj kompaniji (UMMC), jednom od najvećih proizvođača bakra, cinka, uglja i plemenitih metala. UMMC, njegov menadžment i suvlasnici su pod sankcijama EU i SAD.
Homutov je, prema procurelim podacima o vlasništvu nad imovinom u Rusiji, nakon što je počeo rat, u decembru 2022, postao vlasnik stana površine 268 kvadratnih metara u luksuznom stambenom kompleksu Ostoženka Park Palace.
Andrej Kunatbajev
Državljanstvo Srbije dobio 29. marta 2024. godine, po odluci koju je potpisao prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.
Kunatbajev je član upravnog odbora teksaške kompanije American Ethane, u koju su 2014. godine investirali ruski milijarder Roman Abramovič i bivši šef administracije ruskog predsednika Aleksandar Vološin. Abramovič je uložio 50 miliona dolara, a Vološin 1,25 miliona dolara, kako su ranije otkrili list Gardijan i istraživački projekat Dosije. Nakon što je Rusija anektirala ukrajinski Krim i uvela sankcije, Abramovič se povukao iz firme.
Dmitrij Kiseljev
Državljanstvo Srbije dobio 20. decembra 2024. godine, po odluci koju je potpisao Miloš Vučević.
Kiseljev je, prema ranije procurelim podacima u Rusiji, 2000-ih je radio kao menadžer u AFK Sistema – kompaniji koja je veliki privatni investitor u Rusiji. Njen osnivač je Vladimir Jevtušenkov, jedan od najbogatijih Rusa čije je bogatstvo 2024. godine Forbs procenio na 1,7 milijardi dolara.
Kiseljev ima i mali udeo u firmi koja trguje naftom ATEK i prima platu od razvojne kompanije KESCO. Obe kompanije su povezane sa biznismenom Evgenijem Budilom, koji se obogatio u poslovima prerade nafte i snabdevanja rafinerija nafte u Baškiriji.
Anar Alizade
Dobio državljanstvo Srbije 28. novembra 2024. godine, a odluku je potpisao Miloš Vučević.
Alizade je azerbejdžanski milioner koji blisko sarađuje sa tamošnjom državnom naftnom kompanijom Socar. Francuski list Liberation optužio ga je za umešanost u ubistva azerbejdžanskih opozicionara u inostranstvu.
Aleksandar Sokolov
Dobio državljanstvo Srbije 24. decembra 2024, a odluku je potpisao premijer Miloš Vučević.
Sokolov je šef Trust banke koja se bavi prodajom problematične imovine. Osim toga, vlasnik je Ujedinjene kompanije vagona, strateški važnog proizvođača teretnih vagona za ruske železnice. Ranije je bio član nadzornog odbora VTB banke.
Nikolaj Muhin
Dobio državljanstvo Srbije 8. septembra 2022, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Muhin je ikonopisac koji je oslikao Hram Svetog Save u Beogradu. Zajedno sa njim, državljanstvo su dobili i članovi njegove porodice – supruga i ćerka.
Manana
Popova
Dobila državljanstvo Srbije 22. septembra 2022, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Popova je istoričarka umetnosti koja je učestvovala u oslikavanju Hrama Svetog Save u Beogradu.
Matvej Martinkevič
Martinkevič je dobio državljanstvo Srbije 24. oktobra 2022, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Martinkevič je ruski fudbaler, sada vezista kluba Radnički iz Zrenjanina.
Viktor Labuzdko
Labuzdko je dobio državljanstvo Srbije 9. februara 2023, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Labuzdko je bivši ruski vojnik i suosnivač jednog kompanije MR Group iz koje je izašao 2024. godine.
Jegor Prucev
Dobio državljanstvo Srbije 11. maja 2023, a odluku je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Prucev je fudbaler poreklom iz Krasnodara, trenutno vezni igrač FK Crvena zvezda.
Leonid Bogorad
Bogorad je dobio državljanstvo Srbije 26. oktobra 2023, a odluku je potpisao Ivica Dačić.
Bogorad je bivši generalni direktor „Gasprom teploenergije”, a sada upravlja kompanijom koja u Moskvi poseduje poslovnu zgradu od 23 sprata, takozvanu „Kuću nafte”.
