Na suđenju kruševačkom kriminalcu Zoranu Jotiću i njegovoj grupi za dva ubistva danas su slušani prisluškivani razgovori u kojima se čuje da su članovi grupe bili nervozni i besni kada su saznali da im je policija na tragu.

Piše: Milica Vojinović

„Ako nađu DNK, u ku*cu sam“, govori optuženi Saša Zoraja svom prijatelju u automobilu koji je policija pre toga tajno ozvučila, „Ako nađu, idemo na put“.

Zoraja je navodno učestvovao u ubistvu Dejan Stankovića zvanog Ždrokinac ispred hotela „Golf“ u Kruševcu tako što je pomogao ubici da nakon likvidacije pobegne iz Srbije u Bosnu i  Hercegovinu. 

Razgovori koji su danas preslušani desi su se nekoliko meseci posle ubistva kada je policija već bila na tragu Jotkinoj grupi i saslušala Zoraju.

Najviše se brinuo da policajci u njegovim kolima ne pronađu DNK Stefana Radulca koji je optužen da je pucao u Stankovića, otkrivaju razgovori.

„Ne rade tako. Neće oni da traže sve čiji su DNK, nego samo ciljano da nađu taj DNK“, objašnjavao je Zoraja sagovorniku pominjući i planove za bekstvo. „Znaš dok ne vidim šta je i kako, da mogu eventualno da zalifam, da se sklonim na vreme.“

On je danas komentarisao ove razgovore i priznao da je bio u strahu, ali ne zato što je kriv, već da ga policija pogrešno ne poveže sa ubistvom.

„Ja sam ovde već toliko bio u paranoji“, naveo je Zoraja i dodao da je Radulca video prvi put kada je počelo suđenje.

Tužilaštvo tvrdi da je ubistvo Dejana Stankovića organizovao Jotić i to kao osvetu za ubistvo svog prijatelja Gorana Petrovića Pete iza kog je, kako je verovao, stajao upravo Stanković.

U jednom od narednih puštenih razgovora čuje se razgovor Jotića i Zoraje koji se voze ulicama Kruševca, a zvuče iznenađeno upornošću tužilaštva u rešavanju ubistva Stankovića.

„Oni su bušili svuda gde god su mogli… Ko da je ubijen premijer, je*o im pas mater“, komentariše Zoraja.

„Da bre je*ote. Smrdljivi Ždrokinac“, dodaje Jotić.

„Da se toliko angažuju, prate. U Beogradu svaki drugi dan ubiju nekog pa nikom ništa“, govori Zoraja.

Jotić je, komentarišući ovaj razgovor, objasnio da je bio iznenađen jer „u Kruševcu ima 15 nerasvetljenih ubistava“, a oko ovog se „digla frka“.

„Za mog prijatelja Petu niko nije privođen, niko nije pitan. Za sve koje znam nije se digla frka“, rekao je Jotić sudiji.

Ubistvo iz osvete

Jotić je, prema optužnici, naredio Stankovićevo ubistvo dok su drugi članovi grupe pomogli ubici da dođe na mesto zločina, a potom i pobegne. Tužilaštvo veruje da su u ovome učestvovala i deca Jotićevog prijatelja Pete – Iva i Vuk Petrović tako što su pomogli Radulcu da pobegne i krije se nakon ubistva.

Radulcu se u ovom postupku sudi i da je ubio Dejanovog sina Vojina. On je na sudu priznao da je pucao u Vojina, ali tvrdi da se branio, dok negira da mu je ubio oca. 

Jotić je bio u zatvoru i ranije jer je, zajedno sa Petrovićem, devedesetih godina predvodio nasilnu kriminalnu grupu koja se bavila reketiranjem, krijumčarenjem droge i oružja, a na slobodu je izašao nekoliko meseci pre ubistva Ždrokinca.

Ubijeni Ždrokinac u javnosti je bio poznat po slučaju ubistva kruševačkog stomatologa Milutina Rokića. Njemu se sudilo za ovu likvidaciju, ali je oslobođen jer sud nije mogao da utvrdi da li je DNK pronađen na mestu ubistva pripadao njemu ili njegovom bratu blizancu.

Pročitajte sve vesti o ovom slučaju

Više o Jotkinoj grupi i Goranu Petroviću Peti pročitajte u posebnoj priči