UNS: Osuda KRIK-a u korist Gašića kršenje medijskih sloboda
Presudom Višeg suda u Beogradu kojom su urednik i novinarka KRIK-a osuđeni po tužbi nekadašnjeg direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sada ministra policije Bratislava Gašića, krše se medijske slobode i novinari izlažu pritisku, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS) nakon uvida u presudu. „U situaciji kada je KRIK samo interpretirao izraz ’biti na kazanu’, pri tome mu ne dajući nikakvo novo, niti drugačije značenje od onog kojeg prema shvatanju sredine ima, nije bilo mesta usvajanju tužbenog zahteva.“
Piše: Bojana Jovanović
KRIK je osuđen prošle nedelje jer je u vesti sa suđenja „Političke veze kruševačke kriminalne grupe: ’Gašić kod Jotke na kazanu’“, citirao prisluškivani razgovor sa suđenja kriminalcu Zoranu Jotiću Jotki, a u kome jedan od njegovih saradnika kaže da je Gašić kod Jotića „na kazanu“.
Sudija Nataša Petričević Milisavljević utvrdila je da je KRIK Gašiću povredio čast i ugled i utvrdila da je potrebno da mu urednik KRIK-a Stevan Dojčinović i novinarka Milica Vojinović isplate 100.000 dinara.
Advokati Udruženja novinara Srbije (UNS) smatraju da ne samo da prvostepena presuda nije trebalo da bude osuđujuća, već da sud nije trebalo ni da usvoji Gašićevu tužbu – jer se radi o informacijama koje javnost ima pravo i interes da zna, koje su verno prenete sa suđenja i odnose se na visokog državnog funkcionera.
„Sud je zasnovao svoj stav o osnovanosti tužbenog zahteva samo na činjenici da se u tekstu i u naslovu dva puta pojašnjava žargonska fraza lica čiji je razgovor bio prisluškivan, što samo po sebi ne može samostalno da predstavlja osnov za odgovornost za naknadu štete s obzirom da pojašnjenja nisu samostalne informacije, odvojive od samog izraza koji se pojašnjava“, naveo je Nenad Krajinović, advokat UNS-a.
„Novinar je tu informaciju verno preneo sa glavnog pretresa, prevodeći je na književni jezik, što nije zabranjeno, a time se samo čini razumljivim ono što se prenosi sa glavnog pretresa“, istakao je.
Krajnović dodaje da je u presudi obrazloženo kako se u negativnom kontekstu u naslovu ističe samo tužilac, a da sud suštinski nije primenio član Zakona o javnom informisanju i medijima, koji kaže da može da se objavi informacija kojom bi se potencijalno vršila povreda časti i ugleda, ako interes objavljivanja te informacije preteže nad interesom zaštite dostojanstva, a naročito ako se time doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju i ličnosti na kojoj se informacija odnosi.
„S obzirom na to da je tužilac nosilac javne funkcije i da u vreme objavljivanja teksta rukovodi jednom od najvažnijih agencija koje su deo bezbednosnih struktura ove zemlje, iz tog razloga dužan je da trpi objavljivanje informacija koje se tiču njegovog rada na toj funkciji, iako mogu da štete njegovom ugledu i časti. Objavljene informacije se nisu ticale privatnog života i privatnih aktivnosti tužioca. Da je sud pravilno primenio član 79. Zakona o javnom informisanju i medijima na koji se poziva u obrazloženju, presuda bi bila potpuno suprotna u odnosu na ovu koja je doneta“, smatra Krajnović.
On navodi da čak i ako ovakva presuda bude preinačena ili ukinuta, njeno kratkoročno pojavljivanje predstavlja lošu poruku građanima i medijima.
Advokat UNS-a Gordana Konstantinović smatra da se radi o kršenju slobode izražavanja koju jamče Ustav Srbije i Evropska konvencija.
„Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, sloboda izražavanja, koja je zaštićena članom 10. Evropske konvencije, primenjuje se ne samo na informacije ili ideje koje se povoljno prihvataju ili se smatraju neuvredljivim ili indiferentnim, već i na one informacije koje povređuju, šokiraju ili uznemiravaju. U situaciji kada je KRIK u spornom tekstu samo interpretirao izraz ’biti na kazanu’, pri tome mu ne dajući nikakvo novo, niti drugačije značenje od onog kojeg prema shvatanju sredine ima, nije bilo mesta usvajanju tužbenog zahteva“, navodi Konstatinović.
„Ovo posebno imajući u vidi da je tužilac javna ličnost, da je reč o tekstu u kome je verno preneta informacija sa suđenja i da postoji interes javnosti, koji u ovom slučaju preteže nad zaštitom prava i ugleda tužioca. Cilj pisanja teksta je izveštavanje sa suđenja i skretanje pažnje javnosti na pitanja od javnog značaja, a ovakva presuda predstavlja ograničavanje slobode izražavanja”, zaključuje ona.
Više o presudi pročitajte u tekstu:
