Stan u Burdž Kalifi, najvišoj zgradi na svetu koja je simbol Dubaija, spojio je naizgled nespojive ljude. To su Kandido Nsue Okomo, kontroverzni afrički političar iz Ekvatorijalne Gvineje i Dženis Kadrić, važan saradnik moćnog balkanskog trgovca kokainom Edina Gačanina zvanog Tito. Zahvaljujući Instagram i TikTok nalozima Kadrićeve supruge i njenog mačka, novinari KRIK-a i OCCRP-ja su uz pomoć kolega iz Belingket-a uspeli da lociraju stan i dođu do dokaza da je nedavno hapšeni Kadrić nekoliko godina iznajmljivao ovu nekretninu od uticajnog afričkog političara.
Pišu: Stevan Dojčinović (KRIK/OCCRP), Jeremie Baruch (Le Monde), Delfin Mocache Massoko (Diario Rombe), Aiganysh Aidarbekova (Bellingcat)
Nakon što je napustio Specijalnu jedinicu bosanske policije, Dženis Kadrić preselio se u Dubai, gde je imao novi posao – postao je telohranitelj jednog od najvećih evropskih narko-šefova Edina Gačanina Tita.
Sa njim se preselila i njegova supruga, poznata TikTok i Instagram influenserka iz Bosne. U centru najpopularnijeg grada Ujedinjenih Arapskih Emirata živeli su sa svojim mačkom, koga su nazvali El Čapo – verovatno po poznatom kralju droge, vođi meksičkog Sinaloa kartela.
Dok je Kadrić pazio na sigurnost jednog od vodećih evropskih kriminalaca, njegova supruga radila je nešto što nije u skladu sa bezbednosnim protokolima: na svom Instagram i TikTok profilu objavljivala je brojne fotografije i videa koji su pokazivali luksuzni život ovog bračnog para u Dubaiju. Njeni pratioci na društvenim mrežama mogli su da vide restorane koje posećuje u Dubaiju, koja kola suprug vozi, te zgradu u kojoj žive. Napravila je Instagram profil i svom ljubimcu i na njemu takođe objavila desetine fotografija na kojima se mogla videti unutrašnjost pozamašnog i skupocenog stana u kojem su boravili od 2021. godine.
Dženis Kadrić sa suprugom u liftu u Dubaiju (foto: Instagram)
Onda je narko-šef Gačanin uhapšen u novembru 2022. u Dubaiju, a Kadrićeva supruga privremeno je prestala da objavljuje sadržaj na društvenim mrežama.
Novinari OCCRP-ja i KRIK-a su, međutim, sačuvali fotografije. Radeći na međunarodnom novinarskom istraživanju „Dubai Unlocked” (Otključani Dubai), novinari su sa kolegama iz redakcije Belingket uspeli da lociraju stan u kojem je Kadrić živeo i tako otkrili njegovu vezu sa zanimljivim čovekom.
Naime, ovaj stan od 187 kvadrata nalazi se na 37 spratu najviše zgrade na svetu i najpoznatijeg simbola Dubaija – Burdž Kalife, a spojio je naizgled nespojive ljude.
Kadrićev zakupodavac bio je niko drugi do Kandido Nsue Okomo (Candido Nsue Okomo), korumpirani političar iz afričke države Ekvatorijalna Gvineja. Okomo je bivši direktor tamošnje državne naftne kompanije koji se danas nalazi pod istragom u Španiji zbog pranja novca.
Stan u Burdž Kalifi bila je jedna od nekoliko nekretnina koje je Okomo posedovao u Dubaiju, a izdavao ga je Kadriću bar od 2021. godine, po ceni od oko 50 hiljada evra godišnje – nižoj od tržišne, pokazuju dokumenta koja su prikupili novinari.
Ne zna se tačno kako su se njih dvojica spojili niti da li su stanar i stanodavac znali za upletenost u kriminal onog drugog. Nijedan nije odgovorio na pitanja koja su im novinari poslali.
Kandido Nsue Okomo (foto: Instagram)
Kandido Nsue Okomo (foto: Instagram)
Njihova priča je tipična za moderni Dubai, gde se među vlasnicima i zakupcima nekretnina može naći mnogo osoba upletenih u kriminal.
Novinarska mreža OCCRP i norveški list E24 su tokom šestomesečnog istraživanja u projektu „Dubai Unlocked” otkrili da mnoštvo osuđenih kriminalaca, begunaca, političara optuženih za korupciju ili njihovih saradnika, kao i sankcionisanih pojedinaca imaju nekretnine u Dubaiju.
Dubai ih privlači uglavnom zbog toga što Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) ne izručuju ljude koji su pod međunarodnim poternicama i na taj način im omogućavaju zaštitu od međunarodnih istraga.
Rada Sterling, advokatica i zagovornica ljudskih prava koja vodi organizaciju za pravnu pomoć „Pritvoreni u Dubaiju”, kaže da vlasti UAE koriste begunce visokog profila kao „adute u pregovorima“.
„Postojanje (međudržavnog) sporazuma o izručenju nije ključno za to da li će Dubai uhapšene begunce i izručiti. Ključno je šta Dubai želi zauzvrat i da li država koja traži izručenje to ima.”
Supruga je često snimala Kadrića i videe objavljivala na svom TikTok nalogu. Poslednja fotografija je skrinšot njihovog selfi videa na kojem se u pozadini vidi Burdž Kalifa
Supruga je često snimala Kadrića i videe objavljivala na svom TikTok nalogu. Poslednja fotografija je skrinšot njihovog selfi videa na kojem se u pozadini vidi Burdž Kalifa
Četrdesetdvogodišnji Edin Gačanin zvani Tito jedan je od najvećih narko-bosova poreklom sa Balkana.
Rođen u Sarajevu, Gačanin se odselio u Holandiju gde je dobio državljanstvo i odakle je kontrolisao poslove međunarodnog šverca droge. Superkartel kojim je upravljao kontrolisao je čak trećinu uvoza kokaina u Evropu, prema podacima Europola. Blisko je sarađivao sa drugim značajnim narko-grupama – pre svega sa irskim klanom koji je predvodio Danijel Kinahan, takođe vlasnik stana u Dubaiju.
Narko-bos Edin Gačanin Tito (levo) sa trenerom i Dženisom Kadrićem (desno). Ovu fotografiju objavio je portal Istraga.ba
Gačanin je napravio veliki i relatvno brz uspon u narko-poslu, svedoče različita policijska i tužilačka dokumenta do kojih su došli novinari KRIK-a i češkog portala Investigace.
U periodu od 2009. do 2012. godine posećivao je Peru, državu koja spada među najveće proizvođače kokaina u Južnoj Americi, kako bi sklapao poslove, navodi se u dokumentu peruanskog tužilaštva.
Nakon ovih poseta, Gačanin je u Južnu Ameriku nastavio da šalje svoje saradnike da preuzimaju pošiljke droge i šalju ih u Evropu.
Ovom kriminalcu naruku je išlo i to što su druge uticajne grupe koje su se bavile uvozom kokaina u Evropu bile razbijene u akcijama policije – poput čuvene „grupe Amerika” čiji je jedan od glavnih šefova Zoran Jakšić uhapšen u Peruu 2016. godine.
Ipak, tokom godina, neki od Gačaninovih saradnika nisu imali sreće i hapšeni su u policijskim akcijama, od kojih je najpoznatija bila početkom 2017. Tada je priveden srpski državljanin David Ćufaj koji je iz Perua trebalo da prošvercuje dve tone kokaina sakrivenog u isporuci špargli. Upravo Ćufajevo hapšenje je policiji u Južnoj Americi omogućilo da sazna da se nakon što je Jakšić završio iza rešetaka pojavio novi veliki evropski narko-bos. Iako im nije bio poznat njegov identitet, u razgovorima peruanskih kriminalaca koje su prisluškivali, saznali su da ga zovu „don Tito“ i da je poreklom sa Balkana.
Hapšenje Davida Ćufaja u Peruu (justiciatv.pj.gob.pe)
Hapšenje Davida Ćufaja u Peruu (justiciatv.pj.gob.pe)
Do 2020. godine, prema podacima Europola, Titov klan je godišnje u Evropu slao čak 50 tona kokaina, koji je, osim u Peruu, kupovao i u drugim zemljama Južne Amerike u kojima se proizvodi.
Sredinom novembra 2022. godine, u okviru međunarodne policijske akcije „Pustinjsko svetlo“, u Evropi su uhapšena 43 Gačaninova saradnika, a on i još petorica privedeni su u Dubaiju. Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata, međutim, ubrzo su ga pustile iz pritvora i nisu želele da ga isporuče holandskim vlastima koje su raspisale poternicu za njim.
Gačanin je sklopio sporazum sa holandskim tužilaštvom i u novembru sledeće godine osuđen je na sedam godina zatvora i novčanu kaznu od milion evra, a zauzvrat je priznao šverc 2,5 tona kokaina, proizvodnju blizu 400 kilograma sintetičke droge i uvoz u Holandiju 7,7 tona hemikalija za njeno pravljenje. Do danas, ipak, Gačanin nije otišao na izdržavanje kazne.
Sve ovo ga, kako tvrdi Europol, nije zaustavilo da nastavi da se bavi poslovima sa drogom.
„Uprkos hapšenju u novembru 2022. godine, istraga je pokazala da je meta visoke vrednosti (Gačanin) nastavila usmeravati trgovinu drogom iz izvornih zemalja Južne Amerike u Evropu i Australiju, iz svoje baze u Dubaiju. Sumnjiči se i da je odgovorna za proizvodnju sintetičkih droga u EU”, navodi se u dokumentu Europola.
Naredni udarac na mrežu ovog narko-bosa bila je serija hapšenja u Bosni, a u kojima je na meti bio uži krug njegovih saradnika. Među njima su advokati, biznismeni za koje se sumnja da su Gačaninu pomagali da pere novac od droge, ali i policajci koji su mu pružali zaštitu.
Jedan od njih bio je i Dženis Kadrić – zakupac Okomovog stana u Burdž Kalifi.
Sarajlija Dženis Kadrić radio je u Specijalnoj jedinici Federalne uprave policije Bosne i Hercegovine pre nego što je postao jedan od najbližih Gačaninovih saradnika.
Njihove veze postoje bar od septembra 2016. godine, kada je Gačanin posetio Sarajevo. Kadrić, tada i dalje aktivni policajac, sa kolegama je obezbeđivao je narko-bosa tokom njegove kratke posete rodnom gradu, prema dokumentaciji koju je objavio bosanski portal Istraga.
Kasnije je napustio policiju i otišao u Dubai gde je nastavio da radi kao lično obezbeđenje vođe narko-kartela. U javnosti je objavljeno i nekoliko njihovih zajedničkih fotografija iz ovog grada.
Edin Gačanin Tito (skroz desno) sa svojim telohraniteljima među kojima je i Dženis Kadrić (drugi s leva) u Dubaiju. (foto: društvene mreže)
Edin Gačanin Tito (skroz desno) sa svojim telohraniteljima među kojima je i Dženis Kadrić (drugi s leva) u Dubaiju. (foto: društvene mreže)
Dok je pazio na bezbednost šefa, Kadrić je u Dubaiju boravio u luksuznom stanu od 187 kvadrata koji je iznajmljivao upravo od Okoma, otkriva istraživanje „Dubai Unlocked”.
Kadrić je u stanu živeo sa suprugom i mačkom kog su nazvali El Čapo – verovatno po poznatom kralju droge, vođi meksičkog Sinaloa kartela Hoakinu Guzmanu zvanom Niski (na španskom: El Chapo). Mačku su otvorili profil na društvenoj mreži Instagram gde su redovno objavljivali fotografije iz stana. Upravo zahvaljujući profilu mačka, kao i Kadrićeve supruge, novinari su uspeli da otkriju gde se stan nalazi, a zatim i Kadrićevu vezu sa Okomom.
Novinarka Belingketa je analizirajući prikupljene fotografije i upoređujući ih sa mapom Dubaija i planom zgrade Burdž Kalifa uspela da utvrdi o kojem se tačno stanu radi. Kada su saznali broj stana, novinari KRIK-a i OCCRP-ja su došli i do svih ugovora o zakupu koji su sklopili Kadrić i Okomo.
Jedan od koraka geolociranja stana (foto: instagram nalog Kadrićeve supruge i Belingket
Jedan od koraka geolociranja stana (foto: instagram nalog Kadrićeve supruge i Belingket
Kadrić je stan iznajmljivao bar od jula 2021, pokazuju ova dokumenta. Plaćao ga je ispod tržišne cene – godišnji zakup koštao je Kadrića 200 hiljada AED (oko 50 hiljada evra) iako se tržišna vrednost kretala između 212 i 260 hiljada AED (između 53 i 65 hiljada evra).
Ugovor o zakupu stana za 2023. godinu
U jednom trenutku Kadrić se ipak vratio za Bosnu i Hercegovinu. Tamo se preusmerio na pranje novca od kokaina, kako se tvrdi u najnovijoj istrazi bosanskog tužilaštva.
Tu je i uhapšen u februaru ove godine, u akciji koju je tužilaštvo nazvalo „Konsiljere” (savetnik). Ulogu ovog bivšeg policajca u kriminalnim poslovima razotkrile su poruke koje je sa drugim članovima grupe razmenjivao preko mobilnih aplikacija za bezbednu komunikaciju – „skaj” i „anom”.
Tužilaštvo tvrdi da je Kadrić učestvovao u pranju kokainskog novac kroz firmu „Es Tech” iz Sarajeva. Direktor ove firme Alem Hodović, koji ima dvojno – bosansko i srpsko – državljanstvo, uhapšen je sa Kadrićem. Hapšenje je tada izbegao vlasnik kompanije Stefan Papić jer u to vreme nije bio u Bosni i Hercegovini.
Kadrić i njegov mačak El Čapo zajedno proslavljaju rođendan. Uslikano u maju 2022. (foto: Instagram)
Kada je tužilac Sanjin Kulenović objašnjavao sudiji zbog čega Kadrić mora da ostane u pritvoru, glavni argument mu je bio upravo to što je živeo u Dubaiju.
„Osumnjičeni Kadrić je u najmanje poslednje tri godine stalno boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u Dubaiju”, istakao je tužilac. „Ukoliko bi se našao na slobodi sa lakoćom bi napustio Bosnu i Hercegovinu i otišao u Dubai nakon čega bi bio apsolutno nedostupan organima gonjenja Bosne i Hercegovine jer je opštepoznato da je Dubai postao mesto gde odlaze begunci raznih država i da ih Ujedinjeni Arapski Emirati ne izručuju drugim zemljama.”
Policija je u akciji „Konsiljere” zaplenila oružje, opremu koju vojska koristi za komunikaciju, skup automobil. Kod Kadrića je nađena veća količina keša – oko 55 hiljada evra, kao i platinum viza kartice Emirejts banke na njegovo ime.
Ipak, kada ga je tužilaštvo saslušavalo, Kadrić je istakao da je nezaposlen i da je „srednjeg imovinskog stanja“.
Sudija je prihvatio zahtev tužilaštva i u februaru mu odredio pritvor, ali je iz njega pušten pre desetak dana.
Oružje i automobil zaplenjeni prilikom hapšenja Kadrića u operaciji „Konsiljere” (foto: tužilaštvo BiH)
Oružje i automobil zaplenjeni prilikom hapšenja Kadrića u operaciji „Konsiljere” (foto: tužilaštvo BiH)
Kadrić nije odgovorio na pitanja novinara o njegovim vezama sa Okomom koja su mu poslata preko advokatice. Ni njegova supruga nije odgovorila na pitanja koja su joj novinari poslali na mejl i preko profila na društvenim mrežama.
Kandido Nsue Okomo jedan je od moćnijih ljudi u Ekvatorijalnoj Gvineji, državi na zapadu Srednje Afrike. Njegova sestra je prva dama, supruga dugogodišnjeg predsednika ove zemlje, diktatora Teodora Obianga Nguem Mbasoga.
Glavni izvor prihoda ove države, nekadašnje španske kolonije, je nafta, ali korist od toga imaju samo uticajni pojedinci. Predsednik i ljudi okupljeni oko njega uživaju u bogatstvu – dok većina stanovništva grca u siromaštvu.
Kandido Nsue Okomo (u sredini) pokušava da napravi karijeru i u muzičkoj industriji (foto: Instagram)
Kandido Nsue Okomo (u sredini) pokušava da napravi karijeru i u muzičkoj industriji (foto: Instagram)
Nsue Okomo imao je kontrolu upravo nad ovim najznačajnijim resursom – upravljao je nacionalnom naftnom kompanijom GEPetrol. Osim toga, bio je i ministar sporta i omladine.
U Španiji se našao pod istragom za korupciju i pranje novca i to u okviru poznatog „slučaja Viljareho”.
Nsue Okomo je, kako sumnja tužilaštvo, jedna od osoba koja je bivšem policajcu Hozeu Viljarehu davala novac kako bi prikupljao informacije za njih. On je navodno Viljarehu platio 5,3 miliona evra da skupi kompromitujući materijal o jednom od sinova predsednika Ekvatorijalne Gvineje, s ciljem da ga diskredituje u borbi za nasledstvo u porodici.
Kandido Nsue Okomo razgleda Dubai iz zgrade Burdž Kalifa (foto: Instagram)
Viljareho je uhapšen u novembru 2017. kada je i pokrenuta istraga. Za Okomom je španski sud raspisao poternicu pošto se nije pojavio na zakazanom saslušanju.
U međuvremenu je pokrenut još jedan postupak protiv njega: špansko tužilaštvo sumnjiči ga i da je sa nekoliko drugih rukovodilaca GEPetrola nezakonito dolazio do novca iskorišćavajući visoke pozicije u ovoj kompaniji, a potom ga investirao u nekretnine. Za ove zloupotrebe su koristili i ofšor firme preko kojih su novac preusmeravali u zemlje Evropske unije, koristeći fiktivne firme i posrednike, vidi se u dokumentu o istrazi koji poseduju novinari.
Stan koji je u Dubaiju izdavao Kadriću samo je jedna od nekretnina koju tamo poseduje.
U istoj zgradi, Burdž Kalifi, na 99 spratu, Nsuo Okomo ima još jedan stan, kao i još najmanje tri nekretnine u ovom gradu, otkriva istraživanje „Dubai Unlocked”.
Ovih pet nekretnina – četiri stana i vila – na tržištu vrede oko 15 miliona evra, pokazuju podaci do kojih je došao OCCRP.
Uprkos uticajnim pozicijama na kojima se nalazio i bogatstvu koje ima, Okomo se na Instagramu predstavlja pre svega kao – muzičar.
Ovaj kontroverzni afrički političar snimio je više pesama i spotova, kao i kolaboracije sa pevačicama iz Afrike.
Okomo nije jedina osoba koja je pod istragom, a koji poseduje nekretnine u Dubaiju.
Ovaj grad je, pokazuju podaci, postao utočište beskrupuloznih likova iz celog sveta – od međunarodnih švercera kokainom, preko optuženih za finansijske prevare i pranje novca, do rođaka diktatora i sankcionisanih finansijera Hezbolaha.
Burdž Kalifa, najviša zgrada na svetu i simbol Dubaija (foto: Riyas Mohammed on Unsplash)
Među njima su Danijel Kinahan, vođa irskog narko-kartela koji operiše i u Španiji, Velikoj Britaniji i UAE i koji blisko sarađuje sa kartelom Edina Gačanina Tita; Holanđanin Džozef Lajdekers, poznat i kao ‘Debeljuškasti Džos’, koji je na Europolovoj listi najtraženijih osoba zbog trgovine drogom; Pakistanac Obaid Kanani koji je zajedno sa ocem 2016. stavljen pod američke sankcije jer su navodno vodili organizaciju koja je prala novac švercerima droge.
Nekretnine u Dubaiju imaju i Salam Šebani, koji trenutno služi doživotnu kaznu zatvora u Švedskoj zbog pranja novca i podstrekavanja na dva ubistva, kao i Danilo Vunžao Santana Goveija, brazilski biznismen koji je optužen za pranje novca i prevaru izvršenu preko bitkoin piramidalne šeme.
Novinari su ova imena otkrili u međunarodnom novinarskom istraživanju koje su nazvali „Dubai Unlocked”, a u kome su istraživali vlasnike i zakupce stotina hiljada nekretnina u ovom gradu. Istraživanje je zasnovano na procurelim podacima koji se odnose na 2020. i 2022. godinu, a do kojih je došao Centar za napredne odbrambene studije (C4ADS), nevladina organizacija iz Vašingtona. Istraživanje, u kome su učestvovala čak 74 medija iz 58 država, su koordinisali norveški list E24 i međunarodna novinarska organizacija OCCRP.
Procureli podaci sadrže ime i prezime vlasnika svake nekretnine u Dubaiju i njihove lične podatke, koje su novinari koristili kao početnu tačku za istraživanje stvarnog vlasništva nad nekretninama u Dubaiju. Mesecima su proveravali ko su zapravo ljudi koji se pojavljuju u ovim podacima i potvrđivali da su vlasnici nekretnina, koristeći zvanične sajtove institucija, ali i druge javne baze podataka.
U istraživanju učestvovali: Miodrag Ćakić (KRIK), Begoña P. Ramirez (InfoLibre) i Emiel Woutersen (Investico).
Pročitajte ostale priče iz projekta „Dubai Unlocked” na sajtu OCCRP.