Narko-diler Petar Ćosić zvani Šarac uhapšen je aprilu ove godine u Hrvatskoj zbog šverca više od 700 kilograma kokaina, a istovremeno je u Srbiji u pritvoru završio Darko Šarić koga srpsko tužilaštvo smatra Ćosićevim partnerom u poslovima sa drogom. Detalji istrage protiv Ćosića, do kojih su došli novinari KRIK-a, otkrivaju nove trendove u međunarodnom švercu kokaina: na koji način se švercuje droga, probleme koji nastaju u ovim operacijama i kako kriminalna grupa ispituje lojalnost članova – što uključuje i slanje na poligraf. Nepoverenje u grupi dovelo je, kako se vidi iz dokumenta tužilaštva, i do ubistva Ćosićevog i Šarićevog bliskog saradnika Milana Milovca zvanog Cigla. 

Pišu: Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović, Ana Adžić

„Kad možeš stavit za poljsku dok je ovaj virus nema kon (kontrole) nigde vamo“, pitao je u martu 2020. Petar Ćosić zvani Šarac na aplikaciji za bezbednu komunikaciju „skaj“ saradnika koji se u tom trenutku nalazio u Ekvadoru. Raspitivao se, kako tvrdi hrvatsko tužilaštvo, kada može da očekuje da nova tura kokaina bude poslata u luku Ploče u Hrvatskoj, koju je šifrovano nazivao „poljska“.

Ćosić tada nije ni slutio da će dve godine kasnije biti uhapšen u Zagrebu kada su vlasti Francuske otključale „skaj“ poruke koje su razmenjivali kriminalci širom sveta i one koje se odnose na njega dostavile hrvatskom tužilaštvu. Trenutno je pod istragom da je prošvercovao više od 700 kilograma kokaina iz Južne Amerike u Evropu.

Istog dana kada je Ćosić završio iza rešetaka u Hrvatskoj, u Srbiji je uhapšen Darko Šarić zbog sumnji da je sarađivao sa njim u poslovima sa drogom. Šarićevo ime se, međutim, u dokumentu hrvatskog tužilaštva koji poseduje KRIK nigde ne spominje i još nije poznato kako ga srpsko tužilaštvo dovodi u vezu sa Ćosićevom grupom.  

Hrvatsko tužilaštvo na više od sto stranica rešenja o pokretanju istrage detaljno opisuje na koji način je grupa organizovala šest pošiljki kokaina ka Evropi od kraja 2019. do početka 2021. godine.

Čvrsto verujući u aplikaciju „skaj“, Ćosić i krijumčari navodno su veoma otvoreno diskutovali o tome kako da kokain sakriju u kontejnere koji su prevozili legalnu robu na brodovima, koje su najbolje rute i luke da se kroz njih prošvercuje droga, ali i o finansijama – za koliko se kokain kupuje i prodaje i kako mu se određuje cena.  

Istraga pokazuje da je za uspešan šverc potrebna dobra koordinacija unutar klana, ali i saradnja sa drugim grupama: često se šverceri udružuju da zajedno prošvercuju drogu i angažuju posebne ekipe u različitim evropskim lučkim gradovima da za njih izvuku kokain koji je skriven u tovarima. 

U ovom dokumentu, koji omogućava jedan od najdetaljnijih uvida u poslove sa drogom, Ćosićeva ekipa opisana je kao organizacija koja je švercovala i prodavala kokain u Evropi u velikim količinama. Drogu je prodavala po ceni oko šest puta većoj od one za koju ju je kupovala u Južnoj Americi, a kupci su verovatno bile druge grupe koje su kokain dalje prodavale korisnicima. Kokain se kretao iz Ekvadora i Kolumbije u evropske zemlje – Belgiju, Holandiju, Španiju, Nemačku, Grčku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, tvrdi tužilaštvo.

Kada je trebalo prošvercovati novac za Južnu Ameriku, kako bi se kupila nova tura kokaina, Ćosićeva ekipa je navodno za to angažovala kineske državljane.  

U ovako velikom i rizičnom poslu, problemi su stalno izbijali i Ćosić ih je često uspešno rešavao.

Početkom 2020, članovi grupe zamalo da izgube pola tone droge jer nisu stigli da je izvuku iz kontejnera dok je bio u luci, pa je kokain bio utovaren na kamion i na putu ka krajnjem odredištu u Nemačkoj. Ćosić je uspeo brzo da angažuje spoljne saradnike koji su oteli kamion i izvukli kokain, tvrdi tužilaštvo. 

Problemi su gradili nepoverenje unutar tima, sudeći po porukama sa „skaja“, posebno kada je neobjašnjivo nestajao deo isporuka kokaina. Vođe organizacije nisu odolele novom i među političarima popularnom trendu te su ove situacije rešavale tako što su planirale da saradnike šalju na poligrafska ispitivanja u Srbiju i tako utvrde ko je odgovoran za nestanak droge. 

Zbog nepoverenja i loših odnosa unutar klana, stradao je i jedan od vodećih ljudi iz vrha organizacije. 

U Ćosićevim akcijama su, prema „skaj“ porukama, učestvovali i srpski državljani Dejan Korać i Ljubiša Lindo, ali se hrvatsko tužilaštvo nije detaljno bavilo njihovom ulogom u švercu kokaina i oni nisu zvanično pod istragom u toj zemlji, kako se vidi iz ovog dokumenta. 

Ćosićev advokat Ljubo Pavasović Visković ranije je za KRIK rekao da tek treba da se vidi da li će „skaj” poruke biti dobar dokaz za sud.   

„U principu sve te ozbiljne optužbe se terete na ispisima kriptovane komunikacije ‘skaj’, a tek ćemo u budućnosti videti koliko je to verodostojno i koliko je to na sudu validno kao dokaz”, rekao je Pavasović Visković.

KRIK u nastavku teksta otkriva ključne detalje istrage hrvatskog tužilaštva o švercu kokaina.

Spasavanje pola tone kokaina

„Nema te kante“, poruka je koja je u grupu na „skaju“ stigla 22. decembra 2019. godine.

Ovo nije bio dobar znak. 

Brodski kontejner, u kome je bila skrivena velika pošiljka droge, više se nije nalazio u luci Antverpen u Belgiji. U pitanju je bilo čak pola tone kokaina, čija je cena na veliko na evropskom tržištu bila oko 15 miliona evra.

Ukoliko bi droga nestala, bio bi to veliki udarac za članove kriminalne grupe koji su bar mesec dana organizovali slanje ove isporuke.

Plan za slanje droge napravljen je u novembru, a glavnu reč vodili su ljudi sa iskustvom u ovom poslu – Petar Ćosić Šarac i Milan Milovac Cigla, bliski saradnici Darka Šarića, tvrdi tužilaštvo. Milovac se nalazio u Južnoj Americi i bio zadužen za nabavku i slanje kokaina, dok je Ćosić bio tu da organizuje njegovo preuzimanje u Evropi i dalju prodaju.

Ćosić, hrvatski državljanin rodom iz Tomislavgrada u Bosni i Hercegovini, švercom droge bavio se gotovo dve decenije. Kako se sam hvalio, u porukama koje je slao saradnicima, zna ga „cijela Evropska unija“. 

Definitivno je bio poznat policijama više zemalja pošto je uhapšen u okviru velike međunarodne akcije „Dogma“ 2011. godine zbog šverca više od 300 kilograma kokaina u Španiju. Osuđen je na četiri godine zatvora.

Ćosić je na „skaju“ koristio nadimke Paćino, Giboni ili skraćeno Gibo, kako se zaključuje iz poruka citiranih u dokumentu hrvatskog tužilaštva. Bio je jako posvećen poslu i trudio se da sve drži pod kontrolom, praktično je bio mikromenadžer: pomno je pratio svaku pošiljku kokaina i stalno se interesovao i proveravao gde se kontejner sa drogom nalazi.

Pošiljka od pola tone kokaina, kako se vidi iz dokumenta, stigla je iz ekvadorske luke Gvajakil. Tamo, na drugoj strani sveta, slanje kokaina organizovao je Ćosićev saradnik Milovac. On se u ovoj državi krio pošto mu se u Srbiji sudilo da je kao deo Šarićeve narko-grupe učestvovao u međunarodnom švercu droge. U odsustvu je i osuđen na 11 godina robije.

Ćosić i Milovac su, vidi se iz „skaj“ poruka, sa još jednom osobom, čiji identitet hrvatskom tužilaštvu nije poznat, organizovali slanje pola tone kokaina za Antverpen. Bio je ovo deo većeg tovara od čak tone „robe“, kako su u svojim dopisivanjima na „skaju“ nazivali kokain. 

Plan je bio da najpre polovinu pošalju u Belgiju, a nedelju dana kasnije ostatak spakuju na brod za Holandiju. Kokain su, navodi se u dokumentu tužilaštva, kupovali za oko 4.500 evra u Južnoj Americi, a zatim je njegova vrednost prelaskom Atlantskog okeana vrtoglavo rasla – prodavali su ga u Evropi po sedam puta većoj ceni, za oko 30.000 po kilogramu. Bila je ovo cena na veliko, dok je kokain u uličnoj prodaji koštao mnogo više. Ćosić je svojim saradnicima objašnjavao da se cena po kojoj prodaju kokain određuje na osnovu njegove cene u Holandiji, vidi se iz poruka.

Kokain je bio u pakovanjima od po kilogram, oblepljen smeđom lepljivom trakom tako da je podsećao na ciglu. Na svaki komad šverceri su potom stavili svoju oznaku u vidu žiga – ovo se radilo kako bi se u narko-svetu znalo čija je droga u pitanju. Ćosićeva grupa je u ovoj pošiljci kokain obeležila brojem „33“, navodi tužilaštvo. Drogu su zatim ubacili u kese sa crvenim i crnim prugama, a njih u brodski kontejner. Pošiljka je bila spremna i na prekookeanskom brodu „MSC Zlata R“ krenula na put.

Posle dvadesetak dana, pola tone kokaina stiglo je u belgijsku luku Antverpen i tada su krijumčari naišli na probleme na koje nisu računali.

Lučka carina odredila je da njihov kontejner ode na kontrolu, odnosno da bude pregledan na skeneru. Ovo je za grupu mogao da bude kraj – ako kontejner bude kontrolisan, biće pronađen i skriveni tovar. Ipak su imali sreće – kontejner je naposletku završio na „zelenoj ruti“ i nije proveravan. Iz dokumenta nije jasno zbog čega se ovo desilo.

Ubrzo se javio novi problem. U luci je bilo mnogo policije i carine, pa šverceri nisu mogli da upadnu u luku i iz kontejnera izvade drogu, postupak koji su nazivali „svich“. Nervoza je rasla jer su bili u trci s vremenom – imali su samo dva dana da izvuku kokain, pošto je kontejner nakon toga nastavljao put i išao u sledeću luku, ka krajnjoj destinaciji u Nemačkoj.

Grupa ljudi koja je u Belgiji trebalo da izvadi kokain, ipak to nije uradila. Rizik je jednostavno bio preveliki.

Organizatori posla, Ćosić i Milovac, bili su razočarani saradnicima iz Antverpena jer su podbacili, tvrdi tužilaštvo. Milovac u porukama na „skaju“ čak govori i kako zbog ovoga izvesni Monito koji je ubacio kokain u kontejner, može da ima probleme sa dobavljačima i vlasnicima kokaina.

Ipak, nisu odustali.

Ćosić je, kako se vidi iz dokumenta hrvatskog tužilaštva, insistirao da se brzo napravi novi plan „spasavanja kokaina“. To je značilo da treba da se nađe ekipa u Nemačkoj koja bi mogla da izvuče drogu.

Postojale su dve opcije da se to uradi – prva je podrazumevala falsifikovanje dokumenata pomoću kojih bi pokupili kontejner iz nemačke luke Hamburg. Druga je bila „svich“ – vađenje kokaina iz samog kontejnera u luci.

Odlučili su se za drugu opciju. Problemima, međutim, nikad kraja: shvatili su da kokain više nije u luci. Kontejner u kome se nalazio već je bio ukrcan na kamion koji ga je vozio ka Minhenu, njegovom krajnjem odredištu.

Napravljen je novi plan – nemačka ekipa koju su angažovali presrešće kamion i nasilno sa njega uzeti kontejner sa drogom.

Ćosić nije mogao da sedi kod kuće u Hrvatskoj, kako se vidi iz poruka citiranih u dokumentu, i želeo je da bude blizu akcije. Zaputio se u Minhen da bi sačekao kokain.

„Kreće akcija“, poruka je koja je stigla u grupu koju su šverceri napravili na „skaju“. „Napadaju da otmu kamion.“

Grupa iz Hamburga je, navodi hrvatsko tužilaštvo, otela kamion i kidnapovala vozača. Kontejner su prebacili na sigurno. Na „skaj“ grupu potom je stigla fotografija koja je izazvala veliko zadovoljstvo – kese sa crvenim i crnim prugama, iste one u koje je kokain spakovan u Ekvadoru.

Nakon uspešno obavljene akcije, ostalo je da se uradi samo jedno – da se plati ekipa koja je spasila celu stvar.

U švercu kokaina, kako se vidi iz dokumenta, poslovanje je bilo slično bilo kom legalnom biznisu. Postojale su uređene procedure i cenovnici. 

Tako se vađenje kokaina koji stigne iz Južne Amerike plaćalo u robi, odnosno delu kokaina. Ekipa koja bi izvukla kokain iz brodskih kontejnera, koje su u komunikaciji nazivali „kutijama“, naplatila bi uslugu tako što bi za sebe zadržala 20 ili 25 odsto od ukupne količine poslatog kokaina. U slučaju komplikovane operacije, kao što je bila otmica vozača kamiona i kontejnera, kako se vidi iz dokumenta, cena je bila veća – ovu akciju Ćosić je navodno platio trećinom pošiljke, a kasnije je saradnicima objasnio da je to bilo povoljno jer bi inače koštalo polovinu isporuke. 

I Ćosić je jednom zamalo izbavio tuđ kokain: „zalutala“ je pošiljka sa 430 kilograma kokaina, za čije spasavanje je nuđena polovina količine, navodi tužilaštvo. Po podzemlju se pročulo da je droga završila u hrvatskoj luci Ploče. Ćosićevi saradnici su locirali kontejner s kokainom i držali ga na oku, ali ih je preduhitrila policija koja je pronašla skriveni tovar.

Akcijom u Nemačkoj svi su bili zadovoljni, vidi se iz prepiske. Švercerima je laknulo jer „neće propasti“.

Bio je ovo unosan posao za grupu. Nakon što su trećinom pošiljke isplatili ekipu koja je izvukla kokain, svojih preostalih 350 kilograma prodali su po ceni od oko 29.000 evra po kilogramu. Samo iz ovog posla zaradili su oko 10 miliona evra.

Naredne 2020. godine, kako tvrdi hrvatsko tužilaštvo, grupa je slala uglavnom manje pošiljke kokaina, a one su završavale u Hrvatskoj.

Mehanizmi šverca droge

„Nije poljska Antverpen da mogu po kancelarijama gledati“, pisao je Ćosić saradniku Manuelu Vuliću zvanom Mančov u februaru 2020. godine, piše u dokumentu hrvatskog tužilaštva.

Tužilaštvo tvrdi da je „poljska” zapravo šifra za luku Ploče u Hrvatskoj i da se Ćosićeva poruka odnosi na to da je u ovoj luci nemoguće proveravati na kom brodu će stići kontejner u kome je skriven kokain – svaka provera u sistemu ove male luke izaziva sumnju i privlači pažnju policije. Zato je tražio od Vulića da se provera uradi u Ekvadoru. 

Pošiljka koju su Ćosić i Vulić navodno proveravali krenula je mesec dana ranije ka Hrvatskoj. U njoj je bilo 40 kilograma droge. Poslata je, kao i obično, iz Gvajakila u Ekvadoru, ka Evropi. 

Za razliku od velikih luka poput Antverpena, Roterdama ili Valensije koje krijumčari svakodnevno koriste za pošiljke od po više od tone kokaina, luka Ploče je mala, pa su Ćosić i saradnici u nju slali manje količine – između 40 i 75 kilograma kokaina, zaključuje se iz dokumenta. Ipak, činili su to često, pa su, kako se vidi iz dokumenta o istrazi, tokom 2020. godine u nju poslali više od 200 kilograma droge.

Tokom šverca droge u Hrvatsku, Ćosić je bio posebno obazriv.

Kada je pošiljka sa 40 kilograma kokaina stigla u Ploče, vidi se iz dokumenta, on je otputovao iz Hrvatske. Nije želeo da se nalazi u zemlji „dok se radi poljska“, odnosno dok se vadi kokain iz brodskog kontejnera u Pločama. Odlazio je u Beč, u kome inače ima prebivalište.

Ćosić je u luci je imao svog čoveka, tvrdi tužilaštvo – Anđelka Oršulića koji je upravljao kranom i bio zadužen za raspoređivanje kontejnera u luci. Kada tovar sa kokainom stigne u luku, Oršulić bi ga stavio na mesto koje nije pokriveno nadzornim kamerama, a potom javio saradnicima kada je najbolje da neprimetno uđu u luku, otvore kontejner i iz njega izvade kokain, tvrdi tužilaštvo. Oršulić je sa dvojicom saradnika uhapšen u martu 2021. i tada je policija pronašla i zaplenila više od 70 kilograma kokaina. 

Grupa je kokain uglavnom slala skriven u bananama. Ovo voće najčešća je kamuflaža zbog toga što je kvarljivo, odnosno brzo sazreva, pa mora brzo da se šalje do krajnje destinacije i zato često ne prođe nikakvu kontrolu u luci. „Banane ne mogu putovati duže od 40 dana“, kazao je jednom prilikom Ćosić na „skaju“. Zbog toga je svako zadržavanje kontejnera sa bananama u luci krijumčarima bio signal za uzbunu – može da znači da je policija otkrila kokain. 

Pakovanja droge se nisu švercovala tako što se samo ubace među banane. Ćosić i njegovi saradnici, vidi se iz dokumenta, drogu su stavljali u „oči“ i u „panel“ kontejnera, odnosno u deo u kome je rashladni sistem.

Kada je ova pošiljka od 40 kilograma stigla u luku, zamalo da ga otkriju lučki radnici, električari. Pomislili su da rashladni sistem kontejnera ne radi, pa su hteli da ga poprave. Na sreću po krijumčare, u pitanju je bio manji kvar, pa majstori nisu otvorili kontejner. Ćosić i saradnici uspešno su izvukli drogu, tvrdi tužilaštvo.

Ćosić i članovi njegove ekipe su drogu uglavnom vadili dok je kontejner u luci, piše u dokumentu, ali se dešavalo i da on ode dalje, u preduzeće koje je poručilo legalnu robu – banane. U tim situacijama Ćosićevi saradnici bi praktično dežurali ispred firme i držali kontejner „na oku“, te pratili da li će kokain biti otkriven.

Sem što je radio za narko-organizaciju, tvrdi tužilaštvo, Ćosić je ulagao i svoj lični novac u šverc.

Tako je u junu 2020, zajedno sa Milovcem i dvojicom prijatelja čiji identitet policija nije utvrdila, dogovorio krijumčarenje oko 60 kilograma droge, piše u dokumentu. Polovina kokaina je, kako se vidi iz prepiske, pripadala osobi sa nadimkom Kapa sa kojom su Ćosić i ekipa često dogovarali šverc kokaina, a ostatak su finansirali oni – svako je kupio po sedam i po kilograma droge.  

Kokain su plaćali u kešu. Nije, međutim, uvek bilo lako prebaciti velike količine novca iz Evrope u Južnu Ameriku. Situacija sa pandemijom koronavirusa im nije išla naruku, budući da su jedno vreme granice bile potpuno zatvorene. 

Za prenos novca angažovali su kineske državljane koji su živeli u Hrvatskoj. Ćosić bi, tvrdi tužilaštvo, najpre ukrupnio novac u novčanice od po 500 evra, a potom ga predavao Kinezima koji bi posao odradili uz određenu proviziju. U dokumentu tužilaštva nema detalja o tome šta su bile garancije da Kinezi ne pobegnu sa parama niti koliku tačno proviziju su naplaćivali po prenosu.

Partneri u švercu

Kada je Ćosić uhapšen u Hrvatskoj 13. aprila ove godine, u Beogradu je dan kasnije uhapšen Šarić kao neko ko je blisko sarađivao sa njim. Šarić se, međutim, ne spominje u rešenju za sprovođenje istrage hrvatskog tužilaštva i još nije poznato kako će njihove srpske kolege dokazati da on stoji iza ove narko-mreže. 

Ipak, među ljudima koji su učestvovali u švercu droge sa Ćosićem, vidi se iz dokumenta hrvatskog tužilaštva, navedena su tri bliska Šarićeva saradnika koja su u Srbiji osuđivana zbog šverca droge – Milan Milovac, Boris Laban i Arso Šarić. 

Milovac se nalazio u bekstvu kada je u Srbiji osuđen na 11 godina zatvora zbog šverca 100 kilograma u Italiji. Za razliku od njega, Laban je pred tužilaštvom priznao da je sa Šarićem učestvovao u krijumčarenju kokaina i sklopio je sporazum kojim je 2012. osuđen na 10 i po godina zatvora. Arso, Šarićev rođak, osuđivan je 2008. godine zbog šverca 20 kilograma heroina u Beogradu.

U Ćosićevim akcijama su, prema „skaj“ porukama učestvovali i srpski državljani Dejan Korać i Ljubiša Lindo, ali se hrvatsko tužilaštvo nije detaljno bavilo njihovom ulogom u švercu kokaina i nisu zvanično pod istragom u toj zemlji, kako se vidi iz ovog dokumenta. 

Šarićev advokat Dalibor Katančević kaže za KRIK da nema dokaza da je Šarić učestvovao u krivičnim delima budući da se tokom šverca kokaina nalazio u pritvoru u Beogradu. 

Iako srpsko tužilaštvo tvrdi da je u posao i dalje bio uključen preko „skaja“ na telefonima koje je koristio u pritvoru, advokat ističe da prilikom pretresa njegove ćelije nije pronađen nijedan telefon.

„Za šest meseci istrage ispitano je par nevažnih svedoka i sve ostalo se svelo na moljakanje našeg tužilaštva da im Francuska ’nešto’ dostavi”, kaže Katančević misleći na „skaj“ poruke.

„U istrazi Francuskih organa ime Darka Šarića ne postoji! Nikada nijedna naredba nije doneta, a da se odnosi na njega. Drugo, da li ikome može biti normalno i prihvatljivo da strana zemlja može da prisluškuje bilo kog građanina Republike Srbije i to dok se on nalazi u Republici Srbiji?Jesmo li mi Francuska kolonija?”, kaže advokat.

Sistem šverca opisan u dokumentu hrvatskog tužilaštva razlikuje se od načina na koji je funkcionisala Šarićeva grupa pre nego što je razbijena u čuvenoj akciji „Balkanski ratnik“ krajem 2009. Šarić je u jednoj turi prebacivao količine veće od jedne tone, a grupa je imala čak svoje brodove, tvrdi srpsko tužilaštvo.

Nasuprot tome, tokom prethodnih godina, Ćosićeva grupa je slala manje količine droge, do 100 kilograma kokaina, ali su to činili češće, kako tvrdi hrvatsko tužilaštvo. Nisu imali svoje brodove, već su kokain krili u kontejnerima koji prevoze tuđi brodovi, u vlasništvu različitih privatnika – koji nisu znali kakav sve teret nose. Na ovaj način su smanjivali gubitke u slučaju da droga padne, odnosno da je zapleni policija. Isti sistem slanja droge koristi čuvena „Grupa Amerika“, jedan od najdugovečnijih i najozbiljnijih kriminalnih klanova sa ovih prostora, o kojem je KRIK objavio serijal pre dve godine. 

Policija i carina u luci su najveća opasnost i noćna mora svih krijumčara droge. Zbog toga su birali luke u kojima je blaža kontrola i imaju velike šanse da kokain prođe neopaženo. Iz tužilačkog dokumenta se vidi da su Ćosić i ekipa izbegavali luku Đoja Tauro na krajnjem jugu Italije, u oblasti Kalabrija, kao mesto na kome se vrši pretovar kontejnera, odnosno oni se prebacuju sa prekookeanskog na druge brodove koji ih razvoze dalje po evropskim lukama. Trudili su se da biraju kontejnere koji se pretovaruju u Grčkoj ili Malti.

Ipak, dešavalo se da i tu nemaju sreće.

Kontejner sa 72 kilograma kokaina poslali su krajem juna 2020. iz Ekvadora u Ploče preko grčke luke Pirej. Tu su, kako se vidi iz njihovih poruka na „skaju“, nastali problemi – kontejner je dugo stajao u luci, a krijumčari nisu imali nikakve informacije o tome šta se dešava. Naposletku su saznali da je policija pronašla i zaplenila drogu.   

Događaj u Grčkoj bio je više od obične zaplene. Bio je to razlog da počnu da sumnjaju u svoje saradnike. Ovo je bila treća uzastopna pošiljka koju su „radili“ sa Kapom, osobom od koje su nabavljali kokain, a koju im je presrela policija, piše u dokumentu.

Ćosić je zbog toga odlučio da promeni odnos prema njemu. 

Sa Milovcem se dogovorio da nastave da sarađuju sa Kapom samo ukoliko počnu da plaćaju kokain tek nakon što ga izvuku u Evropi, pokazuju „skaj“ poruke. 

Poligraf

„25 ima“, stigla je poruka Ćosiću na „skaju“ 22. maja 2020. „25 kom je bilo u ovoj kutiji sve u ’očima’.“

Ovo je iznenadilo Ćosića. Poruka mu je, tvrdi tužilaštvo, stigla od saradnika koji je u luci Ploče otvorio kontejner u kome je bio skriven kokain. Očekivali su da iz Južne Amerike doplovi 40 kilograma ali je unutra, međutim, bilo svega 25 pakovanja droge.  

Ćosić je bio ljut, neko je ukrao 15 kilograma kokaina, tvrdi tužilaštvo. Bio je to priličan gubitak pošto je kokain unapred plaćen. Od svog saradnika Manuela Vulića tražio je da mu pošalje fotografije i snimke stavljanja kokaina u kontejner.

Šverceri su ovo inače radili. Svaki put kada bi se kokain pakovao u kontejnere, snimali su tu akciju, kako bi kasnije imali dokaze o tome šta su sve i gde tačno spakovali. Isti sistem primenjivali su i prilikom vađenja kokaina, vidi se iz dokumenta hrvatskog tužilaštva. Ove fotografije i snimke nisu odmah razmenjivali međusobno, već tek ukoliko se javi neki problem, kao što je to bilo u ovom slučaju.

Manjak kokaina izazvao je potrese u grupi. Među saradnicima se javilo nepoverenje.

Slanje kokaina organizovao je Dejan Korać, tvrdi hrvatsko tužilaštvo. Korać je na „skaju“ imao nadimak Pirlo i blisko je sarađivao sa ovom ekipom, zaključuje se iz dokumenata. On u Hrvatskoj nije osumnjičen za šverc, a nije poznato da li protiv njega istragu vodi tužilaštvo u Srbiji.

Ćosić nije sumnjao u Koraća, vidi se iz dokumenta. Nije sumnjao ni u svoje saradnike iz Hrvatske koji su vadili kokain. Bio je ubeđen da su drogu ukrale osobe koje pakuju kokain u kontejnere u Južnoj Americi, koje je pogrdno nazvao „šumari“. Rekao je da „te prevarante dobro poznaje jer je živeo tamo“.

„U Pločama nikada nije ni gram falio, to su ljudi ’odande’“, napisao je Vulić Koraću, prema dokumentu.

Korać je, međutim, imao drugačije mišljenje. U „skaj“ porukama koje šalje Vuliću navodi da situacija mora da se reši, ali da je siguran da za manjak nije odgovorna osoba koja je organizovala ubacivanje kokaina u Ekvadoru – ta osoba do sada je poslala velike količine i ovo je prvi put da droga fali. Svoje tvrdnje ojačao je snimkom koji je preko aplikacije za bezbednu komunikaciju „Wickr“ poslao Ćosiću, a na kome se vidi da je u kontejner ubačeno 40 kilograma kokaina, piše u dokumentu.

Time je sumnju potpuno prebacio na hrvatski deo ekipe.

Oliver Čokara koji je lično vadio drogu, kako tvrdi tužilaštvo, ubeđivao je šefa Ćosića da on nema veze sa nestankom kokaina. Poslao mu je poruku u kojoj je naveo da će, ukoliko se utvrdi da je drogu ukrao čovek koji ju je ubacivao u kontejner, ubiti i njega i njegovu ženu, a da će, ukoliko se utvrdi da on laže – ubiti sebe.

Pošto se nije video izlaz iz ove situacije, krijumčari su se odlučili na, u poslednje vreme popularan metod – da Čokaru i njegove saradnike koji su u Hrvatskoj izvadile drogu iz kontejnera pošalju na poligrafsko testiranje u Srbiju, tvrdi tužilaštvo.

„Nemamo drugog načina da budemo sigurni“, napisao je na „skaju“ Korać, kako se navodi u dokumentu tužilaštva.

Korać je zbog svega ovoga bio nervozan i jedva je čekao da sve prođe, navodno se poverio Vuliću.

Poligraf bi u Srbiji trebalo da obezbedi „drug“, odnosno osoba koja je organizovala ubacivanje kokaina, vidi se iz prepiske koju citira hrvatsko tužilaštvo, ali se ne otkriva ko je to.

Iz dokumenta takođe nije poznato kako su se završila poligrafska testiranja.

Bez obzira na ishod, nepoverenje je nastavilo da raste u grupi, stiglo je do samog vrha i ukazivalo da će se desiti strašne stvari. 

Tokom 2020. godine, jedan od najvažnijih članova ekipe, Milan Milovac, izgubio je poverenje svojih saradnika.

Plašeći se da će Milovac ceo posao da dovede u pitanje, kako tvrdi tužilaštvo, Ćosić je odlučio da ga likvidira. Ovu odluku, međutim, nije mogao da donese sam i trebala mu je saglasnost, kako tvrdi srpsko tužilaštvo, čoveka koji se tada nalazio u pritvoru u Beogradu – optuženog narko-bosa Darka Šarića.

Sutra objavljujemo nastavak – detalje istrage o ubistvu Milana Milovca.

Pročitajte i jučerašnju priču o istrazi planiranog ubistva svedoka u postupku protiv Šarića.

Da li vam se dopala priča? Podržite KRIK i pomozite da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Više o tome kako možete da uplatite donaciju, pročitajte na ovom linku. Hvala na podršci!