KRIK Savetu za štampu

Nedeljama unazad pratim događanja vezana za odluku Saveta za štampu prema kojoj je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku pažnju i objavljvanje odgovora po žalbi firme „Mineko“.

Piše: Veran Matić

Iako je odluka Komisije za žalbe doneta jednoglasno, a britanska kompanija očekivano pozdravila odluku, do danas se nije okončala debata na ovu osetljivu temu.

Ovaj kompleksan slučaj nastavljen je ovonedeljnim saopštenjem KRIK-a, koji je odluku Saveta za štampu nazvao „opasnim presedanom“ ne mireći se sa odlukom i smatrajući je nepravednom.

Ova odluka Saveta za štampu me je zaokupila do te mere da sam se detaljno udubio u problematiku ove odluke, kao i odgovor KRIK-a. I moram da priznam da stičem utisak da je ovaj slučaj pokazao neophodnost postojanja stručne službe, a prevashodno pravnika unutar Saveta za štampu koji bi vodio računa da je ispoštovana procedura prilikom donošenja odluka u ovako složenim slučajevima. Znam da postoje finansijska ograničenja pošto se Savet za štampu mahom finansira iz donatorskih sredstava, ali mislim da bi se na taj način izbegla neprijatna pozicija u kojoj smo se našli.

Očito je da ni prisustvo sednici bivše predsednice Vrhovnog suda Vide Petrović Škero i sudije Vrhovnog kasacionog suda Snežane Andrejević, kao članica Komisije za žalbe, i njihovo iskustvo nisu bili dovoljni da premoste problem koji je nastao usled činjenice da članovima Komisije nije dostavljen kompletan materijal. Jasno je da komplikovana materija sa kojom su se članovi suočili nije bila u dovoljnoj meri razjašnjena na samoj sednici što ih nije sprečilo da donesu jednoglasnu odluku. Priznajem da ne razumem zašto u takvim okolnostima nastavak rasprave i odluka nisu pomerene za narednu sednicu umesto što se prelomilo preko kolena. Tako smo dobili odluku a da nije data prilika KRIK-u da do kraja iznese svoju odbranu.

Ovo pišem i zato što se sada nalazimo u pat poziciji. Jasno mi je da Komisija za žalbe Saveta za štampu nije sud koji omogućava usmenu raspravu i dvostepenost postupka. Upravo zbog toga bi u ovako senzitivnim slučajevima pristup Saveta za štampu morao da bude mnogo obazriviji.

Ovo pišem i zato što su ulozi veliki. Sve se preko noći okrenulo jer je KRIK proglašen krivim, a „Mineko“ nevinim. A neće biti da je baš tako, jer je načinjena šteta koja u najmanju ruku mislim da zaslužuje polemiku. Nakon više od deset godina postojanja Saveta za štampu i nesporno veoma značajne uloge ovog samoregulatornog tela, glasno razmišljam na koji način ubuduće treba postupati u slučaju odluka poput ove o KRIK-u i sličnim istraživačkim novinarskim poduhvatima. Znam da u iskrenim nastojanjima da dođu do istine i skrivenih podatka, novinari-istraživači često hodaju po ivici, kada se, i pored najveće pažnje, dogode nenamerni propusti koji budu povod za obraćanje Savetu za štampu. Ako ne bude dovoljno senzitivnosti, znanja, strpljenja i razumevanja članova komisije, proces se okončava „bumerang“ efektom u kojem upravo oni koji su predmet istrage takav propust zloupotrebljavaju u sopstvenu korist. I zbog toga mi uvek biva mnogo žao, jer se onda pažnja sa prave teme preusmerava ka odgovornosti onih koji imaju u vidu javni interes poput KRIK-a, Insajdera, CINS-a, BIRN-a ili VOICE-a.

Naslov vesti o prekršaju kodeksa u kojem su „KRIK, tabloidi i tri vranjska portala prekršili Kodeks“ pravi mi nelagodu, jer svi znamo da, iako je tako jednoglasno odlučila Komisija za žalbe, oni jednostavno ne mogu imati istovetni tretman – u vrednosnom smislu oni nisu uporediva niti istovetna kategorija. Verujem da su toga svesni i u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, ali mislim da bi valjalo razmisliti kako jedna osuda (ili propust, kako to kvalifikuje KRIK) ovog samoregulatornog tela ne sme i ne treba da ima istu težinu za istraživačku redakciju i za medije koji bukvalno svakodnevno truju javni prostor. Nažalost, u ovakvoj postavci, KRIK će na osnovu samo jedne negativne odluke Saveta za štampu (koju se potrudio da argumentovano ospori) biti izjednačen sa njima i to će poslužiti kao municija za njihovo osporavanje od strane njihovih protivnika i kritičara, i potencijalnu diskvalifikaciju na konkursima za projektno sufinansiranje. To nije dobro jer svi znamo da govorimo o različitim vrednosnim sistemima u kojima bi možda trebalo razmisliti o modelu „finog balansiranja“ u kojem treba uvesti kategorizaciju prekršaja profesionalnog novinarskog kodeksa poput one u sportu koja je zasnovana na broju i težini prekršaja (npr. žuti i crveni karton u fudbalu ili pet ličnih grešaka u košarci).

Možda se ova simplifikacija nekome ne dopada i čini se veoma komplikovanom ali u ovom trenutku ne vidim način kako ubuduće možemo izbeći ovakve slučajeve u kojima će granične odluke nesvesno davati „vetar u leđa“ medijima koji se godinama ističu manipulativnim sadržajima i koji su stalna tema Komisije za žalbu Saveta za štampu.

Na taj način ćemo ohrabriti mlade novinarke i novinare da nastave da se bave istraživačkim temama zbog čega dobijaju nagrade poput poslednje koja nosi naziv „Marina Kovačev“ koju je dobila Jovana Tomić iz CINS-a.

* Tekst preuzet sa sajta Javniservis.net

decembar 26, 2020

KRIK Savetu za štampu

Nedeljama unazad pratim događanja vezana za odluku Saveta za štampu prema kojoj je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku pažnju i objavljvanje odgovora po žalbi firme „Mineko“. Piše: Veran Matić Iako je odluka Komisije za žalbe doneta jednoglasno, a britanska kompanija očekivano pozdravila odluku, do danas se nije […]
decembar 24, 2020

Krik oskrnavljenog sudstva

Piše: Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija* Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je početkom decembra bazu podataka u kojoj su biografije trideset troje sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u okviru posebnih odeljenja za organizovani kriminal i suzbijanje korupcije. Pored zanimljivih podataka […]
novembar 11, 2020

Predsednik Višeg suda Stepanović: Nemamo suđenja za visoku korupciju, Dolovac daje izjave kao da živimo u Skandinaviji

„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”, kaže u intervjuu za KRIK Aleksandar Stepanović, jedan od najuticajnijih ljudi srpskog pravosuđa – […]
jun 12, 2020

Sin predsednika Republike bezbedan u društvu kriminalaca

Piše: Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović je u sredu uveče (10. 6.) u Beogradu fotografisala sina predsednika Republike u društvu osobe za koju policija veruje da je deo organizovane kriminalne grupe. Nakon fotografisanja, nepoznati muškarci su joj privremeno oduzeli telefon. Ovaj događaj […]
decembar 15, 2019

Lažni doktor u kandžama korupcije

Dočekali smo da jedna od spornih radnji ministra finansija Siniše Malog dobije svoj epilog – da njegov plagirani doktorat bude poništen. No, to nije kraj jer epilog treba da dobiju i druge poslovne malverzacije istog autora. A njihov niz prilično je dug. Piše: Dragana Pećo Čekajući odluku o svom doktoratu, […]
novembar 9, 2019

Đoka, čitalac koji voli da ga lažeš

Kaže neki čitalac – zvaće se Đoka – da nas u Raskrikavanju treba da bude sramota zbog teksta u kome navodimo da su, prema podacima iz informatora o radu Ministarstva odbrane, članice NATO tokom 12 godina našoj vojsci donirale desetine miliona evra vrednu opremu, dale pare za rekonstrukcije i raznorazne […]
novembar 3, 2019

Ordenje našeg doba

Čemu priznanja ljudima koji sedam godina nikome ne polažu račune, imaju vlast, pristup novcu, svoje „vikare“ i tapšače. Izgleda da im ipak nedostaje uverenje da su sve to stekli sopstvenom zaslugom. Tu smo da ih podsećamo – Vučića da je slavio useljenje dok su se Srbi iseljavali sa Kosova, Malog […]
oktobar 13, 2019

Priča za plakanje: kako je slučaj Lončar nasmejao celu salu u Hamburgu

Pijući kafu ispred zgrade univerziteta u Hamburgu, dva novinara – jedan iz Finske, drugi iz Holandije, bila su još pod utiskom onoga što su upravo saznali. Obojica su malopre bila na panelu na kojem su se mogle čuti priče o italijanskim mafijama i drugim organizovanim kriminalnim grupama, ali je na […]
septembar 21, 2019

Da li čitate… tviter

Šta smo naučili iz reakcija publike posle objavljivanja priče koju smo već objavili pre godinu dana. Piše: Slobodan Georgiev, BIRN Vest je odjeknula kao bomba! Srbija prodaje oružuje teroristima iz Jemena! Narod se „na mrežama“ razveselio! Aha, sad da vidimo šta će ovaj Vučić da radi! Aha, sad je gotov, […]
septembar 15, 2019

Ministar o kom se ćuti

Glavna nagrada za najbolju istraživačku priču dodeljena je novinarima istraživačke mreže KRIK za tekst o navodnim vezama jednog srpskog ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa članovima „zemunskog klana„, novinari Vladimir Kostić i Dina Đorđević su nagrađeni za serijal tekstova o povezanosti ljudi bliskih vlasti, poput kuma Aleksandra Vučića Nikole Petrovića, s […]