Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, podnela je disciplinske prijave protiv sudija Apelacionog suda u Beogradu koji su učestvovali u donošenju nezakonite presude u postupku za ubistvo Ćuruvije, zbog sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju. Među sudijama protiv kojih je podneta prijava je i Dušanka Đorđević koja je podnela tri tužbe protiv KRIK-a i tražila zatvorske kazne i zabranu rada za novinare ove redakcije.
Piše: Isidora Martać
Nakon što je početkom januara Vrhovni sud utvrdio da su sudije Apelacionog suda u Beogradu donele nezakonitu odluku kojom su bivše pripadnike Resora držvne bezbednosti oslobodile optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ćerka ubijenog novinara Jelena Ćuruvija podnela je disciplinske prijave protiv ovih sudija.
S obzirom da je dvoje od petoro sudija u međuvremenu otišlo u penziju, Ćuruvija je disciplinskom tužiocu Visokog saveta sudstva prijavila troje sudija – Dušanku Đorđević, Marka Jocića i Dragana Ćesarovića.
U prijavama je zatraženo njihovo razrešenje zbog nesavesnog vršenja sudijske funkcije, neopravdanog odugovlačenja postupka, neopravdanog kašnjenja u pisanju presude, kao i zbog povrede načela nepristrasnosti.
Osim disciplinskih prijava, Ćuruvija je podnela Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku.
Ovom inicijativom je osporen član zakonika koji isključuje mogućnost žalbi protiv oslobađajuće drugostepene presude, kao i odredbe koje onemogućavaju da Vrhovni sud, nakon što utvrdi kršenje zakona pri donošenju oslobađajuće presude, ukine presudu. Ukidanje pravosnažne presude sada je moguće samo u slučajevima ako je zakon prekršen na štetu okrivljenih.
Povod za podnošenje ove inicijative je to što je Vrhovni sud utvrdio da su u slučaju Ćuruvija sudije apelacije povredile zakon kada su donele oslobađajuću presudu, ali je to mogao samo da konstatuje i ne ulazi u pravosnažnost presude jer je zakon povređen u korist okrivljenih.
Nezakonita odluka
Petočlano veće Apelacionog suda oslobodilo je optužbi bivše pripadnike Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Oni su ovu odluku doneli nakon pošto su preinačili prvostepenu osuđujuću presudu. Apelaciona presuda bila je prvosnažna, ali je Vrhovno tužilaštvo podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu.
Najviši sud u zemlji je potom konstatovao da su sudije apelacije prekršile zakon u korist okrivljenih kada su donele oslobađajuću presudu. Sudije su, naime, u više navrata u presudi navodile netačne informacije i manipulisale iskazima svedoka. Tako, u presudi su naveli da nekoliko svedoka na sudu nije želelo da ponovi ono što su ispričali ranije na saslušanju u tužilaštvu – što je neistinito i vidi se iz transkripta sa suđenja.
Najveći problem bio je odnos prema svedočenju Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) osuđenog za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ključnog svedoka u ovom postupku. Sudije apelacije u presudi su netačno navele da Ulemek na sudu nije želeo da ispriča sve što je rekao u tužilaštvu, pa čak i da je povukao raniji iskaz. Ulemek je, naime, ostao pri ranijem svedočenju što je jasno iz transkripata sa suđenja u kojima je citirano da je on više puta rekao da nema šta da doda ni oduzme od onoga što je već ispričao i da stoji iza toga.
Među sudijama koje su donele nezakonitu presudu je i Dušanka Đorđević, u javnosti poznata i po tome što je protiv novinara KRIK-a podnela tri tužbe – dve krivične i parničnu. Krivičnim tužbama Đorđević je tražila po 10 meseci zatvora i dvogodišnju zabranu bavljenja novinarstvom.
Đorđević je KRIK tužila zbog informacija koje su o njoj objavljene u bazi o pravosuđu „Prosudi ko sudi“, a koja je nastala sa ciljem povećanja transparentnosti ove grane vlasti. Baza sadrži informacije o karijeri 51 sudije, postupcima koje su vodili i imovini koju poseduju.
Više o tome kako teče suđenje protiv KRIK-a po tužbi sudije Đorđević pročitaj OVDE
Sudija koja je tri puta tužila KRIK učestvovala u donošenju nezakonite odluke u slučaju Ćuruvija
