Ključni događaji u vezi sa kriminalom i korupcijom u 2017.

Ključni događaji u vezi sa kriminalom i korupcijom u 2017.

Tokom prošle godine policija i tužilaštvo pokazali su nespremnost i nedostatak volje da se bave slučajevima u koje su umešani pripadnici vlasti – pre svega istragama protiv ministra Aleksandra Vulina i gradonačelnika Beograda Siniše Malog, kao i u slučaju rušenja objekata u Savamali. Tužilaštva su se proglašavala nenadležnim, obustavljala sporne predmete  ili ih prosleđivala nižim tužilaštvima pravdajući se da je policija loše sprovela istragu. Odbačene su prijave protiv napada na novinare i građane na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića. Vlast je nastavila sa lošom praksom pritisaka na rad tužilaštava i sudova, kao i na novinare. Godinu su obeležili mafijaški obračuni i sukobi između dva dominantna kriminalna klana – škaljarskog i kavačkog.

Piše: Bojana Pavlović

Slučaj „Potočari“

Dvojica policajca pritvorena su početkom prošle godine zbog odavanja službene tajne pošto su progovorili o tajnoj operaciji srpske policije u Potočarima prilikom posete Aleksandra Vučića komemoraciji za žrtve Srebrenice jula 2015. Policajci su tvrdili da je operacija nezakonito sprovedena bez naloga suda, da su angažovani pod lažnim nalozima i da su o tome sastavili lažne izveštaje. Zbog nezakonite operacije podneli su i prijavu protiv državne sekretarke Dijane Hrkalović i još trojice čelnika u MUP-u, međutim prijava je odbačena . U februaru su pušteni iz pritvora kada je i podignuta optužnica. Zaštitnik građana utvrdio je da je bilo nezakonitosti prilikom određivanja pritvora jer Sektor unutrašnje kontrole nije obrazložio pritvor u dokumentaciji niti naveo da je imao usmeni nalog tužioca za hapšenje. Suđenje je počelo u decembru.

Zemunac optužen da je pucao u Beka

Početkom godine podignuta je optužnica protiv bivšeg člana zemunskog klana Aleksandra Zdravkovića zbog sumnje da je u novembru 2014. pokušao da ubije biznismena Milana Beka ispred njegove kuće na Senjaku. Postupak protiv Zdravkovića spojen je sa onim protiv Maje Adrovac kojoj se stavlja na teret pomaganje u zločinu. Ona je prošle godine oslobođena u nedostatku dokaza, ali je presuda ukinuta i naloženo je ponovno suđenje. U julu je suđenje počelo iznova po spojenim optužnicama. Do danas nije poznato ko je naredio Bekovo ubistvo.

Iznuda u „Havani“

Vlasnik kluba „Havana“ Vladimir Popović Pop, žandarm Vojislav Kostić i Dalibor Đorić uhapšeni su u januaru jer su od dve osobe u klubu „Havana“ pokušali da iznude 110.000 evra, stan i automobile. Optuženi u ovom postupku bliski su ljudima iz dve kriminalne grupe – crnogorskog škaljarskog klana i ekipe kriminalca Luke Bojovića koji je u zatvoru u Španiji.

Zastarelo suđenje Šariću za dokumenta

Darko Šarić, kome se sudi za šverc kokaina i pranje novca, optužen je u januaru da je 2007. godine na osnovu lažnih dokumenata hrvatskih organa izvadio pasoš i ličnu kartu na ime Tomislav Savatović. Postupak je najpre vođen u Hrvatskoj koja ga je ustupila Srbiji 2015 godine. Srpsko tužilaštvo podiglo je optužnicu tek dve godine kasnije jer se, kako navode, čekalo da iz susedne zemlje stigne kompletna dokumentacija. Iako je postojala opasnost da slučaj zastari, od ukupno sedam zakazanih suđenja, tri nisu održana. Dva krivična dela su zastarela tokom suđenja, a Šarić je za treće je u julu osuđen na tri meseca zatvora i novčanu kaznu od 5.000 dinara. Presuda, međutim, nikada nije postala pravosnažna. Dokumentacija je čak četiri meseca putovala iz Trećeg suda u Beogradu do Višeg koji je odlučivao po žalbi. Ovaj sud na kraju je samo konstatovao da je slučaj zastareo.

Lončareve fotografije sa zemunskim klanom

Zlatibor Lončar i Dušan Spasojević (foto: V.Nikitović RSE)

Nakon izneverenih očekivanja i raskola sa koalicionim partnerima, predsednik Nove Srbije Velimir Ilić pokazao je u javnosti fotografiju Zlatibora Lončara u društvu Dušana Spasojevića, bivšeg vođe zemunskog klana. O vezama ministra zdravlja i kriminalnog klana pričali su svedoci saradnici na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a KRIK je pre dve godine otkrio da je Lončar dobio ili kupio stan od supruge Sretka Kalinića, glavnog ubice zemunskog klana. Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je fotografija Lončara i Spasojevića nastala u kafiću nakon što je Lončar operisao oca nekog od članova grupe. Nekoliko dana kasnije Ilić je pokazao još jednu fotografiju ispred bazena u vili u Šilerovoj, sedištu ove grupe, koja je demantovala tvrdnje premijera. „Posle operacije koja je bila uspešna, otac (Dušana Spasojevića) je izašao, bio je kod njega kući, pozvao me je da mi se zahvali i hteo da me upozna sa tada najmoćnijim političarem iz vlasti. Otišao sam, upoznao sam se sa čovekom, on je insistirao i da se slikamo“, ispričao je Lončar. Na pitanje da potvrdi da su slike napravljene u vili u Šilerovoj, ministar nije dao precizan odgovor navodeći da je u pitanju bio tržni centar. Ova afera, kao ni prethodne, nije uzdrmala Lončarevu poziciju u vladi.

Presuda Zoranu Jakšiću u Peruu

Jedan od vođa kriminalne grupe „Amerika“ Zoran Jakšić osuđen je u Peruu na 20 godina zatvora zbog šverca droge. Glavni dokaz protiv njega bilo je 1,2 kilograma kokaina skrivenih u flašama za sok, kao i njegove veze sa drugim kriminalnim organizacijama. Prema policijskim podacima, Jakšić je koristio 43 različita identiteta i 10 falsifikovanih pasoša. U trenutku hapšenja kod sebe je imao lični dokument na ime Lens Korona.

Izbačeni dokazi u slučaju Lazarević

Viši sud u Beogradu odbacio je u januaru ključne dokaze protiv Branka Lazarevića, bivšeg šefa kabineta Ivice Dačića, optuženog da je odavao službene tajne narko-kartelu Darka Šarića. U pitanju su snimci prisluškivanih razgovora koji, po stavu tužilaštva, dokazuju da je Lazarević bliskim saradnicima narko-bosa dostavljao poverljive informacije iz istrage protiv njih. Uprkos naporima tužilaštva da sud prihvati ove dokaze, to se nije dogodilo – odluku je potvrdio Apelacioni sud. Sudija koji je odbacio dokaze  Danko Laušević oslobodio je Dačićeve saradnike u slučaju „kofer“ 2010. godine. Vrhovni sud rešio je krajem jula da su dokazi nezakonito odbačeni, ali ovaj sud ne može uticati na pravosnažne odluke, pa dokazi nisu vraćeni u postupak.

Hapšenje Belivuka

Veljko Belivuk i Aleksandar Stanković

Telo Vlastimira Miloševića pronađeno je krajem januara u jutarnjim časovima na tramvajskim šinama u centru Beograda, nedaleko od zgrade gde je živeo. Nekoliko dana kasnije uhapšen je Veljko Belivuk, vođa navijača Partizana i najbliži saradnik ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi. Na optužnici podignutoj u avgustu našla se dvojica Belivukovih saučesnika, od kojih je jedan u bekstvu. Iako je prvobitno uhapšen kao izvršitelj ubistva, Belivuk je optužen da je pomogao nepoznatoj osobi da ubije Miloševića. To je drugi put da je Belivuku ublaženo krivično delo – tokom suđenja za pokušaj ubistva 2015. izmenjena je optužnica i osuđen je za nanošenje teških telesnih povreda.

Vojno strelište

Vojni sindikat podneo je prijavu protiv brigadnog generala i potpukovnika zbog sumnje da su osobama iz kriminalcima Aleksandru Stankoviću zvanom Sale Mutavi, Veljku Belivuku i žandarmu Nenadu Vučkoviću omogućili da koriste vojno strelište i municiju da vežbaju pucanje. Ministarstvo odbrane je odmah objavilo da je utvrdilo da zloupotreba nije bilo. Sindikat je reagovao navodeći da tužilaštvo nije još ni otvorilo istragu, a vojska je već donela zaključak. Istraga o ovom slučaju još nije otvorena.

Marija Mali o poslovima bivšeg supruga

Bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog u intervjuu za KRIK govorila je o njegovim poslovima, skrivenoj imovini i učešću u bespravnom rušenju objekata u beogradskoj četvrti Savamala. Rekla je, između ostalog, da je bila primorana da potpiše lažnu izjavu o prihodima kako bi Mali pred Agencijom za borbu protiv korupcije opravdao poreklo 95.000 evra. Govorila je i o neprijavljenoj imovini koju gradonačelnik poseduje, ali i da joj posle rušenja rekao da je „imao problem što neki nisu hteli da se isele“. Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo joj je zbog ovoga poziv na razgovor.

Akteri devedesetih

Na biznismena Predraga Rankovića Peconija krajem marta u hotelu „Prag“ posle kraće rasprave pucao je Željko Rutović. Dvojica biznismena poznata su javnosti kao pripadnici kriminalnih grupa iz devedesetih. Ranković je, prema informacijama policijske Bele knjige, tada bio deo surčinskog klana koji se bavio švercom nafte i cigareta, dok je Rutović pripadao zvezdarskoj grupi poznatoj razbojništvima, iznudama, reketiranju, ubistvima, ali i po obračunima sa drugim grupama. Ranković i Rutović danas su biznismeni koji kontrolišu brojne firme u Srbiji. Nedugo posle pucnjave za Rutovićem je raspisana međunarodna poternica.

Suđenje Kosmajcu

Suđenje Dragoslavu Kosmajcu počelo je u aprilu, a uskoro bi trebalo da bude okončano. Kosmajcu se tokom protekle godine sudilo zbog optužbi da je uticao da se na njegovo ime upiše državno zemljište od 7,5 ari u Malom Mokrom Lugu čime je oštetio budžet Srbije za oko 95.000 evra. Tokom suđenja državni pravobranilac, međutim, rekao je da državi nije naneta nikakva šteta  već da je ona „hipotetička“. Bivši premijer Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare pre tri godine označio je Kosmajca kao najvećeg narko-diler u Srbiji, međutim do danas nijedna istraga nije rezultirala optužbama u vezi sa drogom.

Sertifikati Agencije za borbu protiv korupcije

April je obeležio sukob između Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i Agencije za borbu protiv korupcije jer je ova institucija odbila da dostavi podatke o postupku provere imovine gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Agencija je proglasila ove podatke strogo poverljivim i istakla da im može pristupiti samo Šabić lično u prostorijama Agencije. Šabić je odgovorio da više zaposlenih u Kancelariji Poverenika poseduje sertifikat da pristupa podacima koji nose oznaku tajnosti. Ispostavilo se, međutim, da niko od zaposlenih u Agenciji nije posedovao takav sertifikat zbog čega se postavilo pitanje da li su oni smeli da pregledaju i obrađuju takva dokumenta.

Hapšenje rumunskog poslanika

Bivši poslanik rumunskog parlamenta i kontroverzni biznismen Sebastijan Gica uhapšen je u maju u Beogradu po poternici Interpola. Rumunija je za Gicom raspisala međunarodnu poternicu zbog ucene, davanja mita, trgovine uticajem, pranja novca i odavanja poverljivih informacija. Nakon što je platio 200.000 evra jemstva, Gica je pušten iz pritvora i čeka odluku Srbije o tome da li će ga izručiti susednoj državi.

Slučaj „Asomakum“

U maju je podignuta optužnica protiv 18 osoba osumnjičenih da su krađom identiteta osnovali sedam fantomskih firmi,  među njima i „Asomakum“ na ime Andreja Vučića, brata predsednika Aleksandra Vučića. Andrej Vučić je u oktobru 2014. podneo tužbu tvrdeći da je neko koristio njegov identitet prilikom osnivanja fantomske firme „Asomakum“. On je u tužbi naveo da su njegova lična karta i potpis falsifikovani, dok je na sudu istakao da „smatra da je u pitanju politička ujdurma kako bi se nanela šteta njegovom bratu“. Sud je godinu dana kasnije presudio u njegovu korist i poništio osnivanje firme.

Gašić na čelu BIA-e

Bratislav Gašić (foto: mod.gov.rs)

Uprkos brojnim aferama bivši ministar odbrane Bratislav Gašić imenovan je u maju za direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Gašić je kao gradonačelnik Kruševca sklapao ugovore sa firmama čiji su vlasnici njegova supruga i sin, a označavan je kao jedan od odgovornih u slučaju pada vojnog helikoptera. Sa funkcije ministra odbrane smenjen je posle seksističke izjave upućene novinarki. „On će biti šef Bezbednosno-informativne agencije baš zbog toga što je izdržao godinu i po dana bez ijedne funkcije“, rekao je Vučić. Postavljanjem Gašića prekršen je i zakon o BIA kojim se propisuje da pripadnici agencije ne smeju biti članovi političkih partija. Odgovor novog direktora bio je da je funkciju u stranci – zamrzao. U međuvremenu, u proceduru je ušao novi zakon o BIA koji direktoru daje šira ovlašćenja.

Srpski špijun u makedonskom parlamentu

Pripadnik srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Goran Živaljević bio je u makedonskoj skupštini nakon parlamentarnih izbora kada je grupa ljudi sa fantomkama upala u parlament i fizički napala članove opozicionih stranaka. Dokumenta makedonske tajne službe do kojih su došli novinari KRIK-a pokazuju da je Živaljević izvodio propagandne akcije sa ciljem promocije ruske politike, bivšeg premijera Nikole Gruevskog i borbe protiv ulaska Makedonije u NATO, kao i da je sarađivao sa srpskim novinarom i poslanikom Miroslavom Lazanskim. Vlasti u Srbiji tvrdile su da Živaljević nije prekršio diplomatski protokol, a sam Živaljević se branio da je imao dozvolu da bude u skupštini što su negirali predstavnici Makedonije. Službe obe zemlje, povukle su posle ovih događaja svoje obaveštajce.

Presuda za zemlju koju je Mali nezakonito prisvojio

Privredni sud u Pančevu odlučio je da se državi vrati deset hektara zemlje nadomak Vršca koju su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i članovi njegove porodice nelegalno prisvojili pre 12 godina. Ovim je potvrđeno pisanje KRIK-a od pre dve godine o zloupotrebama u koje je bio uključen gradonačelnik. Sud je krajem maja naložio da se iz katastra kao vlasnik zemlje izbriše firma „Compost group“ koju kontroliše Mali, a upiše Republika Srbija. Sudija je u presudi naveo da je ugovor na osnovu kog je firma Malog došla do zemlje „ništavan“. O žalbama treba da odluči Privredni apelacioni sud.

Baza imovine predsedničkih kandidata

Pred aprilske izbore za predsednika Srbije, KRIK je objavio bazu imovine kandidata. Otkriveno je koliko su bogati i članovi njihovih užih porodica, šta sve od nekretnina poseduju, poslove kojima su se bavili i sa kim su sarađivali, ali i da li su krivično gonjeni ili počinili prekršaje. Prethodno, KRIK je objavio i podatke o aktuelnim ministrima uključujući i premijerku Anu Brnabić.  Ova baza proglašena je za najbolju novinarsku bazu sastavljenu od javno dostupnih podatka, a priznanje KRIK-u dodelila je Globalna mreža urednika.

„Rajski papiri“

U novembru je objavljen jedan od najvećih svetskih novinarskih projekata – „Rajski papiri“. Istraživački novinari iz 67 država analizirali su dokumenta procurila iz dve agencije za pružanje ofšor usluga i 19 poslovnih registara. Dokumenta su otkrila poslovanja najbližih saradnika svetskih lidera – američkog predsednika Donalda Trampa, kanadskog premijera Džastina Trudoa, ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, engleske kraljice, poznatih muzičkih zvezda poput Madone i Bona Voksa, velikih korporacija među kojima su „Nike“ i „Apple“, kao i jednog od osnivača kompanije „Microsoft“. Projekat „Rajski papiri“ otkrio je veze više od 120 svetskih političara sa ofšor kompanijama. U dokumentima se, između ostalih srpskih državljana, pojavljuje i ministar Nenad Popović.

Napadi na inauguraciji

Napad na novinare (foto: E-stock.us /Aleksandar Bačlija)

Obezbeđenje događaja koji je organizovala Srpska napredna stranka povodom polaganja zakletve predsednika Aleksandra Vučića maltretiralo je novinare i građane i izvodilo ih sa skupa. Iz SNS-a stigle su poruke da su u pitanju redari koji su uklonili provokatore, a do istog zaključka došlo je i Prvo osnovno tužilaštvo i odbacilo krivične prijave. Tužilaštvo je navelo da su novinare „izveli iz mase“ ljudi koji su bili „isprovocirani njihovim jasnim iskazivanjem političkih stavova suprotnim onim koje je većina prisutnih u tom trenutku imala“. Više tužilaštvo uvažilo je žalbu na ovu odluku, pa će osnovno tužilaštvo još jednom razmotriti da li ima osnova za vođenje postupka. Novinari KRIK-a otkrili su da je jedan od napadača na novinare bio i Borko Aranitović, blizak kriminalnoj grupi koju je vodio Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi.

Hapšenje u „Durmitoru“

Početkom juna u novobeogradskom restoranu „Durmitor“ uhapšeno je 10 osoba zbog posedovanja i nošenja oružja. Mediji su izvestili da je reč o pripadnicima crnogorskog škaljarskog klana koji  upravlja poslovima iz Kotora i  od nastanka 2014. je u sukobu za prevlast u kriminalnom podzemlju. Klan je blizak kriminalcu Luki Bojoviću koji u Španiji služi zatvorsku kaznu. Među uhapšenima bio je i brat žandarma kome se sudi zbog iznude u klubu „Havana“, kao i dvojica mladića koji se u istom postupku pojavljuju kao svedoci. Krajem oktobra optužnica je podignuta protiv trojice zbog nošenja i posedovanja oružja, ali je još nije potvrdio sud.

Izveštaj UKP-a o Savamali

Posle više od godinu dana od nelegalnog rušenja privatne imovine u beogradskoj četvrti Savamala, policija je poslala izveštaj Višem tužilaštvu u vezi sa slučajem. Samo mesec dana kasnije, u julu, ovo tužilaštvo proglasilo se nenadležnim i prebacilo slučaj nižem osnovnom tužilaštvu. KRIK je objavio izveštaj koji pokazuje slab rad policije – nije uspela da otkrije ko su osobe pod fantomkama, čijim se bagerima rušilo, niti po čijem je naređenju  sprovedena kriminalna operacija. Pojedini detalji, međutim, ipak ukazuju da su rušitelji imali podršku pojedinih javnih preduzeća. MUP je odbio da dostavi novinarima KRIK-a izveštaj Sektora unutrašnje kontrole o tome ko je odgovoran što policija u noći rušenja nije izašla na teren.

Tetka iz Kanade

Aleksandar Vulin (foto:mod.gov.rs)

Jedna od najvećih afera u prošloj godini bio je slučaj „tetka iz Kanade“. KRIK je otkrio da je ministar odbrane Aleksandar Vulin kupio stan u Beogradu sa 200.000 evra za koje ne može dokazati poreklo. On je pokušao da Agenciji za borbu protiv korupcije objasni da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, ali je Agencija proverama utvrdila da ovo objašnjene nije tačno – niti je novac bio uplaćen na račune Vulina i njegove supruge, niti je iko od njih prijavio da je toliki novac uneo u zemlju. Kasnije, Vulin je novinarima KRIK-a dao još neverovatnije objašnjenje, da je novac u Srbiju unosio u malim iznosima, od po 9000 evra, čime je izbegao da ga prijavi carini. Agencija je Vulina prijavila Tužilaštvo za organizovani kriminal, a tužilaštvo je u julu zatvorilo istragu protiv ministra Aleksandra Vulina, tvrdeći da nije našlo dokaza da je zloupotrebio položaj i primio mito. Slučaj je prosledilo osnovnom tužilaštvu koje je ispitivalo samo da li je Vulin prijavio stan, pa pošto je utvrdilo da je stan prijavljen, obustavilo postupak. KRIK je objavio i službenu belešku Tužilaštva za organizovani kriminal iz koje se vidi da tužilaštvo nije ni pozvalo Vulina na razgovor niti pronašlo misterioznu tetku.

Australijski narko-bos

Krajem avgusta u Crnoj Gori uhapšen je Vaso Ulić osumnjičen da je organizovao krijumčarenje 60 kilograma sintetičke droge MDMA iz drugih zemalja u Australiju gde su članovi njegove grupe prerađivali i proizvodili tablete ekstazija, a potom ih prodavali na narko-tržištu ove zemlje. Ulić je malo poznat domaćoj javnosti, međutim, u australijskim medijima već godinama se pominje kao šef kriminalne grupe koja se bavi međunarodnim švercom droge. Već 10 godina živi u Crnoj Gori.

Ubijeni svedok

Jugoslav Cvetanović, brat Saše Cvetanovića Pitbula optuženog za ubistvo Nikole Bojovića, ubijen je u Vranju krajem septembra. Ovo je još jedno u nizu ubistava koje se dovodi u vezu sa sukobom između kriminalnih klanova Slobodana Šaranovića i Luke Bojovića. Cvetanović je 2013. godine ispričao da su Šaranovićevi ljudi hteli da ubiju njegovog brata nakon što je likvidirao Nikolu Bojovića jer je bio nepouzdan, međutim, ove godine se pojavio na sudu i odbio da svedoči. On je tada tužilaštvu rekao da strahuje za svoj život od klana Luke Bojovića.

Obustavljen postupak protiv Malog za pranje novca

Nakon godinu dana proveravanja izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o gradonačelniku Beograda Siniši Malom, Više javno tužilaštvo u Beogradu utvrdilo je da nema dokaza da je Mali počinio krivično delo iz njihove nadležnosti. Ovaj postupak je pokrenut nakon što je Agencija u izveštaju poslatom tužilaštvu izrazila sumnju da je gradonačelnik umešan u pranje novca. Agencija je, inače, postupak pokrenula nakon što je KRIK krajem 2015. godine objavio tri priče koje pokazuju umešanost Malog u koruptivne radnje – 24 stana u Bugarskoj, otimanje 10 hektara državne zemlje i privatizacija „Bratstva“. Predmet je Više tužilaštvo prosledilo nižem tužilaštvu koje ispituje da li je Mali prijavio svu imovinu.

Miškoviću ukinuta presuda

Presuda kojom je biznismen Miroslav Mišković osuđen na pet godina zatvora zbog utaje poreza ukinuta je krajem septembra. Jedan od razloga za ukidanje je i taj što je sudija Maja Ilić prekršila Ustav kada se obratila Ministarstvu finansija i skupštini s pitanjem duguje li Mišković porez. Suđenje je u decembru počelo ponovo i to samo po optužbama za utaju poreza, pošto je za malverzacije sa putarskim preduzećima Mišković pravosnažno oslobođen.

Finansiranje kampanje

BIRN je sredinom oktobra objavio da je gotovo sedam hiljada ljudi doniralo isti iznos od 40.000 dinara za finansiranje kampanje predsedničkog kandidata Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića. Vučić je slučaj objasnio primerom „Sedimo nas dvoje i bude tu i neki treći čovek. I ja kažem evo ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, dozvoljeno je manje. Evo ti, izvoli novac, molim te, plati za našu stranku“. Ovakvo postupanje, međutim, nije dozvoljeno prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti. Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od Uprave za sprečavanje pranja novca da izvrši kontrolu transakcija Srpske napredne stranke zbog sumnje da novac, koji im je kroz donacije uplaćivan uoči predsedničkih izbora 2017. godine, potiče od nelegalnih aktivnosti i da je reč o pranju novca. Odgovor Uprave bio je da nije opisano o kojim se nelegalnim aktivnostima radi i da pranje novca podrazumeva da je prethodno učinjeno krivično delo.

Ostavka bez obrazloženja

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Majda Kršikapa podnela je ostavku posle samo dva meseca na čelu te institucije bez ikakvog obrazloženja. Kršikapa je na mesto direktorke postavljena u septembru pošto je mesto devet meseci bilo prazno. Odbor Agencije nije bio u punom sastavu što je onemogućavalo izbor, ali su u međuvremenu postavljena četiri nova člana čime su stvoreni uslovi za izglasavanje direktora. Na čelu Agencije trenutno je vršilac funkcije Verka Atanasković.

Obustavljen slučaj Jajinci

Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka u slučaju oružja pronađenog nedaleko od porodične kuće predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Jajincima. Krajem oktobra 2016. godine u Jajincima su pronađeni sanduci sa oružjem u kojima se nalazila zolja, nekoliko ručnih bombi i municija, a ministar policije Nebojša Stefanović javno je govorio da je u pitanju priprema atentata na Vučića.

Sudija Aleksandar Trešnjev (foot: cepris.org)

Sklonjen sudije iz slučaja Šarić

Sudija Aleksandar Trešnjev od sledeće godine neće više suditi u Posebnom odeljenju Višeg suda pošto ga je predsednik suda Aleksandar Stepanović novim rasporedom vratio u krivično odeljenje ovog suda. Svi predmeti u kojima je Trešnjev sudio krenuće ispočetka uključujući i dva postupka protiv Darka Šarića. Na njegovo mesto doći će Stepanovićeva zamenica Svetlana Aleksić javnosti poznata po tom što je sudila u slučaju napada žandarma na brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Presuda žandarmi

U decembru izrečena je presuda osmorici žandarma optuženih za napad na Andreja Vučića i Predraga Malog, braću  predsednika Srbije Aleksandra Vučića i gradonačelnika Beograda Siniše Malog tokom „Parade ponosa“ septembra 2014. Šestorica su osuđena na uslovne kazne od šest meseci, jedan na osam jer su osuđen i za napad na vojna lica u obavljanju službene dužnosti, dok je jedan oslobođen optužbi. Oni su u februaru 2015. optuženi za različita krivična dela, između ostalog „napad na vojno lice u vršenju vojne službe“ i „zlostavljanje i mučenje“. Andrej Vučić je svedočio da je sa Malim krenuo kod roditelja koji žive u Krunskoj ulici u Beogradu i da su slučajno naišli na dva člana premijerovog obezbeđenja koji su išli u istom pravcu. Ispričao je i da im žandarmi nisu dozvolili da prođu kroz kordon i počeli su da ih biju, ne obazirući se na njihova objašnjenja gde idu, niti na to što su pripadnici „Kobri“ rekli da su na službenom zadatku. Sudija Svetlana Alekić koja je donela presudu napredovala je i od januara će suditi u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.

Uhapšen Zarubica

Milan Zarubica, ranije osuđivan zbog proizvodnje i distribucije sintetičkih droga, uhapšen je u Tetovu u Makedoniji zbog istog krivičnog dela. Zarubica, inače bivši zet ministra Aleksandra Antića, uhapšen je kao organizator kriminalne grupe, a sa njim je uhapšeno i još sedam srpskih i makedonskih državljana. On je već ranije osuđivan za isto delo i to 2005. godine na 11 godina zatvora. Slobodne vikende tokom kojih je izlazio iz zatvora koristio je da proizvodi narkotike. Zbog ovoga je ponovo osuđen, a nova kazna je dodata postojećoj.

Crna knjiga

Tokom protekle godine dogodilo se 26 ubistava u Srbiji i Crnoj Gori koja nose obeležja kriminalnih obračuna. Nijedno od ubistava nije rešeno, a veliki broj likvidacija dovodi se u vezu sa obračunom dva crnogorska kriminalna klana – škaljarskog i kavačkog oko prevlasti u poslovima sa drogom.  Ove dve grupe su, prema pisanju medija, u sukobu od 2014. kada je u Valensiji nestalo oko 200 kilograma kokaina koji je navodno pripadao kavačkom klanu. Sve podatke možete pročitati u KRIK-ovoj bazi crnaknjiga.rs

Presuda u slučaju „Luka Beograd“

Osam osoba, među kojima i bivši ministar privrede Predrag Bubalo, oslobođeno je optužbi da su zloupotrebili položaj prilikom prodaje državnih akcija u „Luci Beograd“. Njih je tužilaštvo teretilo da su omogućili da kompanija „Worldfin S.A.“ iz Luksemburga 2005. godine kupi državni paket akcija preduzeća „Luka Beograd“ po ceni znatno nižoj od tržišne. Krajnji vlasnici luksemburške firme u to vreme bili su biznismeni Milan Beko i Miroslav Mišković, piše u optužnici. Bivšem ministru Bubalu sudilo se jer je kao resorni ministar znao da je vrednost akcije potcenjena, ali nije učinio ništa da spreči da se one prodaju. Ovo je prvostepena presuda i tužilaštvo na nju ima pravo žalbe. Posle presude gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević optužio je sudije da su korumpirane pitajući „kome služe, narodu ili lopovima“ i „koliko koštaju njihov obraz i čast“. Na ovo je burno reagovala stručna javnost ocenjujući izjavu kao pritisak na sudije i poruku da treba da rade po diktatu vlasti.

Jelka od 83.000 evra

Portal „Pištaljka“ otkrio je da je Grad Beograd novogodišnju jelku platio 83.000 evra, kao i da je postavljena pre nego što je konkurs završen. Dobavljač je firma „Keep light“, od koje grad godinama unazad nabavlja novogodišnju rasvetu pod sumnjivim tenderskim uslovima. Nakon ovog otkrića, reagovao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekavši da je ugovor odmah raskinut, da bi firma „Keep light“ potom saopštila da je „poklonila“ jelku. O ovoj nabavci govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Gostujući na televiziji „Pink“ i rekao da je ovo bila najpovoljnija ponuda i da su se još tri firme prijavile na tender, ali tih ponuda nije bilo u konkursnoj dokumentaciji što je potvrdio i Mali. Nabavku jelke, kako je saopšteno, proveravaće tužilaštvo.

Hapšenja

Godinu su obeležila brojna hapšenja – samo poslednjeg meseca 2017. u sedam policijskih akcija za različita krivična dela uhapšeno je gotovo 500 ljudi. U pitanju su najčešće bili dileri droge, počinioci sitnih krađa, kao i nekoliko slučajeva korupcije. KRIK će nastaviti da prati rezultate ovih akcija.

Napadi na novinare

I 2017. godinu, kao i prethodnu, obeležili su napadi na novinare. Osim nasilnog udaljavanja sa inauguracije, novinari su bili izloženi pretnjama, napadima prorežimskih medija i predstavnika vlasti. Prema podacima baze Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) tokom 2017. dogodila su se 92 napada na novinare, a država malo šta čini da ove slučajeve reši. Početkom jula obijen je stan novinarke KRIK-a Dragane Pećo, međutim, ništa nije odneto. Ministar policije Nebojša Stefanović je tada izjavio da policija radi sve da reši slučaj, a u decembru da je ovaj slučaj „nažalost jedan od onih za koje nema da kažem ništa specijalno novo“.

Pogledajte KRIK-ov portal Raskrikavanje koji se bori protiv lažnih i neproverenih vesti. 

Podržite KRIK da nastavi da istražuje kriminal i korupciju i u narednoj godini. Kako da nam pomognete, pročitajte na sledećem linku. Hvala!

1 Comment

  1. Stefan kaže:

    Ovaj svet mi sve više deluje kao utopija.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *