Socijalno korišćenje oduzete imovine stečene kriminalom

Mafija gubi, a društvo dobija kada civilni sektor koristi oduzetu imovinu stečenu ilegalnim poslovima u društveno-korisne svrhe i za prevenciju kriminala.

Piše: Saša Đorđević*

Međunarodna zajednica je aktuelizovala socijalno korišćenje imovine stečene kriminalom na Zapadnom Balkanu. Pristup koji je zaživeo u Italiji, Škotskoj i Španiji cilja da imetak koji je država zaplenila od kriminalaca zadovolji javni interes i osećaj pravde, pri čemu socijalno korišćenje podrazumeva dodatno ulaganje sredstava i dodeljivanje vlasništva oduzetoj imovini organizaciji civilnog društva. Tako se podstiče aktivnije učešće građanskog društva u borbi protiv kriminala. Ključ je javno pokazati da imovina koji su kriminalci nekad koristili za svoje prljave poslove može zapravo da služi za dobrobit ljudi.     

Nameću se dva pitanja. Šta je u prošlih deset godina na Zapadnom Balkanu urađeno na planu državnog oduzimanja imovine od kriminalaca i njenog socijalnog korišćenja? Kako iskoristiti aktuelni pogodan momenat i krenuti napred kada su zbog organizovanog kriminala istovremeno zabrinuti i građani i vlade u regionu? Više od 80 odsto građana Zapadnog Balkana je podvuklo organizovani kriminal kao najveću bezbednosnu pretnju, dok se borba protiv organizovanog kriminala formalno nalazi na listi glavnih prioriteta vlada.   

U regionu postoji saglasnost da su oduzimanje imovine stečene kriminalom i pronalaženje nelegalno stečenog novca nezamenljivi instrumenti borbe protiv organizovanog kriminala. Profesionalci u tužilaštvu i policiji, kao i politički odlučioci, znaju da će kriminalne grupe nastaviti da zgrću bogatstvo i nove članove ako im se ne smanje kapital i prihodi. Zato su u prethodnoj deceniji pod jakim uticajem Evropske unije i Saveta Evrope usvojeni posebni zakoni o oduzimanju imovinske koristi, tako da je važeći pravni okvir u regionu solidan.

Usvojenjem zakona prihvaćena je logika da borba protiv organizovanog kriminala kreće od finansijske istrage preko otkrivanja imovine do oduzimanja i upravljanja svojine i novca koji su kriminalci stekli od nelegalnih poslova. Iako postoji saglasnost, politički odlučioci nisu oduzimanje imovine stečene kriminalom postavili visoko na lestvici prioriteta. Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nema posebnu strategiju o oduzimanju imovine, kao što je slučaj u Italiji, već je ova oblast pokrivena drugim planskim dokumentima. Zato je stanje u praksi drugačije od prava. 

Institucionalni okviri za sprovođenje finansijske istrage i upravljanje oduzetom imovinom postoje, ali nisu dovoljno razvijeni. Finansijske istrage često se sprovode nakon hapšenja, a ne pre toga, što nije dobro rešenje jer omogućava kriminalcima da otuđe ili sakriju imovinu. Na primer, u Srbiji, istraživanje tokova novca organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka je započeto nakon njegovog hapšenja, ali je ipak brzo stavljena zabrana otuđenja i raspolaganja imovinom.

Za sada u regionu ne postoje dugoročno osmišljeni načini promocije socijalnog korišćenja oduzete imovine stečene kriminalom. Više egzistiraju pojedinačni slučajevi gde akademska javnost, aktivisti civilnog društva ili istraživački novinari prate i ocenjuju da li je zakon dobar ili loš, kako institucije rade svoj posao, ko je i na koji način dobio od države oduzetu imovinu od kriminalaca. Za sada, samo u Albaniji i Srbiji postoje primeri gde organizacije civilnog društva socijalno koriste oduzetu imovinu stečenu kriminalom, pri čemu je albanski pristup daleko transparentniji i konkuretniji.

Civilnom društvu u Albaniji je omogućeno da kroz javni konkurs predloži ideje za korišćenje oduzete imovine kroz socijalno preduzetništvo. Prošlo je 3 od 23 predloga. Klub mladih KinFolk Coffee Library u Draču pored komercijalnog, koji prihoduje, poseduje i socijalnu osnovu, fokusiranu na dobrobit zajednice. Poslastičarnica Ke Buono! Social Pastry u Fjeru nudi dobra peciva i kolače, ali i povezuje decu i roditelje i osnažuje studente, žene i mlade u okruženju pogodnom za razvoj kriminala. Umetničko zanatska radnja Social Craftin Garage u Sarandi omogućava ženama, žrtvama kriminala, da prave rukotvorine i zarađuju i ujedno promovišu lokalno nasleđe i kulturu.

U Srbiji, u kući Darka Šarića žive osobe sa autizmom, dok su vile date organizacijama koje pomažu osobama sa smetnjama u razvoju, za decu obolelu od raka ili mladima bez roditeljskog staranja. Imovinu su koristile fabrike mleka i hleba, poljoprivredna preduzeća, kao i hoteli. Ipak, svi ovi primeri nisu lako dostupni na sajtu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde. Štaviše, poslednji objavljen izveštaj o radu je iz 2014. godine gde je taksativno navedeno koliko kuća, stanova, lokala, garaža Direkcija ima na raspolaganju. Netransparentnost nepotrebno stvara okruženje nepoverenja.

Oduzeta kuća Darka Šarića (foto: Grad Novi Sad)

Civilno društvo na Zapadnom Balkanu je mnogobrojno i šarenoliko. Registrovano je više od 100.000 organizacija koje nastoje da promene svoju lokalnu sredinu, grad, opštinu, državu i region onako kako smatraju da je ispravno. Nisu sve podjednako aktivne, ali nešto više od 200 organizacija u regionu se bori protiv kriminala i korupcije. Njihova uloga je važna u komandom lancu sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta jer mogu da ukažu na slučajeve kriminala i korupcije, uoče institucionalne slabosti i ponude rešenja, ali i povežu relevantne pojedince, grupe, institucije i organizacije. 

Uloga civilnog društva nije samo da promoviše socijalno korišćenje oduzete imovine stečene kriminalom, već i da koristi oduzetu imovinu, pre svega, za prevenciju kriminala i opšte dobro kao u Italiji. Zato je važno da institucije koje upravljaju oduzetom imovinom budu transparentne i omoguće uvid u evidencije oduzete imovinu kako bi organizacije civilnog društva mogle da se prijave za korišćenje, za šta su potrebne jasne procedure. Potrebno je da budu javno dostupne informacije kako je korišćena oduzeta imovina stečena kriminalom ili kako posluju privremeno oduzeta privredna društva.

Ova imovina bi mogla da se uloži za smanjenje recidivizma, podršku žrtvama kriminala, pomoć ljudima koji imaju problema sa drogom i mladima. Na Zapadnom Balkanu ima preko 23 hiljade zatvorenika i recidivizam je veliki problem. U poslednjem izveštaju Evropske agencije za droge se ukazuje da je na Zapadnom Balkanu došlo do porasta konzumiranja benzodiazepina u kombinaciji sa opijatima, ali i kokaina. Mladi su neiscrpna tema jer na njima svet ostaje.

*Autor je koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand na Fakultetu za krivičnu pravdu i bezbednost u Sloveniji.

12 juna, 2021

Socijalno korišćenje oduzete imovine stečene kriminalom

Mafija gubi, a društvo dobija kada civilni sektor koristi oduzetu imovinu stečenu ilegalnim poslovima u društveno-korisne svrhe i za prevenciju kriminala. Piše: Saša Đorđević* Međunarodna zajednica je aktuelizovala socijalno korišćenje imovine stečene kriminalom na Zapadnom Balkanu. Pristup koji je zaživeo u Italiji, Škotskoj i Španiji cilja da imetak koji je […]
16 marta, 2021

Odbrana profesije od tabloida: Smeju li novinari da pričaju sa kriminalcima i advokatima?

Oni koji su godinama štitili grupu Veljka Belivuka i njihovi tabloidi koji su ćutali o kriminalu sada pokušavaju da novinare KRIK-a, koji su sve vreme pisali o Belivuku, optuže da sarađujemo sa mafijom. To što naš posao radimo profesionalno i pošteno, pokušavaju da iskoriste protiv nas. Redakcija KRIK-a neće dozvoliti […]
6 marta, 2021

Vuletić o Partizanu: Kumovske svađe, pravi šefovi huligana i uticaj politike

Šta je bilo u pozadini sukoba u Partizanu u kom su učestvovali političari, policajci i navijači povezani sa kriminalnim grupama, ko je i kako imao kontrolu nad huliganima u intervjuu za KRIK otkriva donedavni potpredsednik kluba Vladimir Vuletić. Ključni sukob, kaže Vuletić, vodio se između bivšeg čelnika kluba Žarka Zečevića […]
26 decembra, 2020

KRIK Savetu za štampu

Nedeljama unazad pratim događanja vezana za odluku Saveta za štampu prema kojoj je KRIK prekršio novinarski kodeks u delu koji se odnosi na novinarsku pažnju i objavljvanje odgovora po žalbi firme „Mineko“. Piše: Veran Matić Iako je odluka Komisije za žalbe doneta jednoglasno, a britanska kompanija očekivano pozdravila odluku, do danas se nije […]
24 decembra, 2020

Krik oskrnavljenog sudstva

Piše: Dragan Dobrašinović, predsednik Koalicije za nadzor javnih finansija* Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je početkom decembra bazu podataka u kojoj su biografije trideset troje sudija Višeg i Apelacionog suda u Beogradu koji postupaju u okviru posebnih odeljenja za organizovani kriminal i suzbijanje korupcije. Pored zanimljivih podataka […]
11 novembra, 2020

Predsednik Višeg suda Stepanović: Nemamo suđenja za visoku korupciju, Dolovac daje izjave kao da živimo u Skandinaviji

„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”, kaže u intervjuu za KRIK Aleksandar Stepanović, jedan od najuticajnijih ljudi srpskog pravosuđa – […]
12 juna, 2020

Sin predsednika Republike bezbedan u društvu kriminalaca

Piše: Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović je u sredu uveče (10. 6.) u Beogradu fotografisala sina predsednika Republike u društvu osobe za koju policija veruje da je deo organizovane kriminalne grupe. Nakon fotografisanja, nepoznati muškarci su joj privremeno oduzeli telefon. Ovaj događaj […]
15 decembra, 2019

Lažni doktor u kandžama korupcije

Dočekali smo da jedna od spornih radnji ministra finansija Siniše Malog dobije svoj epilog – da njegov plagirani doktorat bude poništen. No, to nije kraj jer epilog treba da dobiju i druge poslovne malverzacije istog autora. A njihov niz prilično je dug. Piše: Dragana Pećo Čekajući odluku o svom doktoratu, […]
9 novembra, 2019

Đoka, čitalac koji voli da ga lažeš

Kaže neki čitalac – zvaće se Đoka – da nas u Raskrikavanju treba da bude sramota zbog teksta u kome navodimo da su, prema podacima iz informatora o radu Ministarstva odbrane, članice NATO tokom 12 godina našoj vojsci donirale desetine miliona evra vrednu opremu, dale pare za rekonstrukcije i raznorazne […]
3 novembra, 2019

Ordenje našeg doba

Čemu priznanja ljudima koji sedam godina nikome ne polažu račune, imaju vlast, pristup novcu, svoje „vikare“ i tapšače. Izgleda da im ipak nedostaje uverenje da su sve to stekli sopstvenom zaslugom. Tu smo da ih podsećamo – Vučića da je slavio useljenje dok su se Srbi iseljavali sa Kosova, Malog […]