Sin predsednika Republike bezbedan u društvu kriminalaca

Sin predsednika Republike bezbedan u društvu kriminalaca

Saša Đorđević (foto: BCBP)

Piše: Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović je u sredu uveče (10. 6.) u Beogradu fotografisala sina predsednika Republike u društvu osobe za koju policija veruje da je deo organizovane kriminalne grupe. Nakon fotografisanja, nepoznati muškarci su joj privremeno oduzeli telefon.

Ovaj događaj traži odgovore na najmanje tri pitanja. Najpre, ko štiti i koliko je dobro obezbeđenje sina predsednika Republike. Zatim, u kojoj meri su novinari u Srbiji bezbedni. Najzad, kako će ovaj događaj uticati na politička dešavanja u zemlji tokom izborne kampanje.

Ko štiti sina predsednika Republike?

Na početku je potrebno objasniti ko štiti sina predsednika Republike. Pravno posmatrano, ključna su dva propisa – Zakon o predsedniku Republike (član 8) i Uredba o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih lica i objekata (član 13).

Sin predsednika Republike, kao deo domaćinstva i porodice predsednika Republike, uživa višestruku bezbednosnu zaštitu koju pružaju policija, Vojska Srbije i drugi organi u skladu sa potrebama – Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Bezbednosna-informativna agencija (BIA).

Policija i Vojna policija su zaduženi da fizički štite sina predsednika Republike, kao i da primenjuju preventivno-tehničke mere kao što je zaštita njegovih komunikacija, ali i da primenjuju preventivno zdravstvene mere zaštite poput otklanjanja štetnih materija po zdravlje.

Dodatno, VBA i BIA pružaju kontraobaveštajnu zaštitu, u smislu blagovremenog otkrivanja bilo kakvih subverzivnih delatnosti koji potencijalno mogu da ugroze štićeno lice, u ovom slučaju sina predsednika Republike.

Koliko je zaštićen sin predsednika Republike?

Važno je znati da li su VBA i BIA dobro procenili ugroženost štićenog lica, ali i kako policija i Vojna policija fizički štite štićeno lice. Nakon toga je moguće odgovoriti na pitanje otkud sin predsednika Republike sa članom kriminalne grupe.

Standardima Ujedinjenih nacija predviđeno je obavezno analiziranje i procenjivanje tekućih trendova stanja bezbednosti u zavisnosti od toga šta može da ugrozi bezbednost štićenih lica, kao i da mora da postoji poseban režim pristupa određenim ličnostima.

Suštinski, bezbednosna procena ugroženosti štićenog lica mora da sadrži analizu stanja okruženja u smislu koje pojave i događaji mogu da ugroze sigurnost štićenog lica, ali i procenu funkcije i strukture koja podrazumeva ocenu ljudi koji vrše bezbednosnu zaštitu.

Problematična je moguća procena institucija koje pružaju zaštitu određenih ličnosti da sinu predsednika Republike dozvole druženje, koje je čak primećeno u zatvorenom prostoru na javnom mestu, sa osobom za koju je policija utvrdila da je deo crnogorskog kavačkog klana.

Pomenuti klan je u sukobu sa drugim crnogorskim klanom – škaljarskim. Za sada je u tom sukobu preko 40 ljudi izgubilo život. Iako se ubistva u Srbiji ne izvršavaju istim intenzitetom kao pre 2019, ubijanje nije prestalo, već se prebacilo u druge zemlje.

Pored toga, sin predsednika Republike je viđen u javnosti sa osobom protiv koje se trenutno vodi sudski postupak za nasilničko ponašanje, kao i istraga zbog razbojništva i krivičnog dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija.

Najzad, sin predsednika Republike je viđen sa članovima huliganskih grupa Alkatraz i Janičari, koje se povezuju sa nasilnim incidentima koje su prouzrokovale najteže posledice kao što su ubistvo Brisa Tatona ili Slobodana Vukića.

Potencijalno je opasno da član porodice visokog državnog funkcionera čija je bezbednost često ugrožena, barem po izjavama političara i izveštavanju medija, bude fotografisan sa osobom koja se povezuje sa kriminalom. 

Pored nedoumica oko procene ugroženosti i uopšte mogućnosti da se štićeno lice nađe u zatvorenom prostoru na javnom mestu sa osobom koja je od ranije poznata policije, dilema je i uopšte mogućnost da štićeno lice fotografiše treća osoba, pri čemu se to ne dešava po prvi put.

U kojoj meri su novinari u Srbiji bezbedni?

Ugrožena je bezbednost novinara. Od 2015, 260 od 715 napada na novinare u regionu zabeležena su u Srbiji. Većina novinara nema poverenja da će tužilaštvo i policija rešiti slučaj koji se često preokrene na maltretiranje novinara koji su napadnuti ili se takav slučaj odbaci.

U javnosti već postoje zapažanja da je novinarka KRIK-a fotografisanjem osetno povredila lični život sina predsednika Republike. Međutim, ovde preovladava javni interes. Važno je otkriti kako je sin najmoćnijeg čoveka u Srbiji završio sa osobom protiv koje se vode krivični postupci.

Zabrinjava postupanje policijskih službenika tokom ovog događaja. Iako su na početku postupali u skladu sa propisima, posle su dozvolili da Bojana Pavlović praktično bude opkoljena nepoznatim muškarcima, uprkos njenom insistiranju da se oseća ugroženo.

Novinarku KRIK-a su nakon fotografisanja zaustavili policajci koji su od nje tražili lična dokumenta, što je u skladu sa zakonom. Policijski službenici mogu da provere identitet lica (član 76) pri čemu su dužni da se predstave pokazivanjem službene značke (član 66).

Jedan od troje policijskih službenika je Bojani Pavlović pokazao službenu legitimaciju i tražio lična dokumenta, koja je ona i pokazala. Međutim, problem nastaje kada se dvojica nepoznatih muškaraca približavaju novinarki KRIK-a i privremeno oduzimaju telefon.

Nijedan od nepoznatih muškaraca se nije predstavio kao policijski službenik, koji su se u ovoj situaciji povukli i dozvolili da se Bojana Pavlović oseti nesigurno. Suštinski, zadatak policije je da štiti ljude i njihovu imovinu, što u ovom konkretnom slučaju nije urađeno.

Policija je povlačenjem i omogućavanjem osobi, koja je insistirala na tome da je civil, da uzme telefon, kao i vraćanje telefona nakon odobravanja osobe, koja takođe nije policijski službenik, prekršila standarde i načela policijskog rada (član 33).

Dužnost policije je da služi građanima ne praveći razlike. U ovom slučaju, pojedinac protiv koga se vodi krivični postupak je bio nadmoćniji, čak i od policije. Policija mora da odgovori potrebe i očekivanja ljudi, pogotovo kada su ugroženi. U ovom slučaju, reakcija je izostala.

Slučaj Bojane Pavlović je još jedan u nizu neadekvatnih institucionalnih odgovora na ugrožavanje bezbednosti novinara. Najekstremniji primer napada na u Srbiji u bližoj prošlosti je paljenje kuće novinaru portala Žig Info iz Grocke Milanu Jovanoviću.

Kako poboljšati situaciju?

Situacija se može promeniti kada se utvrdi kako je moguće se sin predsednika Republike oseća bezbednim u društvu osobe za koju policija tvrdi da je povezana sa kriminalnim aktivnostima i da li postoje propusti u bezbednosnoj proceni zaštite štićenog lica.

Potrebno je i povećati novinarsku solidarnost koji bi trebalo da prijave policiji svaki napad jer tako ostaje institucionalni trag. Možda deluje teško i besmisleno, ali posle upornosti stiže i odgovornost. Zato je bila važna brza reakcija novinarskih udruženja u slučaju Bojane Pavlović.

U suprotnom, teško je promeniti stanje u atmosferi kada mediji koji najviše utiču na kreiranje javnog mnjenja ne izveštavaju kako treba o napadima na novinare, a političke poruke se koriste za skretanje pažnje. U takvom okruženju, većina ljudi ne zna dovoljno o napadima ili je ravnodušna što uzrokuje minimalne političke posledice.

1 Comment

  1. Zoran Mitrović kaže:

    Tekst je analitičan, mada bi se moglo dodati i više od 3 tačke za razmatranje.
    Mislim da bi efekat bio mnogo veći kada bi uradili rekonstrukciju događaja i napravili video zapis. Iz toga bi mnogo jasnije bilo da ceo događaj deluje tako da neka lica rukovode policijom, što je i najveći problem u ovom događaju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *