Tek što je bio pušten iz pritvora krajem prošle godine, Darko Šarić, kojem se sudi za šverc gotovo šest tona droge, ponovo je uhapšen u aprilu zbog novih sumnji tužilaštva – da je tokom boravka u pritvoru nastavio sa švercom kokaina, naručio ubistvo svog saradnika u Ekvadoru, ali i planirao da likvidira Nebojšu Joksovića, svedoka u postupku koji se vodi protiv njega. KRIK u novom serijalu objavljuje informacije iz istrage koja se protiv Šarića vodi u Srbiji, ali i protiv njegovih navodnih pomagača Hrvatskoj. Detalji istrage o pokušaju ubistva Joksovića, koje objavljujemo danas, dovode u pitanje kvalitet zaštite koju svedok ima u Srbiji budući da ga je osumnjičena grupa zaverenika bez problema pratila, nadzirala i imala informacije o njegovim planovima.

Pišu: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović

„Šarić je tražio uslugu. Italijanska policija je uhapsila grupu ljudi u jednom stanu. U tom stanu je ostao ključ od drugog stana u kom je bio smešten kokain pa je Darko tražio od mene da li imam nekoga ko bi obio brave tog stana i izneo kokain. Do posla nije došlo, jer je italijanska policija našla ključ i posle nekoliko dana zaplenila kokain. Radilo se o količini od 300 kilograma”, ovo su ključne reči svedočenja Nebojše Joksovića, Šarićevog prijatelja iz detinjstva, koje su obezbedile da Šarić bude osuđen za šverc droge.

Nijedan drugi svedok nije direktno optužio Šarića da je upravljao poslovima sa drogom – sem njegovog dugogodišnjeg prijatelja Joksovića.

Šarić je na sudu tvrdio da se ova izdaja dobro isplatila Joksoviću – otkako je postao svedok saradnik zadržao je imovinu vrednu više miliona evra koja bi mu inače bila zaplenjena. Šarić je na sudu dokazivao da je tu imovinu Joksović kupio upravo novcem koji mu je on dao. Ne samo da ga je prijatelj poslao na višedecenijsku robiju, već ga je i opljačkao, tvrdio je Šarić. 

„Njega su svi nazivali prevarantom, lažovom, ja to nisam dao da pričaju preda mnom. Uvek sam tražio objašnjenja, on me je uvek ubeđivao da mu verujem. Voleo sam tog čoveka mnogo“, ispričao je u sudnici Šarić i istakao da bivšeg prijatelja više ne smatra za čoveka, već za „stvar”.  

Joksović je, sa druge strane, poslao pismo Šariću u kojem je objasnio da je odlučio da sarađuje s tužilaštvom jer se osetio ostavljenim od članova Šarićevog klana koji mu, nakon što je uhapšen, nisu dali „ni 50 evra za kantinu”. Naprotiv, počeli su da mu prete, iznuđuju novac i da ga omalovažavaju. 

„Ako je drug u zatvoru, on mora imati prave drugove da mu posete familiju i prenesu poruku i pošalju (novac)”, napisao je Joksović. „Kada su počeli moji drugovi da se obračunavaju sa mnom i da plasiraju priče, pretnje, tada sam počeo da pucam. Kajem se i umirem samo zbog tebe jer gde god da se okrenem, 20 godina ja i ti smo tu, jeli smo govna zajedno.” Joksović je na sudu negirao da je njegova imovina kupljena Šarićevim novcem.   

Dramatični susreti u sudnici dvojice bivših prijatelja obeležili su Šarićevo suđenje za šverc gotovo šest tona kokaina, koje traje duže od decenije. Upravo zbog značaja Joksovićevog svedočenja, Šarić i njegovi advokati godinama su fokusirani da ga diskredituju kao svedoka, dovodeći u pitanje njegove motive i pokušavajući da dokažu da laže.

Onda su stvari eskalirale. Šarić se ove godine našao pod novom istragom i sumnjama da je njegov obračun sa Joksovićem izašao daleko van sudnice.

Tužilaštvo za organizovani kriminal tvrdi da je Šarić pokušavao da se reši Joksovića tako što je dva puta planirao njegovo ubistvo, ali i pokušao da mu namesti lažne optužbe da je podmetnuo bombu pod kola svog saradnika. Ovo je navodno nalagao iz pritvora preko šire mreže saradnika koja je uključivala i njegovog bivšeg advokata Dejana Lazarevića.

Okosnica istrage su poruke razmenjene preko čuvene aplikacije za bezbednu komunikaciju „skaj” koju je, kako tužilaštvo tvrdi, Šarić koristio sa telefona koje je krio u svojoj ćeliji.

Šarićev advokat Dalibor Katančević, sa druge strane, za KRIK kaže da tužilaštvo nema slučaj protiv Šarića jer ti telefoni nisu pronađeni kod optuženog narko-bosa i nema jasnih dokaza da je Šarić stajao iza poslatih poruka.

„Ukoliko se bude poštovao zakon, za odbranu nema nikakve dileme kakva je sudbina ovog krivičnog postupka. Ništa nam drugo ne treba, samo da se primeni ono što piše u zakonima Republike Srbije”, kaže Katančević.

Osim planiranja Joksovićeve likvidacije, Šarić je pod sumnjom da je iz pritvora nastavio da se bavi švercom droge, ali i da je naručio ubistvo jednog svog saradnika u Ekvadoru. KRIK danas objavljuje detalje istrage srpskog tužilaštva u slučaju obračuna sa Joksovićem. 

Detalji istrage, pre svega, dovode u pitanje kvalitet obezbeđenja svedoka saradnika: pokazuju da je, uprkos policijskoj zaštiti, grupa zaverenika motrila na njega, imala pregled njegovog kretanja i znala za njegove planove.

„Dug put” od regate

U julu svake godine, mnoštvo turista sjati se u zapadnu Srbiju da bi učestvovalo u nekoj od dve najveće Drinske regate koje se održavaju u Ljuboviji i Bajinoj Bašti. Tokom ovih regata, desetine hiljada ljudi na čamcima splavari rekom Drinom dok se na obali organizuju koncerti.

Čaroliji ovog događaja nije odoleo ni svedok Joksović, koji je pre dve godine planirao da poseti regatu u Ljuboviji. 

Nesreće koje su ga prethodnih godina zadesile, a koje su pokazale da mu život visi o koncu, nisu ga uverile da nije bezbedno otići na ovaj masovni skup.

Od kada je odlučio da svedoči protiv Šarića, Joksovićeva imovina je više puta napadana: njegova štamparija u beogradskom naselju Žarkovo gađana je iz „zolje”, na kafić je bačena bomba, kuća mu je zapaljena, a njegov brat od strica Radojica Joksović je ubijen. Joksović je za ovo u sudnici krivio Šarića, ali ne postoje dokazi da on stoji iza ovih napada.

Joksović je ipak odlučio da ode na masovnu proslavu na vodi, a Šarićevi saradnici saznali su njegove planove, tvrdi tužilaštvo u istrazi.

Milan Vučinić je, već početkom marta 2020, posredstvom kriptovanog telefona navodno obavestio Šarića, koji se tada nalazio u pritvoru u Beogradu, da će njegov bivši prijatelj posetiti ovaj događaj na leto.

Kada je to čuo, Šarić mu je, kako tvrdi tužilaštvo, rekao da nađe nekog ko će likvidirati svedoka saradnika, a da će on sve isfinansirati.

Vučinić je pronašao ubicu čiji identitet tužilaštvo do danas nije utvrdilo, a koga su u tajnoj komunikaciji oslovljavali sa – Kurjak.

Kurjak se bacio na zadatak. Poručio je snajpersku pušku i njenu sliku poslao Vučiniću koji ju je, kako tužilaštvo tvrdi, prosledio Šariću. 

U posao je uključio još jednog saradnika koji takođe nije identifikovan, a nazivali su ga Inženjer. Njegov posao bio je da ode u Ljuboviju i osmotri teren: da pogleda deo reke Drine kojim prolaze splavovi tokom manifestacije i pronađe najbolje lokacije sa kojih će pucati na Joksovića. On je bio rezervna opcija – ukoliko Kurjak promaši, Inženjer je trebalo da na Joksovića puca sa drugog mesta.

Kurjak je o svemu obaveštavao Vučinića, kako otkrivaju „skaj“ poruke. Rekao mu je „da će gledati da Joksoviću pomogne da ode na dug put”.

Joksović je, ipak, imao sreće, a da tada toga nije ni bio svestan. Jedan je od retkih kome je pandemija virusa spasila život.

„S obzirom na nestabilnu epidemiološku situaciju i mere za suzbijanje epidemije korona virusa COVID-19, manifestacija Drinska regata odlaže se”, saopštila je turistička organizacija Ljubovije.  

Vučinić je o ovome porukom obavestio broj na „skaj“ aplikaciji za koji tužilaštvo tvrdi da je Šarićev.

„Šteta, dobro, nešto će da naleti”, odgovoreno mu je s tog broja.

Čovek za snajpere

Pošto mu je imovina više puta gađana bombama i paljena, a rođak ubijen, delovalo je da je policija bila u stanju da Joksoviću garantuje jedino zaštitu njegovog života. Događaji koji su usledili, međutim, i to su doveli u pitanje.

Otkazivanje Drinske regate u Ljuboviji nije obeshrabrilo grupu, tvrdi tužilaštvo.

Sa telefona za koji tužilaštvo tvrdi da je Šarić koristio u pritvoru, stigla su uputstva njegovom advokatu Dejanu Lazareviću da ubistvo Joksovića treba izvršiti u Beogradu te da on to organizuje. Navodno je Šarić rekao da će ovu operaciju finansirati sa milion evra.

Ovaj put je kao mogući ubica angažovan neidentifikovani čovek sa nadimkom Alen. Tužilaštvo tvrdi da je ovog čoveka pronašao advokat Lazarević.

Uprkos policijskom obezbeđenju članovi grupe pratili su Joksovića i držali ga na oku, otkrivaju „skaj“ poruke. 

Utvrdili su njegovu dnevnu rutinu i zaključili gde je svedok najranjiviji – tamo gde živi.

Primetili su da kada izađe iz kuće, Joksović sam hoda pedeset metara do policajaca koji ga čekaju i ulaska u policijski automobil. Zaključili su da je to idealna šansa za likvidaciju.

„Tačno se zna kad Joksović izlazi iz kuće”, pisalo je u jednoj poruci.

Zaverenici su analizirali i pozicije policajaca koji su obezbeđivali Joksovića, kao i da li ima kamera za nadzor u okolini kako bi isplanirali najbolji put za ubicu da pobegne.

BIla im je potrebna moćna snajperska puška.

„Automobil i štek imaju, ali treba im dobar snajper dometa 200 metara. Ovaj koji trenutno imaju je slab”, tužilaštvo tvrdi da je ovom porukom advokat Lazarević obavestio Šarića.

Za to su se obratili Bojanu Stanojkoviću, poznatijem kao Boki.

On je jedan od najupečatljivijih Šarićevih saradnika – ali ne samo zbog svojih prodornih plavih očiju.

Ovog iskusnog kriminalca koji je bio vlasnik kompanija i nekretnina u Crnoj Gori, Srbiji i Slovačkoj, tužilaštvo smatra gotovo ravnim sa Šarićem – bio je optužen kao jedan od organizatora čuvenog šverca dve tone droge koju je policija zaplenila 2009. godine kod Urugvaja u operaciji „Balkanski ratnik”, koja je bila najjači udarac za međunarodnu švercersku grupu. 

Na sudu, Šarić je govorio da je Stanojković pošten čovek i nazivao ga svojim kumom.

„On je jedan od retkih koji se viđao sa mojim advokatom, pomagao familiju i mislim da ste ga samo zbog toga optužili“, rekao je.

Za razliku od Šarića kojem se za drogu još uvek sudi, Stanojković je u ovom slučaju oslobođen 2015. godine jer nije bilo dokaza.

Ove godine se ponovo našao pod istragom jer tužilaštvo tvrdi da je igrao bitnu ulogu u planiranom atentatu na svedoka Joksovića. Boki, međutim, nije uhapšen i raspisana je poternica za njim.

Stanojković je, prema istrazi tužilaštva, bio prava osoba za nabavku oružja jer je snajpera imao u izobilju.

„Imam tri, daću im da izaberu”, navodno je obavestio Šarića.

Tužilaštvo tvrdi da je Stanojković bio zadužen i da obezbedi automobil kojim će ubice pobeći sa lica mesta.

Uprkos obezbeđenom novcu, oružju, ubici, kao i detaljnom planu, Joksovića ni tada nisu ubili. Tužilaštvo u dokumentu o istrazi koji poseduje KRIK nije objasnilo zbog čega se odustalo od ovog plana.

Podmetačina

Jedno od najvećih iznenađenja kada je uhapšena grupa koja je navodno za Šarića planirala ubistvo svedoka saradnika bilo је to što se iza rešetaka našao i Šarićev advokat Dejan Lazarević.

Ovaj advokat godinama je branio poznatе ličnosti iz sveta kriminala – uz Šarića, najpoznatiji su bili Veljko Belivuk i Dejan Stojanović Keka, i bio je „trn u oku” domaćem tužilaštvu.

Bio je advokat kojem su poznati kriminalci posebno verovali i sem što je branio šefove kriminalnih grupa, uglavnom je koordinisao i odbrane njihovih optuženih saradnika. Često su ostali advokati pratili Lazarevićeve instrukcije. 

Tabloidi su ga opisivali kao „mafijaškog advokata”, a čak je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u martu ove godine najavio Lazarevićevo hapšenje rekavši: „gledamo i čekamo kad se prelazi granica i kada ćete da izvršite krivično delo“.

Izgleda da je bilo neuspelih pokušaja da se tužilaštvo obračuna sa Lazarevićem – pre više godina prisluškivan je tokom istrage supruge jednog Šarićevog saradnika koja je kasnije osuđena za pranja novca, a na merama se našao i kada je pod istragom bila Belivukova grupa.

Ovog puta tužilaštvo veruje da ima jak slučaj kojim će Lazarevića držati duže u pritvoru i dalje od mogućnosti da brani kriminalce. 

„Skaj“ poruke, navodno, otkrivaju da je prešao granice advokatskog posla i aktivno učestvovao u pripremama ubistva svedoka saradnika, ali i u jednoj manipulaciji kojom je grupa pokušala da Joksoviću namesti hapšenje.

Tužilaštvo tvrdi da je, nakon neuspelih organizacija likvidacija, grupa pokušala da Joksovića lažno optuži da je naručio postavljanje bombe ispod automobila svog bivšeg poslovnog partnera Gorana Nikolaševića. Ovim su navodno hteli da uruše Joksovićev kredibilitet.

Nikolašević je ranije radio kao direktor nekoliko Joksovićevih firmi, ali su ušli u sukob. On je, nasuprot Joksoviću, bio svedok Šarićeve odbrane na sudu i potvrđivao je da je Joksović stekao imovinu Šarićevim novcem. 

Tvrdio je i da je svedok saradnik naručio njegovo ubistvo i zbog toga podneo krivičnu prijavu protiv njega. Navodno su Joksović i jedan njegov prijatelj kriminalac naručili da Nikolaševića raznese auto-bomba, ali se ubica predomislio i prijavio sebe policiji.

„Joksović ima jak motiv da me ubije jer želi da prikrije svoju kriminalnu delatnost iz prošlosti”, rekao je u medijima Nikolašević u vreme kada je protiv Joksovića podneo prijavu tužilaštvu u Valjevu, gde živi. 

Njegovu prijavu, međutim, tužilaštvo je odbacilo, smatrajući da nije osnovana. On se na ovu odluku žalio.

Upravo tada je kriminalna grupa, kako tvrdi tužilaštvo, pokušala da iskoristi ovaj sukob bivših poslovnih partnera. Kako bi pojačali argument da tužilaštvo ipak treba da razmotri Nikolaševićevu prijavu, Šarić i saradnici odlučili su da insceniraju bombaški napad na njegova kola i za to okrive Joksovića.

Advokat Lazarević je navodno, početkom avgusta 2020, obavestio Šarića da Nikolašević automobil „parkira na ulici, jer nema garažu”.

Šarić je zatim, kako tvrdi tužilac, dao nalog saradniku Nikoli Spasojeviću da nabavi eksploziv, dok je drugi pomagač bio zadužen da „prikupi detaljne podatke o adresi i dnevnoj ruti Nikolaševića, kao i njegovom vozilu”. On je ove podatke preko „skaja“ navodno slao Spasojeviću, obavestivši ga da Nikolašević vozi „hondu element”.

Spasojević je obezbedio bombu, ali i ljude koji će je postaviti ispod automobila. Bili su to Marko Vukić i Uroš Radovanović. 

Potonji je poznat u javnosti po svom prethodnom prezimenu – Mišić. U pitanju je huligan koji je 2007. godine na stadionu Crvene zvezde napao policajca i pokušao da mu nabije zapaljenu baklju u usta. Zbog ovoga je osuđen na pet i po godina zatvora, ali kaznu nije odslužio zahvaljujući Zakonu o amnestiji koji je donet 2012. godine, pošto je na vlast došla Srpska napredna stranka. 

Saradnja huligana i kriminalnih grupa nije retkost u Srbiji: kriminalci često upravo iz redova ekstremnih navijača regrutuju ljude za pojedine zadatke. Oni se, međutim, ponekad pokažu nedovoljno iskusnim i spretnim – kao što se ovog puta dogodilo.

Osmog avgusta 2020. godine, izvršioci su rano ujutru došli do „honde” i ispod nje su postavili eksploziv. Bomba, međutim, nije eksplodirala. Sudeći po „skaj“ porukama, nisu uspeli da je aktiviraju.

Spasojević je, kako tvrdi tužilaštvo, obavestio Šarića o ovom neuspehu i rekao da će morati da angažuje čoveka kojeg je nazvao „ekspertom” da reši problem.

Grupa je, zatim, u Bosni i Hercegovini angažovala nepoznatu osobu da napravi novu bombu i da je donese u Srbiju. Bombu je u Beogradu preuzeo jedan od saradnika, a zatim je odvezao u Valjevo i predao Vukiću i Radovanoviću, koji su čekali skriveni u „štek” stanu.

Momci su imali drugu šansu u noći 9. avgusta.

Radovanović je čuvao stražu dok je Vukić postavio eksplozivnu napravu. Ovog puta su uspeli da je aktiviraju i eksplodirala je oko tri ujutru.

Bila je to jaka eksplozija koja je, sem Nikolaševićevog, oštetila i okolne automobile, kao i prozore kuća stanovnika Mišarske ulice u centru Valjeva. 

Spasojević je, tvrdi tužilaštvo, odmah obavestio Šarića da je „završeno”, kao i da su to obavili mladi momci koji su nosili kapuljače i maske. Predložio je da se svoj trojici isplati po deset hiljada evra, sa čim se Šarić navodno saglasio.

Šarić je potom navodno obavestio advokata Lazarevića o uspešnoj akciji i naložio naredni korak – da advokat posavetuje Nikolaševića da podnese novu prijavu protiv Joksovića, ali i da ga nagovori da „kuka na sve strane”, odnosno da ga u medijima označi kao naručioca bombaškog napada. Advokat je rekao da će već sutra Nikolašević otići do tužilaštva i zatražiti obezbeđenje za sebe i svoju porodicu.

Nikolašević je zaista napravio niz pojavljivanja u medijima. Davao je izjave za novine, ali i televizije sa nacionalnom frekvencijom u kojima je optuživao Joksovića.

„Apsolutno sam siguran da iza toga stoji Nebojša Joksović i niko drugi! Smeta mu šta sve znam o njegovim kriminalnim delatnostima i to iznosim na sudu i hoće da mi pošto-poto skine glavu. Znači treba da ostanem bez glave da bi neko ukapirao o čemu se tu radi”, izjavio je za tabloid „Alo!“.

Sredinom avgusta 2020, advokat Lazarević je navodno obavestio Šarića o tome da je jedan čovek saslušan u policiji povodom postavljanja bombe pod Nikolaševićev automobil.

„Izjava je vrh”, navodno je saopštio Lazarević i rekao da se uklapa u njihov plan.

Šarić odlučuje, kako tvrdi tužilaštvo, da se istraga usmeri ka Saši Cvetinoviću, kriminalcu koji je bio blizak Joksoviću. Obojici, Joksoviću i Cvetinoviću, ranije se sudilo kao članovima auto-mafije i bili su osuđeni na zatvorske kazne. 

„Imam informaciju da je Cvetinović postavio eksploziv na kola Nikolaševića, nabavio eksploziv i dovezao čoveka u Va (Valjevo)”, poruka je poslata Lazareviću sa broja za koji tužilaštvo tvrdi da je Šarićev.

Grupa je zatim, prema istrazi, organizovala da neko anonimno sa telefonske govornice pozove 14. avgusta 2020. policijsku stanicu u Valjevu i dojavi da je Cvetinović naručilac bombe.

Pod istragom našao se i Šarićev brat Duško jer je, navodno, preko posrednika potplatio dvojicu policajaca da grupi prenose šta njihove kolege rade u istrazi bombaškog napada na Nikolaševićev automobil. Ovi policajci, Danilo Stojanović, načelnik Službe za kriminalističko obaveštajne poslove, i njegov zamenik Milutin Radovanović, su navodno i uticali na kolege da se istraga usmeri ka Joksoviću.

„Radovanović je lično pozvao načelnika policijske uprave Valjevo pokušavajući da istragu usmeri u pogrešnom pravcu”, piše u tužilačkom dokumentu.

Policajci su potplaćeni, kako tužilaštvo tvrdi, sa 50.000 evra. Oni se trenutno nalaze u pritvoru, dok je Duško u bekstvu.

Nakon što su ove godine uhapšeni Šarić i ostali za koje tužilaštvo tvrdi da su odgovorni za podmetanje bombe ispod njegovog automobila, Nikolašević je u izjavama za medije rekao da on i dalje veruje da ipak Joksović stoji iza toga.

„Iskreno da vam kažem malo je neprihvatljivo i neverovatno. Doživeo sam tu situaciju, poznavao sam situaciju u kojoj se nalazim. To je neverovatno. Kao da neko sada posle tri godine kaže Nikolašević je sam pokušao da izvrši samoubistvo. Veoma mi je čudno sve ovo”, izjavio je za Pink.

Novi advokat

Hapšenje advokata Lazarevića bila je jasna poruka svim ostalim advokatima koji su u ozbiljnim predmetima.

Šarić je angažovao novog advokata, Lazarevićevog mlađeg kolegu Dalibora Katančevića. U razgovoru za KRIK on tvrdi da će Šarića uspeti da odbrani jer slučaj ne stoji na jakim dokazima.

„Kompletan postupak je pokrenut samo na osnovu navodnih komunikacija obavljenih putem ‘skaj’ aplikacije. Tužilac ne može da dokaže da je Šarić bilo kada u svom životu koristio ovu aplikaciju, a kamoli da je preko te aplikacije izvršavao krivična dela”, kaže Katančević.

On objašnjava da, iako tužilaštvo tvrdi da je Šarić u pritvoru koristio čak sedam telefona, nijedan od ovih telefona nije pronađen pretresom njegove ćelije.

„Sada neko dođe, uperi prst i kaže: ’e, ovo su poruke i ovo si ti pisao’. Kako se braniti od toga? Šarić je stavljen u nemoguću poziciju: da dokazuje da nije nikada napisao ni jednu od tih poruka. Kako možete očekivati od bilo koga da dokaže negativnu činjenicu, da nešto nije rekao ili uradio?”, kaže advokat. „Koriste se sva moguća sredstva da se u javnosti predstavi kako je sudbina Šarića zapečaćena, svesni smo da je to svojevrstan pritisak na svakog od učesnika u ovom postupku.”

„Skaj“ poruke, koje su ključni dokaz u ovom slučaju, stigle su od francuskog tužilaštva koje je dešifrovalo komunikaciju korisnika ove aplikacije iz mnogih zemalja.  

„Da li ikome može biti normalno i prihvatljivo da bilo koja strana zemlja može da prisluškuje bilo kog građanina Republike Srbije i to dok se on nalazi u Republici Srbiji? Jesmo li mi Francuska kolonija?! Stručna javnost je gotovo nepodeljena oko toga da takav ’materijal’ ni u kom slučaju ne može imati nikakvu dokaznu snagu, upravo je to razlog što se u mnogim evropskim zemljama prekidaju postupci koji se zasnivaju na ovakvim dokazima i okrivljeni se puštaju na slobodu”, kaže Katančević.

Izdaja

„Ti si možda znao za neke stvari, a sigurno za neke možda i nisi. Jer ti si osoba koja zna kada treba pomoći, utešiti nekog u nevolji i dati mu volju za život, a ne kao neki iz tvog okruženja, terati ga da se ubije psihički i doprineti da oni ugroze živote, oni koji to nisu zaslužili“, napisao je Joksović u pismu koje je poslao Šariću. 

Na suđenju su se, inače, pojavile dve verzije ovog pisma – jedno koje je sudu dostavio Šarić i drugo za koje je Joksović rekao da je pravo. Ipak, delove koji se tiču motiva zbog čega je odlučio da izda prijatelja, a koji su u oba pisma, Josković nije doveo u pitanje. 

Nakon što je krajem 2009. pokrenuta međunarodna akcija „Balkanski ratnik”, Šarić je pobegao iz zemlje, a Joksović završio u zatvoru. Tu je doživeo loš tretman Šarićevih ljudi, a pre svega njegovog brata, tvrdi u pismu. 

„Ja sam bio isprovociran, sa ovim činom sam uništio sebe, svoj ponos i prezime, izgubio druga i samo žalim za tobom, to nikada neću preboljeti i umreću sa tim pečatom. Ovo što sam uradio je čin i zasluga tvoga (brata) Duška i (saradnika) Cigle, Baje. Ako se drug u nevolji poštuje, ako je drug u zatvoru i preti mu 10, ili 7, ili 15 godina, on mora imati prave drugove da mu posete familiju i prenesu poruku i pošalju za dva i po meseca barem 200 ili 100 ili 50 evra za kantinu.“

Joksović je bio posebno kivan na Milana Milovca zvanog Cigla, jednog od značajnijih ljudi klana, kojeg je upravo on spojio sa Šarićem. Jednom prilikom, Milovac je prebio njegovog brata od strica Radojicu Joksovića i polomio mu ruku.

„Nisam živio, godinu dana mi je trebalo da se oporavim. To je šamar za mene, to je upućeno meni. A ti si dao amin. Ja tvoje prezime nikad ne bih dirnuo bez tvog odobrenja, tu si me ponizio najstrašnije”, napisao je Joksović.

U još jednoj spletki u okviru klana, Radojica je prešao na stranu suprotne struje, otkriva u pismu.

„Lako je uplašiti Radojicu, tu malu sitnu dušu koja je radila za mene, pa prešla kod vas, da špijunira za vas protiv mene i moje porodice, smatrajući da će tako spasiti sebe, izgladiti batine i poniženje, strah koji je dobio od vas.”

Radojica je kasnije ubijen, 2012. godine, bombom postavljenom ispod njegovog automobila. Ovaj zločin policija nikada nije rešila i ne zna se ko ga je ubio. 

Kada su se sreli u sudnici, Joksović je Šarića optužio da stoji iza napada na njegovu imovinu, koja su se dogodila nakon što je postao svedok. 

„Krenuo si đonom prema meni. Od jedne eksplozije, druge zolje, treće, četvrte, Radojica, paljenja…”, ispričao je.  Šarić je to negirao: „Da li si normalan? Đe ću na moju štampariju, čoveče?”

Šarić je tvrdio da je štamparija, velike parcele na Zlatiboru, ali i ostalo što Joksović poseduje, zapravo kupljeno njegovim novcem. Tvrdio je da je to bio glavni motiv njegovog bivšeg prijatelja da se okrene protiv njega – nakon što je postao svedok saradnik, zadržao je svu tu imovinu.

Šarić je podneo i tužbu protiv Joksovića kojom traži da mu vrati 4,5 miliona evra.

Paralelno sa tim, Šarićeva odbrana je nastojala da dokaže da Joksović laže u svom svedočenju. Svedok saradnik im je omogućavao da pojedine stvari dovedu u pitanje time što je često u sudnici davao nejasne odgovore, prećutkivao detalje iz svoje prošlosti i tako se upetljavao.

Sem što je ispričao da ga je Šarić zamolio da angažuje nekog da skloni kokain iz stana u Italiji, Joksović je u svojim pojavljivanjima na sudu negirao drugu umešanost u šverc kokaina ili drugi kriminal. Bilo je to čudno, s obzirom da Joksović ima bogatu krivičnu prošlost i više puta je bio optuživan, ali i osuđivan.

Zbog ovakvog nastupa, Joksovićevo svedočenje je u pojedinim delovima bilo u sukobu sa svedočenjem drugog značajnog zaštićenog svedoka – Draška Vukovića.

Vuković je imao značajnu ulogu u klanu u poslu nabavke droge i vođenja evidencija zarade od prodaje kokaina. Iako nije imao saznanja da Šarić stoji na vrhu piramide, njegovo svedočenje je značajno jer je u detalj ispričao kako je posao funkcionisao. Kada je, međutim, govorio o svojoj i Joksovićevoj prošlosti, Joksović je negodovao.

Vuković je objasnio da se Joksović, kada ga je upoznao Joksovića 2005. ili 2006. godine, bavio prodajom automobila, dok je drogu radio „honorarno”.

„To je period kada sam bio u Danskoj, kada sam se obratio (Vitomiru) Bajiću i njemu (Joksoviću), oni su me povezali sa nekim Nikšićanima kojima sam ja prodavao drogu. To je bio moj prvi moj kontakt sa poslom i sa kokainom i sa grupom i postao sam vezan za to”, rekao je Vuković i napomenuo je da je Joksović, pošto je povezao ljude, uzimao 1000 evra od svakog kilograma kokaina koji je prodat.

„Za mene je to čista izmišljotina”, odgovorio je Joksović kada se sa Vukovićem suočio u sudnici.

Ovo neslaganje između dva svedoka saradnika, Šarić i advokati su videli kao uspeh na svojoj strani.

Još jedna kontroverza je to da je protiv Joksovića, nakon što je postao svedok, pokrenut čak i postupak za finansijski kriminal. On je optužen da je imovinu štamparije nezakonito prebacio na sebe kako bi izbegao da je izgubi u stečaju. Suđenje je počelo u martu ove godine i još traje. 

Ipak, bile su ovo pirove pobede za Šarića i njegove advokate. 

Uprkos ovim kontroverzama, sudije su odlučile da veruju Joksoviću kada je u pitanju šverc droge u Italiji i njegovo svedočenje je jedno od ključnih zbog čega je Šarić pre dve godine osuđen na 15 godina zatvora. 

Ovu presudu je kasnije oborio Vrhovni kasacioni sud, te se za šverc kokaina opet čeka odluka Apelacionog suda u Beogradu.

U međuvremenu, Šarić i saradnici su se našli pod istragom da su Joksovića pokušali da liše života. 

Sutra objavljujemo nastavak – priču o švercu kokaina.

Zbog ranijeg pisanja o propustima u obezbeđenju svedoka saradnika Nebojše Joksovića KRIK je čak dva puta tužen od strane načelnika policijske jedinice koja čuva svedoka. To je jedna u nizu tužbi podnetih protiv naše redakcije, a više o tome pročitajte ovde.

Da li vam se dopala priča? Podržite KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!