Justicija s poligrafom

Justicija s poligrafom

Piše: Bojana Pavlović

„Šta ćemo sad da radimo? Imamo li još nešto da pratimo?“ razmenile su poglede kolege kada je nakon osam godina suđenja doneta presuda Darku Šariću. I stvarno, završilo se jedno od najvećih suđenja u novijoj srpskoj istoriji.

Panični grč nije bio neopravdan. Jedno za drugim pozavršavala su se i ona manja, na kojima su novinari još mogli da zarade za kafu i kiselu.

Čekamo, zovemo. Čekamo, zovemo. Možda je neka istraga započela. Valjda još neko nešto radi u tužilaštvima…

Savamala je bila pre tri godine, sigurno su do sada našli krivce.

„Znači, oni i dalje rade. Dakle, morate da se obratite policiji i da njih pitate šta se tu dešava. Mi nemamo šta da vam kažemo. Nemamo po čemu da postupamo“, kaže ljubazni ženski glas.

Dobro, maskirani su bili. Razumljivo da ih nisu prepoznali.

A šta bi sa ratom protiv mafije? Jesmo li pobedili? Ima li pomaka u slučaju ubistva Saleta Mutavog? Otkad je prešao u najbolje tužilaštvo u zemlji, ono za organizovani kriminal, slučaj više od dve godine tapka u mestu. Ni prijatelji u policiji nisu uspeli da nađu njegove ubice.

I ubice Olivera Ivanovića su posle godinu i dva meseca i dalje negde među nama. Istraga je, kažu, strogo poverljiva, ali predsednik nam je otkrio da je jedan ispitani prošao poligraf i da sigurno on nije krivac.

Predlažem da Justiciji, umesto terazija, u ruke utrapimo poligraf. Ipak je 21. vek.

Valjda su nešto uradili za ubistvo advokata Ognjanovića? U tužilaštvu su rečiti: „Ništa ne možemo još da kažemo. Javićemo vam“. Nisu se javili, ali tabloidi nam dojavljuju da se istraga privodi kraju, da optužnica samo što nije. I da se osumnjičeni nedavno oženio španskom misicom koja je umalo ostala bez noge.

Bez glave umalo da ostane Borko Stefanović. Ali: uhapsilo Caftu, Buvca i Šapu, saslušalo, pa pustilo na slobodu. Optužnice nema.

Sedmu godinu tužilaštvo proverava kako je ministar Nenad Popović inovativno transformisao fabriku „Minel Transformatori“ – profit u dugovanje, a zaposlene u nezaposlene. Šta li danas radi tih 300 nekadašnjih radnika, to ne znamo, ali znamo da je ministar često u Rusiji na službenom putu. Ne stiže čak ni da se pojavi na sudu i odbrani ugled koji su mu navodno ukaljali novinari KRIK-a.

Šta je bilo sa hapšenjem Jakova Kontića? Ovaj mafijaški zet godinama je vredno radio na uspostavljanju saradnje između srpskih i italijanskih kokainskih poslovnih krugova. Njegovi saradnici uhapšeni su u Italiji, a on se, srećnik, obreo u Beogradu. Najzad eto jednog velikog procesa u najavi!

Kad će da počne, pitali smo.

„On se sporazumeo. Dakle, potpisao je sporazum o priznanju sa tužilaštvom. Osuđen je na pet i po godina zatvora kao vođa organizovane kriminalne grupe koja je prošvercovala više od 20 kilograma kokaina.“

Razumem, sporazumeo se. Sa našima je uvek lako naći zajednički jezik.

A šta je sa desetinama nerešenih uličnih likvidacija?

Sa optužnicama protiv dva najveća kriminalna klana iz susedne države?

Slučajem gročanskog novinara Milana Jovanovića kome su zapalili kuću dok je sa suprugom spavao u njoj?

Pogibijom Stanike Gligorijević na naplatoj rampi kod Doljevca?

Obijanjem stana Dragane Pećo?

Kafanom na Pančićevom vrhu…

I tako u nedogled. Ko je kriv za nerešene slučajeve? Ima li odgovornih u tužilaštvu? Oni imaju imena i prezimena. Vreme je da ih i javnost sazna.

2 Comments

  1. Nenad kaže:

    Odličan članak, međutim teško da će to dopreti do ovih koji su na vlasti (jer će na vlasti ostati po svaku cenu). Teško da će dopreti i do velike većine jer je nepismena. Zašto je velika većina nepismena. Zbog loših socijalnih uslova i zbog većine medija koji ih truje svojim programom. Mora nešto mnogo veliko da se desi da naš narod shvati gde je i kakvo je ovo društvo kad takvu vlast imamo.
    Pozdrav

  2. Goran kaže:

    to je to , bravo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *