Žalbama na presudu kojom je Miroslav Mišković osuđen da je pomogao sinu da utaji porez, a oslobođen za malverzacije u putarskim preduzećima, danas je završeno suđenje pred Apelacionim sudom.
Piše: Bojana Pavlović
Mišković je rekao da se nikada nije bavio porezom i da je taj deo posla prepuštao stručnjacima.
„Platio sam 300 miliona poreza, a sad ću da muvam, izvinjavam se na izrazu, na jedan odsto od toga u sinovljevoj firmi“, rekao je uzbuđeno Mišković i istakao da je njegova kompanija godinama unazad najveći poreski obveznik u Srbiji.
On je dalje naveo su sve svetske revizorske kuće, uključujući i KPMG koju angažuje Vlada Srbije, utvrdile da u konkretnom slučaju nema poreza.
„Kako je sud to zamislio da ja sad dođem i da kažem ima poreza? Ko je Mišković da kaže ʼJa ću da platimʼ?“
Podsetimo, Viši sud u Beogradu u junu prošle godine osudio je Miškovića na pet godina zatvora jer je pomogao sinu da utaji porez. Istom presudom, oslobođen je za malverzacije i izvlačenje novca iz putarskih preduzeća.
Predsedavajući sudija Veroljub Cvetković na početku sednice dao je reč tužilaštvu i ističući da je „govor dobar kad je kratak, a konopac kad je dugačak“ ograničio vreme izlaganja na 18 minuta.
Tužiteljka Tamara Ristić istakla je da je sud doneo odluku da oslobodi Miškovića za malverzacije u putarskim preduzećima na osnovu pogrešno utvrđenih činjenica. Ona je istakla da je sud sve radnje koje je Mišković preduzimao posmatrao zasebno i van konteksta umesto kao jedan događaj.
Ristić je kritikovala odluku prvostepenog suda da razdvoji Miškovićev predmet jer je on bio optužen da je dela izveo u „saizvršilaštvu“ sa drugima.
„Sud to zanemaruje i bavi se samo radnjama Miškovića“, rekla je Ristić i dodala da se ne može gledati svaka radnja pojedinačno, a da se u obzir ne uzme motiv.
„Ako je cilj zakonitih radnji da proizvedu nezakonitu posledicu, onda ni te radnje ne mogu biti zakonite“, rekla je ona.
Ovakav stav tužilaštva je Miškovićeva odbrana najviše napadala i tokom postupka, a i danas, tvrdeći da tužilaštvo mora da dokaže nezakonite radnje, a ne „postupanje po zakonu sa lošim namerama“.
Miškovićev advokat Zdenko Tomanović veći deo izlaganja posvetio je optužbama za utaju poreza za koju je Mišković osuđen.
On je naročito kritikovao činjenicu da se sudija Maja Ilić obratila Narodnoj skupštini kao donosiocu zakona za tumačenje i na tome bazirala presudu. Po stavu odbrane ovo je direktno mešanje u rad i nezavisnost suda jer je primena zakona isključiva nadležnost suda.
„Ako sud ne zna da li ima poreza i pita skupštinu, zašto je Mišković jedini čovek koji je trebalo da zna? Da bi bilo krivičnog dela, on je morao da ima svest o postojanju poreske obaveze“, istakao je Tomanović.
On je zatražio da sud presudu ili preinači i Miškovića oslobodi ili je ukine i naloži ponovno suđenje, ali pred novim sudskim većem jer sumnja da njegov klijent može pred istim većem dobiti pravično suđenje.
Ovim je završen javni deo sednice, a sudsko veće odluku će doneti u zasedanju zatvorenom za javnost.