Čemu priznanja ljudima koji sedam godina nikome ne polažu račune, imaju vlast, pristup novcu, svoje „vikare“ i tapšače. Izgleda da im ipak nedostaje uverenje da su sve to stekli sopstvenom zaslugom. Tu smo da ih podsećamo – Vučića da je slavio useljenje dok su se Srbi iseljavali sa Kosova, Malog da je prao novac, a Lončara da je sarađivao sa zemunskim klanom, sve što je KRIK godinama istraživao.
Piše: Bojana Pavlović
Ako je kome promaklo, u samo desetak dana ordenom Srpske pravoslavne crkve počašćeni su Aleksandar Vučić i Siniša Mali. Vučić jer se neumorno borio za očuvanje Kosova u sastavu Srbije, a Mali zato što je pomogao izgradnju lazarevačkog hrama.
Nisam neki poznavalac ordenja, priznajem, ali znam da je taj Vučićev najbolji što crkva ima. Ovaj kojim je osveštan Mali, u odnosu na Vučićev dođe mu ko neki ordenčić.
Slična čast ukazana je ranije i Miroslavu Miškoviću, Bogoljubu Kariću, Bratislavu Gašiću, pa i najpoznatijoj pljevaljskoj braći Šarić. Istini za volju, ne njima lično, već firmi preko koje su prali novac.
Crkva je tu, dakle, dosledna – donacija je donacija, bilo da je sa Kipra, iz Delavera ili iz budžetske rezerve.
Ali, dobro, da ne sitničarimo. Koliko je važno znamenje zna samo onaj koji ga nosi. Lepo je kad u CV-ju piše „nosilac ordena“, nije važno kog. Dobro zvuči i zauzima dva reda. Isto dojmljivo deluje u In memoriam tekstovima, u pretposlednjem redu, pre „iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece“.
Da ni svetovna priznanja nisu za bacanje, prošle nedelje pokazao nam je i dr Lončar koji je za značajan doprinos zdravstvu dobio plaketu Instituta Milan Batut zajedno sa neveselom „prvom suprugom Srbije“ Tamarom Vučić.
Oni su samo poslednji u nizu srećnih dobitnika. Početkom godine premijerka Ana Brnabić dodelila je srednjovekovni srpski mač ministru odbrane koji od vojske ima samo ormar pun prigodnih uniformi, kao i ministru policije sa diplomom Sava centra.
Čemu ovakvo ordenje i priznanja? Čemu plagirani doktorati, lažne diplome i kupljene nagrade ljudima koji sedam godina nikome ne polažu račune, imaju vlast, pristup novcu, svoje „vikare“ i tapšače.
Izgleda da im ipak nešto nedostaje – uverenje da su sve to stekli sopstvenom zaslugom. Najmanje što treba njihovom krhkom samopouzdanju jeste stalno podsećanje da – nisu.
Vučića da je slavio useljenje dok su se Srbi iseljavali sa Kosova. Malog da je prao novac, a Lončara da je sarađivao sa zemunskim klanom, sve što je KRIK tokom godina istraživao. Ni ordeni ni plakete to neće promeniti niti ove „junake našeg doba“ izuzeti od odgovornosti.
Gospodo, tu smo da vas podsećamo i odlikujemo novim pričama.
2 Comments
Koiko su Vucic i njegovi causi dali para i beneficija SPC, trebalo da im SPC uzvrati spomenicima u bronzi, pa cak i u srebru u nadnaravnoj velicini (kao spomenik Nemanji ispred pokojne zleznicke stanice).
Gospodo iz krika imate….
Svaka cast
Ovo je novonarstvo koje nedostaje
svakom drustvu.