Veljko Belivuk i četvorica njegovih saradnika sumnjiče se za ubistvo Gorana Mihajlovića, mladića koji je nestao u aprilu 2019. godine, saopštilo je danas Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ovo je sedmo ubistvo za koje se Belivuk i njegova grupa terete – letos su optuženi za pet likvidacija i suđenje bi trebalo uskoro da počne, a od oktobra se vodi istragai za šesto, ubistvo Nikole Mitića.

Piše: Milica Vojinović

Tužilaštvo je juče zvanično otvorilo istragu za ubistvo Gorana Mihajlovića i za to osumnjičilo Belivuka, njegovog najbližeg saradnika Marka Miljkovića, kao i trojicu njihovih saradnika – Vlada Draganića, Miloša Budimira i Nikolu Spasojevića.

Ovo je sedmo ubistvo za koje se Belivukovov klan tereti pošto su u avgustu prošle godine optuženi za pet likvidacija, dok je u oktobru  tužilaštvo pokrenulo istragu za još jedno, šesto ubistvo.

Mihajlović je imao 21 godinu kada je nestao u aprilu 2019. On je jedan od najmanje 15 mladića koji su nestali u periodu od dve godine, a za koje se veruje da su ubijeni u obračunu kriminalnih grupa. Novinari KRIK-a su prošle godine razgovarali sa roditeljima nekih od nestalih koji su pričali o agoniji kroz koju su prošli zbog nestanka svoje dece. Goranova majka Sanja Mihajlović opisala ga je kao zatvorenog mladića koji nije govorio čime se bavi. Upravo zbog ovoga sa njim nije bila u dobrim odnosima.

„Moj sin nije živeo sa nama odavno već, ali tad kad je nestao bio je u našoj kući. Nedelju dana pre nestanka zapeo je da se vrati kući – on, žena i dete. Bio je tu nedelju dana. Ja sam radila, on je rekao ocu da ide da se nađe sa nekim drugom i da se vraća uveče“, ispričala je tada Mihajlović za KRIK.

Pošto su policajci dugo odbijali da joj kažu da li su i šta otkrili u vezi sa Goranovim nestankom, Sanja je počela sama da istražuje. Otkrila je sa kim je on poslednji put viđen i došla do snimaka na kojima se ovo vidi. Iako je snimke predala policiji od njih nije dobila više informacija, niti joj je rečeno šta je na osnovu tih snimaka utvrđeno.

Umesto da otkrije šta se desilo sa njenim sinom, policija je jednom čak i nasilno upala u porodičnu kuću Mihajlovića, kako je ispričala.

„Pretresli su nam kuću uzduž i popreko. Ja sam bila sve vreme sa lisicama na rukama u kući, srednji sin je bio na podu sve vreme, na stomaku sa lisicama na rukama iza leđa, sigurno jedno tri sata. Onda su me odveli sa lisicama, pred celim komšilukom, u 29. novembar (policijsku stanicu), skinuli me do gole kože i ispitivali me – gde je moj sin, da nije otišao na Kosovo jer smo mi odatle, i tako dalje“, ispričala je Sanja.

Slučaj je rešen tek kada je došao u ruke Saše Ivanića – tužioca koji vodi postupak protiv Belivukove grupe. Sanja Mihajlović kaže za KRIK da je sada sa tužilaštvom imala korektnu saradnju.

Obračun sa suparnicima

Tužilac Ivanić i njegov kolega Zoran Babić vodili su istragu nakon koje su Belivuk i 29 članova njegove grupe optuženi za brutalna ubistva, otmice, silovanje, trgovinu drogom i posedovanje velike količine oružja. Trebalo je da se oni već nađu pred sudom, ali sudija Zorana Trajkovića koja je na čelu veća kom je ovaj slučaj dodeljen, zbog zdravstvenih problema, još nije zakazala početak suđenja.

Ključni dokazi tužilaštva u ovom slučaju su razgovori i fotografije koje su kriminalci razmenjivali preko zaštićene aplikacije Skaj, ali i ikaz jednog od optuženih koji je pristao da tužilaštvu prizna i ispriča kako su izvršili ubistva.

Belivukova grupa blisko je sarađivala sa kavačkim klanom, a žrtve su, tvrdi tužilaštvo, uglavnom bili članovi suparničkih kriminalnih grupa, a motiv je bila osveta. Na teret im se stavljaju ubistva Lazara Vukićevića, Zdravka Radojevića, Gorana Veličković zvani Goksi, Aleksandra Gligorijevića zvanog Puki i Milana Ljepoje.

Žrtve su ubijali u kući u Ritopeku nadomak Beograda, a njihovih tela su se otarasili tako što su ih sekli i mleli u mašini za mlevenje mesa, pa bacali u Dunav, piše u optužnici.

Detaljnije pročitajte ovde