Jedan od uhapšenih u restoranu „Durmitor“ 2017. Mitar Muratović osuđen je na tri godine i šest meseci zatvora zbog nelegalnog nošenja pištolja, dok je drugi optuženi Miloš Nilović oslobođen. Ovo suđenje, poznato u javnosti kao suđenje škaljarcima, pratile su kontroverze: od spektakularnog hapšenja optužbe su se svele na nedozvoljeno nošenje pištolja, a zbog propusta u istrazi jedan od uhapšenih izbegao je da bude optužen.

Piše: Milica Vojinović

Nilović nije došao na izricanje presude, a Muratović je presudu saslušao mirno uz povremeno klimanje glavom.

Sudija Ivana Ramić rekla je da je Muratovićeva odbrana bila protivrečna. On je tvrdio da pištolji nisu njegovi već da ih je pronašao u šumici u blizini Brankovog mosta, ali nije mogao sa sigurnošću da se seti kad – da li dve godine ili dva dana pre hapšenja u novobeogradskom restoranu, navela je sudija.

Ramić je istakla da je Muratovića htela da osudi na blažu kaznu, ali je izrekla tri i po godine jer je nošenjem pištolja prekršio raniju uslovnu osudu. Muratoviću se u kaznu uračunavaju gotovo dve i po godine koje je proveo u privoru. Njegova advokatica najavila je žalbu na presudu.

Iako je oslobodila optuženog Nilovića, sudija Ramić je istakla da sud nije prihvatio odbranu da pištolj nikada nije držao u ruci i da je njegov DNK na oružje dospeo sa majice u koju je bio umotan. Količina pronađenog DNK, kako je objasnila, ukazuje da je prenet direktnim kontaktom. 

Ramić je navela da je ovakvu odluku donela jer nije dokazano da je Nilović nosio pištolj u trenutku hapšenja. 

„Policajac koji je svedočio nije mogao sa sigurnošću da tvrdi da je Nilović pištolj izvukao iz pojasa i bacio ga na pod“, rekla je sudija. 

Pred sam kraj suđenja tužiteljka Leposava Vujanović Porubović izmenila je optužnicu i optužila Muratovića za jedan, a Nilovića za drugi pištolj. 

Prema početnim optužbama Muratović je nosio dva pištolja, od kojih je jedan nosio zajedno sa Nilovićem. 

Zbog istog slučaja ranije je osuđen Ilija Zec, kojeg je policija uhapsila „Durmitoru“, a zatim u njegovom stanu pronašla 16 metaka. On je sklopio sporazum sa tužilaštvom kojim je osuđen na uslovnu kaznu od tri godine i novčanu od 20.000 dinara.

Mališa Vućić je, sa druge strane, izbegao da bude optužen zbog ozbiljnog propusta u istrazi. 

Veštakinja Tamara Kačar, koju je policija angažovala da utvrdi ko je držao pištolje u rukama, na njima pronašla Nilovićev i Muratovićev DNK. Tek nakon što je suđenje počelo, saopštila je da je osim njihovog naknadno pronađen i Vućićev DNK.

Tužilaštvo je, zatim, pokušalo da ga naknadno optuži ali se to nije deslo jer sud nikada nije potvrdio podignutu optužnicu.

Osim Muratovića, Nilovića, Zeca i Vućića, policija je uhapsila još šestoricu u junu 2017. u restoranu „Durmitor“, a u javnosti je ovaj događaj odjeknuo kao hapšenje članova škaljarskog klana. Protiv većine uhapšenih nisu podignute nikakve optužbe.

„Mi smo hapsili ubice“

Prema svedočenju policajca koji je učestvovao u akciji u „Durmitoru“, Branislava Pandura, hapšenjem je zaustavljeno nešto ozbiljnije što su Nilović, Muratović i ostali planirali da urade.

„Ja sam vodio ekipu na terenu, imali smo operativna saznanja da se skupljaju u toj kafani i da se spremaju da eventualno nešto urade, ali u tom trenutku nismo znali šta. Odlučili smo da ih uhapsimo i da vidimo šta ćemo da uradimo“, rekao je policajac Pandur.

Optuženi, međutim, tvrde drugačije. Kažu da su u „Durmitoru“ proslavljali zaposlenje svoj prijatelja Mališe Vućića.

U hapšenju ove grupe učestvovala je i Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) koja je upala u restoran, a optuženi su, prema rečima policajca, izgledali iznenađeno i nisu pružali otpor.

Ovo se videlo i na snimku hapšenja koji je pušten na suđenju, ali optuženi tvrde da kamere nisu snimile kada su nakon hapšenja, kako kažu, dobili batine.

„Što sam toliko batina dobio ako nisam pružao otpor“, pitao je policajca optuženi Muratović jednom prilikom u sudnici.

Policajac Pandur mu je tada odgovorio da od njega sigurno nije dobio batine i da su „oni iz SAJ-a malo takvi“.

Nilovićeva advokatica Jelena Stojić upitala je Pandura da li je akcija policije bila opravdana s obzirom na to da je u njoj učestvovala i antiteroristička jedinica, a na kraju su pronađena dva pištolja.

„Mi smo hapsili ubice. Pištolj se ne nosi da se pokaže. Onaj koji ga nosi ima nameru da ubije“, rekao je policajac.

„Zbog moje gladi smo svi sad ovde“

Na suđenju koje je počelo u maju 2018. godine tužiteljka Leposava Vujanović Porubović iznela je optužbe o dva nelegalna pištolja koje je policija pronašla prilikom hapšenja – jedan je bio Muratovićev, dok su drugi, koji je imao obrisan serijski broj i bio napunjen s 14 metaka, nosili on i Nilović.

Taktika odbrane bila je jasna već na prvom ročištu kada je Muratović krivicu za oba pištolja preuzeo na sebe.

„Dva pištolja koja se meni stavljaju na teret pronašao sam par dana pre ovog nemilog događaja, da kažem hapšenja“, kazao je on i objasnio da to nije prvi put da je pronalazio oružje dok se bavio obezbeđenjem klubova.

Kako je dalje naveo, pištolje je pronašao u šumici u blizini „Parking servisa“ kod Brankovog mosta i planirao je da ih „prebaci na sigurniju lokaciju“.

Hteo je, naime, da ih preda u policiji baš tog dana kada je uhapšen. Znao je da se jedna policijska stanica nalazi preko puta restorana „Durmitor“. Ipak, odlučio je da prvo svrati u restoran jer je, prema sopstvenom svedočenju, bio gladan.

„Zbog te moje gladi smo svi sad ovde“, kazao je Muratović.

Činjenicu da je na jednom od pištolja pronađen i DNK optuženog Nilovića, Muratović je objasnio time da su njih dvojica često trenirali zajedno pa je moguće da je pištolj umotao u Nilovićevu majicu nakon treninga.

Optuženi Nilović je tom prilikom rekao da su trenirali dan pre hapšenja, ali je kasnije naveo da ipak ne može da se seti kada je to tačno bilo.

U svom obraćanju sudu Muratović se osvrnuo i na tvrdnje medija da su uhapšeni u „Durmitoru“ označeni kao članovi škaljarskog klana.

 „Molim Vas da mi sudite kao Mitru Muratoviću, a ne kao pripadniku nekog klana – crnogorskog ili srbijanskog“, kazao je i negirao da je član bilo koje kriminalne grupe.

Kako bi dokazali da su pištolji pripadali Muratoviću, optuženi su se sa policajcem koji je svedočio na suđenju sporili oko mesta na kom su pištolji pronađeni.

Muratović je tvrdio da je oba pištolja držao u torbici koja se nalazila na stolici, što bi išlo u prilog njegovoj priči da nijedan pištolj nije bio Nilovićev, ali da su ih policajci namerno pomerili.

Sa druge strane, policija tvrdi da je samo jedan pištolj pronađen u torbici koja je bila na stolu, a ne na stolici, dok je drugi bio na zemlji blizu mesta na kom je sedeo Nilović.

„Torbica je bila na stolu, koliko se sećam, a pištolj koji je zatečen na podu verovatno je odbačen, po mom iskustvu, iz pojasa“, kazao je policajac Branislav Pandur.

Optuženi su isticali da se na snimku hapšenja vidi kako policajci otvaraju torbicu, kao i da jedan od njih šutira pištolj koji je bio na zemlji.

„Morali smo da je otvorimo torbicu da vidimo šta je unutra. Po pravilu, predmet se vraća gde je zatečen. Drugi pištolj pomeren je na bezbednu distancu“, objasnio je Pandur.

Veliki propust u istrazi

U nastavku suđenja tužilaštvo je izlagalo dokaze o krivici optuženih, ali kada je na red došlo predstavljanje veštačenja pronađenog DNK na oružju, svi su bili iznenađeni onim što je tada izjavila veštakinja Tamara Kačar.

U istrazi je, naime, došlo do propusta. Iako se u optužnici i prvobitnom nalazu veštaka navodi da je utvrđeno da se na jednom od dva pronađena pištolja nalazio DNK dvojice optuženih, kasnije je pronađen i treći.

Naknadnim upoređivanjem u „mešanom DNK profilu“ pronađen je i trag Mališe Vućića, koji se tog dana nalazio sa ostalima u „Durmitoru“, rekla je veštakinja.

Pošto ova informacija nije bila poznata prilikom podizanja optužnice, Vućić, iako uhapšen kada i Nilović i Muratović, nije optužen u ovom postupku. Na nekim od suđenja prisustvovao je u publici kao podrška svojim optuženim prijateljima.

Iznenađeni novim podatkom koji je iznela veštakinja advokati optuženih, kao i tužiteljka Vujanović Porubović burno su reagovali na tom ročištu.

Ipak, nekoliko meseci kasnije bilo je jasno da ovo neće ništa promeniti. Iako je tužiteljka pokušala da optuži i Vućića zbog čega se očekivalo da će postupak početi ispočetka, optužnicu protiv njega sud nikada nije potvrdio pa se suđenje nastavilo ranije utvrđenim tokom.

Na kraju, u svojim završnim rečima tužiteljka je istakla je krivica optuženih dokazana i da Muratovićeva odbrana ne može biti istinita. Tako, Nilovićev DNK nije mogao da na pištolj pređe sa majice jer količina DNK ukazuje da je prenet direktno, objasnila je Vujanović Porubović.

Ona je ponudila i objašnjenje zašto je Nilović nosio pištolj.

„Mogući motiv Nilovića jeste da je on bio prisutan na mnogim mestima gde se koristilo vatreno oružje. U jednom slučaju, jedno lice je lišeno života, u drugom je sam Nilović bio meta što ukazuje na potrebu nošenja pištolja“, zaključila je Porubović i tražila da sud osudi optužene na odgovarajuće kazne.

Nilović je, inače, u decembru 2018. bio u kafiću na Vračaru kada je ubijen poznati beogradski kriminalac Vladimir Popović Pop, a pre dva meseca i sam je bio meta naoružanog napadača u jednom vračarskom lokalu.

Advokati su i u završnim rečima tvrdili da nema dokaza za ono što tužiteljka tvrdi i zatražili da Muratović i Nilović budu oslobođeni.

Muratovićeva advokatica Jelena Stojić kazala je da on nije negirao da je posedovao oružje, ali je istakla da u tome nema krivične odgovornosti pošto je dan pre hapšenja na snagu stupila naredba o legalizaciji oružja.

Nilovićev advokat Vojislav Babić kritikovao je način na koji je istraga sprovedena i pojedine tvrdnje tužilaštva.

 „Tužiteljka sada objašnjava kakvim životom živi moj branjenik i u kakvom se društvu kreće“, istakao je Babić i naveo da tužilaštvo nije saslušalo goste i zaposlene u „Durmitoru“ „zato što im to nije bilo u interesu“.

Nilović izbegao likvidaciju

Podsetimo, škaljarski klan je već šest godina u sukobu sa kavačkim klanom. 

Oba ova klana su poreklom iz Kotora u Crnoj Gori, ali njihovom sukobu su se priključile i druge kriminalne grupe sa Balkana. U mafijaškom ratu do sada je ubijeno najmanje 45 osoba, a jedna od njih je zamalo bio i Miloš Nilović.

U maju ove godine naoružani muškarac ušao je u kafić u kom je Nilović sedeo sa svojim kumom Vojislavom Kostićem. Njih dvojica su, međutim, brzo pobegli, pa je napadač odustao i otišao iz kafića. Ubrzo nakon ovoga policija je uhapsila Miloša Miljanovića iz Herceg Novog, a istraga je i dalje u toku. Više o Miljanoviću pročitajte ovde.

Nilović je, nakon ovog događaja, za KRIK potvrdio da je bio u kafiću, kao i da je pobegao kada je video muškarca sa automatskim oružjem u rukama. 

„Kako se na snimku vidi tako je i bilo, trajalo je dve sekunde i to je to. Sedeli, ušla kamikaza i izašla“, kazao je Nilović za KRIK.

On je, međutim, istakao da nije član nijednog klana.

„Nemaju nas ni za šta, ništa ne radimo… Niti se bavim kriminalom, niti prodajem drogu. Zidao sam neke zgradice“, tvrdi Nilović.

Više o ratu kriminalnih klanova pročitajte u priči: Rat balkanskog podzemlja: Ubistva, veze u policiji i u vrhu države

Pročitajte sve vesti sa suđenja u slučaju „Durmitor“