KRIK-ova priča o novčanoj transakciji koja je stigla fabrici čarapa u Srbiji, a za koju američka banka sumnja da je pranje novca, pokazuje da institucije u zemlji ne funkcionišu, ocenjuje za KRIK ekonomista i potpredsednik Socijaldemokratske stranke Goran Radosavljević. „Ovo je izuzezno negativan slučaj koji pokazuje da je u Srbiji moguće oprati novac i da niko neće snositi nikakvu odgovornost, što daje i signal drugima da to urade.”

Piše: Sara Smolović

Osvrćući se na transakciju od 1,2 miliona dolara koja je iz Hong Konga stigla na račun firme „Real Knitting” iz Gajdobre, a koju je njujorška banka prijavila američkom Trezoru zbog sumnje na pranje novca, Radosavljević za KRIK kaže da je zadatak domaće Uprave za sprečavanje pranja novca da proveri odakle novac stiže u Srbiju i šta se dalje sa njim dešava, ali da ona to često ne čini. 

Radosavljević ističe da je naročito bitno da Uprava reaguje kada se, kao u slučaju fabrike iz Gajdobre, pojavljuju zemlje koje važe za rizične sa stanovišta pranja novca.

„Zakonodavstvo Singapura i Hong Konga je Meka za pranje para”, navodi on i objašnjava jedan od uobičajenih modela pranja novca.

U međunarodnim transakcijama preko kojih se peru pare, kaže, bitno je da one prođu kroz neku evropsku zemlju. Nakon što pare „izađu” iz Evrope, organi države u koju odu ih neće proveravati sa pretpostavkom da je to već odrađeno. 

„Na taj način su ih legalizovali, uslovno rečeno”, kaže Radosavljević.

U telefonskom razgovoru za KRIK, Radosavljević podseća i da loš odnos stranih investitora prema radnicima u Srbiji nije retkost. On kaže da do toga dovodi visok nivo korupcije u državnim organima i nepostojanje kvalitetnih inspekcijskih službi. 

„20 godina slušam priče^: ’Nije bitno odakle pare dolaze, bitno je da ovde otvaraju radna mesta’. I šta imamo na kraju? Imamo radna mesta gde su investitori vlasnici života radnika“, dodaje ekonomista.

Ukoliko bi se utvrdilo da fabrika iz Gajdobre u nekom procesu zaista pere novac, odgovornost treba da snose i resorni ministri za vreme čijeg mandata je ovoj firmi dodeljeno gotovo dva miliona evra državne pomoći i koji su sa njom i potpisali ugovore o subvencijama, smatra Radosavljević. 

„To bi bila apsolutno njihova odgovornost, odgovornost po komandnoj liniji kako se to u vojsci kaže”, objašnjava.

Radosavljević zaključuje da će Srbija ostati zapećak Evrope, odnosno zemlja poznata po tome da u njoj mogu da se rade neki nelegalni poslovi, a da ne budu sankcionisani.

„Ovo je izuzezno negativan slučaj koji pokazuje da institucije ne funkcionišu, da je u Srbiji moguće oprati novac i da niko nikada neće snositi odgovornost, što daje i signal drugima da to urade”, rezimira svoje impresije na KRIK-ovu priču ekonomista Goran Radosavljević.

Fabrika za proizvodnju čarapa „Real Knitting” dobila je novac građana Srbije u iznosu od gotovo dva miliona evra, kako je pre dva dana otkrio KRIK..

I dok je u Srbiji predstavljena kao dobar investitor, američka banka prijavila ju je FinCEN-u, odeljenju Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala, zbog sumnje na pranje novca.

Naime, banci je bila sumnjiva transakcija od 1,2 miliona dolara koji su legli na njen račun u Srbiji. Novac joj je prebacila majka firma „Alpha Retail Group” iz Hong Konga, pokazuju dokumenta procurila u okviru međunarodnog istraživanja „FinCEN dosijei”. Sem ovog iznosa, još 17,9 miliona evra i 7,5 miliona dolara  je uplaćeno u srpsku fabriku, kako su otkrili novinari KRIK-a. Novac je, zatim, „Alpha Retail Group” počela da vraća na svoj račun u Singapuru, piše u poslovnim papirima fabrike iz Gajdobre.

Radnici ove fabrike sa kojima su pričali novinari KRIK-a kazali su da su uslovi rada jako loši i da trpe mobing.

Više o tome pročitajte u priči: U Srbiji uspešan investitor, u Americi sumnje na pranje novca

Pročitajte i ostale priče iz projekta „FinCEN dosijei“:

Pogled u „Mineco“ imperiju: Gigant umešan u korupciju ima problem s bankama

Penzioner iz Srbije u svetskom skandalu pranja novca