Optuženi narko-diler Milan Milovac zvani Cigla ubijen je u Ekvadoru 2020, a za organizovanje ubistva sumnjiče se njegovi dugogodišnji bliski saradnici Darko Šarić i Petar Ćosić. Poruke sa aplikacije za bezbednu komunikaciju „skaj” koje su dešifrovale francuske vlasti, a zatim ih dostavile hrvatskom i srpskom tužilaštvu otkrivaju da je Ćosić bio taj koji je predložio likvidaciju i da je praktično ubeđivao Šarića da je odobri. U ovom dokumentu Šarićevo ime nigde se ne spominje, a srpsko tužilaštvo tvrdi da je on koristio telefone sa kojih su stizale poruke da ga Milovac nervira, da se oteo kontroli i da mu je „sad kraj“ te da će „dobiti svoje“. 

Pišu: Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović, Ana Adžić

„To je moj drug, kog ja mnogo volim“, rekao je narko-bos Darko Šarić o svom saradniku Milanu Milovcu na sudu 2015. godine.

Tužilaštvo tvrdi da ta ljubav nije još dugo trajala. 

Od aprila ove godine, Šarić se nalazi pod istragom da stoji iza likvidacije svog prijatelja i saradnika Milovca koji je ubijen u Ekvadoru 2020. godine.

Milovac se u ovoj južnoameričkoj državi krio od srpskog pravosuđa pošto mu se sudilo da je kao jedan od najbližih Šarićevih saradnika učestvovao u međunarodnom švercu droge. Sud je utvrdio da je bio zadužen za prodaju kokaina u Italiji i u odsustvu ga osudio na 11 godina zatvora, ali ova presuda još nije pravosnažna.

Zatim je stao na žulj Šarićevom ključnom saradniku iz Hrvatske Petru Ćosiću, koji je nagovarao Šarića da mu dozvoli da likvidira Milovca, prema istragama hrvatskog i srpskog tužilaštva.

U dokumentu o istrazi hrvatskog tužilaštva koji poseduje KRIK Šarićevo ime se nigde ne spominje, već Ćosić oko ubistva Milovca pregovara sa osobom koja je koristila „skaj“ telefone za šifrovanu komunikaciju čije su oznake 8I1JDW, 2MIPSK i F8BD55. Srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da je ove telefone koristio upravo Šarić. 

Kako pokazuju tajne „skaj“ poruke, saradnici su počeli da sumnjaju u Milovčevu lojalnost. Plašili su se da će, pošto se navodno u Južnoj Americi zbližio sa osobom od koje su kupovali kokain, da preuzme celokupan posao sa švercom droge, a da njih izbaci iz igre, piše u dokumentu hrvatskog tužilaštva o sprovođenju istrage protiv ogranka Šarićeve grupe u ovoj zemlji. Osim toga, postojali su i neraščišćeni računi kada je u pitanju novac od droge, za koji su sumnjali da je Milovac zadržao za sebe, zaključuje se iz dokumenta do kog su došli novinari KRIK-a.

Istraga hrvatskog i srpskog tužilaštva zasniva se na dokazima koji su stigli iz Francuske koja je uspela da dešifruje poruke razmenjene preko „skaja“. 

Među porukama citiranim u tužilačkom dokumentu, ne postoji neka kojom Šarić daje nalog da se izvrši ubistvo Milovca, međutim, postoji poruka poslata sa telefona za koji tužilaštvo tvrdi da ga je Šarić koristio u kojoj daje saglasnost: „Ja sam da se to odradi“. Sa druge strane, prema istrazi hrvatskog tužilaštva, Ćosić je bio uporan da se Milovac likvidira – ali to nije mogao da izvrši bez te saglasnosti.

U vreme kada je navodno dao zeleno svetlo za likvidaciju, Šarić je bio u pritvoru u Srbiji zbog postupaka za šverc kokaina i pranje novca. U pritvoru je bio pod stalnim nadzorom i istraga nije otkrila kako je uopšte mogao da koristi nekoliko različitih „skaj” telefona, ko mu ih je obezbedio i na koji način su mu dopremljeni u pritvor.

Ovi telefoni nisu pronađeni i to ide naruku odbrani.

Šarićev advokat Dalibor Katančević tvrdi da ne postoje nikakvi čvrsti dokazi da je telefone koristio njegov branjenik.

„Koriste se sva moguća sredstva da se u javnosti predstavi kako je sudbina Darka Šarića zapečaćena, svesni smo da je to svojevrsran pritisak na svakog od učesnika u ovom postupku. Zar mislite da je normalno što za šest meseci nije ni postavljeno pitanje kako je moguće da se sve vreme tvrdi da je Šarić koristio sedam telefona, a da nikada nijedan od tih telefona niti je pronađen niti oduzet od Darka Šarića, niti od bilo koga drugog.”

„Nikada ti neću reći ne“

Milan Milovac imao je više nadimaka – zvali su ga Cigla i Čupavi. Prvi je, kako je ispričao jedan od njegovih prijatelja, dobio nakon što je devedesetih godina taksistu u Beogradu udario u glavu ciglom jer je bio ljubomoran na njega, dok je drugi potekao od toga jer je Milovac imao dužu, kovrdžavu kosu.    

Ovaj rođeni Beograđanin držao je frizerski salon „Amor“, ali se bavio kriminalom ceo život. Još kao maloletnik je osuđivan na pojačan nadzor roditelja, robijao je zbog krađe kola u Crnoj Gori, a jedno vreme se krađama bavio i u Italiji, kako su o tome svedočili ljudi koji su mu bili bliski.

Kada je upoznao Šarića ušao je u ozbiljan posao – šverc kokaina, ispričao je svedok saradnik Nebojša Joksović preko kojeg su se ova dvojica spojili.

Šarić ga je voleo i cenio zbog hrabrosti, kako je sam ispričao. Milovac je Šarićevo poverenje zaradio pošto je u jednoj kafanskoj tuči zaštitio njemu važnu osobu i od tada je uvek bio sa njim. 

Vrlo brzo, Milovac je postao jedan od njegovih ključnih ljudi za šverc droge.

U ovom poslu je, po svemu sudeći, bio veoma dobar. Imao je najbolje kontakte i mogao je da proda oko 150 kilograma kokaina mesečno, kako je na suđenju za šverc droge ispričao svedok Nebojša Joksović. Jednom je za šest meseci od prodaje kokaina lično zaradio 800.000 evra.

U Šarićevom narko-kartelu Milovac je bio zadužen za prodaju droge u Italiji, tvrdi tužilaštvo. Ova zemlja je grupi bila veoma važna s obzirom na to da su velike količine kokaina koji pošalju iz Južne Amerike završavale upravo u lukama ove evropske države.

Milovac je pronalazio kupce droge, ugovarao i organizovao prodaju. Zbog toga se 2008. godine našao na radaru italijanske policije. U oktobru te godine italijanski policajci presreli su automobil u kome je u skrivenoj pregradi u gepeku bilo 100 kilograma droge. Vozača, srpskog državljanina, policija je uhapsila, a potom prisluškivala telefonske razgovore ostatka grupe kako bi otkrila ko je sve umešan u posao. Milovac je, kako može da se čuje iz njegovih razgovora, bio jako nervozan. 

On je, međutim, izbegao hapšenje koje je usledilo. I dok je u policijskoj akciji „Balkanski ratnik“ 2009. grupa dobrim delom rasturena, a mnogo Šarićevih saradnika završilo iza rešetaka u više zemalja, Milovac je nestao i niko nije znao gde se nalazi. Dok je bio u bekstvu, u Srbiji je optužen, a potom i osuđen na 11 godina zatvora zbog šverca kokaina u Italiji.

Bio je, kako se ispostavilo, u Ekvadoru i nastavio je da radi ono u čemu je bio najbolji. Bio je ključna veza između prodavaca kokaina i ostatka grupe koja je taj kokain nastavila da švercuje za Evropu, a koju je predvodio njegov stari saradnik iz Hrvatske – Petar Ćosić zvani Šarac, tvrdi hrvatsko tužilaštvo.

Milovac, ipak, nije bio zadovoljan. 

Posle 10 godina skrivanja, postao je nervozan i zajedljiv. Bio je ljut na svog prijatelja Šarića, kako se vidi iz poruka koje je navodno njemu, ali i Ćosiću, slao preko „skaj“ telefona za bezbednu komunikaciju.

U porukama se, tvrdi tužilaštvo, prisećao svog ranijeg odnosa sa Šarićem, ali i pisao o stvarima koje mu smetaju. Posebno nije bio srećan što je bio u Ekvadoru i što ga je navodno Šarić ostavio u ovoj zemlji u koju su došli zajedno. Šarić se inače srpskoj policiji predao 2014. godine, a i dalje se ne zna gde se sve skrivao do tada.

„Sve svoje si oslobodio, pa si mogao i mene, i ja imam decu“, pisao je Milovac na „skaj“ telefon za koji tužilaštvo tvrdi da je koristio Šarić. 

Milovac, naslućuje se iz poruka, nije bio zadovoljan ni svojim statusom u kriminalnoj grupi i žalio se da pojedinci imaju bolji položaj od njega. Ipak, uveravao je navodno Šarića da i dalje može da mu veruje.

„Nikada ti neću reći ne“, pisao mu je.

Tužilaštvo tvrdi da je Šarić sa njim komunicirao dok se nalazio u pritvoru u Beogradu, koristeći tajni telefon – mada ovaj telefon nikada nije nađen.

Osoba za koju tužilaštvo tvrdi da je Šarić, sa druge strane, takođe je bila nezadovoljna, zaključuje se u porukama citiranim u dokumentu tužilaštva. Milovac je počeo da pije i nije mogao da se kontroliše, pa je i poruke često slao pijan – što nije dobro za posao.

Šarić je navodno počeo sve više da gubi poverenje u njega.

Nepoverenje nije neobično kada su u pitanju ovi ilegalni poslovi. U to vreme, grupa je čak jednom prilikom svoje članove navodno slala i na poligraf, kako bi utvrdila ko je odgovoran za nestanak 15 kilograma kokaina.

Netrpeljivost prema Milovcu, kako se vidi iz poruka, postajala je sve veća, a na to je, kako se naslućuje iz dokumenata, uticao upravo Ćosić.

Moguće da je Ćosić u tome video šansu da se više približi Šariću, a Milovac nije ni slutio da mu ovaj saradnik radi o glavi.

„Pokušali smo sve i ne ide“

Milovac i Ćosić godinama su, kako tvrdi tužilaštvo, sarađivali u švercu droge. Milovac je kokain nabavljao u Ekvadoru i skriven u kontejnerima na prekookeanskim brodovima slao ka evropskim lukama u Evropi. Tu je potom uskakao Ćosić i radio svoj deo posla – sa ekipom drogu je krišom vadio iz kontejnera i luka i dalje je prodavao, tvrdi tužilaštvo.

Osim posla u krijumčarenju kokaina, imali su i zajednička ulaganja. Posedovali su vrednu nekretninu na hrvatskom primorju, u Trogiru, koju su uknjižili na članove svojih porodica.

Da su bili bliski govori i to što je Ćosić bio u kontaktu sa suprugom i bratom Milovca, tvrdi tužilaštvo.

Ipak, deluje da je drugarstvu i saradnji došao kraj početkom 2020. godine. Ćosić je, kako se naslućuje iz poruka koje je slao na „skaju“, svoje privatne razgovore sa Milovcem počeo da prenosi navodno šefu Šariću.

Obično Milovac, često pod dejstvom alkohola, otvori dušu i pošalje nešto Ćosiću – a ovaj to odmah prosledi na „skaj” telefon za koji tužilaštvo tvrdi da je koristio Šarić, piše u dokumentu.

„Oni nisu prijatelji moje porodice, niti ih moji vole, oni ne mrze nikog, ali njih ne vole nimalo“, piše u poruci na „skaju“ sredinom februara 2020. godine koju je, tvrdi tužilaštvo, Milovac poslao Ćosiću. Navodno je mislio na Šariće.

„Znaš koliko te volim, ali ne prihvatam ni ja ni moji da budeš sa nama i sa njima. Nisam pijan, nego ti iskreno, dece mi, pišem“, pisao mu je Milovac, a on prosleđivao navodno Šariću dodajući da Milovac nije normalan i da ga smatra neprijateljem.

Otišao je, kako tvrdi hrvatsko tužilaštvo, i korak dalje – iz poruka koje je navodno slao Šariću može da se vidi da ga je ubeđivao da Milovca treba likvidirati. Pisao mu je da je Milovac „nešto zaslužio sa takvim ponašanjem“, da je „odavno zreo“, da ga treba „smaknuti što prije“, te da bi ga on „poslao na put“.

Šarić, međutim, nije bio tako odlučan da treba presuditi starom prijatelju.

Osobu za koju srpsko tužilaštvo tvrdi da je Šarić i Ćosića, kako se zaključuje iz poruka koje su razmenjivali, mučilo je i to što je Milovac postao blizak osobi nadimka Pasto, a koja je navodno u Južnoj Americi snabdevala grupu kokainom. Mislili su da Milovac tom čoveku govori loše o njima i da on zbog toga neće da im se javi. 

Šarić je navodno počinjao još više da sumnja u njega. Osobi za koju policija nije utvrdila ko je poslao je poruke da se Milovac oteo kontroli i da mu je „sad kraj“, te da će „dobiti svoje“.

Ističe da je pokušao sve jer su bliski, ali da, kako deluje, nije mogao da utiče na Milovca da promeni ponašanje. Navodi da ga je „otkačio“ jer je „pravi alkos i narkoman“ te da će ga možda „brzo završiti“.

„Sve sam bježao od toga mislio urazumiće se“, napisao je navodno Šarić. „Odraćemo ga ja mislim brzo“.

 Ćosić je istog dana svom saradniku Manuelu Vuliću poslao poruku da je navodno Šarić doneo odluku, piše u dokumentu tužilaštva.

„Odlučili smo Gati i ja da ode“, napisao je, a tužilaštvo tvrdi da se iza nadimka Gati krije upravo Šarić. „Ubrzaj to sa Gatijem sad dok je napaljen baš.“

Ćosić je, kako se zaključuje iz poruka, bio nestrpljiv i želeo je da Milovca što pre ubiju. Vulića je pritiskao da navodno ubedi Šarića da likvidaciju odrade što pre, piše u dokumentu. 

Ipak, mesec dana kasnije, sredinom marta, Milovac je i dalje bio živ. Osoba za koju tužilaštvo tvrdi da je Šarić se i dalje lomila, zaključuje se iz poruka.

„Onome bih ja jebao mater Ludom nego se sažaljevam zbog djece”, piše navodno Vuliću o Milovcu. „Ovo govno možda da završimo dosta smo ga trpjeli, pokušali smo sve i ne ide.“

Nekoliko sati kasnije, ipak, donosi konačnu odluku.

„Ja sam da se to odradi“, napisao je Vuliću i dodao da je za ovakav posao uvek bolje imati lokalce, odnosno da je likvidaciju najbolje da odrade ljudi iz te zemlje – u ovom slučaju Ekvadora.

Pošto je stiglo zeleno svetlo, počele su pripreme za likvidaciju Milovca.

Ipak, nije sve išlo po planu.

„Najgora je varijanta da ostane živ“

„Danas bi mogao biti taj dan“, poruka je koja je 13. novembra 2020. godine stigla u grupu za ćaskanje na „skaju“ napravljena da se u njoj diskutuje o ubistvu Milovca, piše u dokumentu hrvatskog tužilaštva.

Mesecima su trajale pripreme za ovaj trenutak. Po savetu navodno Šarića, za ubistvo su angažovani „lokalci“, odnosno osobe iz Južne Amerike, tvrdi tužilaštvo. Milovca su pratili najmanje dva meseca, dabi upoznali njegove navike i utvrdili najbolji trenutak za napad. 

Sudeći po prepisci na grupi, to im nije bio mnogo težak posao – Milovac se nije mnogo kretao, uglavnom je išao do prodavnice, u restoran i teretanu. Osim toga, znali su koji automobil vozi, kao i da poseduje, kako su naveli, specifičan motor.

„Gotov je. Posao je obavljen“, stiglo je u grupu poruka nakon što su dvojica ubica na crnom motoru Milovcu presekli put u gradu Gvajakil, u kome je inače živeo, dok je bio u svom belom džipu “ford explorer”. Ispalili su devet metaka u njega i pogodili ga u glavu i vrat. Brzo su nestali.

Organizatorima ubistva, ipak, brzo je propalo slavlje. Već narednog dana stigla je vest da je Milovac preživeo.

Među njima je zavladala nervoza. Član grupe koji je na „skaju“ imao nadimak Kronos, a za kog policija i tužilaštvo još nisu utvrdili ko je, tražio je da se popriča sa ubicama i da im se kaže da moraju da Milovca „pošalju na drugi svet“.

To, međutim, nije bilo tako jednostavno.

Milovac je bio u bolnici i pod policijskim obezbeđenjem. Ćosić i ostali koji su učestvovali u organizovanju likvidacije, tvrdi tužilaštvo, bili su zabrinuti da je i Pasto, sa kojim je Milovac bio dobar, postavio svoje ljude da ga čuvaju. Zbog toga su morali da budu dodatno oprezni.

Ćosić je, kako se vidi iz poruka citiranih u tužilačkom dokumentu, brzo počeo da gubi strpljenje. 

„Ako ovi ne požure, ovaj će izać iz bolnice“, pisao je navodno Ćosić svom saradniku Manuelu Vuliću četiri dana nakon pokušaja ubistva. „Živ ne sme izaći iz zgrade.“

Koliko mu je bilo stalo da se sve okonča govori i to što je ponudio još novca za ubice, dajući dodatnih 20 hiljada evra za ubistvo svakog policajca koji čuva Milovca, piše u dokumentu o istrazi. 

„Samo o ovome razmišljam“, naveo je. „Najgora je varijanta da on ostane živ, treba platiti koliko god.“

Vreme je prolazilo, a stvari se nisu rešavale onako kako su Ćosić i ostali očekivali, tvrdi tužilaštvo. Naprotiv, Milovac se oporavljao u bolnici.

Ovo je, zaključuje se iz dokumenta, teško palo Ćosiću.

„Šta imaju bežati, nek pobiju sve tamo“, pisao je Vuliću na „skaju“ početkom decembra. „Zašto ne završavaju? Neka mu stave vrećicu na glavu i nešto u usta da se uguši.“

Nervozu mu, kako se vidi iz poruka, pojačava i to što je čuo da je Milovac tražio novi kriptovani telefon.

„Ako ga ne reše, neka ga prijave za lažni identitet, pa nek trune u zatvoru“, piše Ćosić misleći na lažna dokumenta koje Milovac pod lažnim imenom Marko Patrisio Marković Gomez koristio u Ekvadoru.

Dodatni pritisak, kako se zaključuje iz poruka, Ćosiću je stvaralo to što je sve vreme bio u kontaktu sa suprugom i bratom Milovca, glumio brižnog prijatelja koji ih teši i govori im da ne brinu.

Nervozan je navodno bio i Šarić. Bila je ovo loša situacija i propustili su „zicer“, ali se nazad nije moglo i bilo je jasno šta jedino može da se uradi.

„Samo ovo govno da rešimo. Samo ga ti dovrši“, navodno je napisao Vuliću.

Pokušaj ubistva Milovca u bolnici je propao – dvojica Kolumbijaca koje su članovi grupe navodno poslali da ga „dokrajče“ su uhapšena.

Milovac je bio otpušten iz bolnice. U čudnom razvoju događaja iste noći kada je izašao iz bolnice iznenada je preminuo od, kako je utvrđeno, posledica ranjavanja.

Članovi grupe su tada mogli da odahnu.

Krajem istog meseca, Milovčevo telo je dopremljeno u Srbiju i on je sahranjen na groblju na Novom Beogradu.

„Neka mu je laka crna zemlja“, napisao je na dan sahrane Ćosić u poruci njegovom bratu, piše u dokumentu tužilaštva.

Pročitajte i ostale priče iz serijala:

 Istraga šverca kokaina Šarićevih saradnika: otmica kamiona, ekipa na „poligrafu“ i kineski krijumčari novca

Detalji istrage protiv Šarića: Snajper za ispraćaj svedoka saradnika na „dug put”

Da li vam se dopala priča? Podržite KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!