Marko Miljković, prvi saradnik i čovek od najvećeg poverenja Veljka Belivuka, danas je na suđenju izneo odbranu i u njoj ponovio optužbe na račun predsednika Aleksandra Vučića i ministra Aleksandra Vulina nazivajući ih podstrekačima kriminalne grupe. On se detaljno izjašnjavao i o svim ubistvima za koje su optuženi, ali je ironično tvrdio da se ne zna ni da li su žrtve zaista mrtve. „Ne postoji dokaz niti obdukcioni zapisnik“, rekao je Miljkoivć. 

Pišu: Bojana Pavlović i Stevan Dojčinović

Kroz izjave svedoka saradnika tužilaštvo u optužnici opisuje Miljkovića kao naročito svirepog i hladnokrvnog. On je, kako tvrde, osmišljavao i razrađivao zlokobne planove kako da namame žrtve do mesta gde su ih njegovi saradnici kidnapovali i prevozili u kuću u Ritopeku koju su nazivali „klanica“ i gde su ih ubijali. 

Miljkovića, kako je rekao jedan od svedoka, nisu interesovali ulični poslovi ili droga – već samo ubijanje. U telefonu je imao i čuvao, tvrdi svedok, brojne fotografije osakaćenih tela. 

Miljković danas u sudnici nije pokazao nikakvo saosećanje prema ljudima za koje tužilaštvo tvrdi da su žrtve njegove grupe – sedmorica ubijenih i jedan dečak koji je mučen i silovan.

On je, iznoseći odbranu, doveo u pitanje da su ovi ljudi uopšte mrtvi – pre svega jer njihova tela nisu pronađena. Tužilaštvo ova ubistva, između ostalog, dokazuje porukama koje su Miljković i saradnici razmenjivali putem aplikacije „skaj“, a u kojima su diskutovali u ubistvima i slali fotografije ubijenih ljudi.

Miljković je danas istakao da „skaj“ poruke nisu zakoniti dokazi i nije želeo da se o njima izjašnjava. 

„Za mene ‘skaj’ ne postoji“, rekao je. 

Kao i Belivuk pre dva dana, Miljković je svoju odbranu započeo govoreći o političkim vezama. 

Tvrdio je da su njemu i ostalima optužnicu smestili predstavnici države, sa kojima su ranije sarađivali. Njih je Miljković nazvao svojim „podstrekačima“.   

„Počeću od osnivanja grupe. Tužilaštvo tvrdi da smo Veljko Belivuk i ja organizovali kriminalnu grupu, ali nigde nisam našao kako smo to uradili, s kojom namerom udružili.“

Naveo je da ministra policije Aleksandra Vulina upoznao preko svog rođaka Svetozara Vujičića koji je stric njegove majke.

„Vujačić me je upoznao sa Aleksandrom Vulinom. Vulina sam upoznao u jesen 2019. u klubu ’Gotik’.“

Vulin mu je navodno, uz znanje predsednika Aleksandra Vučića, predložio da naprave „štek“, ali mu nije otkrio detalje. 

„Rekao mi je da napravimo štek za njihove potrebe. Rekao: je ’Nama je to potrebno’. Pitao sam: ’kome nama’, a on je samo ponovio: ’nama’. Pitao sam i da li za to zna Vučić, a on je odgovorio da zna. Posle smo se videli sa Vučićem u stanu Katarine Šišmanović u Ulici Živka Davidovića i on je rekao da je Vulin njegova desna ruka i da je upoznat sa svime.“

Miljković je danas tvrdio i ga je Vulin zamolio da smeste predsedniku Višeg suda Aleksandru Stepanoviću jer se navodno otrgao kontroli.

„Vulin je smislio da organizujem da (optuženi saradnik) Milovan Tadić namesti svoju tadašnju devojku Stepanoviću i da ga snime. Ja sam rekao da to neću.“ 

Tada ga je sudija Vinka Beraha Nikićević prekinula uz upozorenje da njegova odbrana nema nikakve veze sa onim za šta mu se sudi. 

„Vidim da se vaša odbrana odnosi na predsednika države, ministra, predsednika suda, kakve to veze ima sa onim što vama tužilaštvo stavlja na tert? Vama ne stavljaju na teret predsednik države i ministar.“ 

„Stavljaju. Jesmo li gledali istu televiziju?“, odgovorio je Miljković, misleći verovatno na javne nastupe predstavnika vlasti nakon hapšenja ove kriminalne grupe. 

Miljković o ubistvima: „Ne postoji dokaz niti obdukcioni zapisnik“

Miljković se dalje izjasnio oko svakog ubistva, držeći se toga da su ove optužbe podmetnute. 

„Piše u optužnici da je Aleksandar Gligorijević hteo da se osveti Belivuku nekim snajperom. Kako je Belivuk za to saznao i da smo ga ubili. Ako je on zaista mrtav. Ne postoji dokaz niti obdukcioni zapisnik. Ima kao neki DNK trag, ali da li na osnovu DNK tragova možemo da tvrdimo da je nastupila smrtna posledica.“

Za drugu žrtvu, Gorana Veličkovića koji je sarađivao sa poznatim kriminalnim šefom Filipom Koraćem, rekao je da „nije svetac” i prozvao je njegovu udovicu.

„(Veličkovićeva udovica) je menjala iskaz – kako ona može da bude svedok”, rekao je Miljković.

Kada se dogodilo ubistvo Lazara Vukićevića, Belivuk i Miljković nisu bili u zemlji što je Miljković danas istakao u svojoj odbrani. Kako tvrdi tužilaštvo, oni su bili u Crnoj Gori, ali su davali naredbe i bodrili članove grupe da što više muče Vukićevića i tražili da im prenose detalje mučenja. 

„Zakon fizike kaže da ne može da se bude na dva mesta u isto vreme. Kako smo uspeli u isto vreme da izvršimo ubistva u Crnoj Gori i da ubijemo Vukićevića.” 

Za ubijenog Zdravka Radojevića, Miljković je rekao da je bio sa njim u dobrim odnosima.

„Za Zdravka Radojevića kažu da sam ga namamio na prevaran način. Nisam morao uopšte da ga namaljujem na prevaran način. Mogao sam da ga pozovem ovako, on bi došao. Onda sam mogao da ga otmem i ubijem.“

Nakon ubistva Radojevića, članovi grupe ukrali su sve automobile sa auto-placa koji je on držao, tvrdi tužilaštvo.

„Nemamo dokaza da su to uopšte bila njegova kola, a kamoli da smo mu ih mi uzeli. Može i moja supruga da kaže da sam vlasnik Ušća, Beograda na vodi, a nisam.“ 

Miljković je rekao da nije odgovoran ni za ubistvo kriminalca Milana Ljepoje iz čuvene grupe Pink panteri.

„Kažu da smo Ljepoju ubili jer je on učestvovao u pokušaju ubistva Zvicera u Ukrajini. Ja sam pogledao optužnicu iz Ukrajine, i tamo zaista postoje dvojica iz Niša odakle je bio i Ljepoja, ali njega nema. Pa onda su rekli da smo hteli da ga ubijemo jer je on hteo da ubije nas. Koji je na kraju razlog – to što je učestvao u pokušaju ubistva Zvicera ili jer je hteo da ubije nas?” 

Otmica Nikole Mitića, još jedne žrtve ove grupe, dogodila se, kako tvrdi tužilaštvo, usred dana na veoma prometnom i dobro obezbeđenom mestu – u blizini američke ambasade. 

„Svi znamo gde je američka ambasada i u kojoj ulici. Tamo postoji mnogo kamera. Kako je moguće da je tužilac napisao da se otmica desila u blizini ambasade i da ne znaju u kojoj ulici. Kako nema snimka kamera, da vidimo gde smo ga oteli, kako smo ga oteli”, rekao je danas Miljković.  

Kada je komentarisao to što tužilaštvo nije objasnilo kako su kidnapovali sedmu žrtvu Gorana Mihajlovića, Miljković je bio ironičan. 

„Mihajlović se samo pronašao u Ritopeku. Mi ne znamo odakle on tamo. Mogu da pretpostavim da je to teleport. Kad pitaju (svedoka saradnika) kako ste ga ubili, on kaže: ’Marko ga je otrovao’, a tužilaštvo kaže ’nepoznatom supstancom’. Ja tražim da dokažu kojom.” 

Miljković je prokomentarisao i to što su članovi grupe optuženi da su mučili i silovali dvadesetdvogodišnjeg mladića iz okoline Požarevca jer su ga, piše u optužnici, videli kako fotogafiše Partizanov stadion – pa su posumnjali da ih prati po nalogu neprijatelja. 

Ovog mladića koji je u tužilaštvu ispričao šta je sve preživeo, Miljković je danas nazvao „manipulatorom” i ispričao nekoliko ponižavajućih stvari o njemu.

Istakao je da su on i članovi grupe bili pod jakim nadzorom policije u periodu za koji se tvrdi da su se kidnapovanja i ubistva dogodila.

„Kako je moguće da policija ne vidi šest meseci da smo oteli troje ljudi. Nisu to bombone da ih staviš u džep. Tu treba dva dana da se ubije, samelje, baci, očisti. BIA snima kuću (u Ritopeku) i vidi navodno Ljepoju u ‘pasatu’ iako ja vidim tu Tešića. Zašto oni puštaju da mi ubijemo Ljepoju, kome on smeta? Valjda je normalno da tužilac kaže: ‘momci, upadajte, hapsite ako to stvarno rade, pobijte ih, kažite da su se opirali hapšenju’.” 

Miljković je odbio da odgovara na pitanja tužioca i sudije i rekao da će to uraditi kada bude video obdukcione zapisnike. 

Osim Miljkovića, danas su odbranu iznela još trojica članova ove grupe: Miloš Budimir, Marko Andrić i Nemanja Lakićević. 

Odbrana na sudu: Pritisak policije, montirane poruke

Miloš Budimir je istakao da nije deo nikakve kriminalne, već navijačke grupe „Iz Principa“.

„Za vreme korone bili smo angažovani da palimo baklje i vičemo da je neko lopov“, ispričao je Budimir verovatno misleći na događaj kada se to dogodilo ispred kuće jednog od čelnih ljudi opozicije Dragana Đilasa. 

Budimir je u kratkoj odbrani govorio o tome da je vršen pritisak na njega. 

Policija je htela da potpiše nekakvu izjavu koju je on odbio. Naveo je da je posle usledila optužnica i da su se pritisci na njega i njegovu porodicu nastavili. 

„Ja sam sve to shvatio da je bilo zato što nisam hteo da pristanem na pretnje i ucene policije, a možda i tužilaštva. Mi smo odbili da učestvujemo u nameštaljkama i zato smo sada u pritvoru.“

Nemanja Lakićević optužen je da je učestvovao u ubistvu svog prijatelja Zdravka Radojevića i to tako što je po nalogu Belivuka i Miljkovića „namestio“ Radojevića da dođe na Lastinu stanicu gde je otet, a potom odveden u kuću u Ritopeku i ubijen. 

Lakićević je danas negirao da je imao ikakve veze sa ubistvom svog prijatelja i istakao da nikog od optuženih ne poznaje – osim Miloša Budimira koji je bio kum žrtve. Rekao je da mu je poznato da je njegov prijatelj „nije bio bubica“. 

„Voleo je da se kocka. Znam da je davao pare na kamatu, ali to nije radio siledžijski. Uzimao je kola i stanove kao garanciju da će mu novac biti vraćen.“ 

Kako je ispričao Lakićević, Radojević mu se neposredno pre nego što je nestao požalio da je u problemu – da mu neki Crnogorci duguju novac, da ima problema sa navijačima Partizana i da je u Krnjači išaran mural koji je bio iscrtan u čast njegovog pokojnog brata. 

„Bio je nervozan, počeo je da pije lekove. Rekao nam je da je u problemu i da će mu Crnogorci pomoći.“

Ispričao je da mu je Radojević tražio automobil da ga koristi dok ne ode u Crnu Goru gde je planirao da se skloni. Navodno mu je dao „skaj“ telefon. 

Sreo ga je, kako je ispričao Lakićević, dana kada je nestao. Radojević je navodno bio u kolima i nije video Lakićevića koji je čekao sendvič ispred restorana brze hrane. Pokušao je da ga pozove telefonom, ali se javila njegova supruga koja mu je rekla da je zaboravio telefon. 

„Ja sam ga zvao na mobilni, ne bih bio toliko glup da ga zovem da sam mu ja namestio i rekao mu da ne ponese telefon. Stigao sam ga, otvorili smo prozore na semaforu. Pitam ga gde će, on je rekao da ide da se nešto iscima i da će me zvati kasnije.“

Lakićević tvrdi da mu je tog istog dana stigla poruka na „skaj“ od Radojevića sa uputstvima šta da radi sa automobilima, pa se obratio njegovoj supruzi. Ona se, međutim, zabrinula jer joj se Radojević nije javljao. 

Kako tvrdi tužilaštvo, Lakićević je imao nalog od Belivuka i Miljkovića da je uveri da je sve u redu, da je Radojević na bezbednom i da je u kontaktu sa njim. Radojevićeva supruga je, međutim, prozrela da poruke za koje je Lakićević tvrdio da mu je slao Radojević ipak ne piše njen suprug. 

Lakićević nije hteo da odgovori na pitanja da li se u danima posle nestanka njegovog prijatelja čuo sa Miljkovićem.

Odbranu je danas dao i Marko Andrić koji je bio Belivukov saradnik u Nišu. Andrić je, kako tvrdi tužilaštvo, pomogao Belivukovoj ekipi da ubije Milana Ljepoju tako što im je saopštavao gde se Ljepoja živi, gde se kreće i s kim se druži. 

Tužilaštvo citira u optužnici i snimke prisluškivanih razgovora Andrića koji je naglas čitao Belivukove poruke. Andrić je danas, međutim, istakao da smatra da su ovi razgovori montirani. 

„Ko god da je montirao moje poruke, radio je to zlonamerno“, rekao je i dodao da se nada da će sudija ove razgovore izbaciti kao nezakonite. 

„Moja odbrana zavisiće od vaše odluke. Ako ipak odlučite da ih prihvatite, ja vas molim da mi onda bude dozvoljeno da se prebacim u pritvorsku jedinicu da bih mogao svakodnevno da ih preslušavam. Da se ja ne bih prebacivao svaki dan i da to ne bi uticao na moj trening, na moju ishranu, šetnju, ja vodim aktivan život“, rekao je Andrić što je izazvalo smeh u sudnici. 

On se osvrnuo na optužbe i istakao da ga tužilaštvo tereti da se bavio „obaveštajnim radom“. 

„Ne, nisam ga namamio, nisam ga vozio. Ja sam se bavio obaveštajnim radom. Jer ja sam nekom rekao da on živi na Dedinju.“ 

Dodao je da su Ljepoja i on imali mnogo zajedničkih prijatelja i da je lako mogao da sazna mnogo detalja o njemu, ali da toga u optužnici nema.

„Toga nema jer se ja tim nisam ni bavio. Ne postoji nijedna moja misao o ubistvu“, istakao je.

Andrićevim iznošenjem odbrane završeno je današnje suđenje. 

Sutra bi o optužbama tužilaštva trebalo da se izjasne i ostali optuženi.

Suđenje je posle dužeg odlaganja počelo u ponedeljak, kada je odbranu izneo Belivuk. Više o tome pročitajte ovde.

Pročitajte detalje u tekstu: Optužnica protiv Belivuka: „Meksiko usred Beograda“