Četiri osobe optužene su da su za narko-kartel „Tito i Dino” prale novac i od toga za sebe stekle više od 200.000 bosanskih maraka, saopštilo je u petak Tužilaštvo Bosne i Hercegovine. Vođa ovog kartela je narko-bos Edin Gačanin Tito, koji je u Holandiji osuđen na sedam godina zatvora za šverc dve i po tone kokaina i proizvodnju oko 400 kilograma sintetičke droge. Tito je u martu uhapšen u Dubaiju, ali još nije izručen Holandiji.
Piše: Isidora Martać
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv Zlatka Ibrišimovića, Alema Hodovića, Maje Papić i Fikreta Memića, kojom ih tereti da su od kraja 2018. do septembra 2024. godine prali novac zarađen švercom droge – tako što su njime u Bosni kupovali nekretnine i pokretne stvari. Ovime su, kako tvrdi tužilaštvo, za sebe pribavili više od 200.000 bosanskih maraka (100.000 evra).
Novac su prali, tvrdi tužilaštvo, za jedan od najmoćnijih kartela – „Tito i Dino” – koji predvodi narko-bos Edin Gačanin Tito, Holanđanin bosanskog porekla.
Ključni dokazi protiv optuženih su poruke iz aplikacije „skaj” za bezbednu komunikaciju.
Najzvučnije ime među optuženima je Zlatko Ibrišimović, inače advokat. On je uhapšen u akciji „Black Tie 2” („Crna kravata 2”) u oktobru 2022. i godinu dana je proveo u pritvoru.
Ibrišimovića je tužilac Sanjin Kulenović doveo u vezu sa dvojicom navodnih Titovih saradnika koji su uhapšeni prošle godine u Sarajevu u akciji „Konsiljere” – Titovim telohraniteljem Dženisom Kadrićem i Alemom Hodovićem. Tužilac je tada naveo da sumnja da se u ovom slučaju radi o međunarodnoj kriminalnoj grupi.
Titov kartel
Edin Gačanin Tito je jedan od najvećih narko-bosova poreklom sa Balkana. Rođen je u Sarajevu, ali se devedesetih odselio u Holandiju gde je dobio državljanstvo i odakle je kontrolisao poslove međunarodnog šverca droge. Sarađivao je sa drugim značajnim narko-grupama – pre svega sa irskim klanom koji je predvodio Danijel Kinahan, a koga su američke vlasti stavile na listu sankcionisanih 2022. godine.
Titov klan je, prema podacima Europola, do 2020. godišnje u Evropu slao 50 tona kokaina. Drogu je kupovao u Peruu, ali i u drugim zemljama Južne Amerike. Članovi kartela su koristili „skaj“ aplikaciju za bezbednu komunikaciju.
Gačanin je pre tri godine uhapšen u Dubaiju kao vođa „superkartela“. Ubrzo je pod misterioznim okolnostima, pušten iz pritvora i nije izručen Holandiji koja je raspisala poternicu za njim.
Nekoliko meseci kasnije, međutim, Gačanin je sa tužilaštvom u Holandiji sklopio sporazum o priznanju krivice po kome je u novembru 2023. godine osuđen na sedam godina zatvora i novčanu kaznu od milion evra. Zauzvrat je priznao šverc dve i po tone kokaina, proizvodnju gotovo 400 kilograma sintetičke droge i uvoz u Holandiju više od sedam tona hemikalija za pravljenje ove droge.
Na odsluženje kazne nije otišao. Živeo je slobodno u Dubaiju, sve do marta ove godine kada je ponovo uhapšen. Holandija je ponovo tražila njegovo izručenje, ali se to do danas nije desilo, potvrđeno je iz holandskog tužilaštva za KRIK.
Uspon Gačaninovog kartela dogodio se nakon pada drugog bitnog balkanskog kriminalca – Zorana Jakšića, drugog čoveka kriminalne Grupe Amerika, koji je uhapšen 2016. godine i osuđen na 25 godina zatvora. Jakšić je nedavno pronađen mrtav u svojoj zatvorskoj ćeliji.
Ranijih godina je još nekoliko bitnih Gačaninovih saradnika uhapšeno u Peruu prilikom šverca droge, a među njima i srpski državljanin David Ćufaj.
Pročitaj i sledeće priče:
Stan u Dubaiju otkriva vezu bliskog saradnika narko bosa Edina Gačanina Tita i afričkog političara
