Agencija za borbu protiv korupcije izrekla je meru upozorenja načelniku beogradske Komunalne policije Nikoli Ristiću, jer nije na vreme dostavio podatke o imovini i prihodima i tako prekršio zakon. Agencija ne može da pokrene prekršajni postupak pred sudom jer je slučaj zastario, navodi se u odgovoru novinarima Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.
Piše: Dragana Pećo
Nikola Ristić postavljen je za načelnika Komunalne policije 17. maja 2014. Kao javni funkcioner bio je dužan da u zakonskom roku od 30 dana prijavi svu imovinu i prihode Agenciji za borbu protiv korupcije.
S obzirom da to nije učinio na vreme, Agencija je protiv Ristića pokrenula postupak u februaru 2016, više od godinu i po dana nakon što je prekršio zakon.
Postupak je okončan tako što je Agencija utvrdila da je Ristić prekršio zakon i izrekla mu meru upozorenja.
Mera upozorenja je vrsta opomene koju Agencija izriče funkcionerima kada zakasne sa prijavljivanjem imovine, a ceni se kao otežavajuća okolnost ukoliko funkcioner ponovo prekrši zakon.
Agencija protiv funkcionera koji prekrši zakon podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu.
Protiv Nikole Ristića, međutim, postupak neće biti pokrenut.
„Kako je od dana izvršenja prekršaja proteklo više od jedne godine, Agencija, zbog nastupanja zastarelosti, nije protiv imenovanog podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“, navodi se odgovoru Agencije KRIK-u.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija ovakve slučajeve vidi kao problem u praksi s obzirom da organi moraju da obaveste Agenciju kada neke osobe stupe na javnu funkciju.
„Tu imamo i odgovornost ograna, a u ovom slučaju, da stvar bude najgora, imamo čoveka koji je na čelu organa i koji je istupio“, kaže Minić za KRIK.
On smatra da u svakom državnom organu treba da postoji uređen sistem i uhodani mehanizmi kako bi se izbeglo da funkcioneri koji prekrše zakon prođu nekažnjeno.
„Državni organi bi morali pažljivo da prate svoje obaveze i obaveze iz zakona“, kaže Minić. „Problem je i, ne samo Agencije, nego cele države, što ne postoji precizan registar svih državnih organa koji imaju funkcionere.“
Ristić je u martu 2016, meseca dana nakon što je Agencija pokrenula postupak protiv njega, prijavio imovinu. U imovinskoj karti naveo je da prima mesečnu platu od 109 hiljada dinara, ima automobil golf 3 koji je kupio i nema ušteđevinu u banci.
Kontrole rada Komunalne policije
Zaštitnik građana Saša Janković pokrenuo je pre dve nedelje postupak kontrole rada Komunalne policije kako bi utvrdio da li je Ristić dao istinitu izjavu o slučaju rušenja nekoliko objekata Savamali u noći 25. aprila.
Ristić je u službenoj izjavi Zaštitniku rekao da građani te noći nisu zvali Komunalnu policiju, dok je Zaštitnik od građana dobio suprotne tvrdnje. Postupak je još u toku.
Ranije je Janković u postupku provere rada ove službe utvrdio da je Ristić lagao o dešavanjima i incidentu kada su novinarima KRIK-a komunalni policajci oduzeli opremu. Ristić je bio neposredni učestnik incidenta o čemu svedoce i snimci koje je objavio KRIK.
Grad Beograd nije prihvatio preporuke Zaštitnika građana da Ristić bude smenjen.
2 Comments
mene zanima samo jedna stvar zasto je agencija dozvolila da slucaj zastari i po meni ona je u ovoj situaciji najkrivlja.Mislim da nije logicno da se od juna 2o14 godine kad je trebao da prijavi ceka do februara 2016. ZASTO?
Zato što su na istoj strani….očigledno . 😀