Nova dokumenta procurila iz još jedne poznate svetske ofšor zone – Bahamskih ostrva, otkrivaju imena političara, kriminalca, biznismena i poznatih ličnosti koji su se skrivali iza kompanija osnovanih na ovom egzotičnom ostrvu.

Priredila: Bojana Jovanović

Dokumenta sadrže imena 539 agencija koje se bave osnivanjem i vođenjem ofšor kompanija i posreduju između bahamskih institucija i klijenata koji žele da osnuju ofšor kompanije. Među njima našla su se imena direktora i vlasnika 175.000 ofšor kompanija registrovanih na Bahamima u poslednjih 57 godina.

Firme na Bahamima imao je argentinski predsednik Maurisio Makri, sin čileanskog diktatora Augusta Pinočea, evropska komesarka za digitalnu ekonomiju i društvo Neli Krus, kao i mnogi drugi bivši političari iz Grčke, Ukrajine, Kuvajta i Trinidada i Tobaga.

Neli Krus (foto: ICIJ)

Do bahamskih papira došli su nemački list „Zidojče cajtung“ i Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ). Ove organizacije su ranije ove godine objavile jedanaest i po miliona dokumenata procurilih je iz jedne od glavnih agencija za osnivanje ofšor firmi „Mossack Fonseca“. Globalni projekat „Panamska dokumenta“ postao je poznat kao najveće curenje iz ofšor zona u istoriji.

Bahami su arhipelag od oko 700 ostrva od kojih su neka veličine svega nekoliko kvadratnih metara. Zahvaljujući njihovim zakonima o poverljivosti i nespremnosti da sarađuju sa drugim državama, ova ostva, ali i drugi poreski rajevi, dobila su nadimak „karipska zavesa“.

Ostrva su bila među omiljenim destinacijama firme „Mossack Fonseca“ koja je samo ovde osnovala 15.915 ofšor firmi.

Podaci iz dokumenta objavljeni su na sajtu ICIJ-a i dostupni javnosti. Oni sadrže ime, datum osnivanja i adresu kompanije, a u nekim slučajevima i direktore. Novi podaci, međutim, ne razotrkivaju prave odnose unutar firmi – da li direktori koji su imenovani u papirima zaista i kontrolišu kompaniju ili su paravan za one koji stvarno upravljaju firmom, napominje ICIJ.

Poslovanje preko ofšor destinacija je legalno i u mnogim slučajevima postoje legitimni razlozi za takvo poslovanje. Ove kompanije se, međutim, često koriste za skrivanje pravog vlasnika, imovine, vršenje tajnih novčanih transakcija, izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

„Panamska dokumenta“

U projektu „Panamska dokumenta“ učestvovalo je više od 100 novinarskih organizacija širom sveta, među kojima i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK.

KRIK je analizirao podatke koji se odnose na Srbiju i objavio imena domaćih biznismena koji su koristili usluge agencije „Mossack Fonseca“ i skrivali se iza kompanija osnovanih u poreskim rajevima.

Najzanimljivije priče iz projekta „Panamska dokumenta“ pročitajte na ovom linku.