Toskić Cvetinović: Sudijine tužbe protiv KRIK-a u suprotnosti sa domaćom i međunarodnom praksom

Toskić Cvetinović: Sudijine tužbe protiv KRIK-a u suprotnosti sa domaćom i međunarodnom praksom

Ana Toskić Cvetinović (foto: Partneri Srbija)

Cilj tužbi koje je sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela protiv KRIK-a zbog navodne povrede privatnosti je zastrašivanje i u suprotnosti su sa svim domaćim i međunarodnim praksama, kaže za KRIK Ana Toskić Cvetinović, direktorka nevladine organizacije Partneri Srbija. Ona smatra da je neophodno da novinari istražuju rad sudija koji, kao i svi drugi javni funkcioneri, moraju biti izloženiji proverama.

Piše: Jelena Radivojević

Toskić Cvetinović navodi da nema pravnog osnova da se preispituje pravo novinara da istražuje sudije ili bilo koju drugu temu od društvenog značaja.

„Mediji imaju pravo, a u nekom delu i obavezu da preispituju na koji način rade oni koji bi zapravo trebalo da rade u našem interesu… Ako vi analizirate rad, dostignuća, karijeru i imovinu sudija, to ni na koji način ne bi trebalo da se percipira kao pritisak na sud, već evaluacija rada nekog ako vrši javnu funkciju u našem interesu. To je osnovna pretpostavka svakog demokratskog društva“, kaže izvršna direktorka Partnera Srbija.

Ona podseća na to da se radi o osobama koji nose javna ovlašćenja i da je njihova privatnost, ne samo po našim propisima, već i presudama Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnim standardima, ograničenija u odnosu na privatnost drugih građana.

„Podrazumeva se da sve informacije u vezi sa njihovim radom, a možda i njihovim životom, mogu da budu informacije od interesa za javnost. U tom smislu imovinsko stanje, posebno njegovo poređenje sa početka i u datom momentu karijere jeste informacija koja je relevantna. Isti slučaj je i sa predmetima u kojima sudi – postoji interes javnosti da imamo te informacije“, smatra Ana Toskić Cvetinović.

Ističe da su podaci o imovinskom stanju bitni, pre svega da bi postojala kontrola javnosti, ali navodi i da je to preventivni mehanizam korupcije do koje eventualno može da dođe.

„U našem društvu je izuzetno značajno da postoji uvid u takve informacije kako bi se palio alarm za eventualnu korupciju“, kaže Toskić Cvetinović. 

Ona podseća i da postoji veliko nepoverenje građana u sistem, naročito u pravosuđe i da se umesto ka transparentnosti, ide u zatvaranje.

„Bilo kakvo skrivanje informacija, između ostalog o tome ko sudi, na koji način sudi, kakvo je imovinsko stanje tih ljudi, posebno u osetljivim predmetima, može da unese veće nepoverenje građana u sistem“, smatra ona.

Kako kaže, posebno je važno i to da je KRIK podatke dobio na zakonit način, da se ne radi o „izvorima bliskim redakciji“, već o informacijama za koje je organ koji ih je ustupio KRIK-u procenio da se radi o informacijama koje su od javnog značaja, i na taj način, sam taj organ izvršio test javnog interesa.

„Mislim da sama svrha celog tog postupka i tužbe jeste, zapravo, da se novinari zastraše. Dakle, sve i da je postojao neki osnov da se podnese takva tužba, tražiti zatvorsku kaznu i zabranu rada mislim da dovoljno govori o svrsi i nameri takvog postupka“, zaključuje Toskić Cvetinović.

Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević tužila je čak dva puta KRIK zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ i osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost. Sudija tvrdi da joj novinari KRIK-a ovim istraživanjem „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu.

U bazi „Prosudi ko sudi“ nalazi se profili 51 sudije sa podacima o njihovim karijerama, najvažnijim slučajevima u kojima su sudili, postupcima koji su vođeni protiv njih, kao i imovini koju poseduju. U bazi nema informacija koje bi mogle da na bilo koji način ugroze bezbednost sudija ili članova njihovih porodica. Svi podaci, koji se u njoj nalaze dobijeni su na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja ili su pronađenu u javnim bazama podataka. 

Novinari KRIK-a su pre objavljivanja profila kontaktirali sve sudije. Trećina njih se odazvala, odnosno pristala na razgovor ili odgovorila na pitanja, dok je sudija Đorđević to odbila uz obrazloženje da nemamo pravo da objavimo informacije o njoj.  

Prema podnetnoj tužvi, sudija Đorđevć smatra da KRIK nije smeo da objavi čak ni njeno ime i prezime i funkciju.

KRIK smatra da je ovo do sada nezabeležen pritisak na rad medija i da predstavlja pokušaj da se novinarima zabrani da izveštavaju o radu i integritetu sudija. 

Pročitajte još:

Sudija tužila KRIK, traži zatvor za novinare i zabranu rada

O sudijama i važnim sudskim predmetima više saznajte u našoj bazi „Prosudi ko sudi“ na ovom linku.

KRIK se nalazi na udaru tužbi kojima žele da zaustave naš rad! Pomozite nam da nastavimo da istražujemo kriminal i korupciju! Podržite nezavisno novinarstvo, donirajte KRIK! Kako da donirate pročitajte ovde.

Comments are closed.