Darko Šarić i njegovi optuženi saradnici izneli su odbrane na današnjem suđenju – negirali su krivicu, ali su izneli zanimljive detalje o kontaktima predstavnika države sa kriminalcima i huilganima. Tako je policajac Milutin Radovanović ispričao da se navodno zbog posla družio sa Šarićevim bratom Duškom, i to uz saglasnost bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića, dok je njegov šef, policijski načelnik Danilo Stojanović, ispričao da je o svojim kontaktima sa huliganima obavestio visokog funkiconera BIA-e Marka Parezanovića, a preko njega i predsednika države Aleksandra Vučića.

Pišu: Stevan Dojčinović i Sofija Parojčić

Inspektor Mirković: Moj kontakt sa Šarićevim advokatom bio površan

Inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Duško Mirković koji je optužen da je Šarićevom advokatu Dejanu Lazareviću dostavljao poverljive podatke iz policije, danas je izneo odbranu u ovom slučaju – u jednom trenutku govoreći na ivici suza.

On je rekao da nije počinio krivično delo i ispričao da je Lazarevića upoznao preko tadašnjeg direktora fudbalskog kluba „Bask“ Bojana Radovanovića. Mirkovićev sin je u tom klubu trenirao fudbal, a Lazarević je kasnije preuzeo mesto direktora ovog kluba. 

Rekao je da je prodao svoj automobil Radovanoviću, međutim, pre nego što je preregistravan na njegovo ime, sin direktora „Baska“ je izvršio krivično delo koristeći baš ta kola. Tada se, kako on kaže, naljutio na Radovanovića, a automobil predao Lazarevićevoj prijateljici Dušanki. 

„Kontakt sa Lazarevićem je bio površan i on u to vreme nije bio bezbednosno interesantan službi“, rekao je Mirković, nakon čega je počeo da muca i naizgled da se guši. Na pitanje sudije da li je dobro, rekao je da će završiti odbranu ali da nije dobro zbog zdravstvenog stanja. 

On je, kao i ostali okrivljeni, rekao da nije koristio „skaj“ telefon za bezbednu komunikaciju.

Mirković je rekao da nije prosleđivao Lazareviću strogo poverljive policijske podatke, kao što to tvrdi tužilaštvo, pošto, tvrdi, nije imao sertifikat koji je potreban da bi se pristupilo serveru policije na kojem se ovi podaci nalaze.

Zbog lošeg zdravstvenog stanja, sudija Zoran Šešić danas mu je ukinuo kućni pritvor.

Policajac Radovanović: Družio sam se sa Duškom Šarićem zbog posla, uz odobrenje ministra Stefanovića

Policajac Milutin Radovanović, zamenik načelnika Službe za kriminalističko-obaveštajne poslove Danila Stojanovića, u odbrani je detaljno govorio o odnosima koje policajci imaju sa svojim doušnicima, kako bi opravdao svoje druženje sa bratom Darka Šarića – Duškom.

„Veza između policajca i operativne veze je kao ljubavna veza – mažete, lažete“, objasnio je Radovanović. „Tako je i Duško Šarić pitao da mu pomognemo oko državljanstva. Rekli smo mu ‘Videćemo šta možemo’. Pričate bajke.“

„Duško Šarić, koliko znam, nije nikad označen kao član kriminalne grupe. Znali smo da od njega možemo da prikupimo bitne informacije za Srbiju. Ali smo pre stupanja u kontakt sa njim pričali o tome sa ministrom Nebojšom Stefanovićem. Ministar je rekao da postoji potreba i da je dobro da imamo komunikaciju sa takvim licem. Takođe, obavešten je i (bitan funkcioner BIA-e) Marko Parezanović“, objasnio je Radovanović.

Rekao je da se sa Duškom Šarićem družio isključivo zbog posla.

„Mi smo od Duška izvlačili informacije, vaćarili smo ga za informacije“, objasnio je Radovanović i istakao da se iz istog razloga družio i sa drugim optuženim članom Šarićeve grupe – Aleksandrom Boškovićem.

„Boškovića poznajem 10 godina. Čovek koji se ne bavi kriminalom. U tom druženju, šta god bih ga pitao – on bi meni rekao. Ali nije znao da ja te odgovore pretvaram u informacije i prosleđujem u policiji. I nije znao da vodimo dosije sa svime što nam je rekao.“

Radovanović je negirao je sve optužbe.

„Nisam nikada počinio krivično delo. Od strane svojih roditelja nisam tako vaspitan. Vaspitan sam da budem pošten“, rekao je policajac.

„Sve sam radio u interesu službe i u interesu Srbije. Naši poslovi su da se bavimo obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima, da prikupljamo podatke i da ljude primoramo da rade za službu.“

„Darko Šarić mi nikada nije dao nikakav nalog. Nisam sa njim imao nikakvu komunikaciju, pa ni preko ‘skaja’. Nisam imao ‘skaj’ aplikaciju“, rekao je policajac.

„Niko nije prema meni usmeravao istragu da se pravi izvršioci prikriju. Nisam dostavljao poverljive podatke. Nisam dobio materijalnu korist od Šarića.“

Policajac tvrdi da nije tačno da je svoje kolege u policiji, kako se navodi u optužnici, pokušavao da navede da istragu u vezi sa jednom eksplozijom pogrešno usmere na Nebojšu Joskovića – svedoka saradnika u postupku protiv Šarića.

„Nisam kontaktirao kolege iz policijske uprave Valjevo u nameri da istragu usmerim u pogrešnom pravcu. Kontaktirao sam ih isključivo da bih im pomogao, da sa njima podelim informacije. Bila je informacija da je Dalibor Ristić počinio krivično delo po nalogu Nebojše Joskovića. To je informacija koju smo imali.“

Tvrdi i da nije pokušao da pomogne huliganu Urošu Radovanoviću (nekada se prezivao Mišić) da ga puste iz pritvora.

„Nakon što je uhapšen Uroš Radovanović, ja sam kontaktirao Bulatovića (načelnik policije iz Lajkovca) i preneo informaciju koju sam imao – da je uhapšen pogrešan čovek.“

Objasnio je da su kontakti sa navijačima bili deo njegovog posla.

„Napravili smo kontakt sa svim bitnim navijačkim grupama u Srbiji kako bi prikupljali informacije. Konsultovali smo se sa Nebojšom Stefanovićem“, rekao je Radovanović i objasnio koji je bio njegov plan da priđe huliganu Urošu Radovanoviću.

„Navijači Crvene zvezde su jako zatvoreni za prilaz. Rešili smo da iskoristimo događaj u Inđiji, da priđemo i ostvarimo kontakte. U Inđiji je došlo do sukoba između navijača Crvene zvezde (u kojem je učestvovao Uroš Radovanović) i saobraćajne policije, pre utakmice. Pre toga sam lično konsultovao i razgovarao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem. On se saglasio i dao mi nalog da postupim i uputio me na tadašnjeg načelnika UKP-a Dejana Kovačevića.“

Policajac Radovanović je govorio i kako je sprečio navijače Crvene zvezde da se priključe litijama koje su se 2020. godine održavale u Crnoj Gori.

„Mi smo dobili informaciju da navijači Crvene zvezde žele da se upute u Crnu Goru i pridruže litijama. Taj protest je bio zbog zakona o veroispovesti koji je bio usmeren protiv Srbije. Dobili smo podatak i da crnogorska policija neće dozvoliti ulaz srpskih državljana u Crnu Goru i da im neće dozvoliti da se pridruže litijama. Postojala je opasnost da ih uhapse, ali i da dođe do sukoba između građana Srbije i policije Crne Gore. Strane službe bi to iskoristile da nanesu štetu Srbiji, a time bi se ugrozila bezbednost Srbije“, ispričao je policajac.

„Putem operativnih veza mi smo pustili u etar informacije i nadali se da će navijači Crvene Zvezde prihvatiti tu informacju i odustati. I to se dogodilo. Organizovali su protestnu šetnju u Beogradu. To je bila jedna od najmirnijih šetnji.“

Osvrnuo se i na poznati nasilni događaj na Partizanovom stadionu – masovnu tuču koja se odigrala 2017. godine.

„Tada je jedan kriminalni klan pokušao da preuzme tribinu od druge kriminalne grupe. Pozvali su u pomoć Hrvate. To pokazuje da kriminalne grupe posvećuju veliku pažnju tribinama i da će sve da urade da stave tribinu pod kontrolu. To opravdava naše postupanje.“

„Ja i Danilo (Stojanović) radimo svoj posao i guramo svoju glavu tamo gde niko neće“, istakao je Radovanović.

Policajac Stojanović: O kontaktima sa huliganima preko Parezanovića obaveštavali Vučića

„Ja ovde započinjem svoju životnu bitku – za svoju čast, dostojanstvo svoje porodice, svojih potomaka“, teatralno je započeo iznošenje odbrane policijski načelnik Danilo Stojanović koji je optužen da je bio deo Šarićeve grupe.

„Rođen sam u Beranama, u čestitoj porodici, majka bankar, a otac bio visoki funkcioner u službi državne bezbednosti.“

Iz Crne Gore se odselio, kako je objasnio, zbog režima Mila Đukanovića. Zatim je sumirao svoju biografiju i nabrojao gde je sve radio u policiji u Srbiji.

„Promenio sam sedam različitih ministara (policije). Minimum 15 puta sam nagrađivan različitim nagradama.“

„Bio sam član radne grupe koja je sprečila ubistvo tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića“, ponosno je istakao.

Objasnio je sudu kako njegova služba u policiji funkcioniše – Služba za kriminalističko-obaveštajne poslove i zatim negirao sve optužbe.

„Ja nisam izvršio krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Nikada nisam ni postao, niti bio član kriminalne grupe. Nisam dostavljao nikakve podatke (iz policije). Niti sam dobio telefon sa ‘skaj’ aplikacijom, niti sam ga koristio.“

Negirao je da je, po nalogu Šarića, uticao na kolege da se namesti istraga sa lažnim optužbama protiv svedoka saradnika Nebojše Joksovića. Negirao je i da je dobio novac i druge poklone od kriminalne grupe.

„Nije tačno da mi je Darko Šarić platio proslavu rođendana moje ćerke. Nije mi istina da mi je Šarić kupio nameštaj i građevinski materijal za kuću.“, ispričao je.

Zatim je detaljno objašnjavao kako je uspeo da od svoje skromne policijske plate finansira proslavu, kao i kupovinu nameštaja i građevinske radove na kući na Kosmaju koju je gradio sa svojim kolegom Milutinom Radovanovićem – takođe optuženim da je član Šarićeve grupe. Tužilac tvrdi da je ovu dvojicu policajaca Šarić finansirao sa 50.000 evra.

„Proslava je počela oko 21 sat, bilo je maksimum 16 gostiju. Završila se oko jedan ili dva posle ponoći. Ja sam ostao sa kolegom Milutinom i račun sam platio lično ja. Iznosio je 90.000 dinara, nije tačno da je koštao 3.000 evra“, obrazlagao je Stojanović.

„Nameštaj (za vikendicu na Kosmaju) plaćen je od naših para. Radi se o polovnom nameštaju. Milutin je našao preko oglasa. Što se tiče veće garniture – to mi je učinio prijatelj koji je dobar sa vlasnikom salona, pa nam omogućio da platimo na rate“, ispričao je policajac.

„Što se tiče građevinskog materijala – kupljen je na rate. Platili smo nešto kešom, nešto karticom. Deo materijala je nabavljen od mog brata od strica.“

Povodom optužbi da je zaštito navijača Uroša Radovanovića (poznatiji po prethodnom prezimenu Mišić), objasnio je da je on zapravo kao policajac istraživao navijače. Rekao je da je bio deo specijalne radne grupe u policiji koju je formirao bivši ministar Nebojša Stefanović.

„Radna grupa se bavila tajnim nadzorom nad navijčkim grupama. Nju je vodio (Ninoslav) Cmolić.“

Deo rada grupe bila je izgradnja kontakata sa huliganima – pre svega onima koji navijaju za Crvenu zvezdu.

„Prve kontakte koje smo napravili (sa huliganima) smo kasnije produbljivali. Koristili smo da nešto čujemo, da nešto saznamo. Predstavljali smo sebe kao fanove Crvene zvezde“.

Objasnio je da su u ovom poslu sarađivali sa uticajnim funkcionerom BIA – Markom Parezanovićem.

„Parezanović je načelnik sektora za bezbednost u okviru BIA-e. Preko Parezanovića smo o tome obavestili lično predsednika Aleksandra Vučića“, ispričao je Stojanović.

Lazarević: Časno sam branio Darka Šarića

Nakon Šarića, odbranu je izneo i njegov advokat Dejan Lazarević koji je optužen da je putem „skaj“ aplikacije primao naloge od Šarića u vezi sa planiranjem ubistva svedoka saradnika Nebojše Joksovića i pokušaja njegove diskreditacije.

„Nikakve poruke ja nisam razmenjivao na ‘skaju’“, ispričao je Lazarević u kratkom izlaganju. „Aparat za ‘skaj’ aplikaciju nisam imao, nisam ga koristio, ove poruke nisu moje.“

Ispričao je da je njegov odnos sa Šarićem bio samo odnos advokata i klijenta.

„Časno sam branio Darka Šarića. Ponosan sam što poznajem tog čoveka. Dobar čovek koji samo zna da kritikuje“, rekao je Lazarević.

On je rekao da je uhapšen kako bi ga zaustavili da brani u drugom slučaju – verovatno misleći na postupak koji se vodi protiv Veljka Belivuka i njegovih saradnika.

„Mislio sam da me hapse da bi me onemugućili da budem branilac u nekom drugom predmetu. Ali o tome ćemo posle.“

Lazarević kaže da su se policajci poneli korektno kada su ga hapsili.

„Rekli su da nikad nisu hapsili advokata, ali da su takav nalog dobili od tužioca. Odmah su me pitali – Lazareviću, hoćeš li ići na poligraf. Ja sam rekao hoću“

Šarić: „Ovo liči na scenario za film“

Iako je juče najavio da će tokom iznošenja odbrane ispričati stvari koje će „zadovoljiti medije“ , Šarić danas u odbrani nije izgovorio ništa skandalozno – kao što je to ranije radio. 

Obučen u belu košulju, mirno je i kratko izneo odbranu.

„Nisam učinio nijedno krivično delo za koje sam optužen“, rekao je.

„Cela optužnica se svodi na tvrdnju tužioca da sam ja nešto pisao (na aplikaciji „skaj“), a bez ijednog dokaza da sam ja to pisao. Apsolutno nisam autor tih poruka niti sam koristio telefon u tom periodu. Branim se od nečega iluzornog, od fikcije.“

Šarić tvrdi da nije organizovao kriminalnu grupu i da to nije bilo moguće jer se u tom periodu nalazio u pritvoru.

„Moj život je praćen ovde bio, sve se zna. Ovde se zna svaki moj korak – kad ručam, kad šetam“, rekao je Šarić.

„Ovo liči na scenario za film. Optuženi smo da smo nabavljali stanove, automobile, a nigde stanova i automobila nema. Ima samo slika oružja. Molim tužioca da nam pokaže bilo koji materijalni dokaz.“

Ispričao je da neke od onih koji su imenovani u optužnici ne poznaje, dok sa drugima, koje poznaje, nije razmenjivao poruke preko „skaj“.

„Ne poznajem ovog Kurjaka, nikakve poruke sa Vučinićem nisam razmenjivao, nisam ni sa Bojanom Stanojkovićem, niti me on za puške pitao.“

Odgovarajući na optužbe da je naručio pokušaj ubistva svedoka saradnika Nebojše Joksovića i da je pokušao da mu namesti optužbe, objasnio je da se protiv Joksovića borio samo u sudnici.

„Ja sam Joksovića pokušao da diskreditujem na sudu, uhvaćen je u gomili laži“, rekao je Šarić i dodao: „To je smešna optužba, da smo hteli da ga diskreditujemo posle pravosnažne presude.“

Šarić tvrdi da ne poznaje policajce Milutina Radovanovića i Danila Stojanovića koji su optuženi kao deo njegove grupe.

„Te ljude sam prvi put ovde video.“

Početak suđenja

Suđenje Šariću počelo je juče i ključna je bila rasprava o tome da li se poruke sa „skaj“ aplikacije mogu koristiti kao dokaz.

Upravo te poruke koje su navodno Šarić i saradnici razmenjivali putem čuvene „skaj“ aplikacije za bezbednu komunikaciju su ključni dokazi u optužnici. Ovu aplikaciju koristili su kriminalci širom sveta, a poruke je dešifrovala francuska policija i na osnovu njih su hapšene kriminalne grupe širom Evrope. 

Šarićev branilac Dalibor Katančević i drugi advokati odbrane osporavali su „skaj“ poruke kao zakonit dokaz i tražili da se one izbace iz predmeta. 

Katančević je istakao da su dokazi sa „skaja“ u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije jer, kako je naveo, strana država ne sme da prisluškuje naše državljane bez saglasnosti naše zemlje. 

„Ovo je pokušaj legalizacije špijunaže“, naveo je Katančević.

Sudija Zoran Šešić je, ipak, na jučerašnjem suđenju doneo odluku da je „skaj“  zakonit i da će se koristiti u ovom postupku.

Šarić se juče, kao i ostali optuženi, samo kratko izjasnio da nije kriv i najavio da će izneti odbranu.

„Nemam od čega da se branim ali moram nešto reći, makar medije da zadovoljim“, rekao je Šarić izjašnjavajući se o optužbama na početku jučerašnjeg suđenja.

Optužnica

Šarić je uhapšen u aprilu prošle godine kada je saopšteno da se, između ostalog, sumnjiči kao šef grupe koja je 2020. izvršila ubistvo svog bivšeg člana Milana Milovca Cigle u Ekvadoru i švercovala drogu iz Južne Amerike, o čemu je KRIK ranije pisao. 

Šarić, međutim, i dalje nije optužen za ova krivična dela – već samo za planiranje ubistva svedoka saradnika Nebojše Joksovića.

Tužilaštvo navodi da su Šarić i ostali tokom 2020. dva puta planirali da izvrše Joksovićevo ubistvo, i to zbog osvete jer je njegovo svedočenje u postupku za šverc kokaina bilo ključno da Šarića osude kao šefa organizovane kriminalne grupe.

U optužnici se navodi da je grupa prvo planirala da likvidira Joksovića na manifestaciji „Drinska regata“, koju je on trebalo da poseti. Međutim, manifestacija je odložena zbog pandemije pa je, kako tvrdi tužilaštvo, grupa osmislila novi plan – da Joksovića ubiju ispred njegove kuće. U optužnici piše da su Šarić i saradnici otkrili da policijsko obezbeđenje, koje Joksović ima kao svedok saradnik, nije sve vreme sa njim i zaključili da je to idealni trenutak za likidaciju. Tužilaštvo nije objasnilo zbog čega je grupa odustala od ovog plana. 

Nakon dve neuspešne likvidacije Šarić je navodno osmislio novi plan – da diskredituje Joksovića kao svedoka. Tužilaštvo tvrdi da je grupa odlučila da Joksoviću „podmetne“ da je naručio eksploziju ispod automobila njegovog bivšeg saradnika Gorana Nikolaševića, sa kojim Joksović nije u dobrim odnosima.

Iz optužnice se može videti da je Šarić planirao ubistvo iz pritvorske ćelije, koristeći nekoliko „skaj” telefona, iako oni nisu pronađeni. Tužilaštvo i dalje nije otkrilo na koji način je Šarić dospeo do ovih telefona.

Saradnja sa policijom i BIA-om

Osim Šarića, u aprilu prošle godine, uhapšeni su i njegov advokat Dejan Lazarević, poznati huligan Uroš Radovanović (ranije Mišić), ali i inspektor Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Duško Mirković. Dva meseca kasnije predali su se i Danilo Stojanović, načelnik policijske Službe za kriminalističko-obaveštajne poslove, kao i njegov zamenik Milutin Radovanović. 

Mirković je optužen da je Šarićevom advokatu prosleđivao strogo poverljive informacije iz policije, a u optužnici se tvrdi da je zbog ovog posla nagrađen sa 18.000 evra.

Stojanović i Radovanović su, kako tvrdi tužilaštvo, lažnim informacijama navodili kolege iz policije kako bi istragu za paljenje Nikolaševićevog automobila usmerili u pogrešnom smeru. U optužnici se navodi da ih je Šarić nagradio sa 50.000 evra. Međutim, ova dva policajca nisu najznačajniji ljudi iz policije koji su pomagali Šariću – na osnovu citiranih „skaj” poruka u optužnici se može videti da njih dvojica nisu radili bez saglasnosti njihovog šefa sa nadimkom Edo. 

„Garantujem ti za ove momke da ništa ne rade bez dozvole Eda, niti smeju“, napisao je navodno Duško Šarić o Stojanoviću i Radovanoviću u poruci koju je poslao svom bratu Darku, koji se tada nalazio u pritvoru.

U porukama se pojavljuje još jedan „nadimak” Markus – agent Bezbednosne Informativne Agencije (BIA). Markus je čak organizovao sastanak između Šarićevog brata Duška i predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića u zgradi BIA, vidi se u „skaj“ porukama koje su citirine u optužnici.

Grupa je preko Eda i Markusa pokušala da utiče na moćnu osobu koju su nazivali Oskar, a za koga su verovali da jedini može da utiče na sudije koje su sudile Šarću u postupku za šverc droge.

Tužilaštvo poseduje ove poruke, ali do dan danas nije utvrdilo ko se krije iza nadimaka Edo, Markus i Oskar.

U javnosti je jedino Dijana Hrkalović, bivša druga najmoćnija osoba srpske policije, tvrdila da je Edo upravo njen bivši šef – ministar policije Nebojša Stefanović.

Ubistva

Kada je Šarić uhapšen, pararelno su hapšeni i njegovi saradnici u Hrvatskoj zbog organizacije ubistva Milana Milovca Cigle. U optužnici koja je podignuta protiv njih u Hrvatskoj, Šarić se navodi kao jedan od nalogodavaca ubistva i citiraju njegove „skaj” poruke. 

Međutim, srpsko tužilaštvo i dalje nije optužilo Šarića za ovo delo, iako poseduje „skaj” poruke koje navodno ovo dokazuju.

„Skaj” poruke Šarića povezuju sa minimum još dva ubistva – jednog od šefova crnogorskog škaljarskog klana Alana Kožara i njegovog saradnika na grčkom ostrvu Krf 2020. godine.

Prema izveštaju Europola i „skaj” porukama, Šarić je delom finansirao ubistvo ove dvojice kiriminalaca, o čemu je KRIK pisao početkom ove godine.

Europol je poruke dostavio Srbiji i Crnoj Gori, ali se dogodila slična stvar kao i kod Milovčevog ubistva: crnogorsko tužilaštvo je uhapsilo svoje državljane koji su učestvovali u likvidaciji na Krfu, dok srpsko tužilaštvo do danas nije optužilo Šarića.

Više o slučaju Šarić:

Suđenje Šariću za planiranje ubistva svedoka saradnika: Sudija odlučio da su poruke sa „skaja“ zakonit dokaz

Detalji istrage protiv Šarića: Snajper za ispraćaj svedoka saradnika na „dug put”

Istraga šverca kokaina Šarićevih saradnika: otmica kamiona, ekipa na „poligrafu“ i kineski krijumčari novca

Ubistvo Šarićevog saradnika: „Pokušali smo sve i ne ide“

Hrkalović koristila „skaj“ telefon sa nadimcima Arona, Vila, Rina, sumnjalo se da je bila deo grupe koja je učestvovala u ubistvima

Skaj poruke: ubistvo na Krfu