Blog

Piše: Stelios Orfanides, kiparski novinar

Percepcija korupcije se ponekad razlikuje od države do države. To je postalo očigledno dok sam prošle godine radio za „Cyprus Mail“ i istraživao zašto je Transparency International otkazala saradnju sa njenim kiparskim ogrankom. Korupcija, kako mi je rečeno, i pranje novca su dve stvari – i to je bio razlog razlaza ove dve organizacije. Najviše me je iznenadilo to da je jedan od direktora kiparske antikorupcijske nevladine organizacije, kako se ispostavilo, bio šef odeljenja za reviziju u jednoj od najvećih banaka na ostrvu. Njegova dužnost bila je da identifikuje klijente koji su prihodovali od korupcije i da opere njihove „prljave“ fondove preko banke koju je inače pokušavao da održi čistom. Kako je primanje mita korupcija, ali njegovo legalizovanje ne? Pitanje je ostalo bez odgovora.

Ipak, ako pažljivo pogledate nedavnu istoriju Kipra, ne treba da vas čudi da je ono što se negde smatra prekršajem, tamo legitimna praksa.

Ostrvo je trenutno podeljeno na grčki jug, čija je vlada međunarodno priznata, i turski sever, koji priznaje samo Turska, koja je napala ostrvo 1974. kao odgovor na državni udar koji su izvršili Grci. Turska invazija imala je ozbiljan uticaj na ostrvo čija je privreda do tada bila pretežno agrarna, jer je oko trećine stanovništva bilo nasilno raseljeno. Mnogi raseljeni kiparski Grci na jugu nakon rata bili su poljoprivrednici bez zemlje, a nezaposlenost je postala dvocifrena. Dok je podela trajala, vlasti su 1977. godine došle na ideju da podstaknu ofšor sektor u pokušaju da privuku strane investicije. Deo ovog plana bilo je uvođenje stope poreza od 4,25 odsto za ofšor kompanije registrovane na ostrvu.

Građanski rat u Libanu dao je ozbiljan podsticaj kiparskom ofšor sektoru jer je veliki broj preduzetnika iz susedne zemlje preselio svoje operacije na ostrvo. Ipak, kada je taj izvor ulaganja presušio početkom devedesetih, kolaps istočnog bloka, a naročito građanski rat u Jugoslaviji, dali su kiparskom ofšor sektoru još jedan podsticaj.

Kombinacija faktora, uključujući nedostatak okvira za borbu protiv pranja novca, nizak ofšor poreski režim i veliki broj sporazuma o dvostrukom oporezivanju, pružili su poslovne prilike istočnoevropskim građanima. Među njima su bili mnogi poslovni ljudi iz Jugoslavije i režima Slobodana Miloševića, koji su tražili način da zaobiđu sankcije Ujedinjenih nacija i operu nezakonita sredstva u bankarskom sistemu ostrva. To je dovelo do stvaranja hiljada kompanija na ostrvu koje su 1999. godine ušle u pregovore o pristupanju Evropskoj uniji.

Kao deo usklađivanja sa Evropskom unijom, Kipar je morao da odbaci svoju ofšor poresku stopu i kao rezultat toga uveo je stopu poreza od 10 odsto za domaće i strane kompanije. Ipak, to nije mnogo uplašilo strane firme. Naprotiv, politički motivisano uništavanje naftne kompanije „Yucos“ i konfiskacija njegove imovine, pokazali su da je Kipar, koji je postao član EU 2004. i uveo evro kao zvaničnu valutu četiri godine kasnije, imao sve što su istočnoevropski, a naročito ruski poslovni ljudi cenili: pravnu sigurnost i finansijski sektor koji nije postavljao mnogo pitanja.

Poslednjih godina napravljen je veliki napredak u oblasti borbe protiv pranja novca, naročito nakon finansijske krize 2013, kada je Kipar morao da revidira svoje politike kao deo sporazuma o finansijskom spasavanju Grčke. To je, inače, bio prvi slučaj da su članovi evrozone odbili da pomognu državnim bankama navodeći da imaju podatke o njihovom učešću u pranju novca. Ipak, smanjivanje imovine firmi „Minel Transformatori“ nakon privatizacije, dokazuje da Kipar ima mnogo razloga da prvo razmisli o tome šta je korupcija, a zatim da od nje zaštiti poreske obveznike drugih zemalja. Na kraju krajeva, to je pošteno.

februar 17, 2019

Korupcija vs. pranje novca

Piše: Stelios Orfanides, kiparski novinar Percepcija korupcije se ponekad razlikuje od države do države. To je postalo očigledno dok sam prošle godine radio za „Cyprus Mail“ i istraživao zašto je Transparency International otkazala saradnju sa njenim kiparskim ogrankom. Korupcija, kako mi je rečeno, i pranje novca su dve stvari – […]
februar 10, 2019

Male slatke dojave Agencije za borbu protiv korupcije

„Ja znam da vi ispitujete Nikolu“, rekao nam je nedavno u intervjuu poslovni saradnik predsednikovog kuma Nikole Petrovića, kada smo ga pitali za nekretnine koje je od njega kupio Petrović. Znajući koga KRIK „ispituje“, svom advokatu je, kako nam je ispričao, baš zbog toga naglasio: „E, šefe, nemoj samo da […]
februar 3, 2019

Kreativno prikrivanje zločina protiv javnog interesa

Zaposleni u institucijama sve su kreativniji u pokušajima da opravdaju zašto neće da odgovore na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Zakon postoji i obavezuje javne ustanove da građanima pruže odgovore na sva pitanja za koje može da se dokaže da postoji javni interes. Zakon je jasan, ali se […]
januar 26, 2019

„Prvi milion“ iz osmog puta

Piše: Ivan Ninić, osnivač Centra za vladavinu prava iz Beograda Omiljena populistička tema na političkoj sceni – donošenje zakona o ispitivanju porekla imovine – ponovo je „lansirana“ u etar, a prema računici portala „Istinomer“, članovi različitih vlada (2000-2015) isto to obećanje su do sada dali čak 20 puta! Poslednje sinhronizovano […]
januar 19, 2019

Kad posao „Raskrikavanja“ izgleda kao kopanje po tuđem đubretu

„Ma hajte molim Vas, šta me to pitate, otkud Vam te ideje“, odgovara meni jedan od sagovornika iz Hitne pomoći na pitanje da li je moguće to što pišu tabloidi da se ljudima, od radosti zbog dolaska Putina, popravi zdravstveno stanje. Piše: Marija Vučić Pokušavam da još jednom objasnim, crveneći […]
decembar 24, 2018

Kriminalne likvidacije u Srbiji u porastu

Raste procenat ubistava ljudi koji se u medijima povezuju sa organizovanim kriminalnim aktivnostima u odnosu na ukupan broj ubistava u Srbiji. Piše: Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). 27 od 103 ubistva u 2018. godini imaju odlike kriminalnih likvidacija.  Počinioci su nepoznati u dve trećine kriminalnih likvidacija.  U […]
decembar 22, 2018

Lov u mutnoj opštinskoj bari na novinarske izvore

Policajac je insistirao da mu otkrijem ime i prezime izvora, što sam odbio pozivajući se na Zakon o javnom informisanju. Upisuje to u službenu belešku, uz opasku: „Videćemo da li će to proći“. Piše: Stefan Marković, novinar „Južnih vesti“ Tender za solarno drveće za punjenje telefona, u kojem je unapred navedeno […]
decembar 15, 2018

Hoće li sudija Petrović znati da napiše presudu Šariću?

Zvuči neverovatno, ali sudbina najvećeg suđenja organizovanom kriminalu u Srbiji zavisi od toga hoće li sudija Siniša Petrović znati da napiše presudu. Piše: Stevan Dojčinović Kada je pre dve godine Apelacioni sud oborio prvu presudu protiv Darka Šarića, jedan od glavnih razloga bio je to što sudija Siniša Petrović nije […]
decembar 9, 2018

Suđenje Šariću: „Cirkus“ u sudnici

Odugovlačenje, ispadi sudije i optuženih, pokušaj diskreditovanja svedoka saradnika i medijski spinovi obeležili su jedno od najbitnijih suđenja u zemlji – grupi na čelu sa Darkom Šarićem koja je, kako tvrdi tužilaštvo, prošvercovala 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu. Piše: Milica Vojinović Suđenje jednom od najvećih narko-bosova sa […]
decembar 8, 2018

Tužilac Mario Venditi: Razotkrivanje fenomena Šarić

„Italijanski kriminalac rekao nam je da kokain kupuje od Srba i Crnogoraca, a da oni mesečno uvoze oko tri tone. Isporučivao im je nedeljno po dve sportske torbe pune novčanica od po 50 evra. Nisu ni znali koliko ga je bilo. Nisu imali vremena da broje. Merili su torbe. U […]