Osporavanje dokaza na suđenju Lazareviću
Advokati optuženih osporavaju zakonitost dokaza tužilaštva u postupku protiv Branka Lazarevića, nekadašnjeg šefa kabineta Ivice Dačića, za odavanje službene tajne saradnicima narko-bosa Darka Šarića.
Piše: Bojana Pavlović
Naredbe za prisluškivanje i nadzor dvojice Šarićevih saradnika Rodoljuba Radulovića i Radovana Štrpca krajem 2008. i tokom 2009. godine dok je trajala istraga za šverc kokaina i pranje novca predstavljene su na današnjem suđenju kao deo dokaznog materijala.
Tokom prisluškivanja, policija je otkrila da su Radulović i Štrbac bili u komunikaciji sa tadašnjim šefom kabineta ministra policije Ivice Dačića Brankom Lazarevićem.
Protiv ove trojice tužilaštvo je u septembru 2014. podiglo optužnicu. Sa njima je optužen i Boris Gara iz Službe za specijalne istražne metode UKP-a koji je, po navodima optužnice, Lazareviću dostavljao informacije koje je on kasnije prosleđivao.
U snimljenim razgovorima se čuje da je Lazarević Šarićevim saradnicima saopštavao šta preduzima policija – da su prisluškivani i da se protiv njih vodi postupak, piše u optužnici.
Ovi snimci, koji su i glavni dokaz tužilaštva, trebalo bi da budu pušteni na sudu ukoliko sud odluči da su zakonito pribavljeni. Među snimcima su i razgovori Radulovića i Ivice Dačića koji je tada bio ministar policije.
U jednom slučaju Radulović razgovara sa Lazarevićem, deset minuta kasnije sa Dačićem, pa posle dva minuta i sa Šarićem.
Tužilaštvo u optužnici ne citira sadržaj ovih razgovora, a uloga Dačića ostala je nepoznata jer u ovom postupku nije pozvan ni kao svedok.
Advokati odbrane pokušavaju da obore ove snimke osporavajući naredbe na osnovu kojih je snimanje vršeno. Njihov glavni argument je da su naredbe prepisivane i da u njima nije detaljno obrazloženo zbog čega se vršilo prisluškivanje ove dvojice.
„Mere se mogu koristiti samo protiv osumnjičenog protiv koga su donete. Lazarević tada nije prepoznat niti kao član kriminalne grupe niti kao izvršilac bilo kog krivičnog dela“, rekao je Lazarevićev advokat Veran Zečar.
Radulovićev advokat Velislav Milutinović rekao je da u naredbama nema objašnjenja zašto je bilo nužno da se prati Radulović.
KRIK je prošle godine objavio tajne snimke sastanaka koje su Dačić, Lazarević i drugi čelnici policije imali sa Radulovićem. Snimke možete pogledati na ovom linku.
„Više se koristilo ono copy/paste nego što je bilo obrazlaganja zašto se baš prema Raduloviću primenjivala ova mera. Nema objašnenja šta on to čini, pa je nužno da bude praćen“, rekao je Milutinović.
Sporni za odbranu su i snimci razgovora Radovana Štrpca i Mileta Jerkovića, svedoka u postupku, u kojima Štrbac priznaje da poverljivi podaci dolaze upravo od Lazarevića.
Odbrana tvrdi da ovi snimci nisu nastali prisluškivanjem razgovora već da je Jerković bio ozvučen, iako po zakonu nije smeo jer prikriveni islednik može biti samo službeno lice.
Jerković bi o ovome trebalo da uskoro svedoči na nekom od narednih ročišta.
Suđenje se nastavlja 29. decembra.
3 Comments
Gledano iz moje vizure, draga Bojana, ovde je red reči u rečenici gde se ponovo crvenim slovima apostrofira optužnica krajnje nekorektno postavljen. Trebalo bi da stoji: „U optužnici piše…“ A opet optužnica je dostupna samo onima koji doniraju KRIK, narod nema ni za hleb, pa logično ljudi mogu svašta da pomisle. Pitanja koja sam postavio Vašoj redakciji na Twitter-u ne bih da ponavljam, već zbog šireg auditorijuma izdvojim po meni ključno iz optužnice: „… NEODREĐENOG dana, u NEODREĐENO vreme, kao član o.k.g. izvršio krivično delo odavanja sl. tajne i za to dobio telefon u vrednosti od 700€…“ Sasvim dovoljno svakom iole razumnom čoveku da u potpunosti razume o čemu se ovde zaista radi. Što se tiče cenjenog gospodina Jerkovića, koji se u ovoj lakrdiji već duže vreme potencira kao „ključni svedok“ zašto se bar malim slovima, a bilo koje boje, ne napiše da je u pitanju ranije osuđivani kriminalac sa podebljim dosijeom ? Koliko se može verovati rečima takve ličnosti na bilo koju temu je više nego upitno. U zaključku: Sve ovo je toliko neozbiljno da uistinu vređa inteligenciju prosečnog čoveka a u određenim segmentima i zdrav razum, pa se jedino pitam zašto pored toliko drugih tema realno interesantnih za istraživanje Vi prvo najavljujete nastavak suđenja (gde ne piše ništa novo) a onda prenosite sažetak ročišta, kao da je u pitanju večiti derbi koji odlučuje prvaka Srbije u fudbalu ove sezone.
Narvno da se snimci trebaju objaviti i koristiti kao dokazno sredstvo pred sudom. Sud ima još uvek posle saslušanja snimaka i provere autentičnosti sadržaja, formalno-pravno zakonske osnove da odluku o prisluškivanju proveri, da odluči o prihvatanju dokaza, deliimičnom prihvatanju ili potpunom odbacivanju. To jeste tako je bilo, ali formalno pravno postoji greška, pa time ono što je učinjeno ne važi i to ne važi kroz pravljenje magarećih ušiju celoj javnosti u kontinuitetu primene ovavog strogo političkog decizionizma je katastrofa po opšti javni interes u trajanju
Zašto sve ovo?
Ustalila se kod kriminalnih, realno banditskih poduhvata i veza, kao i mrežama i vezama institucija i kriminala, da se formalno-prvnim. krajnje providnim trikovima i sredstvima u zavisnosti od političkog raspoloženja i kapaciteta plasmana raznih bajki po tabloidima, napravi zid nedodirljivosti koji pored ostalog bitno sve vreme utiče na celokupno pravsuđe. Ovo je trajni način odlučivanja koji se mora dovesti u korelaciju sa materijalnim činjenicama i posledicama koje su sprege delova vlasti, različitih mreža do kriminalnih grupa izvršile u negativnom smislu na ukupni javni, opšti interes. Te posledice su katastrofalne, nezavisno o kom se slučaju radi, a trijumf pravnog formalizma kao samorazumljivi način odbrane očiglednih kriminalnih radnji i mreža koje imaju snagu potresanja države i institucija je katastrofalno trajno stanje koja se skupo plaća.
Cenjeni gospodine Kos,
Zakon propisuje jasno šta se, na koji način i u kom vremenskom periodu može koristiti kao dokaz. Ovde nije reč o snimcima nego o transkriptima razgovora Radulovića i nezakonitom ozvučenju Jerkovića, u tom trenutku instruisanog od strane policije i već osudjenog za krivično delo! Kaznu naravno nikada odslužio nije. Osim toga transkripti sami po sebi ne nose dokaz o postojanju krivičnog dela odavanja službene tajne jer da to iz njih proizilazi ne bi u optužnom predlogu pisalo „neutvrđenih dana neutvrdjen broj puta“. Čista konstrukcija tužioca i policije. U optužnici takođe piše da se u snimljenim razgovorima čuje da je gospodin Lazarević Šarićevim saradnicima saopštavao šta preduzima policija – da su prisluškivani i da se protiv njih vodi postupak, što je potpuna laž jer u snimljenim razgovorima tako nešto apsolutno ne postoji. Da citiram uvaženog advokata Verana Zečara: „Mere se mogu koristiti samo protiv osumnjičenog protiv koga su donete. Lazarević tada nije prepoznat niti kao član kriminalne grupe niti kao izvršilac bilo kog krivičnog dela“. U razgovorima Štrbca i Jerkovića postoji samo očigledna namera da se Brankovo ime, od strane instruisanog kriminalca Jerkovića „uvuče“ u konverzaciju sa Štrbcem. Ne postoji ni transkript a ni jedan dokaz o ni jednom telefonskom razgovoru između Lazarevića i Štrbca, jer tako nešto ne postoji niti se desilo. Zašto tužilaštvo poklanja poverenje kriminalcu Jerkoviću ?! Odnosno njegovom lažnom iskazu ?…
Po vokabularu i terminologiji koju koristite gospodine Kos vidi se da ste pravnik, pa nemojte da Vas običan Sommelier uči onome što morate da znate daleko bolje od mene.
S’ uvažavanjem,
Rastko S. Ilić