„Tužilaštvo za organizovani kriminal je kapituliralo pred političkim centrom moći, koji suštinski predstavlja prvi prsten oko predsednika države Aleksandra Vučića. To su ljudi koje on nije bio spreman da pusti niz vodu. Zato na optuženičkoj klupi pored Darka Šarića ne sede oni akteri za koje je doneta politička odluka da im tu nije mesto“, kaže advokat Ivan Ninić komentarišući tekst KRIK-a. KRIK je otkrio da je policija utvrdila da su bivši ministar policije Nebojša Stefanović i načelnik BIA Marko Parezanović pomagali Šarićevom klanu, ali da protiv njih nije pokrenuta istraga. 

Piše: Sofija Bogosavljev

Ninić za KRIK kaže da ga ne iznenađuje što policija nije podnela krivičnu prijavu protiv Stefanovića i Parezanovića, iako je sama utvrdila da su pomagali Šarićevom klanu. 

„Cilj krivičnih prijava koje podnosi policija često nije da lica označena u njima zaista i budu procesuirana, već da se pojedinci ucene, disciplinuju i stave pod kontrolu. Ne treba zaboraviti da je baš u vreme ove istrage, kroz medijske napise i naslovne strane tabloida pod kontrolom vlasti, upravo Stefanoviću i Parezanoviću stavljeno u izgled da su u velikom problemu, a tek sada vidim i dimenziju tog problema i epilog.“

Obrazloženje tužilaštva da nije pokrenulo postupak protiv ove dvojice funkcionera jer im policija nije dostavila dokaze da su oni osobe koje su kriminalci u „skaj“ porukama nazivali Edo i Markus, a koje su im pomagale, Ninić ocenjuje kao bacanje prašine u oči javnosti. 

„Stvorena je praksa da, u svakoj situaciji, kada policija prikuplja dokaze po nalogu tužilaštva, uvek štiti figure koje su od značaja za vlast. Tužilaštvo i ovog puta piše saopštenja kojima baca prašinu u oči javnosti, ali treba imati u vidu da tužilac, kao pojedinac, rukovodi pretkrivičnim postupkom i da je on taj koji manipulacije u policiji mora da prepozna i preseče, što se retko dešava.“

Kaže i da je ovu argumentaciju tužilaštva teško prihvatiti jer se ne zna koliki je napor preduzimao tužilac da pribavi takve dokaze.

„Čim je došao u posed informacije ko su Edo i Markus, tužilac je imao na raspolaganju čitavu lepezu instrumenata koje je, sa pozicije svog autoriteta i ovlašćenja propisanih Zakonom o krivičnom postupku, mogao mesecima da preduzima prema Stefanoviću i Parezanoviću. Ne samo da ne znamo da li su oni stavljeni na tzv. mere tajnog nadzora, već nije poznato ni to da li su oni, u policiji ili tužilaštvu, uopšte saslušavani na okolnost navoda iz krivične prijave.“

Objašnjava i da je tužilaštvo trebalo da sasluša predsednika Apelacionog suda Duška Milenkovića koji je, kako se vidi iz „skaj“ poruka, prisustvovao sastanku u sedištu BIA. Na njemu se razgovaralo o načinima uticaja na sudiju Milimira Lukića, predsednika veća koje je odlučivalo o osuđujućoj presudi Šariću, sa ciljem da se za Šarića izdejstvuje blaža kazna ili čak oslobađajuća presuda. 

Ninić kaže da su podatke o tome kako izgleda Šarićeva saradnička mreža u Srbiji, odnosno kako ona funkcioniše i ko je sve čini iz vrha države, prikupile strane službe bezbednosti kroz „skaj“ poruke. Ostatak posla, navodi, moralo je da finalizuje srpsko tužilaštvo.  

„Optužnica protiv Šarića potvrđuje da je čet prepiska sa ’skaja’ komplementarna sa brojnim događajima koji su se zaista odigrali na ulici. Međutim, nema odgovora na pitanje gde su nestali i zašto nisu rekonstruisani svi događaji i dilovi koji su se istovremeno pravili unutar institucija, a sa kojima su poimence bili upoznati konkretni funkcioneri MUP-a, BIA i Apelacionog suda u Beogradu.“

KRIK je, podsetimo, otkrio da je policija u krivičnoj prijavi protiv Šarića navela da su Stefanović i Parezanović pomagali ovoj kriminalnoj grupi. Stefanović, koga su kriminalci nazivali Edo, grupi je delegirao dvojicu policajaca koji su im činili razne usluge, ali je to činio i on – dostavljao im je poverljiva dokumenta. „Skaj“ poruke otkrivaju i da su Šarićevi saradnici Stefanoviću poklonili sat vredan 17 hiljada evra.

Parezanovića su, kako se navodi u krivičnoj prijavi policije, kriminalci nazivali Markus. On im je bio prolaz do Oskara, moćnog funkcionera koji je, pokazuju poruke, jedini mogao da reši Šarićev problem i utiče na sudije. Policija u prijavi nije navela koga su kriminalci nazivali ovim nadimkom.

I Stefanović i Parezanović negirali su da su bili u kontaktu sa kriminalcima. Obojica su navela da nisu imali „skaj“ telefone.

Više pročitajte u tekstu: 

Policijska prijava: Nebojša Stefanović i Marko Parezanović pomagali Šarićevom klanu