Presuda za ubistvo Ćuruvije važan presedan

Presuda za ubistvo Ćuruvije važan presedan

Veran Matić (foto: MC.rs)

Piše: Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara

Kada sam izašao iz sudnice Specijalnog suda posle izricanja prvostepene presude osuđenima za ubistvo Slavka Ćuruvije na ukupno 100 godina zatvora, prvo što sam video je kako osuđeni na 30 godina Milan Radonjić prelazi ulicu i ulazi u obližnji kafić, a osuđeni na 20 godina Ratko Romić sa prijateljem odlazi niz ulicu. Osuđeni na 20 godina Miroslav Kurak je u bekstvu i nije ni prisustvao suđenju. U zatvor je vraćen jedino Rade Marković koji je tamo već dosta dugo na izdržavanju kazni za druga ubistva.

Sudsko veće je već tokom procesa donelo odluku da pusti iz pritvora Radonjića i Romića da se brane iz kućnih uslova. Sada sudsko veće kaže da će se taj dosadašnji i budući boravak kod kuće, uračunati u izdržavanje kazne kada ona postane pravosnažna.

Ostvarivanje pravde posle 20 godina od ubistva vrlo je složen i težak proces. Veoma je teško utvrditi sve činjenice u potpunosti. Ipak, kada se ostvari maksimum mogućeg i kada se dođe do ubedljive presude za teško ubistvo, krajnje je neočekivano da se osuđeni (bez obzira što je prvostepena presuda) ostavljaju na kućnoj slobodi, a još teže objašnjivo da će se to uračunati u ukupno izdržavanje kazne kao da su boravili u zatvoru.

Isto tako nije moglo da se objasni ni puštanje da se brane iz kućnog pritvora iako se ništa nije promenilo kada je reč o razlozima zbog kojih su pritvoreni.

I jedna i druga odluka omogućavaju osuđenima na ukupno 50 godna zatvora da se i dalje vrlo jednostavno dogovaraju oko žalbe, dogovaraju sa osuđenim koji je u bekstvu, da organizuju delovanje svojih kolega kojima nikako nije u interesu da se potvrdi ova presuda, jer ona svakako predstavlja važan presedan kada je reč o suočavanju sa nekažnjivošću ubistava ne samo novinara, već i drugih političkih likvidacija.

Ova presuda je poruka i za sve koji napadaju novinare i danas i ugrožavaju njihovu bezbednost, da je moguće rasvetljavanje tih slučajeva i da kazna može da stigne svakoga ko je u učestvovao u tim napadima.

Zadovoljstvo presudom u isto vreme sa sobom nosi i zabrinutost za dalji tok ovog procesa i zbog toga je izuzetno važno nastaviti rad na rasvetljavanju svih nerasvetljenih aspekata ovog zločina, ali i snaženju postojećih dokaza.

Verujem da će tužilac u žalbi ubedljivim argumentima tražiti maksimalne kazne i momentalno pritvaranje osuđenih koji su sada praktično u „slobodi doma svog“.

Komisija za istraživanje ubistava novinara od 2013. godine radi na slučajevima ubijenih kolega zajedno sa radnom grupom sastavljenom od predstavnika MUP-a i BIA-e pod tužilačkom istragom.

Ovakav inovativan način rada mislim da može da da rezultate i ukoliko bi se koristio za rešavanje aktuelnih slučajeva napada na novinare. Tim posvećenih profesionalaca iz MUP-a i BIA-e uz pomoć predstavnika novinarskih udruženja ne samo da bi pomogao bržem i efikasnijem rešavanju slučajeva koji uznemiravaju novinarsku zajednicu, već bi mogao da bude posvećen i prevenciji da se smanji broj napada i pretnji.

Prevencijom se za sada niko ne bavi, a to bi u tenzijama u kojima živimo i sve većim mogućnostima pretnji i napada, morao da bude prioritet.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *