Ministar kulture Nikola Selaković, optužen za zloupotrebu službenog položaja u slučaju „Generalštab“, izneo je danas odbranu u kojoj je optužio Tužilaštvo za organizovani kriminal za političku pristrasnost i pokušaj destabilizacije države. Na same optužbe za zloupotrebu položaja, Selaković je odgovorio u nekoliko rečenica – tvrdeći da krivičnog dela nema.
Piše: Božidar Milovac
Ministra Selakovića i druge optužene jutros su ispred zgrade Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici u Beogradu dočekali studenti u blokadi koji su im uz zvižduke dovikivali „lopovi“ i „SNS mafija“.
Nikola Selaković je većinu svoje odbrane koju je iznosio duže od sat vremena posvetio pokušaju diskreditacije svedoka i Tužilaštva za organizovani kriminal. Na optužbe o tome da je uticao da se sa zgrada Generalštaba skine status kulturnog dobra i tako omogući njihovo rušenje – odgovorio je u nekoliko rečenica.
Više puta je naglasio da je optužni predlog podignut, ne zbog ispitivanja istine već zbog tri „jasna cilja“ tužilaštva.
„Cilj TOK-a nije otkrivanje istine i ispitivanje slučaja, nego diskreditacija državnih organa, stvaranje državne nestabilnosti i pokušaj političkih promena“, rekao je Selaković. „Ceo ovaj proces je knjiški primer pristrasnog delovanja javnog tužilaštva, na sramotu države Srbije.“
Ministar je kritikovao prvog čoveka TOK-a Mladena Nenadića – optužio ga je da ucenjuje deo vrha policije, te da oni moraju da postupaju po njegovim zahtevima, i kada to nije po zakonu.
Naveo je i da je 25. marta, na dan kada je policija prvi put ušla u Ministarstvo kulture tokom ove istrage, Nenadić došao u njegovu kancelariju gde je zapalio cigaretu, što Selaković, kako kaže, inače ne dopušta, a potom je i tražio da popiju rakiju. U razgovoru njih dvojice, prema svedočenju ministra, Nenadić je kritikovao predsednika Aleksandra Vučića što mu je Selaković zamerio.
Selaković je istakao i kao „neprihvatljivo“ ponašanje saradnika TOK-a Radeta Bajića, za kog tvrdi da je najjasniji primer političke pristrasnosti – jer se pojavljivao na studentskim protestima, a na jednom od njih održao i govor.
Osim tužilaštva, ministar je pokušao da diskredituje i svedokinju Dubravku Đukanović, bivšu direktorku Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Ona je među prvima u javnosti govorila o ovom slučaju i u svojoj ostavci navela da je trpela pritiske da sa Generalštaba skine zaštitu.
Ministar je optužio Đukanović i članove njene porodice za korupciju i nazvao ih „organizovanom kriminalnom grupom“.
Selaković se osvrnuo i na optužbe tužilaštva, te je rekao da ni on niti iko od njegovih saradnika nije imao nameru da ikome omogući okorišćavanje.
„U Generalštabu sam video veliku šansu za našu državu i za građane Srbije. Dve godine sam sedeo u kabinetu koji je gledao u te ruševine, osećao sam strah, da se ne obruše, nekog povrede ili ne daj bože usmrte.”
Istakao je da u Srbiji ne postoji standardna praksa za proces ukidanja statusa kulturnog dobra i da je zakonska regulativa u ovim slučajevima „štura i kontradiktorna“.
„Kao master pravnik, i kao bivši ministar pravde u dva mandata, odgovorno tvrdim da ni moji saradnici ni ja nismo radili ni za čiju korist, niti na štetu Republike Srbije u celom ovom procesu“, zaključio je ministar Selaković.
Selaković je rekao da je za njega svako krivično delo ozbiljno – jer on ne zna ni za jedno i da štetu koju mu je tužilaštvo nanelo neće otkloniti ni oslobađajuća presuda.
„Ovo suđenje ući će u anale jer se prvi put sud ministru koji je na funkciji. A ja nemam problem sa tim”, rekao je i dodao da, uzevši u obzir sve što je rekao o radu Tužilaštva za organizovani kriminal, „tom i takvom tužilaštvu nema nameru da odgovara na pitanja“.
„Neću više da pijem ni kafu ni rakiju sa ljudima iz TOK-a.”
Nikola Selaković jedini je od četvoro osumnjičenih koji je danas izneo odbranu. Na sledećem ročištu, zakazanom za 10. jun, to će učiniti optužena Slavica Jelača.
Selakovićev advokat i partijski kolega Vladimir Đukanović naglasio je da ministar neće iskoristiti imunitet. Đukanović je jedan od članova Selakovićevog advokatskog tima – ministar je imao šest advokata, ali je danas morao da se odrekne jednog pošto je po zakonu moguće imati najviše pet.
Ostavke zbog pritisaka, neispitana uloga Malog
Selaković je, podsetimo, u decembru prošle godine optužen da je zloupotrebio službeni položaj i učestvovao u falsifikovanju dokumenata kako bi se zgradama Generalštaba u Beogradu oduzeo status kulturnog dobra i time omogućilo njihovo rušenje.
Osim Selakovića, optuženi su i sekretarka Ministarstva kulture Slavica Jelača, bivši direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Vasić i direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Aleksandar Ivanović.
Selakovićeva uloga u ovom slučaju prvi put je pomenuta tokom saslušanja Aleksandra Ivanovića u tužilaštvu. Ivanović je tada rekao da je ministar od njega više puta tražio da dostavi dokument sa predlogom ukidanja svojstva kulturnog dobra, što je on na kraju i učinio jer se, kako je naveo – „ministarska ne odbija“.
U ovom slučaju pominjani su i pritisci na ljude iz institucija koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa – bivša direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović navela je da je podnela ostavku zbog pritisaka.
Ona je u ostavci napisala da joj je na jednom sastanku rečeno da, ukoliko ne podrži skidanje zaštite sa zgrade Generalštaba, treba da podnese ostavku. Na tom sastanku, prema njenim navodima, bio je i ministar finansija Siniša Mali, čija uloga još nije predmet ove istrage.
Malog je pomenula i bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Olivera Vučković dok je svedočila u tužilaštvu. Opisala je sastanak na kojom je bila i Đukanović i rekla da im je ministar Mali naredio da skinu zaštitu ili podnesu ostavke.
Osim Malog, u slučaju se pominje i bivši ministar građevinarstva Goran Vesić. On je 2024. godine potpisao ugovor sa firmom Džareda Kušnera kojim država firmi ustupa zemljište na kome je Generalštab. Trampov zet planirao je da na ovoj parceli izgradi hotel i veliki stambeni kompleks.
Projekat je izazvao veliko nezadovoljstvo građana koji su organizovali proteste, tribine, ali i alternativna rešenja za ovu lokaciju. Kušnerova kompanija je sredinom decembra saopštila da odustaje od projekta.
Pomozi nam da nastavimo da istražujemo i da pišemo o temama od javnog interesa – Podrži KRIK!
