Igor Brnabić, brat predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić, nelegalno je dogradio vilu koju je kupio na Zvezdari, a potom je i legalizovao – iako to po zakonu nije bilo moguće, otkriva KRIK. Brnabić, ipak, za KRIK tvrdi da je dogradnju, ali i legalizaciju vile uradio po zakonu. „U mojoj glavi, ja sam uradio sve ‘by the book’. U mojoj glavi, ja sam dobio sve što je potrebno od papira”, kaže Brnabić.
Piše: Branislav Grković
Sredinom oktobra 2019, u vreme kad je Ana Brnabić bila premijerka Srbije, njen brat Igor Brnabić je sa suprugom postao vlasnik stare predratne vile na Zvezdari.
Nakon kupovine, Brnabići su krenuli u sređivanje kuće i na njoj dosta toga promenili, vidi se na fotografijama dostupnim na internetu. Oronulu fasadu skrivenu iza puzavice zamenili su novom, ugradili su nove prozore, stavili moderniju kapiju i vrata.
Uradili su, međutim i jednu mnogo značajniju promenu – vilu su dozidali tako da je ona dobila sprat.
Satelitski snimci i drugi dokazi koje je prikupio KRIK pokazuju da su radovi na dogradnji kuće počeli 2020, a renovirane su i dve manje zgrade u dvorištu. Vila sada ima 431 kvadrata i vredi najmanje 800.000 evra, prema proceni agencije za nekretnine koju je angažovao KRIK.
Svi ovi radovi na vili su, međutim, izvedeni nelegalno, odnosno bez građevinske dozvole, otkriva KRIK.
Brnabić je kuću čak uspeo da legalizuje iako po zakonu to nije bilo moguće. Naime, javno dostupna dokumenta pokazuju da je vila legalizovana po Zakonu o ozakonjenju objekta – iako on predviđa da sve što je izgrađeno posle 2015. godine bez građevinske dozvole mora da bude srušeno i ne može da bude legalizovano.
Za profesora Fakulteta političkih nauka Dušana Spasojevića nema dileme – u ovom slučaju bi morala da se pokrene istraga budući da zakon ne dozvoljava ovako nešto, a ako se to ne desi otvara se pitanje političke odgovornosti Ane Brnabić.
„Morala bi da postoji istraga koja bi nam pokazala da li su nadležni organi ostali pasivni jer je u pitanju brat nekadašnje premijerke. Tek nakon toga bi ušli u polje političke odgovornosti gde bi onda javnost procenjivala da li Ana Brnabić treba da snosi posledice“, navodi Spasojević.
Brnabić je u razgovoru za KRIK najpre tvrdio da ništa nije dozidao na vili, ali je potom novinarima priznao da je dozidao, kako je rekao, oko metar zida. Tvrdi da je sve uradio po zakonu.
„U mojoj glavi, ja sam uradio sve ‘by the book’. U mojoj glavi, ja sam dobio sve što je potrebno od papira. I to je to”, ispričao je Branbić novinarima KRIK-a koji su ga intervjusali u kafiću nedaleko od vile.
„Želim da sve bude legalno jer sam brat Ane Brnabić”
Brnabić je novinarima KRIK-a rekao da su on i supruga vilu platili 450 hiljada evra. Kupili su je od Branimira Višnjića, većinskog vlasnika firme „Gemont”, koji nije odgovorio na pozive novinara.
Sastanku Brnabića i novinara prethodili su telefonski razgovori u kojima je on tvrdio da na kući nije ništa dozidao, već da je to uradio prethodni vlasnik, a da je on samo promenio krov. Nakon što su mu novinari predočili satelitske i druge snimke koji pokazuju da je rekonstrukcija vile urađena nakon što je on postao njen vlasnik, Brnabić je promenio priču.
„Ja sam izravnao krov. Dodao sam metar zida s te ulične strane. Napravljen je tako da taj pad krova ne bude kakav je pre bio, nego kakav je sada zato što je nagib smanjivao prostor u gornjem delu kuće.”
Za ovo on nije imao građevinsku dozvolu. Ipak, tvrdi da je sve uradio po zakonu, slušajući savete arhitekte i advokata.
„Ja nisam pravnik niti se razumem u gradnju. Slušao sam savete arhitekte, advokata, savete ljudi opštinske ili gradske uprave. Ne mogu tačno da se setim, to je bilo pre pet godina. I sve što su mi rekli tako sam i uradio, insistirajući, jer želim da sve bude potpuno legalno baš zato što sam brat Ane Brnabić”, rekao je.
„Kad vi sada ovo kažete, to je za mene informacija koje ja nisam bio svestan. Verovali ili ne, tako je. U mojoj glavi učinio sam sve što je u mojoj moći da uradim sve potpuno ispravno.”
Tvrdi i da su mu arhitekte rekle da za ove radove nije potrebna građeviska dozvola.
„Ta kosina krova je bila takva da ta prostorija nije mogla da se koristi. Rekli su mi da ne menjam spratnost ako podignem taj zid i postavim prozore.”
Da je za ove radove bila potreba građevinska dozvola za KRIK potvrđuje profesor Građevinskog fakulteta Nenad Ivanišević nakon što smo mu pokazali stare i nove fotografije vile.
„Ovde vidimo da je skidan krov, da je zgrada dozidana, praktično je dobila ceo jedan pun sprat i u prednjem i u zadnjem delu, da je napravljen novi krov“, kaže Ivanišević. „Kada se radi rekonstrukcija i nadogradnja zgrade mora da se traži građevinska dozvola. To je nešto što predviđa Zakon o planiranju i izgradnji.“
Brnabić i supruga jesu tražili dozvolu za rekonstrukciju, ali su zahtev povukli.
Zahtev su podneli 23. marta 2020. godine, osam dana nakon što je zbog epidemije koronavirusa proglašeno vanredno stanje, ali su posle oko mesec dana od njega odustali, tako da im građevinska dozvola nikada nije izdata, vidi se na sajtu CEOP Agencije za privredne registre.
Brnabić novinarima KRIK-a nije mogao da objasni ovaj potez.
Sumnja da je radove stopirao Aleksandar Papić
Brnabić je ispričao da mu je građevinska inspekcija bez objašnjenja stopirala radove, zbog čega je kuća tri meseca bila bez krova. Utisak mu je da je iza toga stajao Aleksandar Papić, kum bivšeg ministra Nebojše Stefanovića i tada uticajan u odboru SNS-a na Zvezdari. Papić je ove godine uhapšen zbog korupcije.
„Papićeva firma je od kompanije ‘Aseko’, gde sam bio direktor, kupila opremu i licence. Pošto je nisu platili u dogovorenom roku, ja sam aktivirao menicu i blokirao mu firmu. To se desilo početkom 2020, a meni su radovi stopirani negde u aprilu”, rekao je.
„Meni je objašnjeno da je Papić bio veoma uticajan na Zvezdari. Ja sam to tako povezao, što ne mora ništa da znači. Inspekcija treba da radi svoj posao, ali treba da vam kaže, na primer, vrati na prethodno stanje. Bilo šta, ali ne da vas ostavi da čekate.”
U to vreme, u SNS-u postoji sukob između Nebojše Stafanovića i predsednika Aleksandra Vučića, ali Brnabić smatra da sve ovo nema veze sa zabranom radova na kući.
„Ja nemam bilo kakve veze unutra stranke, osim što podržavam sestru. Sestra mi je. Van toga ništa. Nije bio sukob u tom smislu. Bio je poslovni sukob za koji sam ja pomislio da ga je Papić, koji je u tom trenutku veoma uticajan u opštini Zvezdara, iskoristio da mi napakosti.”
Brnabić tvrdi da je nakon toga od inspekcije dobio dozvolu da nastavi radove. Kada ih je završio, rešio je da legalizuje kuću i to je, kako kaže, uradio po zakonu – iako to nije bilo moguće jer po zakonu ono što je izgrađeno bez dozvole nakon 2015. ne može da bude legalizovano, već mora da se sruši.
U vreme kad je vila dobila rešenje o ozakonjenju, na čelu gradskog sekretarijata bio je Nemanja Stajić, koji je nedavno optužen upravo zbog sumnje da je mimo zakona legalizovao zgrade koje su sagrađene bez potrebnih dozvola.
Brnabić kaže da je upoznao Stajića, ali da nisu bili u kontaktu. Na pitanje da li je Stajić uticao na donošenje rešenja o ozakonjenju, Brnabić kaže da on to ne može da zna.
KRIK je još 2022. godine pisao o nezakonitoj legalizaciji u Beogradu i otkrio da se na vrhu piramide nalazi gradski Sekretarijat za ozakonjenje objekata na čijem čelu je bio Nemanja Stajić. Više građevinskih investitora ispričalo nam je tada da im je isplativije da grade nelegalno, a potom plate mito ljudima iz sekretarijata koji im legalizuju zgrade.
Nedugo nakon KRIK-ovog otkrića, protiv Stajića je pokrenuta istraga, a u avgustu ove godine je i optužen.
Tužilaštvo je utvrdilo da je kao gradski sekretar donosio rešenja o ozakonjenju objekata iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za njihovu legalizaciju. Osim toga, optužen je da je zajedno sa svojim bratom Novakom investirao u izgradnju zgrada koje su nicale bez dozvola, a koje su potom bez osnova legalizovane. Kroz koruptivne poslove Stajić i njegovih 11 saradnika su, tvrdi tužilaštvo, stekli dva miliona evra i oprali oko devet miliona evra.
„Da li sam siguran da Nemanja Stajić nešto nije tu, nisam siguran. Da li sam ja to tražio, to sam siguran da nisam”, kaže on.
Objašnjava da se, zbog toga što mu je sestra na visokim državnim pozicijama, ljudi drugačije odnose prema njemu, ali da upravo zbog toga on vodi računa o svom ponašanju.
„Ja nosim prezime Brnabić i verujem da kad bih tražio dozvolu da na mestu ove kuće sagradim zgradu, da bih je dobio. Ali, kako ja da se borim protiv toga? Ja ne trubim na ulici, ne prođem na žuto. Stvarno se trudim da budem maksimalno ispravan. I znam da se i moja sestra trudi. Ko zna kakve ona probleme i brige ima. Ali znam da pokušava.”
Igor Brnabić je u vreme kupovine vile bio direktor „Aseka”, jedne od vodećih IT kompanija u Srbiji u vlasništvu istoimene poljske kompanije, koja je tada često dobijala poslove od države.
Političari i njihovi najbliži imaju veću odgovornost
Profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kaže za KRIK da će, ukoliko izostane reakcija nadležnih u ovom slučaju, to biti samo još jedna potvrda da u Srbiji nisu svi građani jednaki pred zakonom.
U periodu kada je Igor Brnabić bio direktor firme „Aseko” od 2016. do kraja 2020, firma je dobijala brojne državne poslove na tenderima. Njegova sestra Ana Brnabić u to vreme bila je ministarka i premijerka, ali je tvrdila da ne postoji sukob interesa.
Nakon što je u javnosti otkriveno da je ova kompanija za dve godine od kad je Brnabić izabrana za premijerku dobila više od 40 miliona evra iz državnog budžeta, Igor Brnabić je podneo ostavku u „Aseku”.
„Ukoliko je reč o nelegalnoj gradnji i ozakonjenju i ukoliko ne bude reakcije nadležnih to će biti još jedna potvrda da ne važe ista pravila za pripadnike najviše vlasti i građane. To neće biti nova informacija jer je svakodnevno to gledamo tokom poslednjih meseci studentskih protesta, ali će nam pokazati da je reč o načinu na koji vlast funckioniše u svim oblastima“, kaže Spasojević za KRIK.
On ističe i da bi nereagovanje nadležnih otvorilo pitanje političke odgovornosti bivše premijerke i aktuelne predsednice Narodne skupštine.
„Ako je reč o javnim funkcionerima i bliskoj rodbini onda se ne može primeniti princip da neko nešto nije znao jer im je jasno da kao javni funkcioneri podležu strožim pravilima od običnih ljudi. Na primer, baš iz tih razloga antikorupciona tela prate i imovinu povezanih lica“, navodi Spasojević.
Dopada vam se priča? Samo uz vašu pomoć možemo da nastavimo da istražujemo. Možete da nam pomognete donacijama od 500, 1.000 ili više dinara preko uplatnice ili PayPal-a. Detaljnije o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!
