Ministar kulture Nikola Selaković danas je na početku suđenja u slučaju „Generalštab“ izjavio da nije kriv i da ne želi da se pozove na imunitet. Selakoviću i drugim optuženima – sekretaru ministarstva kulture Slavici Jelači, bivšem direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranu Vasiću i beogradskog zavoda Aleksandru Ivanoviću sudi se da su falsifikovanjem dokumenata omogućili da zgrade Generalštaba, oštećene u NATO bombardovanju 1999, izgube svojstvo kulturnog dobra i mogu da budu srušene.
Piše: Sofija Parojčić
Ispred zgrade Specijalnog suda rano jutros, pred početak suđenja u slučaju „Generalštab“, okupili su se studenti i aktivisti koji su čekali da se pojavi ministar kulture Nikola Selaković. Dok su ministar i optuženi pristizali u sud, okupljeni su uzvikivali „lopovi“ i „mafiju na robiju“.
Na početku suđenja sudija Stojan Petrović upitao je Selakovića da li želi, kao aktuelni ministar, da se pozove na imunitet, što je on odbio. Uprkos tome, sudija je kazao da će poslati dopis Vladi Srbije koja može i bez Selakovićevog pristanka da odluči da li će mu se suditi.
Selaković je potom negirao krivicu.
„Upoznao sam se sa sadržinom (optužnice) na N1. Čitao sam optužni predlog na ‘opozicionim’ medijima Novoj i N1 sa kojima druga strana u postupku komunicira… Jezički i gramatički sam razumeo. Sadržinski mi nije jasno šta sam zgrešio. Nisam kriv“, rekao je Selaković.
Osim Selakovića, u ovom postupku optuženi su sekretar ministarstva kulture Slavica Jelača, bivši direktori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i beogradskog zavoda Aleksandar Ivanović. Bivšim direktorima zavoda se sudi da su sačinjavali lažna dokumenta, po Selakovićevoj naredbi, kako bi se sa zgrada Generalštaba skinula svojstva kulturnog dobra i omogućilo njihovo rušenje.
O Selakovićevoj navodnoj ulozi u skidanju zaštite najpre je na saslušanju u tužilaštvu pomenuo optuženi Ivanović. On je rekao da je ministar od njega više puta tražio da dostavi dokument sa predlogom ukidanja svojstva kulturnog dobra nad zgradom Generalštaba, kako je objavio BIRN. Ivanović je kazao da je na kraju to i učinio jer se, kako je rekao, „ministarska ne odbija“. Selaković je potom saslušan, pa optužen.
Tužilac Vojislav Isailović nabrojao je glavne dokaze tužilaštva u ovom slučaju, među kojima je brojna dokumentacija, ali i mejlovi, kao i poruke koje je optuženi Vasić razmenjivao sa Selakovićem i Ivanovićem na aplikacijama „viber“ i „vocap“. Tužilaštvo je poruke prikupilo nakon što su od Vasića prilikom hapšenja oduzeli tri mobilna telefona.
Među šestoro advokata koji brane Selakovića, Vasića i Jelaču su uticajni član Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović, kao i Igor Isailović, blizak ministru Siniši Malom i vladajućoj stranci.
Jedan od advokta, Dragan Palibrk, u izlaganju je Selakovića nazvao prijateljem, slučaj „političkim pamfletom koji nema veze sa pravdom“, a protest građana ispred suda opisao kao „performans dokonih besposličara“. Napomenuo je i da optuženi nisu načinili štetu ili stekli korist, te da krivično delo za koje su optuženi nije moglo da se izvrši.
Osvrćući se na okupljanje ispred zgrade suda, Đukanović je zamolio sudsko veće da se optuženima i advokatima na sledećem suđenju omogući da uđu na drugi ulaz.
„Ovako nešto nije viđeno 1945. kada je OZNA organizovala suđenja, da dolazi publika da nas gađa, vređa“, rekao je Đukanović.
Advokati su rekli i da ne postoji krivično delo u vezi sa Generalštabom jer je usvojen „leks specijalis“ kojim je ubrzana procedura rušenja i izgradnje na ovoj lokaciji. Ovaj zakon je usvojen u novembru prošle godine, nakon što je pokrenuta istraga.
Suđenje se nastavlja u aprilu, kada bi trebalo da optuženi iznesu odbrane.
U slučaju izostali pojedini ministri
Osim Selakovića, u ovom slučaju pominju se i drugi značajni državni funkcioneri, koji nisu saslušani niti procesuirani.
Nekadašnja direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i svedok u postupku Dubravka Đukanović pomenula je ministra finansija Sinišu Malog u svojoj ostavci. Navela je da je Mali je prisustvovao sastanku na kojem je vršen pritisak da se sa zgrada Generalštana skine zaštita.
Malog je pomenula i bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković dok je svedočila u tužilaštvu. Opisala je sastanak na kojom je bila i Đukanović i rekla da im je ministar Mali naredio da skinu zaštitiu ili podnesu ostavke.
Osim Malog, u slučaju se pominje i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. On je 2024. godine potpisao ugovor sa firmom Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, kojim država firmi ustupa zemljište na kome je Generalštab. Trampov zet planirao je da na ovoj parceli izgradi hotel i veliki stambeni kompleks.
Projekat je izazvao veliko nezadovoljstvo građana koji su organizovali proteste, tribine, ali i alternativna rešenja za ovu lokaciju. Kušnerova kompanija je sredinom decembra saopštila da odustaje od projekta.
