Podaci o građanima prikupljaju se stihijski i u velikim količinama

Podaci o građanima prikupljaju se stihijski i u velikim količinama

Danilo Krivokapić

U 2014. godini policija je najviše podataka tražila za 14. novembar, dan kada je pokušan atentat na beogradskog biznismena Milana Beka, kada je tražen mobilni saobraćaj sa 4 bazne stanice koje su obuhvatile više od 600 različitih osoba.

Piše: Danilo Krivokapić

Kada su 2014. godine usvojene izmene Zakona o elektronskim komunikacijama kojim je predviđeno da operatori mobilnih usluga, ali i nadležni državni organi, moraju da vode evidenciju o svakom pristupu podacima o komunikaciji građana Srbije, činilo se da je izvojevana velika pobeda, te da ćemo napokon imati transparentnost u ovoj oblasti. Kada smo nakon duge pravne borbe ipak do njh došli, pošto su nadležni organi ove evidencije vodili kao tajne iako sadrže samo statističke podatke, delovalo je kao da smo dobili slagalicu u kojoj nedostaje mnogo delova.

SHARE Fondacija jeste dobila sve evidencije operatera (Telenor, MTS i VIP) i nadležnih organa (MUP, BIA, VBA) i to za period od 2014. do 2016. godine, ali je odmah bilo jasno da svako ove evidencije vodi na drugačiji način i arbitrarno odlučuje koje podatke će zabeležiti a koje ne. Tako, primera radi, samo jedan operater i to Telenor, vodi evidencije o direktnim pristupima podacima o komunikaciji od strane nadležnih organa. To su slučajevi kada nadležni organi putem svojih aplikacija direktno pristupaju ovim podacima bez mogućnosti da ih neko kontrološe, za razliku od na primer pisanih zahteva za pristup koji se dostavljaju operaterima, pa onda oni procenjuju da li su ispunjeni zakonski uslov za pristup podacima, pošto je za ovakav pristup neophodno imati sudsku odluku. Koliki je značaj direktnih pristupa najbolje govori činjenica da je samo u 2016. godini Telenor evidentirao 289.768 direktnih pristupa podacima o komunikaciji od strane nadležnih organa.  Drugi operateri su odlučili da ove podatke ne evidentiraju ali kada se uzme u obzir da Telenor drži tek nešto više od 30% tržišta mobilnih usluga jasno je da je ukupan broj direktnih pristupa u Srbiji daleko veći.

Zanimljiv set podataka koji je zabležio Telenor, svakako najtransperentniji operater, su konkretni datumi koji su bili od interesa za policiju. Tako je u 2014. godini, policija najviše podataka tražila za 14. novembar, dan kada je pokušan atentat na beogradskog biznismena Milana Beka, kada je tražen mobilni saobraćaj sa 4 bazne stanice koje su obuhvatile više od 600 različitih osoba. Policiji su posebno bili interesantni i dani koji se poklapaju sa periodom istrage nestanka, odnosno ubistva Tijane Jurić, te dan kada se odigrala „afera kantrimen“, odnosno ubistvo vođa jedne od navijačkih grupa Crvene Zvezde, Velibora Dunjića.

Iako je jasno da ove podatke nadležni organi koriste u istražnim radnjama te da oni mogu biti itekako korisni u pronalaženju počinioca krivičnih dela, treba biti svestan i rizika koji to nosi sa sobom. Naime podaci o komunikacija svih građana Srbije se od strane operatera zadržavaju 12 meseci, zbog čega se i nazivaju „zadržani podaci“. Ovako dug period netargetiranog zadržavanja podataka svakako predstavlja neopravdanu i po privatnost visoko invazivnu meru, što je krajem 2016. godine utvrdio i Evropski sud pravde. Na ovo treba dodati i činjenicu da naš pravni okvir propisuje da se jednom zahtevani zadržani podaci praktično čuvaju zauvek. To znači da će se i podaci svih građana koji su se sasvim slučajno našli blizu bazne stanice koja je predmet neke istražne radnje, čuvati zauvek a da oni toga nikad neće biti svesni.

Ono što nam ovo istraživanje govori je da se čini da i pored velikog obima nadzora, ne postoji sistemski pristup elektronskom nadzoru, već deluje da se ovi podaci skupljaju stihijski i u velikim količinama a onda koriste po potrebi. Na to treba dodati i činjenicu da živimo u vremenu u kome po prvi put postoji gotovo savršena infrastruktura za nadzor gde korišćenjem tehnologije svakodnevno doprinosimo stvaranju ogromnih količina podataka o nama. Imajući u vidu da ovim podacima nije toliko teško pristupiti a još lakše je analizirati ih uz pomoć programa i algoritama, čini se da nas ustavna odredba o neophodnosti sudske odluke za pristup ovim podacima teško može zaštiti.

Autor je istraživač SHARE fondacije.

Kompletno istraživanje pročitajte ovde

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *