Prethodnu godinu obeležio je slučaj „Krušik“ koji je otkrio umešanost oca ministra policije Nebojše Stefanovića u trgovinu oružjem, hapšenje čoveka koji je omogućio da javnost to sazna, protesti širom Srbije, intervju bivšeg šefa kriminalističke policije Rodoljuba Milovića, razotkrivena poznanstva i sastanci koje su ljudi iz politike imali sa pripadnicima kriminalnog miljea, plagiran doktorat Siniše Malog i njegove veze sa „Milenijum timom“, marihuana na poljoprivrednom gazdinstvu „Jovanjica“, hvalisave akcije policije koje su predstavljane kao udarac organizovanom kriminalu iako to nisu bile, oslobađanje bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića optužbi da je klanu Darka Šarića dostavljao poverljive informacije, kao i druge kontroverzne sudske odluke. KRIK u nastavku teksta objavljuje sve ključne događaje u vezi s kriminalom i korupcijom iz prošle godine. 

Pišu: Milica Vojinović i Jelena Radivojević

Hapšenje za medije

Prethodna godina počela je masovnim hapšenjima. Policija je 11. januara uhapsila više od 150 osoba. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, kao i provladini mediji, predstavljali su ovu akciju kao veliki obračun sa organizovanim kriminalom. Novinari KRIK-a, međutim, utvrdili su da akcija i nije toliko uspešna. Naime, dve trećine uhapšenih odmah je pušteno na slobodu, a protiv najvećeg broja podnete su krivične prijave zbog blažih krivičnih dela. Uprkos ovome, ministar Stefanović kasnije je kazao da akciju ipak smatra uspešnom kao i da će ova hapšenja tek dovesti do razotkrivanja kriminalnih grupa.  

Kosmajcu vraćena imovina

Imovina koja je privremeno oduzeta Dragoslavu Kosmajcu nakon što je uhapšen 2014. vraćena mu je u januaru prošle godine jer je pravosnažno oslobođen optužbi za nezakonitu uknjižbu zemljišta.

Država je četiri godine, dok se Kosmajcu sudilo, upravljala njegovim stanovima, zgradama, lokalima, sportskim objektima, hiljadama kvadrata zemljišta, kafićem i bazenom. Iako je njegovo hapšenje najavio tadašnji premijer Aleksandar Vučić i označio ga kao „najvećeg narko-dilera čije ime niko ne sme da izgovori“ njemu se nikada nije sudilo za šverc droge. Optužen je da je uticao da se na njegovo ime upiše oko 7,5 ari državnog zemljišta i da je na taj način oštetio državu za oko 95.000 evra, ali je ovaj slučaj pao na sudu.

Jedan od ključnih ljudi srpske mafije u Italiji se nagodio sa srpskim tužilaštvom 

Jakov Kontić, jedan od ključnih posrednika između kriminalaca iz Srbije i Crne Gore i italijanske mafije, nagodio se sa tužilaštvom u januaru i osuđen je na pet godina i šest meseci zatvora. Kontić je uhapšen 2018. u Beogradu zbog optužbi da je bio organizator kriminalne grupe koja je prošvercovala više od 20 kilograma kokaina visoke čistoće. Hapšenje Kontića bilo je deo akcije italijanskih i srpskih organa u kojoj je u obe države uhapšeno ukupno 20 članova organizovane kriminalne grupe zbog sumnje da su krijumčarili kokain u zemlje Evropske unije. Prema podacima italijanske policije upravo je Kontić spojio narko-bosa Darka Šarića sa jednim od šefova italijanske mafije. Detaljnije pročitajte ovde.

Srbija sve niže u očima međunarodnih organizacija

Srbija se prošle godine loše pokazala u očima sveta kada je reč o borbi protiv korupcije i slobodama građana. Organizacija „Transparency International“ Srbiju je smestila deset mesta ispod onog na kojem je bila 2018. godine mereći mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju. Prošle godine naša država se našla u grupi zemalja sa raširenom korupcijom i daleko ispod proseka za Evropu. Međunarodna organizacija CIVICUS Srbiju je stavila na listu na listu zemalja u kojima su ozbiljno ugrožene građanske slobode. U Srbiji se napadaju nezavisni mediji, dok se istovremeno održavaju masovni protesti protiv vlasti, navela je ova organizacija. Slično je zaključila i američka organizacija Freedom house prema kojoj je Srbija izgubila status slobodne države i nalazi se među delimično slobodnim zemljama. Kako je obrazloženo, pad na ovoj listi dogodio se zbog sve gorih uslova pod kojima se sprovode izbori, ali i napada na nezavisne novinare. 

I Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije iznela oštrije kritike nego prethodnih godina. Kako je navela, izostali su rezultati borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Protesti „Jedan od pet miliona”

Proteste „Jedan od pet miliona”, koji su započeli krajem 2018, održavali su se prošle godine širom zemlje, a obeležilo ih je nekoliko događaja. Tako su dvojica učesnika protesta uhapšena jer su nosili imrpovizovana vešala. U martu je jedan broj građana predvođen pojedinim opozicionim političarima nenajavljeno ušao u zgradu Radio-televizije Srbije zahtevajući da neko od predstavnika protesta govori u programu televizije. Umesto toga u zgradu je upala Žandarmerija koja je prisutne nasilno izbacila napolje. Zbog ovog događaja uhapšeno je nekoliko osoba, ali su nakon intenziviranih protesta ubrzo pušteni na slobodu. U aprilu je održan veliki protest u Beogradu kome su prisustvovali građani iz cele Srbije. Više o protestima pročitajte ovde.

Vođa škaljarskog klana osuđen u Srbiji 

Jovan Vukotić, šef crnogorskog škaljarskog klana, u februaru je osuđen na 15 meseci zatvora zbog korišćenja falsifikovanog makedonskog pasoša. On je na suđenju rekao da je ovaj pasoš dobio „u specijalne svrhe“ i da ga je koristio jer mu je život bio u opasnosti. Nekoliko meseci kasnije Crna Gora tražila je od srpskih organa da izruče Vukotića jer se protiv njega u ovoj državi vodi nekoliko postupaka zbog pokušaja ubistava osoba koje su bliske supraničkoj kriminalnoj grupi – kavačkom klanu. To se još nije dogodilo i Vukotić je i dalje u ekstradicionom pritvoru. Škaljarski i kavački klani dalje su u sukobu u kome ima ubijenih na obe strane. Vukotićev otac Veselin ubijen je u aprilu prošle godine, a njegovo ubistvo još nije rasvetljeno.  

Počelo suđenje u slučaju „Asomacum“

Nakon više od godinu dana odlaganja u februaru prošle godine počelo je suđenje Dragoslavu Joksimoviću i još 17 osoba optuženih da su na osnovu falsifikovanih ličnih karti osnivali firme i lažno prikazivali da posluju kako bi dobili povraćaj poreza u iznosu od oko 29 miliona dinara. Jedna od firmi koje se pominju u optužnici je i „Asomacum“ – koja je osnovana na ime Andreja Vučića, brata predsednika Srbije. Andrej Vučić je ranije podneo tužbu Privrednom sudu navodeći da je neko zloupotrebio njegov identitet i osnovao ovu firmu. Nakon grafološkog veštačenja i saslušanja Vučića sud je odluku o osnivanju firme proglasio ništavom, potvrdivši tako da su lična karta i potpis falsifikovani.

Šarićev saradnik u poslu sa malim hidroelektranama

Jedan od osuđenih članova narko-klana Darka Šarića, Marko Pandrc, bio je direktor u kompaniji koja je izgradila hidroelektranu u Bosilegradu, i to dok je još bio u zatvoru, otkrio je CINS februara prošle godine. Hidroelektranu je 2015. izgradila firma Pandrcevog oca, a iste godine on je postao direktor. Lokaciju i dozvole za gradnju hidroelektrane prodala im je firma koja se dovodi u vezu sa bivšim vođom surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom.

Mišković ponovo osuđen za utaju poreza 

Biznismen Miroslav Mišković u martu je po drugi put osuđen za utaju 320 miliona dinara poreza i to na dve godine i šest meseci zatvora. Ovo je duplo manja kazna od one na koju je osuđen prvom presudom 2016. godine, kada je pravosnažno oslobođen optužbi za zloupotrebe u putarskim preduzećima. Osim njega za utaju poreza osuđen je i njegov sin Marko na godinu dana kućnog zatvora uz elektronski nadzor. Presuda iz protekle godine još nije pravosnažna jer o njoj odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. 

Član ekipe Saleta Mutavog oslobođen za učestvovanje u ubistvu 

U martu protekle godine Veljko Belivuk zvani Velja Nevolja, navijač Partizana i jedan od najbližih saradnika kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, pravosnažno je oslobođen optužbi da je učestvovao u ubistvu Vlastimira Miloševića. Milošević je ubijen 2017, a njegovo telo nađeno je u jutarnjim časovima na tramvajskim šinama u centru Beograda. Iako je uhapšen zbog sumnji da je pucao u Miloševića, Belivuku se sudilo za pomaganje u ubistvu, ali je sud ocenio da nije bilo dovoljno dokaza. 

Presuda za ranjavanje Peconija

Okršaj aktera devedesetih – Predraga Rankovića Peconija i Željka Rutovića – koji se dogodio 2017. u hotelu „Prag“ Beogradu prošle godine je dobio epilog. Rutović je osuđen u martu prošle godine na četiri godine i četiri meseca zatvora jer je, kako je sud utvrdio, prebio i pucao u Rankovića. Rutoviću se sudilo u odsustvu jer je sve vreme u bekstvu. 

Bivši direktor „Železnice Srbije“ oslobođen optužbi

Milanko Šarančić, bivši direktor „Železnice Srbije“ sredinom marta oslobođen je optužbi da je zloupotrebio položaj pri nabavci lokomotiva i tako oštetio ovo državno preduzeće za oko 1,2 miliona evra. Sudsko veće sa sudijom Svetlanom Aleksić na čelu jednoglasno je utvrdilo da tužilaštvo nije ponudilo dovoljno dokaza. Ovo je drugi put da je doneta prvostepena presuda Šarančiću – 2013. godine bio je osuđen na pet godina zatvora, ali je Apelacioni sud presudu ukinuo i naložio novo suđenje. Pravosnažna presuda još nije doneta. 

Šarančić je bio optužen da je nabavio šest dizel-električnih lokomotiva iz Slovenije i deset motornih vozila iz Švedske tokom 2004. i 2005. godine preko posredničkih firmi iz Velike Britanije i Italije. Nabavke su raspisivane po hitnom postupku i bez tendera iako za to nije bilo zakonskih osnova, piše u optužnici.

Ubistva u Južnoj Africi

Serija ubistava Balkanaca u Južnoj Africi odigrala se i ove godine. U martu je u predgrađu Johanesburga ubijen srpski državljanin Jugoslav Smiljkić. Kako su preneli tamošnji mediji, on je upucan iz automobila dok je na ulici stajao pored svog motora. Mesec dana kasnije nedaleko od istog grada ubijen je muškarac srpskog porekla Ivan Đorđević. On je upucan sa više od 20 metaka na parkingu do kog su ga pratile maskirane ubice u „BMW“-u. Ova ubistva pokazuju da se nastavljaju likvidacije u Južnoj Africi u kojima je u prethodne dve godine ubijeno najmanje pet osoba sa Balkana. U intervjuu za KRIK južnoafrička istraživačka novinarka Mendi Viner kazala je da nije slučajnost što su se srpski kriminalci obreli u ovoj zemlji jer „mogu da prođu nekažnjeno za ubistvo ako su spremni da podmite.“ Više pročitajte ovde.

Ukinuta presuda Miri Marković

Sud je krajem marta prošle godine ukinuo presudu kojom je Mirjana Marković, nekadašnja predsednica JUL-a i supruga pokojnog predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, osuđena na godinu dana zatvora zbog zloupotrebe službenog položaja pri dodeli državnih stanova. Marković je trebalo da se sudi ispočetka, ali je ona umrla manje od mesec dana kasnije. Postupak se vodio više od 15 godina, a Marković se sudilo u odsustvu jer je bila u Rusiji koja je, uprkos međunarodnoj poternici, nije izručila Srbiji. Mira Marković je bila optužena da je sekretarku Vlade podstrekla da dadilja njenog unuka dobije stan vredan oko 2,1 milion dinara.

Kriminalci sa Balkana u međunarodnom švercu droge

Proteklu godinu obeležilo je nekoliko velikih zaplena droge u svetu nakon kojih su uhapšeni srpski državljani. U martu je u Rumuniji policija zaplenila više od dva tona kokaina visoke čistoće na obali Crnog mora. Kokain je, kako je pokazala istraga, u Rumuniju došao morskim putem iz Južne Amerike, a dva srpska državljana uhapšena su zbog sumnje da su učestvovali u ovome. Mesec dana kasnije na brodu „Jadran“ u Crnoj Gori pronađeno je gotovo 60 kilograma kokaina čija se vrednost procenjuje na oko pet miliona evra. Zbog ovoga je početkom decembra optuženo pet osoba kojima će se suditi kao organizovanoj kriminalnoj grupi za međunarodni šverc kokaina. Najveća zaplena dogodila se u junu kada je na brodu u Filadelfiji zaplenjeno 20 tona kokaina i uhapšeni članovi posade poreklom iz Crne Gore. Još dve velike zaplene dogodile se u Švajcarskoj gde je pronađeno 600 kilograma i u Hong Kongu gde je otkriveno više od 400 kilograma kokaina. U međunarodnoj operaciji kodnog naziva „Familia“, usmerenoj na razbijanje „Balkanskog kartela“ za koji se veruje da je švercovao ovu drogu, uhapšeno je 16 osoba, a neke od njih uhapsila je i srpska policija u Beogradu.

Presuda za ubistvo Nikole Bojovića

U aprilu prošle godine grupa ubijenog crnogorskog kriminalca Slobodana Šaranovića osuđena je na ukupno 141 godinu zatvora u ponovljenom postupku koji se vodio pred Specijalnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Godinu dana ranije isto sudsko veće osudilo je četvoricu pripadnika grupe, ali je oslobodilo Miloša Delibašića kome se sudilo kao organizatoru. On je ovogodišnjom presudom osuđen na 30 godina zatvora. Trenutno se čeka odluka Apelacionog suda u ovom slučaju. Grupi se sudilo za ubistva Nikole Bojovića, brata ozloglašenog kriminalca Luke Bojovića, kao i Miloša Vidakovića 2013. godine, ali i za pripremu još četiri likvidacije.

Presuda za ubistvo Ćuruvije

Četvorica bivših pripadnika Državne bezbednosti osuđena su u aprilu na ukupno 100 godina zatvora zbog učešća u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine. Miroslav Kurak, koji je bio optužen da je izvršio ubistvo, za to nije i osuđen – sudija je u obrazloženju rekla da za to nije bilo dovoljno dokaza i osudila ga kao saizvršioca. Nalogodavci, onaj ko je pucao u Ćuruviju, kao i politička pozadina ubistva ostali su i dalje nerasvetljeni. Presuda još nije pravosnažna jer o njoj sada odlučuje Apelacioni sud u Beogradu. Više pročitajte ovde.

Uhapšen bivši član „grupe Amerika“ 

U aprilu je u Beogradu uhapšen Veselin Raičević zvani Meda, nekada bitan član međunarodnog narko-klana poznatog kao „grupa Amerika“. Raičević i još četiri osobe uhapšeni su prilikom primopredaje dva kilograma kokaina u jednom beogradskom restoranu, a potom i optuženi za prodaju droge. Raičević je dugo važio za jednog od uticajnijih ljudi kriminalnog klana „Amerika“, jedne od najozbiljnjih i najdugovečnijih balkanskih kriminalnih grupa koja postoji više od trideset godina. Ključan posao im je međunarodni šverc kokaina, ali su poznati i po ubistvima.

Fotografije Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića

O bliskosti Andreja Vučića, brata predsednika Srbije, i Zvonka Veselinovića, ozloglašenog biznismena sa Kosova, dugo se govorilo, a prošle godine to su potvrdile i njihove zajedničke fotografije koje su u aprilu objavili KRIK i BIRN. Veselinović, koji je u izveštajima policije i bezbednosne službe označen kao vođa grupe koja se bavi švercom droge, oružja i nafte, zelenašenjem i pranjem novca i dovodi se u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića, negirao da se video sa Andrejem čak i nakon što su mu novinari KRIK-a rekli da poseduju fotografije njihovog susreta. 

Komentarišući fotografije Aleksandar Vučić kazao je da ne zna šta je to njegov brat loše učinio jer se u više navrata sreo sa Veselinovićem, a objavljivanje istih nazvao je pokušajem da se kriminalizuje njegova porodica. 

Suđenje za paljenje kuće novinara

U maju se pred sudom našao i Dragoljub Simonović, bivši predsednik opštine Grocka, i još trojica optuženih da su učestvovali u paljenju kuće novinara Milana Jovanovića. Optuženi policajac koji je ranije rekao da ga je Simonović nagovorio da Jovanoviću zapali automobil na poslednjem ročištu prođle godine promenio je iskaz i rekao da je sam rešio da to uradi kako bi pomogao Simonoviću. Simonović je optužen da je od policajca naručio paljenje kuće novinara. Novinari Raskrikavanja su otkrili da iza ljudi koji su zamalo zapalili novinara stoji duga lista krivičnih dela zbog kojih su ranije bili hapšeni. Jovanoviću je kuća u kojoj živi sa suprugom zapaljena u decembru 2018. godine, a oni su uspeli da pobegnu malo pre nego što je nestala u plamenu.

Uhapšen Ismet Osmani Curi

U maju je uhapšen uticajni kosovski kriminalac Ismet Osmani zvani Curi koji je, kako je KRIK otkrio, u nelegalnim poslovima sarađivao sa poznatim srpskim kriminalcem Zvonkom Veselinovićem. Osmani i još četvorica njegovih saradnika uhapšeni su zbog zelenašenja i reketiranja. Ovaj kosovski kriminalac je u izveštaju nemačke tajne službe BND iz 2005. označen kao opasan švercer droge, cigareta i nafte, koji ima veza sa Kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Njegovo ime pominje se i u izveštaju srpske obaveštajne službe BIA o Zvonku Veselinoviću iz 2011. godine u kom je opisan kao Veselinovićev glavni saradnik u južnom delu Kosovske Mitrovice. Prema ovom izveštaju, Osmani je Veselinovića snabdevao drogom. Više o Osmaniju pročitajte u odvojenom tekstu.

Podrška vlasti Radoičiću 

Iako je na Kosovu osumnjičen za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića, Milan Radoičić je u više prilika protekle godine prisustvovao događajima sa najvišim državnim funkcionerima koji su otvoreno stali u njegovu odbranu. Krajem maja u Narodnoj skupštini Srbije je sa balkona slušao predsednika Aleksandra Vučića dok je podnosio izveštaj o Kosovu i Metohiji. Mesec i po dana kasnije sa svojim kumom Zvonkom Veselinovićem, koji se takođe sumnjiči za umešanost u Ivanovićevo ubistvo, pojavio se na proslavi rođendana provladinog tabloida „Informer“ u selu Rosići kod Kosjerića. Proslavi pod šatorom, uz trubače i vola na ražnju, prisustvovali su i predstavnici vlasti – premijerka Ana Brnabić, kao i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sredinom godine naveo je da Radoičić nije cvećka, ali da nije učestvovao u likvidaciji Olivera Ivanovića. 

Odlazak Dijane Hrkalović 

Dijana Hrkalović prestala je krajem maja da obavlja funkciju državne sekretarke u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a period dok je vršila ovu funkciju ostaće upamćen po događajima koji su dodatno urušili kredibilitet MUP-a. Naime, u tom periodu u javnosti su otkrivene veze policije sa kriminalnim grupama, porastao je broj kriminalnih likvidacija, a protiv Hrkalović su drugi policajci podnosili krivične prijave. Hrkalović je bila partnerka žandarma Nenada Vučkovića zvanog Vučko koji je bio veoma blizak kriminalnoj grupi ubijenog Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Stanković i članovi njegove grupe poznati su po brojim krivičnim delima, ali i po tome što su neretko uspeli da izbegnu da budu kažnjeni. Ova ekipa je, kako je otkrio KRIK, radila u okviru kavačkog kriminalnog klana, koji je u višegodišnjem sukobu sa škaljarskom grupom, a u periodu dok je Hrkalović bila u MUP-u srpska policija je hapsila uglavnom pripadnike suparničke kriminalne grupe – škaljarce. Uprkos svemu ovome, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović zahvalio se Hrkalović na ogromnoj posvećenosti na unapređenju rada ministarstva i istakao da je pružila veliki doprinos u borbi protiv krimminala i korupcije.

Bivši šef UKP Milović otvoreno o kriminalu 

Bivši šef Uprave kriminalističke policije Rodoljub Milović je u intervjuu za KRIK i NIN juna prošle godine izneo je šokantne detalje o kriminalu i radu policije. Milović je otkrio da je ministar zdravlja Zlatibor Lončar vršio pritisak na svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka, koji je kasnije ubijen, da ne svedoči protiv zemunskog klana i da „promeni stranu“. Rekao je i da je Lončar povezan sa grupom Darka Šarića – to preko supruge i kuma. Lončareva supruga, advokatica Vesna Lončar ugovorila je sastanak i bila posrednica između jednog od vođa Šarićeve grupe i istražnih organa, naveo je Milović. Šarićevog saradnika na sastanak je dovezao Lončarev kum, inače pripadnik BIA-e.

Milović je kazao i da je Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, aktivan član zemunskog klana i da je umešan u ubistvo premijera Zorana Đinđića. O Šešeljevim vezama sa zemuncima, kako je ispričao, govorili su svedoci saradnici koji su kazali da su mu u više navrata nosili od 200 do 300 hiljada evra koje mu je slao šef klana Dušan Spasojević. Zbog sumnje da je umešan u Đinđićevo ubistvo, policajci su protiv Šešelja podneli krivičnu prijavu, ali se njegovo ime nije našlo na optužnici koja je potom podignuta.  Više pročitajte u intervjuu.

KRIK dobio ministra Popovića na sudu 

U junu protekle godine ministar Nenad Popović izgubio je spor koji se vodio po jednoj od njegove četiri tužbe protiv KRIK-a. Viši sud u Beogradu odbio je njegovu tužbu nakon što se on šest puta zaredom nije pojavio na suđenju. Nakon ovoga Popović je povukao i ostale tri. Ministar je tužio KRIK početkom 2018. godine i svakom od četiri tužbe je zahtevao da mu se isplati milion dinara. Sve tužbe su se odnosile na podatke otkrivene u jesen 2017. godine u sklopu istraživanja „Rajski papiri“. Novinari KRIK-a tada su otkrili da se bogatstvo ministra Popovića procenjuje na više od 100 miliona dolara, da poseduje mrežu ofšor firmi na Kipru i Britanskim Devičanskim Ostrvima, kao i da u Švajcarskoj ima prebivalište i plaća porez.  

Oslobođeni članovi JSO za oružanu pobunu

U junu protekle godine Milorad Ulemek i šest nekadašnjih pripadnika Jedinice za specijalne operacije (JSO) u junu su pravosnažno oslobođeni optužbi da su u novembru 2001. godine izveli oružanu pobunu. Sud je naveo da tokom postupka nije dokazano da je Ulemek imao neograničeni uticaj na komandanta i pripadnike JSO-a, kao ni da je, zajedno sa vođom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem, organizovao oružanu pobunu. Sud je smatrao i da bezbednost građana u novembru 2001, kada su pripadnici JSO-a izašli na ulice, nije bila ugrožena, kao ni ustavno uređenje i bezbednost zemlje. U obrazloženju je navedeno da Vlada nije proglasila vanredno stanje, kao i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost. 

Bivša premijerka Tajlanda postala srpska državljanka

Jingluk Šinavatra, bivša premijerka Tajlanda, koja je u svojoj zemlji osuđena na pet godina zatvora zbog korupcije, postala je letos državljanka Srbije odlukom Vlade Srbije. U obrazloženju odluke navedeno je da joj je državljanstvo dodeljeno jer to „predstavljalo interes za Republiku Srbiju“. Novinarima KRIK-a nikada nije odgovoreno na pitanja u vezi sa tim na čiji predlog je Šinavatri dodeljeno državljanstvo, kao i koji su to interesi države da ga dodeli osobi koja je osuđivana zbog korupcije.

Mali na čelu tela za sprečavanje pranja novca

Ministar finansija Siniša Mali početkom jula imenovan je za predsednika Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma uprkos sumnjama da je učestvovao u pranju para. Kako je KRIK ranije otkrio Agencija za borbu protiv korupcije, srpska Uprava za sprečavanje pranja novca, ali u bugarska agencija koja se bavi ovim problemom ukazale su na više problematičnih novčanih transakcija Siniše Malog. Bugarska Finansijsko-obaveštajna služba (FOS) navela je da je veliki broj transakcija u vezi sa kupovinom 24 stana u Bugarskoj vredna oko pet miliona evra sumnjiv i bez jasne logike. Uprava za sprečavanje pranja novca proverila je bankovne račune koje je Mali kontrolisao i posumnjala na pranje novca. Naime, Siniša Mali je samom sebi prodao kompaniju i na taj način u zemlju uneo više od pola miliona evra nepoznatog porekla. Iako je slučaj stigao do tužilaštva, ono je postupak obustavilo, a Mali je postavljen na čelo tela za sprečavanje pranje novca.

Veselinović i Radoičić oslobođeni za nelegalno iskopavanje šljunka

Kontroverzni kosovski biznismeni i kumovi Zvonko Veselinović i Milan Radoičić u julu su pravosnažno oslobođeni optužbi za nelegalno iskopavanje šljunka nakon što je Apelacioni sud u Nišu preinačio presudu kojom je Veselinović bio osuđen na dve godine, a Radoičić oslobođen. Oslobođeni su i Goran Makragić i Ivan Stamenović koji su takođe bili osuđeni na po dve godine zatvora. Njima se sudilo pred Višim sudom u Pirotu zbog malverzacija tokom poslova na izgradnji deonice puta od Pirota do Dimitrovgrada koja pripada Koridoru 10. Bili su optuženi da su od maja 2011. do juna 2012. nelegalno kopali šljunak, a zatim ga koristili za gradnju puta. Veselinović i Radoičić ranije su bili optuženi za različita krivična dela. Detaljnije o tome pročitajte ovde. 

Nastavljene kriminalne likvidacije

Prošle godine nastavljene su i kriminalne likvidacije, ali ih je bilo manje nego 2018. godine. Na teritoriji Srbije i Crne gore bilo je 15 ubistava sa karatkeristikama mafijaških likvidacija. Najpoznatija žrtva bio je Ljubomir Marković zvani Kića, vođa Partizanove navijačke grupe „Alcatraz“, ranije osuđen za ubistvo francuskog državljanina Brisa Tatona. Jedan od većih slučajeva policije i tužilaštva prošle godine jeste rasvetljavanje ubistva koje je organizovao, kako se sumnja, poznati kruševački kriminalac Zoran Jotić Jotka. Jotić je devedesetih godina osnovao jednu od najbrutalnijih kriminalnih grupa u Srbiji, a koja se uglavnom bavila reketiranjem lokalnih biznismena. Više o tome čitajte u „Crnoj knjizi„.

Napredovale sudije koje su donele kontroverzne odluke

Proteklu godinu obeležile su i dva slučaja u kojima su unapređene sudije nakon što su donele kontroverzne odluke. U aprilu je napredovala sudija Lidija Alagić koju je više žena, među njima i Marija Mali, bivša supruga ministra finansija Siniše Malog, optužilo da je na nezakonit način u brakorazvodnim parnicama starateljstvo nad decom dodelila očevima. Ona je radila u Prvom osnovnom sudu u Beogradu da bi protekle godine bila postavljena za sudiju Višeg suda. Nekoliko meseci kasnije, u oktobru, za predsednicu Višeg suda u Nišu izabrana je sudija Dragana Živadinović koja je bila na čelu sudskog veća koje je pravosnažno oslobodilo ozloglašenog biznismena sa severa Kosova Zvonka Veselinovića, njegovog kuma Milana Radoičića i kontroverznog kruševačkog biznismena Gorana Makragića optužbi da su nelegalno iskopavali šljunak. Više o ovom slučaju pročitajte ovde.

Policajci optuženi za pokušaj ubistva

Nenad Janković i Dragan Botka, policajci, uhapšeni su zbog sumnje da su krajem juna ispred jednog beogradskog splava učestvovali u pokušaju ubistva mladića. Oni su od tada u pritvoru, optužnica protiv njih je potvrđena i oni se terete za zloupotrebu službenog položaja i pokušaj ubistva.

„Audi“ i stan za brata Siniše Malog

Novinari KRIK-a otkrili su u julu da Predrag Mali, rođeni brat ministra finansija Siniše Malog, godinama vozi „audi“ u vlasništvu firmi srpskih biznismena Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka. Njih dvojica vlasnici su firme „Milenijum tim“ angažovane na najvrednijim državnim projektima, uključujući i „Beograd na vodi“. Sem automobila, biznismeni su ustupili i stan u kojem je stanovala devojka Predraga Malog. KRIK je otkrio i da je ta kompanija dok je Mali bio gradonačelnik u Beogradu dobila poslove vredne najmanje 15 miliona evra. Unosne poslove firma je dobijala i prethodnih godina, od institucija koje uglavnom vode ljudi upravo iz vladajuće stranke.

Nakon ovog otkrića “Srpski telegraf” je pokrenuo medijsku kampanju protiv KRIK-a iznoseći neistine da je naš novinar pratio suprugu Predraga Malog i njihovu bebu. Oni su objavili i snimak na kome se vidi muškarac za koga su tvrdili da je naš novinar, a u slučaj su se uključili i tužilaštvo i policija. Oni nisu ispitivali odnose između porodice Mali i „Milenijum tima“ već ko je muškarac sa snimka, a policija je čak i raspisala nagradu od pola miliona dinara za onog ko prepozna osobu sa snimka. Osoba je identifikovana, ali tužilaštvo nije želelo da daje informacije o detaljima postupka.

Agencija za borbu protiv korupcije i tužilaštvo nisu do danas ispitali vezu između Siniše Malog i članova njegove porodice sa kompanijom “Milenijum tim”.

Pokrenuta istraga protiv Đilasovih saradnika

Krajem leta odjeknula je vest da su uhapšeni direktor „Dajrekt medije“ i dvoje radnika RTS-a, dok se tragalo za drugom direktorkom „Dajrekt medije“ Jadrankom Drinić, zbog sumnje na koruptivnu kupoprodaju televizijskog vremena. Ministar policije Nebojša Stefanović rekao je da se sumnja da su decenijski poslovi „Dajrekta“ i RTS oštetili budžet javnog servisa za nešto manje od 6 miliona evra. Ubrzo nakon hapšenja i saslušanja oni su pušteni da se brane sa slobode, a Tužilaštvo za organizovani kriminal otvorilo je zvaničnu istragu tek dva dana kasnije.

Subvencije za biznismene bliske vlasti

Hotele „Tonanti“ i „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji ispod cene kupili su biznismeni bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, a država im je nakon toga dala i novčanu pomoć od 2,5 miliona evra da ih renoviraju, otkrio je KRIK u avgustu prošle godine. Da bi ovo bilo moguće, Vlada je promenila propise i omogućila da državne subvencije dobiju i oni koji rekonstruišu hotele u banjama. „Tonanti“ je kupio Aleksandar Papić, blizak ministru policije Nebojši Stefanoviću, a „Fontanu“ Dragoljub Zbiljić, vlasnik „Južne bačke“. Hoteli su zatim promenili vlasnika, ali su ostali u rukama ljudi povezanih sa SNS-om – Darka Đurovića, sinovca nekadašnjeg direktora „Koridora Srbije“ i Milana Vlaisavljevića, poslanika ove stranke u Skupštini Vojvodine.

Papićeva firma “Alcantara Invest” registrovala je sajt Centra za istraživanje korupcije (CIK), nevladine organizacije koja napada kritičare ministra policije Nebojše Stefanovića, kako je otkrilo Raskrikavanje. 

Slučaj „Krušik“

Jedan od ključnih događaja protekle godine svakako je slučaj „Krušik“ i umešanost Branka Stefanovića, oca ministra policije Nebojše Stefanovića, u trgovinu oružjem. Priča o Branku Stefanoviću aktuelizovana je u septembru pošto je portal „Arms watch“ objavio dokumenta na kojima se vidi da je on kao predstavnik privatne firme „GIM“ posredovao u prodaji oružja kompaniji iz Saudijske Arabije. Ova firma, kako su otkrili BIRN i „Arms watch“, kupovala je oružje u „Krušiku“ po povlašćenim cenama u odnosu na državnu firmu „SDPR“. BIRN je otkrio i da je Stefanović putovao u Saudijsku Arabiju kao specijalni savetnik „GIM“-a, ali i da je kao savetnik ove firme zajedno sa delegacijom Ministarstva unutrašnjih poslova prošle godine posetio italijansku fabriku naoružanja „Bereta“.    

U jeku ovih otkrića, uhapšen je Aleksandar Obradović, zaposleni u „Krušiku“ i uzbunjivač koji je godinama prikupljao podatke o malverzacijama prilikom prodaje oružja privatnim firmama i kasnije to dostavio novinarima. Tužilaštvo je protiv njega pokrenulo postupak za odavanje poslovne tajne, a predstavnici vlasti javno su ga označili kao špijuna. Obradović je uhapšen krajem septebra, a javnost je za to saznala tek posle 20 dana, pošto je tu informaciju objavio NIN. Sredinom decembra Obradović je pušten na slobodu.

Reagujući na novinarska otkrića, ministar Nebojša Stefanović rekao je da je u pitanju lažna afera koja ima za cilj da nanese štetu njemu i njegovoj porodici. Kako je kazao, njegov otac nije vlasnik, niti direktor „GIM“-a, te samim tim od poslovanja te fabrike nema nikakvu korist. Stefanović je rekao i da u trgovini oružjem nema njegovog uticaja kao ministra policije.

Tužilaštvo za organizovani kriminal se o ovom slučaju oglasilo sredinom novembra kada je zatražilo da bezbednosne službe utvrde da li su privatne firme, među kojima i „GIM“, imale privilegovan položaj pri kupovini oružja u „Krušiku“.  

Slučaj je ispitivala Agencija za borbu protiv korupcije, koja je saopštila da nije našla ništa sumnjivo.

Počelo suđenje za napad na Borka Stefanovića

Stefanović je napadnut u novembru prošle godine ispred Mesne zajednice u Kruševcu, gde se održavala tribina opozicionog Saveza za Srbiju, a za napad su optužena trojica momaka – Danijel Gmijović Cafta, Miloš Šaponjić zvani Šapa i Marko Živković Buvac. Suđenje je počelo u septembru, a sva trojica su negirala optužbe. 

Tokom istrage Stefanović je u javnost izneo i ime kontroverznog kruševačkog biznismena Gorana Makragića za koga je naveo da je u poslovnim vezama sa optuženima. Makragić je imao već problema sa zakonom, osuđivan je za različita krivična dela, a do nedavno mu se sudilo sa ozloglašenim biznismenom sa severa Kosova Zvonkom Veselinovićem i njegovim kumom Milanom Radoičićem zbog nelegalnog iskopavanja šljunka. Marija Lukić koja je predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutku prijavila zbog višegodišnjeg seksualnog uznemiravanja ispričala da joj je Makragić pretio u Jeličićevo ime.  

Banka oduzela stanove koje je Mali kao direktor ofšor firmi kupio u Bugarskoj

Šest luksuznih stanova koje je Siniša Mali kupio kao direktor ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva i koji se vode na njihove ćerke firme u Bugarskoj – „Erma 11“ i „Erul 11“, oduzeto je jer su ove firme prestale da plaćaju porez i vraćaju kredite banci u Bugarskoj, pokazuje dokumentacija koju su u septembru prikupili KRIK i bugarski portal Bivol. Iz dokumentacije nije bilo moguće saznati koliko tačno ove kompanije duguju za porez, niti iznose kredita koje su uzele od banke. Mali je kao direktor „školjka“ firmi 2012. i 2013.  kupio 23 luksuzna apartmana u kompleksu „Sveti Nikola“ na bugarskom primorju i jedan na svoje ime, kako je KRIK otkrio pre gotovo četiri godine.

Mali je tada negirao da je povezan sa stanovima u Bugarskoj tvrdeći da je njegov potpis na dokumentima – falsifikovan. Rekao je da za ovu tvrdnju ima kao dokaz izveštaj bugarskog grafologa, ali u javnosti nije saopštio ni njegovo ime, niti izveštaj.

Crnogorskom narko-bosu dve godine zbog međunarodnog šverca droge

Crnogorski narko-bos Vaso Ulić nagodio se sa tamošnjim Specijalnim tužilaštvom – u zamenu za dve godine zatvora u septembru prošle godine priznao je da je bio na čelu organizacije koja je prošvercovala više od 200 kilograma droge u Australiju. Uliću je izrečena i novčana kazna od 100.000 evra, a presudom mu je oduzeta i imovina vredna 300.000 evra. Članovi njegove grupe u Australiji su 2010. osuđeni na znatno veće kazne zatvora od one koju je crnogorski sud izrekao njemu kao organizatoru. Tako je jedan od njegovih najbližih saradnika dobio 25 godina zatvora. Ulić je dovođen u vezu i sa poznatim srpskim kriminalcem Milanom Zarubicom koji je više puta osuđivan zbog proizvodnje droge.

Bivši šef Dačićevog kabineta oslobođen za odavanje službene tajne narko-klanu

Branko Lazarević, bivši šef kabineta ministra policije Ivice Dačića, početkom oktobra prošle godine oslobođen je optužbi da je saradnicima narko-bosa Darka Šarića odavao službene tajne. Osim Lazarevića, oslobođeni su i policajac Boris Gara koji je bio optužen da je Lazareviću dostavljao podatke, kao i Šarićevi saradnici Radovan Štrbac i Rodoljub Radulović. Ovakva presuda doneta je nakon što je sudija Danko Laušević izbacio prisluškivane telefonske razgovore za koje tužilaštvo tvrdi da su ključni dokazi. Vrhovni kasacioni sud ustanovio je da su snimci nezakonito izbačeni iz postupka pošto je odluku doneo sudija samostalno, a ne tročlano veće, međutim, ovo nije moglo da utiče da oni budu vraćeni. 

U decembru, KRIK je objavio transkripte ovih razgovora koji pokazuju da su Radulović i Lazarević razgovarali kao prijatelji. U jednom od razgovora, međutim, Radulović je Lazarevića pitao da mu proveri da li se vodi istraga protiv njegovog prijatelja, na šta mu je on rekao da će ponovo to da vidi. Iako Radulović ne izgovara ime prijatelja, deluje da je u pitanju Darko Šarić s obzirom je sa njim razgovarao nekoliko sati ranije i Šarić ga pitao da proveri “ima li šta” u vezi sa njim. Detaljnije pročitajte ovde.   

„Grobari Obrenovac“ osuđeni zbog nasilja na auto-putu

Nasilnici koji su krajem avgusta prošle godine drvenim palicama, bakljama i staklenim flašama nasrtali na vozila na auto-putu „Miloš Veliki“ priznali su krivicu početkom oktobra prošle godine nakon čega su osuđeni na zatvorske kazne od šest do devet meseci. 11 mladića starosti od 18 do 26 godina su u grupnom razgovoru „Grobari Obrenovac“ na „Vajberu“ organizovali napad na navijače Crvene zvezde nakon fudbalske utakmice protiv kluba „Young boys“ tokom kvalifikacija za Ligu šampiona.

Tajni sastanak na jahti o kosovskoj politici

Početkom oktorba KRIK je objavio fotografiju sastanka koji su na jahti blizu Budve imali poznati kosovski biznismen i lobista Bedžet Pacoli i uticajni srpski kriminalac sa Kosova Milan Radoičić. Ovaj sastanak odigrao se u leto 2017. godine, nakon parlamentarnih izbora na Kosovu kada se dogovaralo formiranje vlade.

Posle sastanka je Pacoli napravio neočekivan korak – napustio je dotadašnje političke partnere, pridružio se koaliciji Ramuša Haradinaja i postao ministar spoljnih poslova. Detaljnije pročitajte u priči Društvo sa jahte: Kako se kuje kosovska politika. 

Napadi na novinare

Bezbednost novinara i protekle godine bio je veliki problem. Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo je najmanje 107 napada na novinare, od čega čak deset fizičkih. Tako je početkom oktobra novinarki KRIK-a Milici Vojinović obijena porodična kuća iz koje je odnet samo deo ušteđevine, dok je drugi deo ostavljen na njenom krevetu. Redakcija KRIK-a insistirala je da se slučaj reši što pre kako bi se otklonila svaka sumnja da je ovaj upad imao veze sa poslom kojim se Vojinović bavi. Kao i u slučaju obijanja stana naše novinarke Dragane Pećo od pre dve i po godine, sve stoji u mestu.

Na meti napada bila je i televizija N1 u čije dvorište su maskirane osobe ubacile letke koji sugerišu da nije dobrodošla u Srbiji. Ovo je bio povod da se više od stotinu novinara okupi pred zgradom Vlade u akciji nazvanoj “Novinari protiv fantoma” i iskaže nezadovoljstvo zbog eskalacije verbalnih i fizičkih napada na predstavnike medija.

Prekršaj i postupak protiv Marka Bastaća

Predsednik Opštine Stari Grad Marko Bastać u oktobru nije prijavio carini da u prtljagu ima više od 10.000 evra, što je po zakonu dužan da uradi. Tako je napravio carinski prekršaj, a Bastać se pravdao da nije znao da to mora da učini. Naveo je da je preneo novac od prijatelja iz Dubaija za prijatelja u Srbiji. 

Bastać se ubrzo posle toga našao u žiži još jednog skandala. Njegov kum Lazar Lešnjak, krajem oktobra optužio ga je da je umešan u korupciju, kao i da je njega fizički maltretirao. Prema Lešnjakovim rečima, Bastać je uzimao novac od investitora koji su bespravno gradili na Starom gradu. Novac mu je, kako je ispričao, donošen u kovertama. Bastać je to demantovao, a tužilaštvo je protiv njega pokrenulo postupak.

Šarićevoj grupi zastarilo jedno krivično delo

Kako suđenje članovima grupe Darka Šarića za šverc kokaina traje gotovo deceniju u oktobru je zastarilo krivično delo koje se odnosi na kriminalno udruživanje. Svrha tog krivičnog dela, koje se zove „udruživanje radi vršenja krivičnih dela“, jeste da pojača kaznu koju kriminalci treba da dobiju na kraju suđenja. Jedino će Šariću, Goranu Sokoviću i Željku Vujanoviću, nastaviti da se sudi i za ovo krivično delo jer su označeni kao šefovi grupe.

Suđenje Cvijoviću za međunarodni šverc droge

Krajem oktobra počelo je suđenje Radoslavu Cvijoviću, crnogorskom državljaninu koji živi u Novom Sadu, zbog sumnje da je organizovao kriminalnu grupu koja je 2017. godine švercovala kokain u više zemalja Zapadne Evrope. Članovi grupe kokain su, tvrdi tužilaštvo, preuzimali u Roterdamu u Holandiji i prevozili ga u druge zemlje Zapadne Evrope gde su ga dalje prodavali. 

Cvijovića je srpska policija još pre 10 godina označila kao jednog od „najjačih narko-dilera u Novom Sadu“ koji je blizak Krsti Stanišiću, uticajnom članu kriminalnog klana poznatog kao „grupa Amerika“ koja postoji već duže od 30 godina i poznata je po međunarodnom švercu kokaina i po ubistvima.

30 godina zatvora za ubistvo advokata

Prošle godine doneta je i prva presuda za ubistvo advokata u Srbiji. Vladimir Šaranović je u novembru osuđen na 30 godina zatvora zbog ubistva beogradskog advokata Vladimira Zreleca 2015. godine. Predsedavajuća sudija Nataša Albijanić navela je da je tužilaštvo dokazalo da je Šaranović kriv, kao i da je ubistvo izvršio zbog sukoba koji je advokat imao sa njegovim rođakom Slobodanom Šaranovićem. Albijanić je navela da je Zrelec nesumnjivo obavljao posao od javnog interesa i da je ubijen zbog posla kojim se bavio. Ova presuda još nije konačna.

Tri godine zatvora bratu bivšeg Vulinovog sekretara

Marko Jablanović, brat bivšeg državnog sekretara Ministarstva za rad Aleksandra Jablanovića, osuđen je u novembru na tri godine zatvora zbog trgovine oko 2,8 kilograma marihuane. Jablanović je uhapšen januara 2017. u Kraljevu u službenom vozilu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u kome je njegov brat Aleksandar bio na mestu državnog sekretara. Jablanović je nedugo zatim podneo ostavku navodeći da prihvata punu odgovornost jer je dozvolio da se tog dana njegov brat sa suprugom preveze u službenom vozilu. Na čelu ministarstva u to vreme bio je Aleksandar Vulin. 

Presuda za pokušaj ubistva Beka

Aleksandar Zdravković osuđen je krajem novembra na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva biznismena Milana Beka 2014. godine, dok je Maja Adrovac oslobođena je optužbi da mu je u tome pomogla. Ovo je bila druga presuda pošto je 2016. ukinuta prva kojom je Adrovac takođe bila oslobođena optužbi. Pre početka ponovljenog suđenja uhapšen je i Zdravković, inače bivši pripadnik ozloglašenog zemunskog klana, pa im se u drugom postupku sudilo zajedno. Slučaj se nalazi u Apelacionom sudu koji odlučuje o ovoj presudi.

Slučaj „Jovanjica“

Policija je krajem novembra na poljoprivrednom dobru u blizini Stare Pazove pronašla ilegalnu laboratoriju za proizvodnju marihuane. Zaplenjena su 649,4 kilograma osušene marihuane i 65.581 stabljika, kao i dva pištolja. Zanimljivo je da se policija nije pohvalila ovom zaplenom iako saopštenja za medije stižu i zbog nekoliko grama koje zaplene. 

Poslanik Miroslav Aleksić tvrdi da je Predrag Koluvija, vlasnik poljoprivrednog imanja Jovanjica, nakon privođenja zatražio da obavi telefonski poziv i da je zvao baš Andreja Vučića, brata predsednika Srbije.

Kompanija „Jovanjica“ iz Stare Pazove u javnosti je poznata kao jedan od najvećih proizvođača organske hrane u Srbiji, a kako je otkrio Insajder, od aprila ove godine dozvoljeno joj je da u svojim staklenicima proizvodi industrijsku konoplju. Od 2016. „Jovanjica“ dobila najmanje tri kredita od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza u ukupnom iznosu od 3,9 miliona evra. Koluvija i drugi uhapšeni i dalje su u pritvoru. 

Afera Megatrend

Samo dan nakon što je krajem novembra televizija N1 objavila dokumentarni film o tome kako je sporna ne samo doktorska, već i diploma osnovnih studija ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića sa Univerziteta Megatrend, Mića Jovanović, vlasnik Megatrenda, objavio je da prodaje univerzitet. On je rekao da je to rezultat jednoipogodišnjih pregovora, da odluka nije ishitrena i da univerzitet ide u ruke nemačkog konzorcijuma koji će ga platiti 56 miliona evra. Novinari N1, međutim, otkrili su da kupci zapravo ne postoje, a da su na internet stranici navodnog konzorcijuma postavljene fotografije ljudi koje se mogu pronaći na internetu, odnosno, da je reč o modelima.

Jovanović je potom odustao od prodaje i rekao da je bio naivan i verovao kupcima. U intervjuu za N1 rekao je da je navodnom kupcu Dejanu Đorđeviću verovao na reč, jer ga je, kaže, omađijao svojom elokvencijom i sugestivnošću. Tek nakon što su mediji otkrili da je reč o potencijalnoj prevari, Jovanović je, tvrdi, shvatio da je prevaren, i odlučio da pokrene postupak raskida ugovora.

U javnosti se polemisalo da li je ceo slučaj oko prodaje fakulteta trebalo da skrene pažnju sa sporne diplome ministra Stefanovića.

Đorđević je nakon toga prijavio da je pretučen i opljačkan, međutim, na kraju je protiv njega podneta krivična prijava zbog lažnog prijavljivanja jer se ispostavilo da su Đorđevića posetili vlasnici nekretnine koju iznajmljuje jer im duguje veću sumu novca za kiriju i da su iz stana izneli dva televizora.

Optužnica za ubistvo Ivanovića

Posle gotovo dve godina od kako je Oliver Ivanović ubijen ispred prostorija svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici, kosovsko tužilaštvo je početkom decembra optužilo šest osoba zbog učestvovanja u ubistvu – Nedeljka Spasojevića, Dragišu Markovića, Marka Rošića, Žarka Jovanovića, Silvanu Arsović i Radeta Basaru. Milan Radoičić, Zvonko Veselinović i policajac Željko Bojić nisu među optuženima i oni nisu dostupni kosovskoj policiji. 

Optuženi su, kako je saopštilo tužilaštvo, bili deo kriminalne grupe sa uspostavljenom strukturom, hijerarhijom i određenim ulogama koja deluje od 2011. a predvode je Veselinović i Radoičić. 

Amerika uvela sankcije saradnicima Slobodana Tešića

Saradnici Slobodana Tešića, poznatog trgovca oružjem, stavljeni su u decembru na listu osoba kojima su uvedene sankcije Odeljenja za kontrolu strane imovine američkog Trezora (OFAC) zbog navodnih zloupotreba ljudskih prava i korupcije. Tešić, inače blizak vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), na toj listi je od decembra 2017. godine. Američka administracija stavila je Tešića na ovu listu uz obrazloženje da je Tešić, da bi osigurao ugovore o oružju sa raznim državama, davao mito i finansijsku pomoć. 

Tešić se ranije nalazio i na „crnoj“ listi Ujedinjenih nacija (UN) na koju je dospeo jer je prekršio sankcije izvoza oružja u Liberiju. Sa nje je sklonjen 2013, godinu dana pošto je SNS došla na vlast u Srbiji. Nakon skidanja sa UN-ove liste, Tešić je dobio diplomatsi pasoš. On i supruga bili su donatori fondacije Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije.

Firme Slobodana Tešića i njegovih saradnika bile su takođe među onima koji su od državne kompanije „Krušik“ kupovale oružje po privilegovanim, veoma niskim, cenama.

Mali plagirao doktorat

U decembru 2019. Senat univerziteta u Beogradu jednoglasno je doneo odluku o poništavanju doktorske disertacije ministra finansija Siniše Malog zbog činjenice da je plagirao svoj doktorat. Odluka je doneta pet godina pošto je pokrenuto ispitivanje doktorata Siniše Malog, odnosno proveravanje da li je prilikom izrade svoje doktorske disertacije koju je na Fakultetu organizacionih nauka odbranio 2013. godine prepisivao bez navođenja izvora.

Siniša Mali je iz zvanične biografije na sajtu Ministarstva potom izbacio detalj da je odbranio doktorsku disertaciju, međutim, ne planira da podnese ostavku na mesto ministra finansija.

Dojčinović deportovan iz Abu Dabija

Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović zadržan je na aerodromu u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde mu je saopšteno da je na „crnoj listi“ i da ne može da uđe u zemlju, pa je kasnije i deportovan u Srbiju.

Dojčinović je u Abu Dabiju trebalo da govori na konferenciji Kancelarije Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala i to na panelu o suzbijanju prekogranične korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala. 

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je preko ambasade Srbije u Abu Dabiju zatražila je informaciju o razlozima zadržavanja građanina Srbije i odbijanja ulaska u Ujedinjene Arapske Emirate (UAE).

Predložena smena ministra Krkobabića

Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je smenu ministra Milana Krkobabića zbog sukoba interesa. On je, kako je utvrdila ova institucija, kao član Vlade učestvovao u donošenju odluke da njegov sin Stefan Krkobabić bude postavljen za vršioca dužnosti direktora Javnog preduzeća „Stara planina“, a Agenciju nije obavestio o sukobu interesa. Agencija je objasnila da je Krkobabić javni interes podredio privatnom i funkciju iskoristio za sticanje koristi svom sinu, koga zakon prepoznaje kao povezanu osobu.

Uvedena doživotna kazna zatvora

Prošle godine promenjen je Krivični zakonik, a najveća novina koja je uvedena jeste doživotna kazna zatvora koja se može izreći za neka od najtežih krivičnih dela, a koja je stupila na snagu u decembru. Mesecima pre nego što je zakon izglasan stručne organizacije i pojedine sudije i pravnici protivili su se ovoj izmeni. Kao ključni problem isticali su to da doživotna kazna u pojedinim slučajevima ne predviđa mogućnost puštanja na uslovnu slobodu što je protivno međunarodnim propisima koji su obavezujući za Srbiju. Ovakva odredba zakona nije u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, navela je tada komesarka za ljudska prava Dunja Mijatović u svom pismu koje je kao predstavnica Saveta Evrope poslala Srbiji. Javno se tada oglasio i sudija Apelacionog suda Miodrag Majić kritikujući izmene zakona, a rasprava je eskalirala dan nakon njegovog gostovanja u emisiji „Utisak nedelje“. Tada su u Narodnoj skupštini Srbije poslanici vladajuće koalicije vređali Majića nazivajući ga drskim i licemernim i optužujući ga da je „deo šire zavere protiv Aleksandra Vučića“.

Pročitajte koji događaji su obeležili 2018. godinu

I ove godine očekujte bitna otkrića na našem sajtu! Možemo da nastavimo da istražujemo samo uz vašu pomoć. Detalje o tome kako da donirate KRIK pogledajte ovde. Hvala što nas podržavate!