Hotele „Tonanti“ i „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji ispod cene kupili su biznismeni bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, a država im je nakon toga dala i novčanu pomoć od 2,5 miliona evra da ih renoviraju, otkriva KRIK. Da bi ovo bilo moguće, Vlada je prošle godine promenila propise i omogućila da državne subvencije dobiju i oni koji rekonstruišu hotele u banjama. „Tonanti“ je kupio Aleksandar Papić, blizak ministru policije Nebojši Stefanoviću, a „Fontanu“ Dragoljub Zbiljić, vlasnik „Južne bačke“. Hoteli su zatim promenili vlasnika, ali su ostali u rukama ljudi povezanih sa SNS-om – Darka Đurovića, sinovca nekadašnjeg direktora „Koridora Srbije“ i Milana Vlaisavljevića, poslanika ove stranke u Skupštini Vojvodine.

Piše: Vladimir Kostić

Vrnjačka Banja danas je veliko gradilište.

Ovu kraljicu banjskog turizma, kako je često zovu, godišnje poseti više od dvesta hiljada turista privučenih izvorima mineralne vode koja se koristi za lečenje mnogih bolesti, ali dosta posetilaca dolazi i zbog muzičkih festivala i karnevala.

Turizam donosi novac, te je u poslednjih nekoliko godina u banji renovirano ili izgrađeno nekoliko hotela.

Najluksuzniji od njih je „Tonanti“, otvoren u junu ove godine i prvi sa pet zvezdica u Vrnjačkoj Banji. Zauzima oko 12.000 kvadratnih metara i nudi sve što se očekuje od ovakvih hotela: predsednički apartman, igraonicu za decu, spa i velnes centar, đakuzi, bazene i tri konferencijske sale.

Na nekoliko stotina metara od njega, za oko zapada drugi hotel – „Fontana“, sa preko 200 soba i velnes centrom na nešto više od hiljadu kvadratnih metara.

Oba hotela pripadala su firmama koje su odvedene u stečaj a onda je njihova imovina ispod vrednosti prodata na licitaciji. Osim slične sudbine, „Tonanti“ i „Fontanu“ vezuje i nešto zanimljivije – njihovi novi vlasnici povezani su sa Srpskom naprednom strankom i njenim najvišim funkcionerima, otkriva KRIK.

„Tonanti“, koji se nekada zvao „Slavija“, po ceni duplo manjoj od procenjene, kupila je 2015. godine firma „Alkantara invest“ (Alcantara invest) čiji je suvlasnik Aleksandar Papić blizak ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Nedugo nakon kupovine, „Alkantara“ je hotel prodala, ali je on ostao u rukama čoveka povezanog sa naprednjacima – danas ga poseduje Darko Đurović, sinovac nekadašnjeg direktora „Koridora“ i funkcionera SNS-a, Dmitra Đurovića.

Sličan sistem primenjen je i u slučaju „Fontane“. Po ceni duplo manjoj od procenjene, hotel je kupila „Energotehnika-Južna Bačka“ u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića, biznismena bliskog SNS-u. Hotel je nakon toga prebacio na firmu „Vita asistent“, koja je danas u vlasništvu poslanika SNS-a u Skupštini Vojvodine, Milana Vlaisavljevića. Vlaisavljevića je, inače, Agencija za borbu protiv korupcije prošle godine kaznila jer se nije odrekao upravljačkih prava upravo u kompaniji koja je sada vlasnik hotela.

Za SNS biznismene ove kupovine nisu bile rizičan posao – država im je bogato pomogla subvencijama, otkriva KRIK.

Đurović i Vlaisavljević su krajem 2018. i početkom 2019. godine potpisali ugovore sa Ministarstvom privrede koje im je odobrilo oko 2,5 miliona evra novca građana Srbije za renoviranje ova dva hotela. Pare su im dodeljene na osnovu Uredbe o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija, a koja je ranije služila kako bi se subvencionisale uglavnom strane kompanije koje su ovde pokretale proizvodnju.

Vlada Srbije, na čelu sa premijekom Anom Brnabić, međutim, promenila je uredbu u martu prošle godine i omogućila da novac dobijaju i oni koji rekonstruišu ili grade hotele u banjama. Ubrzo nakon toga, vlasnici „Tonantija“ i „Fontane“ podneli su zahteve da im se odobri pomoć, otkriva KRIK.

Dok njima država pomaže da srede hotele koji im u budućnosti mogu doneti milionske zarade, sudbina drugih biznismena koji su pokušali da ih kupe, a nisu bliski vlastima, nije bila tako slatka. Oni su hapšeni i maltretirani, njihove firme oterane su u stečaj, dok su hotele preuzeli ljudi bliski vladajućoj partiji.

Takav je Vojkan Strugar, sa kojim smo razgovarali u banji.

Proces

Vojkan Strugar i njegovi partneri odlučili su da 2005. godine privatizuju preduzeće „Fontana“ koje je bilo vlasnik čuvenog kafea u Vrnjačkoj Banji „Švajcarije“, kao i hotela „Fontana“, „Zvezda 1“ i „Zvezda 2“.

„Vrnjačka Banja je elitna destinacija koja je u rangu Karlovih Vari u Češkoj, Badena u Austriji i Višija u Francuskoj. Jedna od najatraktivnijih lokacija u ovoj regiji u Evropi i to niko ne može da ospori“, objašnjava razloge za kupovinu Strugar u razgovoru za KRIK.

„Ali da smo znali o čemu se radi i da su institucije do ove mere zarobljene, ne bismo učestvovali u privatizaciji“, kaže Strugar.

U početku nepoverljiv prema novinaru, kako je razgovor tekao Strugar je počeo da se opušta i da priča sa više žara. Lice mu se zacrvenelo u trenutku kada je počeo priču o hapšenju.

Naime, 2006. godine, nakon letnje sezone, Strugar i njegov saradnik, kako je ispričao, dobili su poziv da dođu u policiju i daju izjavu o privatizaciji „Fontane“. Kaže da su ih odmah pritvorili.

„Dva meseca smo bili u pritvoru. Ja sam nepušač i bio sam smešten sa narkomanima koji su u krizi. U osam, devet kvadrata sa još petoro, šestoro ljudi koji puše po dva boksa cigareta u 24 sata jer su u krizi”, prepričava svoje iskustvo Strugar i kaže da je zbog takvih uslova završio u zatvorskoj bolnici gde su ga „oživljavali“.

Nekoliko meseci nakon puštanja na slobodu, 2007. godine, Strugara i partnere sačekalo je novo iznenađenje. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor koji je sa njima sklopila o prodaji „Fontane“.

Iste godine, optužen je i za utaju poreza.

Strugar kaže da je očekivao da će situacija biti bolja nakon 2012. godine i promene vlasti, kada Srpska napredna stranka postaje dominantna politička opcija.

„Ali, to se nije desilo. Svi su zaštićeni i nastavili su da rade za novu ekipu“, kaže on.

Dok sedimo za stolom u „Švajcariji“, Strugar naručuje kiselu vodu i traži da mu je donesu neotvorenu. Na oprezu je, kaže, i dodaje da je zbog pokušaja kupovine hotela dobijao i pretnje.

Njegova borba trajala je dugo. Optužbe za utaju poreza su pale 2011. godine, a četiri godine kasnije uspeo je da dobije i spor protiv Agencije za privatizaciju pred Privrednim sudom.

Međutim, nije izašao kao pobednik.

Država je u januaru 2016. godine proglasila stečaj „Fontane“.

Godinu dana kasnije, rasprodat je deo imovine ove kompanije. Biznismen Filip Cepter kupio je hotel „Zvezda“ i nedovršeni hotel „Zvezda 2“.

Cepter je bio zainteresovan i za hotel „Fontanu“, ali tu je imao ozbiljnu konkurenciju.

Licitacija za prodaju hotela održana je iste godine. Na nju je došao i Strugar kako bi istakao da imovina koja se prodaje njegova. Međutim, na to se niko nije obazirao. Cepter i biznismen Dragoljub Zbiljić, vlasnik „Energotehnike-Južna Bačka“, ponudili su istu cenu za hotel, ali je on prodat Zbiljiću. Ovo je bio dobar posao za njega, s obzirom na to da je kupio hotel u centru Vrnjačke Banje po početnoj ceni od malo više od milion evra – što je dvostruko manje od procenjene vrednosti hotela.

Zbiljić je poznat javnosti kao biznismen blizak SNS-u čija kompanija dobija milionske poslove od države. BIRN je otkrio da je za izbore 2012. godine, Zbiljić bio garant kredita od 55 miliona dinara koji je SNS uzela u Univerzal banci.

„Južna Bačka“ je u periodu od 2013. do 2016. godine zaradila oko 110 miliona evra od javnih nabavki, prema istraživanju KRIK-a. Neki od tih poslova dobijeni su pod sumnjivim okolnostima. Isto istraživanje pokazalo je da u ovoj firmi bitnu ulogu ima i Nenad Kovač poznat kao Neša Roming, vlasnik „Tehnomanije“ i kompanija koja se bave energetikom, i dugogodišnji poslovni partner Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića.

Hotel „Fontana“ je u međuvremenu promenio vlasnika i danas ga poseduje kompanija „Vita asistent“. Ova firma bila je u većinskom vlasništvu Zbiljića do novembra prošle godine, kada ju je ostavio svom manjinskom partneru – Milanu Vlaisavljeviću, poslaniku SNS-a u Skupštini Vojvodine i direktoru privatne Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti „Vita“. Agencija za borbu protiv korupcije je protiv Vlaisavljevića vodila postupak jer nije preneo upravljačka prava upravo u firmi „Vita asistent“. Uprkos tome što je Agencija utvrdila da je prekršio zakon, on ni posle toga nije preneo upravljačka prava.

Naprotiv, nedugo nakon toga kao suvlasnik i direktor ove firme potpisao je ugovor sa Ministarstvom privrede vredan 1,4 miliona evra.

Interesantno je da je Zbiljić, i nakon što je prodao firmu, u javnosti nastavio da se pojavljuje kao vlasnik hotela „Fontana“. Tako je u martu ove godine došao na sastanak koji je predsednik opštine Vrnjačka Banja, Boban Đurović, organizovao sa hotelijerima i ugostiteljima. U prilogu lokalne televizije Zbiljić je bio potpisan kao vlasnik „Fontane“.

„Šta je ovde ideja? Dakle da opština što ima para plati kao opština, a što nema da mi ostali hotelijeri i ugostitelji se lepo skupimo i obezbedimo para koliko treba“, rekao je tom prilikom Zbiljić.

Stefanovićev izaslanik

Na licitaciji, u septembru 2015. godine, nekadašnji hotel „Slavija“, danas „Tonanti“, prodat je za oko 87 miliona dinara (725 hiljada evra) beogradskoj firmi „Alkantara invest“. „Alkantari“ nije bilo teško da hotel kupi jer je bila jedini ponuđač.

Ova firma se, prema podacima sa njenog sajta, do tada bavila gradnjom, izradom nameštaja i uvozom dečije odeće iz Italije. Godinu pre kupovine hotela, firma je poslovala u minusu od oko 11 miliona dinara (oko 95 hiljada evra).

Jedan od vlasnika „Alkantare“ koji je i potpisao ugovor za kupovinu hotela je Aleksandar Papić, blizak ministru policije i visokom funkcioneru SNS-a, Nebojši Stefanoviću.

O tome svedoče mnoge fotografije i video-snimci Papića u društvu Stefanovića, koje je KRIK prikupio na društvenim mrežama, ali i zvaničnom Jutjub kanalu Ministarstva unutrašnjih poslova.

U decembru 2017, njih dvojica posetili su Opštinski odbor SNS-a na Zvezdari gde su, kako se vidi na fotografiji, sedeli jedan pored drugog. Stefanović i Papić fotografisani su zajedno i na stranačkom skupu na Zvezdari, kao i na koncertu povodom proslave dana policije 2018. godine.

Nedavno je i Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila tekst o demoliranju beogradskog hotela „Šumadija“ nakon neuspelih pregovora o njegovoj prodaji u kojima je navodno učestvovao i otac Nebojše Stefanovića, Branko. Prema navodima tog teksta, čovek koji se predstavio kao Aleksandar Papić i izaslanik ministra Stefanovića, posetio je vlasnika hotela i pokušao da „ispravi brljotine koje je ministrov otac napravio“.

Papić je aktivan na društvenoj mreži Tviter gde brani Nebojšu Stefanovića i žestoko napada one koji ga kritikuju. Tako je, na primer, bivšeg Poverenika Rodoljuba Šabića nazvao „politikantom na zalasku karijere koji laže“, nekadašnji zaštitnik građana Saša Janković za njega je „američki špijun koji je psihički oboleo“, a član Demokratske stranke Balša Božović „jedan od žutih koji je ojadio Srbiju“.

„Alkantara“ izgleda nije želela da razvija hotelski biznis. Papić je zajedno sa Darkom Đurovićem, sinovcem Dmitra Đurovića, nekadašnjeg direktora „Koridora Srbije“ i funkcionera Srpske napredne stranke, osnovao novu firmu koja je postala vlasnik hotela. Reč je o kompaniji koja se zove kao i hotel – „Tonanti“ i čiji je jedini vlasnik trenutno Darko Đurović.

Đurović je danas vlasnik i firme „Konrad“ od koje je Stefanovićev brat Nemanja 2012. godine kupio jednosoban stan za 30 hiljada evra, kako je KRIK ranije objavio u bazi imovine političara.

Kao i u slučaju vlasnika „Fontane“, država je i Đuroviću bogato pomogla da sredi hotel.

Državni milioni

„Naše banje imaju potencijal da se razvijaju i da budu zanimljivije turistima, ali su im za to potrebne investicije. Mi smo, kao država, spremni da podržimo ulagače koji taj potencijal prepoznaju i koji su spremni da ulažu u hotele u banjama“, rekao je ministar privrede Goran Knežević u martu 2018. godine.

Papić sa članovima uprave KK Partizan



U decembru 2018. godine delegacija Košarkaškog kluba Partizan zaustavljena je na putu za Kosovo. Sa igračima i članovima uprave putovao je i Aleksandar Papić koji se sa njima fotografisao na administrativnoj liniji gde su zaustavljeni. Nije poznato da Papić ima funkciju u ovom klubu te nije jasno otkud on tamo. Predsednik KK Partizan je Ostoja Mijailović, preduzetnik iz Čačka i poslanik u Skupštini Srbije iz redova SNS-a.

Tog meseca, Vlada Republike Srbije izmenila je Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija i omogućila da se subvencije daju i za gradnju i rekonstrukciju hotela u banjskim područjima. Do ove promene, državnu pomoć dobijali su uglavnom strani investitori koji su pokretali proizvodnju u Srbiji.

Zahvaljujući ovoj izmeni, vlasnici hotela „Tonanti“ i „Fontana“ su od Ministarstva privrede dobili novac da razviju posao u Vrnjačkoj Banji. Odobreno im je ukupno 2,5 miliona evra.

Ministar Knežević je sa „Vita asistent“ u oktobru 2018. godine potpisao ugovor od 1,4 miliona evra za rekonstrukciju hotela „Fontana“. Firma je, po tom ugovoru, bila dužna da uloži sedam miliona evra u hotel, od čega oko 1,7 miliona sopstvenog novca. Prema izveštajima revizora koji su dostavljeni Ministarstvu, „Vita asistent“ je ispunila ovu obavezu. Kompanija je od 2017. do 2019. godine uzela kredite od Unicredit banke u ukupnoj vrednosti od oko šest miliona evra, pokazuju podaci Agencije za privredne registre (APR).

Prema ugovoru sa ministarstvom, „Vita asistent“ morala je da do kraja 2018. godine zaposli 70 novih radnika. U izveštaju revizora se ne spominje da li je ova obaveza ispunjena, a prema podacima APR-a, kompanija je 2018. imala svega 42 zaposlena.

Sa druge strane, „Tonanti“ je od države po istom osnovu dobio oko 1,1 milion evra krajem januara ove godine. On je u obavezi da investira nešto manje od šest miliona evra i da zaposli 85 novih radnika. U trenutku kada je KRIK tražio dokumentaciju od Ministarstva privrede, hotel je još bio u izgradnji, pa nije poznato da li su ispunjeni svi uslovi ugovora.

Božo Drašković, nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, kaže za KRIK da se ovakav sistem koristio i ranije, da je koruptivan, ali da je pokriven zakonom.

„Ljudi koji su bliski vlasti ili njihovi partneri kupuju imovinu kroz stečaj, privatizaciju ili na neki drugi način i tada nema subvencija. Međutim, kada kupe imovinu, onda se progura regulativa, u ovom slučaju podzakonska akta, što apsolutno ukazuje na sumnju na korupciju“, kaže Drašković. „To je klasičan sistem donošenja zakonskih operacija da bi se napravila korist onima koji su vezani za vlast ili su na vlasti.“

Dopala Vam se priča? Donirajte KRIK i pomozite nam da nastavimo da istražujemo korupciju i kriminal. Detalje o tome kako da nas donirate možete da pronađete na ovom linku.

Pročitajte više o Zbiljiću u priči: Ko vuče konce u „Južnoj Bačkoj“