Odlukom da je KRIK prekršio Kodeks novinara Srbije u priči o kompaniji Mineco koja je nastala u okviru globalnog projekta „FincCEN dosijei”, Savet za štampu je istraživačke novinare izjednačio sa tabloidima, kaže za KRIK programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Dinko Gruhonjić. On smatra da je Savet trebalo da ima poverenja u KRIK jer redakcija zbog zaštite izvora nije mogla da objavi sva dokumenta, kao i da je KRIK imao pravo da pismo Mineca, za koje Savet tvrdi da je demanti, ne objavi jer je bilo uvredljivo. 

Piše: Milica Ljubičić

Stav Komisije za žalbe Saveta za štampu da KRIK u priči o grupaciji Mineco nije objavio dovoljno dokumenata iz istraživanja Dinko Gruhonjić smatra neopravdanim, jer su novinari ti koji odlučuju koja dokumenta će objaviti, kako bi zaštitili svoje izvore. 

„Naša je procena koje ćemo dokumente objaviti jer od toga zavisi zaštita naših izvora, koji bi u suprotnom bili dovedeni u ozbiljnu opasnost”, kaže on i dodaje da je posebno u priči o Minecu, „jasno da bi objavljivanje tih dokumenata ozbiljno ugrozilo novinarski izvor”. 

Gruhonjić kaže i da istraživački novinari mogu da pogreše, ali da je u konkretnom slučaju reč o „pokušaju izjednačavanja jednog veoma ozbiljnog, profesionalnog istraživačkog novinarstva, sa režimskim tabloidima“. 

„Ima lažova u našoj profesiji, ali to nisu istraživački novinari, to nisu novinari ovo malo medija koji se u Srbiji još trude da svoj posao obavljaju profesionalno”, kaže Gruhonjić.  

„KRIK nema iza sebe istoriju neproverenih informacija i Savet za štampu je morao imati poverenja u novinare koji su pisali ovaj tekst.”

Savet za štampu takođe je odlučio i da je KRIK prekršio Kodeks jer nije objavio pismo kompanije Mineco nakon objavljivanja teksta. To pismo nije poslato redakciji KRIK-a, ali jeste medijima koji su preneli naše istraživanje. 

Gruhonjić kaže da je taj odgovor Mineca „čudan”, i da „više liči na uvredu redakcije KRIK-a, nego na odgovor na informaciju”. 

Ako demanti nije u skladu sa zakonskim okvirima, medij nije dužan da ga objavi, naglašava Gruhonjić. 

Savet je, smatra Gruhonjić, trebalo više da se „udubi u problem” jer se radi o istraživačkoj priči koja je internacionalna i koja je zahtevala nekoliko meseci rada. 

On naglašava da Savet za štampu treba uvažavati, ali da i u njemu ima pojedinaca koji nisu kompetentni da odlučuju o kršenju novinarskog Kodeksa. 

„Mislim da ovaj problem prevazilazi samo pitanje odluke u vezi sa KRIK-om i da ima itekako veze sa tim što mi jednostavno nismo odvojili žito od kukolja u novinarskoj profesiji i što su pojedinci predstavnici kukolja u Savetu za štampu”, zaključuje Gruhonjić.

Komisija za žalbe Saveta za štampu, podsetimo, donela je odluku da je KRIK prekršio Kodeks novinara u priči o rudarskom konglomeratu Mineco koja je nastala u okviru globalnog projekta „FinCEN dosijei“, a pojedini navodi u obrazloženju odluke Saveta su netačni. Tako, Savet tvrdi da KRIK nije objavio dokaze da su banke označile 99 novčanih transakcija grupacije Mineco kao sumnjive – iako se u objavljenoj priči nalazi deo izveštaja američkog Trezora gde se upravo ovo spominje. Po mišljenju članova komisije Saveta KRIK nije objavio dovoljno dokumenta do kojih je došao u istraživanju – iako bi time bio ozbiljno ugrožen uzbunjivač koji je novinarima dostavio papire. Savet tvrdi i da smo prekršili kodeks jer nismo želeli da objavimo uvredljivo saopštenje o našem radu, a koje je Mineco preko svoje PR zastupnice Aleksandre Hristov poslao drugim medijima. 

Detaljnije pročitajte u tekstu: Odluka Saveta za štampu protiv KRIK-a opasan presedan u novinarstvu