Apelacioni sud u Beogradu smanjio je Miroslavu Bogićeviću, vlasniku „Farmakoma“, zatvorsku kaznu za godinu dana, pa je pravosnažno osuđen na četiri godine zatvora zbog uzimanja kredita od državne Privredne banke Beograd koje nije vratio. Ovom presudom okončano je suđenje koje je trajalo gotovo deset godina.
Piše: Branislav Grković
Miroslav Bogićević, vlasnik „Farmakoma“ u čijem sastavu je radilo 12 preduzeća, pravosnažno je osuđen na četiri godine zatvora zbog uzimanja kredita od Privredne banke Beograd koje nije vraćao. Apelacioni sud u Beogradu Bogićeviću je smanjio kaznu za godinu dana zatvora.
Osim Bogićeviću, kazne su smanjene i Miodragu Salaiju, bivšem direktoru Privredne banke Beograd – sa šest na pet godina zatvora, kao i Aleksandri Janković, članici kreditnog odbora ove banke – sa dve godine zatvora na godinu dana kućnog zatvora. Olivera Đorđević, finansijska direktorka „Farmakoma“ koja je prvostepenom presudom bila osuđena na dve godine zatvora, sada je oslobođena.
„Na strani okr. Bogićevića i Salaija, od olakšavajućih okolnosti sud je cenio aktivnosti preduzete u cilju naknadnog obezbeđenja naplate potraživanja (kredita), njihove porodične prilike, a u odnosu na okr. Salaija i Janković da ranije nisu dolazili u sukob sa zakonom, kao i protek vremena od izvršenja krivičnog dela“, piše u obrazloženju suda i dodaje se da je u slučaju Đorđević sud utvrdio da tokom postupka nije dokazano da je izvršila krivično delo.
Ovom presudom je okončano suđenje koje je trajalo deceniju i u kome se sudilo dva puta pošto je prva prvostepena presuda iz 2023. ukinuta.
Bogićević je uhapšen 2014. godine, a Tužilaštvo za organizovani kriminal optužilo ga je da je od Privredne banke Beograd uzeo kredite ukupne vrednosti od oko 30 miliona evra koje nije vraćao. Na optužnici su se našli i zaposleni u ovoj banci, između ostalog i direktor Salai, optužen da je da od marta 2012. do marta 2013. godine sam odobrio 27 kredita firmama povezanim sa Bogićevićem.
Milionski krediti su, prema optužnici, odobravani tek osnovanim kompanijama koje su povezane sa Bogićevićem. Istog dana kada je novac uplaćivan na račune tih firmi bio bi prebačen na bankovni račun „Farmakoma“ po osnovu ugovoraa o zajmu, ali nikada nije vraćen banci.
Bogićević je na sudu tvrdio da nije imao namere da pozajmljeni novac ne vrati, ali da su banke blokirale račun „Farmakoma“ iako za to nije bilo osnova.
Salai je tokom suđenja rekao da je Bogićević postao klijent banke 2011. godine, na preporuku tadašnjeg premijera iz Demokratske stranke Mirka Cvetkovića.
„Video sam da se radilo o jednom državnom projektu i da je Bogićević čovek koji ima podršku države“, rekao je ranije Salai.
Osim toga, ispričao je da su se za pomoć Bogićeviću zalagali i najbliži saradnici sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića – ministar finansija Siniša Mali i šef kabineta Ivica Kojić.
„Državni sekretar Ivica Kojić i pomoćnik prvog potpredsednika vlade Siniša Mali sazvali su sastanak kom su prisustvovali predstavnici 20 banaka koje su potraživale novac od ,Farmakomaʼ. Zahtevano je od svih banaka da ne posežu za naplatom već da se strpe i da će uslediti akcije države da se firma konsoliduje“, opisao je Salai ovaj sastanak koji je održan u Ministarstvu finansija u aprilu 2013. godine.
Kojić i Mali, međutim, nisi bili saslušani na suđenju kao svedoci.
Više o ovom slučaju pročitajte u našoj bazi „Prosudi ko sudi“
