Komisija Vrhovnog tužilaštva: Nenad Stefanović uspostavio „paratužilački sistem“

Prvi čovek Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, uz pomoć pojedinih tužilaca, vodi „paratužilački sistem“ koji služi vanpravnim interesima, zaključuje se u izveštaju komisije Vrhovnog javnog tužilaštva. Komisija, formirana rešenjem vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac, izveštaj je sastavila nakon kontrole sedam predmeta VJT-a i poslala ga Tužilaštvu za organizovani kriminal radi pokretanja istrage. VJT je odbacilo navode iz izveštaja tvrdeći da su „neutemeljeni”.

Piše: Božidar Milovac

Po nalogu vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, devet tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva dobilo je 27. oktobra, dva dana posle izbora na kojima je došlo do promene vlasti, zadatak da otvore spise Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. 

Pregledali su sedam ključnih predmeta za dve nedelje i pronašli mnoštvo nepravilnosti u radu VJT-a, vidi se iz izveštaja koji su juče objavili. 

Zaključili su da je tužilac Nenad Stefanović „uspostavio paratužilački sistem“. 

Stefanović i pojedini tužioci VJT-a, piše između ostalog u izveštaju, selektivno su primenjivali pravdu i bili pristrasni, kršili zakon prilikom pretresa i prikupljanja podataka, zloupotrebili ovlašćenja i onemogućavali oštećene da ostvare svoja prava.

„Kontinuitet, intenzitet i srodnost uočenih nepravilnosti upućuju na zaključak da se ne radi o izolovanim slučajevima (…) već da su posledica načina rukovođenja Višim javnim tužilaštvom u Beogradu”, piše u izveštaju.

„Konačan zaključak je da glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović, formalno delujući u okviru javnotužilačkog sistema, faktički deluje paralelno (…) uspostavlja paratužilački sistem, zasnovan na principima koji su suprotni principima vršenja javnotužilačke funkcije”, konstatuje se u izveštaju.  

Komisija je, između ostalog, pregledala predmete „zvučni top”, pretres zgrada Filozofskog fakulteta i Rektorata, pomilovanja predsednika, povređivanja studenata tokom protesta u Ulici Jurija Gagarina i ispred Fakulteta dramskih umetnosti. 

Jedno od najčešćih imena kada su u pitanju nezakonitosti i nepravilnosti u ovim slučajevima je, uz Stefanovića, tužilac Miodrag Marković.

Šta je Komisija utvrdila?

U predmetu „zvučni top” koji se tiče istrage primene soničnog oružja na protestu održanom u Beogradu 15. marta prošle godine, više od 150 ljudi prijavilo je da je osetilo njegovo dejstvo. 

Više tužilaštvo, međutim, nije istraživalo njihove navode, već je praktično istraživalo njih – od Bezbednosno-informativne agencije tražilo je da proveri da li su ti ljudi članovi političkih partija i da li sarađuju sa nevladinim organizacijama. Pretresen je i stan vojnog analitičara Aleksandra Radića koji je javno govorio o zvučnom topu. 

Tužilac iz ovog slučaja Miodrag Marković je, kako je utvrdila komisija, o predmetu javno sudio pre odluke. On je, naime, u junu 2026. na RTS-u izjavio da je tužilaštvo pronašlo dokaze o organizovanoj pripremi „simulacije“ napada zvučnim topom i da će četiri grupe ljudi biti procesuirane. Konačnu odluku u postupku tužilaštvo je, međutim, donelo tri meseca kasnije – utvrdilo je da zvučni top nije korišćen.

Komisija Vrhovnog tužilaštva zbog toga predlaže da se Marković udalji sa funkcije i krivično goni zbog zloupotrebe službenog položaja.

Sličan obrazac Komisija je videla i u istrazi smrti studentkinje na Filozofskom fakultetu u Beogradu u martu 2026. Policija je po nalogu tužilaca, iako nemaju veze sa slučajem, odnela ceo fakultetski server i registratore sa zapisnicima sa studentskih plenuma, a građane ispitivala o planovima studentskog pokreta. 

Komisija zaključuje da je tužilaštvo prikupljalo podatke o studentima, a ne o smrti studentkinje, i predlaže krivično gonjenje tužilaca Markovića i Aleksandra Miloševića.

U postupku koji se vodio zbog udaranja kolima studentkinje na protestu u Ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu, angažovao se lično tužilac Nenad Stefanović. On je, piše u izveštaju, isti dan usvojio zahtev advokata okrivljene za izuzeće tužiteljke koja je podigla optužnicu za pokušaj teškog ubistva. Slučaj je potom preuzeo Marković koji je ublažio delo u izazivanje opšte opasnost, a zatim na televiziji Informer pozvao predsednika Aleksandra Vučića da okrivljenu pomiluje. 

Zbog ovakvog postupanja Komisija predlaže Stefanovićevo razrešenje i udaljenje sa funkcije.

Najteže posledice imao je predmet izručenja dvojice ljudi čije je izručenje tražila Amerika, Cuija Guanghaija i Džona Milera, konstatuje se u izveštaju. Zbog poteza tužilaštva – tužilac Marković im je zatvorski pritvor zamenio kućnim – njih dvojica su pobegla i nisu izručena. Nakon njihovog bekstva, Više tužilaštvo nije odgovaralo na zahteve Vrhovnog tužilaštva i Ministarstva pravde, kome su se obraćali američki organi. 

Komisija stoga redlaže da TOK ispita Stefanovića, Markovića i tužioca Nikolu Uskovića, kao i nepoznatu osobu iz Ministarstva pravde koja je mesecima držala američku zamolnicu kod sebe.

Komisija je utvrdila nepravilnosti i u postupku odbacivanja krivične prijave u vezi sa pomilovanjima predsednika Vučića, za koje je tužiteljki Danijeli Kljajić trebalo pet dana tokom kojih nije izvršila nijednu proveru navoida krivične prijave, kao i u slučaju fonda Vista Rica, u kom je po krivičnoj prijavi advokata bliskog vrhu bivše vlasti Nemanje Aleksića protiv nepoznatih osoba iz Erste banke, Više tužilaštvo postupalo iako je nadležan TOK

Nepravilnosti su utvrđene i u postupku koji se vodio zbog napada na studente FDU u novembru 2024, koji su verbalno i fizički napadnuti dok su odavali poštu stradalima u padu nadstrešnice u Novom Sadu. Nije jasno, konstatuje se u izveštaju, kako je predmet dodeljen tužiocu Markoviću koji, između ostalog, nije učinio ništa u istrazi.

Ceo izveštaj pročitajte na OVOM LINKU.